Gde su nestale iskrene želje?

Kada drugima želimo nešto, osećamo li to u dubini svoje duše? Osećamo li da smo toj osobi u tom trenutku poslali neku energiju, deo svojih misli, iskrenu ljubav i da smo zaista usmerili snagu na tu osobu? A koliko puta poželimo isto tako sebi nešto?

Možda su na našoj listi želja automobili, stanovi u Beogradu, vikendice u Šumadiji, čamci na moru, brendirane cipele i garderobe, i to je sasvim OK. Jedno nikada ne isključuje drugo. Ali bez svih istinski važnih stvari, neće ništa doneti sreću u naš život. A da bismo znali šta je to što nas usrećuje, moramo pre svega biti iskreni prema sebi.

Šta je vrednost?

Vrednost ima različite definicije.

Vrednost se nekada odnosi na osećaj i ukazivanje poštovanja nečemu, svest o tome da se nešto zaslužuje; važnost, vrednost ili korisnost nečega, kao recimo podrške, vremena, znanja koje je za nas vrednost. Sinonimi su zasluga, korisnost, upotreba, praktičnost, poželjnost, dobitak, profit, pomoć, značaj.

Vrednost se odnosi i na principe ili standarde ponašanja, nečiji sud o onome što je važno u životu. Na to se misli kada se kaže da neko internalizuje pravila i vrednosti svojih roditelja ili društva.

Slično značenje nose reči načela, etika, moralne vrednosti, standardi, moralna merila, kodeks i pravila ponašanja.

Vrednost se svakako odnosi i na procenu novčane vrednosti, stopu rasta, pada, cenu, trošak (izlaz). Vrednost je na kraju krajeva i ono što mi lično cenimo, kao na primer svoju privatnost, vreme za sebe, sitne momente ili navike koje nam znače.

Ključ sreće je upravo u toj svesti o tome šta je za nas ta vrednost, vrednost života, življenja, svakog momenta. Vreme prolazi jako brzo, toga postajemo svesni tek kada nekome koga volimo oko nas istekne nepovratno. Ne treba podlegnuti pritisku ni da svaki trenutak mora biti ispunjen gomilom sadržaja, to takođe nije zdravo. Treba sebi dati dozvolu i stati i odmoriti i upijati život. Možda je za mene to posmatranje njihanja drveća na planini ili bar u parku, možda je to mir dok beba spava i spokojno diše, možda je za nekoga to šum talasa ili Netflix and chill, možda je duga šetnja ili bilo šta. Nismo tu da sudimo ni kritikujemo. Ali moramo biti tu za sebe da sebi dozvolimo da naše želje osvestimo i da se za njih borimo. Još jedna stvar je važna-dozvolimo sebi da nam se želje menjaju, da naše vrednosti mogu da se pomere, da se mi menjamo, a samim tim i naši prioriteti.

Kako biti srećan bez trošenja novca?

Svi spiskovi za sreću i predlozi koji se daju, a koji isključuju novac, deluju idealno i veoma lako i jednostavno. Ali ako pokušate da ih primenite, videćete odmah da nije to tako jasno uvek. Iza svake promene mora da stoji trud i napor.

• Ojačajte veze sa porodicom i prijateljima
• Napravite dnevnik zahvalnosti
• Idite u šetnju
• Definišite šta je to „zabava“ za vas.
• Usvojite mantru zvanu “pay it forward” i činite dobro drugima bez očekivanja da vam se od tih osoba isto i vrati
• Naučite reći NE
• Nasmejte se čak i ako vam se ne sviđa nešto
• Težite ka spokojstvu i bezbednost
• Imajte puno seksa. Jedno istraživanje je pokazalo da vas seks jednom nedeljno čini srećnim koliko i da zarađujete barem 50.000 dolara godišnje
• Zahvalnost. Pokazalo se da je zahvaljivanje povezano sa nečijom srećom jer zahteva priznavanje i primećivanje dobrih stvari oko nas
• Otpustite stare i nefunkcionalne veze
• Vežbajte
• Kućni ljubimci donose radost, ali i obavezu
• Spavajte dovoljno
• Meditacija pomaže
• Dobro društvo uvek znači
• Promenite način razmišljanja
• Prekinite razmušljanje i uključite se u rešavanje problema
• Razvijte zdrave navike
• Vežbajte meditaciju i jogu
• Ponovo se povežite sa radošću
• Razmislite o stručnoj pomoći

Samo ova kompilacija opcija govori koliko toga postoji kao savet, ali nam ne daje odgovore KAKO to da postignemo.

Kao što se niko nije opustio kad mu je neko rekao da se opusti, tako niko nije krenuo da menja svoje navike bez truda i jasne slike o tome kuda to vodi.

A to nas vraća na one vrednosti. Možete pročitati stotine saveta i ideja, ali bez primene, odluke i svesti o tome šta vas istinski usrećuje, nijedan savet vam neće pomoći.

Možete platiti sto kurseva za unapređenje vašeg stava prema životu i uspehu. Ako ne sednete sami sa sobom da raščlanite to što vas lično usrećuje, ako ne razmislite o tome koliko ste spremni nečemu da se posvetite i da radite na sebi, izostaće i rezultati. I naravno da ond asvet funkcioniše konzumeristički, uz kratkoročne doze neke plaćene radosti koja suštinski ne donosi radost u životu. Naravno da je lakše platiti nešto i usvojiti tu iluziju toga da ste nešto učinili.

Ali za vrednosti i sebe se treba boriti, a na to upravo želim da vam ukažem. Ne morate platiti ništa za sreću. Potrebno je iznad svega da dobro shvatite šta je to za vas.

The post Svi hoće sreću i vrednost u životu. Ali šta je to? appeared first on Moodiranje.

Sreća je lepa samo dok se čeka.
Sreća je u malim stvarima.
Ne može se kupiti sreća.
Sreća je varljiva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ko ima sreće – nije mu potrebna pamet, ko ima pameti, potrebna mu je sreća.
Svako je kovač svoje sreće.
Sreća to je osećanje da čovek ima što mu je najpotrebnije.
Sreća ne dolazi sama, nju rad za ruku dovodi.

Čitajući brojne vesti, užasavajuće su priče o ljudskim sudbinama, tragedijama, od požara, bolesti, smrti, nesreća, do neočekivanih urušavanja sistema i funkcionisanja pojedinaca, porodica, pa i čitavih nacija. Vremena u kojima živimo donela su nam brojne pogodnosti i napretke, ali i izazove i neizvesnosti.

Samim tim, sreća odavno nije više luksuz koliko posledica pažljivog planiranja, pripreme, osiguranja za slučaj nužde i svakakvih okolnosti, ali, priznaćemo, i individualnog ruleta.

Jednostavno nema svako isto sreće u životu, a ovoga puta želimo da se osvrnemo na 5 načina na koje možete da se potrudite da sačuvate, donesete ili prizovete sreću u svom životu. Ne govorimo ni o kakvoj magiji, već istinskim alatima za moderan i suvremen život zahvaljujući kojima će vam uvek biti bolje i uz koje ćete uvek biti sigurniji i smireniji, pa i jači, šta god da vam život donese.

#1 U zdravom telu zdrav duh

Ova izreka koju svi znamo od malena je toliko ogromna u svojoj jednostavnosti, da je ne treba previše pojašnjavati. Međutim, pitanje je zašto je postalo toliko teško da se nje pridržavamo? U okolnostima korone, izolacija, smanjenih opcija kretanja, ali i poslova koji su kancelarijske prirode, koji nas vezuju za sto ili laptop, zdravlje realno jeste nešto što je kroz fizičku aktivnost sve teže ostvariti.

Pa, koje su nam onda opcije za vežbanje?

Ukoliko nemate mnogo vremena, ali i želite da se sebi posvetite bez puno logistike, imate decu kod kuće ili od kuće i radite (što je sve češći scenario), idealna opcija koja ne podrazumeva teretane, sportske hale, bazene i druga mesta okupljanja jesu online aplikacije za vežbanje. Ima ih dosta, doduše, i ne baš za naše podneblje.

Novitet kod nas koji morate da probate jeste aplikacija za online vežbanje treniraj.se, koja donosi brojne besplatne vežbe, sa nekoliko nivoa težine, uz personalizovano praćenje vaših ličnih podataka, građe, spremnosti i tempa treninga. Treniraj.se aplikacija nudi zdrave i prirodne vežbe i donosi jednostavnu rutinu treninga za totalne početnike koji tek odlučuju da krenu sa vežbanjem, ali i veterane u teretani. Aplikaciju prati i jednostavan upitnik kojim se meri fizička spremnost svakog korisnika ponaosob, čime se generiše niz preporučenih vežbi i planova vežbanja. Ovakav personalizovani pristup je lako prilagoditi u zavisnosti od vaših fitnes ciljeva.

Na vama je samo da krenete, date sve od sebe, i kroz par minuta dnevno, učinite nešto konstruktivno za sebe i svoje zdravlje.

Sve vežbe i programi su preporučeni od strane fitnes stručnjaka.

Aplikacija je trenutno omogućena samo za Android pametne uređaje. Možete je preuzeti putem Google Play Store.

#2 Osiguranje za porodicu, zaposlene i vaš život

Ima kod nas na Balkanu taj neki sistem verovanja da ako se od nečega štitiš, ti prizivaš nesreću. A zapravo, sasvim je suprotno. Štiteći sebe i svoje najbliže od te iste nesreće, ne samo što se otvaraju mogućnosti za bonus sreću, već život postaje i mirniji i sigurniji kada znamo da smo i u najgorem slučaju ipak zaštićeni. Možda u okvirima nekih nedaća jednostavno ništa ne može doneti utehu, ali može mir, može stabilnost, može da da čoveku vremena i prostora za tugu. Ali nije tu samo reč o tugovanju. Tu je i spas, lečenje, pomoć u poslu, popravke, ulaganja, pomoć deci i školovanje za njihovu budućnost.

Kada je u pitanju osiguranje, bilo da govorimo o životnom osiguranju, onom osiguranju za zaposlene, dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kasko i drugim osiguranjima vozila, putnom osiguranju, bilo kojem – suština je ista: mir i sreća dolaze kroz pripremljenost, i za teške situacije i okolnosti, ali i za radosne trenutke.

Postoje brojne osiguravajuće kuće u Srbiji i svetu, a za nas redovne korisnike ume biti poprilično konfuzno i teško protumačiti sve što se u njihovim ponudama nalazi. Iskreno, daleko je lakše obratiti se nekome ko se u to razume, a u mom slučaju to su bili eksperti za osiguranje koji rade za Osiguranik.com. Na sajtu Osiguranik.com možete da:

• 100% transparentno pogledate informacije o osiguranju
• dobijete brojne informacije odmah
• uporedite cene i uslove više osiguravajućih kuća
• u svakom trenutku imate na raspolaganju pomoć stručnjaka iz osiguranja za savete i dodatna pitanja
• potpuno besplatno dođete do informacija o osiguranjima
• donesete odluku o izboru vaše polise osiguranja jednostavno
• u roku od 48 sati dobijete ponudu krojenu po vašim potrebama

Bilo da želite da donesete dodatni benefit i sreću svojoj porodici ili svojim zaposlenima, budite sigurni da ako vam se išta u životu desi, osiguranje garantuje da nije sve stvar samo sreće već i vaše pripreme i planiranja. Sreća dolazi onima koji su spremni. Pa tako i ovde.

#3 Brinite o svom mentalnom zdravlju

Ovo je stavka o kojoj će se u narednim godinama tek sve više govoriti i to je nešto sa čime svako od nas mora ponaosob da se pozabavi, što pre. 2020. godina pokazala je da je mentalno zdravlje sasvim skrajnuta grana zdravstvenih sistema, kao i da je i dan danas, umesto normalna i obavezna aktivnost za sve, i dalje tabuisana, sasvim nepotrebno, ali po štetu svih nas.

Pred kraj decembra postala je tradicija da glavni stručnjaci lingvistike biraju jednu reč koja sažima zajednička iskustva godine. Nakon što je Collins Dictionary predstavio izabranu reč 2020. godine: zaključavanje (lockdown), “nametanje strogih ograničenja za putovanja, socijalnu interakciju i pristup javnim prostorima”, svetski magazini su istakli da je potrebno gledati unapred, a ne unazad i na negativnost, te istakli druge opcije za reči godine, kao što je – otpornost.

Reči kao što su pandemija, karantin, koronavirus jesu centralne reči, godine skoro iza nas, ali ono što će nam tek biti potrebno jeste upravo otpornost i borba sa psiho/fizičkim i životnim posledicama koje je pandemija donela. Ovde nije reč samo o samoći, već i o milionskim gubicima poslova, materijalne sigurnosti, voljenih, pa i ličnih trauma izloženosti virusu, strahu od istog i slično.

Ove godine nađite način da:

• Prihvatite ko ste
• Negujete svoje telo
• Unesete nameru u svoje postupke
• Odvojite vreme za sebe

#4 Negujte zdrave odnose i prijateljstva

Sistem podrške u životu osnova je za sve na svetu, pa makar se to svelo na dva čoveka. Nemojte svoju vrednost težiti da istaknete kroz nadmoć nad drugima, već pokušajte da konačno udahnete i izbrojite do 5, pa i do 10 ako treba, da pokažete saosećanje i empatiju, kao i da se posvetite kvalitetnom vremenu sa ljudima oko vas.

Dakle, pregledajte da li su u odnosima oko vas prisutni neki od osnovnih blokova koji pomažu u stvaranju i održavanju zdravih, ispunjenih i, da, sjajnih i zdravih odnosa:

• Poverenje
• Privrženost
• Intimnost
• Poštovanje
• Komunikacija
• Saosećanje
• Jednakost

Ako nisu – postarajte se da počnu biti ili gradite odnose na bazi ovih vrednosti.

#5 Ne udaljavajte se od prirode

Naučnici počinju da pronalaze dokaze da boravak u prirodi ima dubok uticaj na naš mozak i naše ponašanje, i da nam pomaže da smanjimo anksioznost, preterano opterećivanje razmišljanjem i stres, i povećavamo kapacitet pažnje, kreativnost i sposobnost povezivanja sa drugim ljudima.

Iako ističu da priroda donosi brojne benefite za naše psiho-fizičko blagostanje i sreću, mi živimo u društvu u kojem ljudi provode sve više vremena u zatvorenom i na mrežama, odnosno online, i to posebno deca. Nalazi o tome kako priroda poboljšava naš mozak unose dodatni legitimitet pozivu na očuvanje prirodnih prostora – i urbanih i divljih – i na to da svako od nas treba da se trudi da provodi što više vremena u prirodi kako bismo vodili zdraviji, srećniji i kreativniji život.

Ovo nisu saveti koji su na bazi samo ličnog iskustva. Ako su ljudi, stručnjaci, i naučnici daleko više u ovim materijama od bilo koga od nas procenili da se može živeti ispunjen i srećan život, možda mi možemo makar da – pokušamo.

The post Šta je sve potrebno da osigurate sreću [5 saveta za miran i spokojan život] appeared first on Moodiranje.

Kapetane, o kapetane

Da li danas toliko očekujemo da nas život impresionira, da pobedimo FOMO, da li smo kao milenijalci toliko egoistični da smatramo da smo Bogom dani da uzimamo, dobijamo i primamo? Očekujemo li stalno od drugih da o nama brinu, pokažu da im je stalo, da smo večito u centru jednog ekosistema, ekosvemira zvanog moj ego? Da li se merimo novim hajpovima koji se namerno, planski, plaćeno ili spontano lansiraju kroz mreže? Ko realno može da postigne sve to, ali zaista?

Da li se naša sreća meri brojem lajkova ili brojem storija, brojem pratilaca na društvenim mrežama, skandaloznim naslovnicama ili čime već?

Ovih dana kao pošast su svuda oko nas sve gori i gori primeri toga da više ne postoje nikakva merila, nikakve granice, da se sloboda medija žestoko brka sa osnovnom ljudskom pristojnošću, da je vulgarnost postala redovna stvar, a naciju sve teže šokirati, jer pobogu-čiji polni organ još nismo videli, suze krokodilske ispratili, afere iščitali ili nove ljubavi doživljavali kao svoje? Jeza me hvata kada pomislim da se iko identifikuje sa uzorima koji se, ali zaista ne bih mogla da se suzdržim a da eksplicitno ne tvrdim-negativnim modelom plasiraju na sve strane. Radim sa decom. Svakoga dana. Sreća je da imaju domaći. Sreća je da idu na dodatne obaveze. I sreća je da donekle roditelji limitiraju njihovu izloženost medijima. Ali ja govorim o Beogradu i pitam se da li je svuda tako, jer znam da čak ni ovde nije. A niko ne može da mlade zaštiti od interneta i kioska. No, neko, nekako, što pre-mora.

Vremena kojih se sećamo

Sećam se vremena u kojem sam čekala da svake nedelje od ušteđevine od džeparca otrčim na trafiku i kupim Mikijev zabavnik i Politikin zabavnik. Druženja vezanih za učenje, rođendana sa sendvičima sa pomalo previše kačkavalja, ruskom salatom, gomilom sokova i jednostavnim vremenom u kojem bismo izmišljali svoje igre. Imam i video snimke za ne poverovati.
Za moj rođendan bih pripremila lutriju i davala drugarima sitnice koje sam unapred pravila ili nabavljala, ništa posebno, poneki kliker ili igračkica. Režirala sam im predstave sa lutkama, a posle toga bismo pleasli, glupirali se u suštini, jurcali, nekad odlazili u dvorište u kraju i igrali lastiš, srećom moj je rođendan letnji.

Sećam se i onih “običnih“ dana. Deka bi me odveo u park, ili bismo čekali vikend da provedemo par dana svi zajedno ili mojih par sati sa njim. Za doručak, na stolu postavljenom preko žućkaste silikonske museme bio bi čitav dijapazon sitnih domaćih jela koje su nam slali rođaci koje je deka redovno posećivao. Sir sa pijace, pršuta i slanina iz Bosne, domaći sok od zove od tetke i kifle iz lokalne pekare koje bi rano spremio. U te kifle bi namazao puter i parizer, uzeli bismo loptu, vozili bicikl i igrali fudbal oko Ušća. Pila se kafa sa komšijama i boćali su se dok sam ja učila kako se navija. Odlazilo se u isto vreme, na isto mesto, sa istim ljudima, a prijateljstvo nije mereno time da li ste propratili nečiji giveaway ili šerovali objavu, već po realnom vremenu koje se provodilo u samom životu. Po druženju.
Ja znam da mnogi koji ovo možda čitaju sigurno znaju da imaju u životu realne i prave prijatelje. Normalno. Ali postaje sve teže proceniti kvalitet međuljudskih odnosa, a moja zabrinutost odnosi se pre svega na mlade.

Ovo nije tekst o bilo čemu konkretnom. I više postavlja pitanja no što daje odgovore. Ali i to je zato što, plašim se-nema odgovora.

Ovih dana smo oduševljenu pratili avanturu jednog instagram jajeta koje je pobedilo broj lajkova Kajli Džener. OK. Pokazali smo, po ko zna koji put, snagu masovnosti i udružene energije. Gde je ta energija kada se treba izboriti za budućnost svega? Za promenu školstva? Za aktivnu borbu za mozgove dece koja gube svest o upotrebi logike i zaključivanja, duboko utonuli u tipke i gotovo, dato, pojednostavljeno, uprošćeno, a onda i prosto, jeftino, nemoralno, bez poente i smisla. Gde je ta borba za smisao plasirana tamo gde treba?
Možda, negde, samo želim da se zapitamo, da posmatramo ljude oko sebe, spustimo loptu, usporimo, damo šansu lepom, poverujemo u snagu toga da mi kreiramo svoj svet, ne smao sebi, već i jedni za druge, zajedno i kao što pesma Nepobedivi (Invictus) Vilijema Henlija kaže:

Iz dubine tame što me prekriva,

crne kao bezdan, s kraja na kraj.

Zahvaljujem bogovima, koji god da su,

za moju nepokornu dušu.

U razjarenim čeljustima sudbine,

nisam ni trepnuo ni zaplakao;

Od batinanja usuda,

glava mi je krvava, ali nesagnuta.

Izvan ovog sveta gneva i suza,

ne nazire se nista osim strašne senke,

ali pretnja koju nosi vreme

zateći će me bez straha.

Nije važno koliko je uzak prolaz,

Koliko je teška konačna presuda,

Ja sam gospodar svoje sudbine:

Ja sam kapetan moje duše.

(William Ernest Henley)

The post Da ja vas pitam: Kud plovi ovaj brod? appeared first on Moodiranje.