Naporedo sa idiomima, nastajali su tipski likovi (često inspirisani nekom realnom osobom) koji su odražavali socijalne prilike svoga doba. Tako smo imali prevrtljive trgovce i advokate (ćate), lukave seljake, sujetne svekrve, lenje snahe…međutim, neke situacije su bile prilično specifične, te su se dugo prepričavale a njihovi junaci su ušli u antologiju. Znamo njihova imena kao i značenjske relacije, međutim, često se postavlja pitanje ko su oni bili zaista.

Ero

Čuveni Ero iz kratkih šaljivih priča nije stvaran lik, već predstavnik jedne grupacije. Naime, Erama (Here, u Šumadiji Ercovi) su nazivani Hercegovci koji su usled prinudnih migracija naseljavali severne i severoistočne oblasti. Ero je duhovit, lukav i dovitljiv, i gotovo uvek nadmudri svakoga. Junak je brojnih anegdota i šaljivih priča, a najpoznatije su one o kadiji, zatim “onom” svetu, sa Turčinom…

Nakon opusa narodne književnosti gde smo imali lirske i epske tipske likove (pored junaka, svakako), Ero je prvi junak koji je osim u književne forme ušao i u antologiju – u mnogim krajevima se i dan-danas prepričavaju njegove dogodovštine.

Ludi Nasta

Na početku da ispravimo veoma čestu omašku: Ludi Nasta je bio muško (primetili ste da se žene često gađaju ovim nadimkom)!

Ludi Nasta sa Dorćola je jedini Srbin koji je ostao u Beogradu 1813, kada su ga Turci zauzeli, a nadimak su mu dali ustanici (verovatno mu je pravo ime bilo Nastasije, Anastas). Stalno je išao za Turcima, zadirkivao ih i šegačio se, a oni ga nisu dirali jer je bio luckast – Turci su sujeverno smatrali da je takve ljude dodirnuo Alah i da ih ne treba dirati. Jedini je slobodno šetao po Beogradu, i to sa četiri psa, kojima je nadenuo imena strogih dahija. Da li je odista bio lud ili jurodiv?

Radio Mileva

Legenda kaže da se Mileva udala u Buronje u Vukoviće, a poreklom je iz sela Mali Stup iz Vasojevića, i preko rodbinskih veza njena naklapanja su obilazila Crnu Goru i brda – celi svet tadašnje civilizacije. Njen lik postaje karakterna osobina početkom 20. veka, nastankom radija, koji su u to vreme imali samo retki, stoga su se vesti mahom prepričavale. Kako to obično biva, vesti koje idu “od usta do usta” vrlo često izgube svoju prvobitnu verziju, te se na kraju vrlo malo (ili nikako) podudaraju sa prvobitnom. Otud je Mileva sinonim za alapaču, neproverenu vest, trač.

Ludi Milojko

Njegovo poreklo je najteže utvrditi – etnografi tvrde da je posredi hajduk Milojko Panajotović.  Prikazan je u čuvenoj seriji “Ljubav na seoski način” (kažu da je živeo tačno 100 godina), takođe kao hajduk.  Pojavljuje se i u “Žikinoj dinastiji”, kao Žikin pradeda, koji je posedovao neverovatne ljubavne veštine. Otud i Milojkova vanvremenska popularnost, on predstavlja mušku osobu nezajažljivog seksualnog apetita, luckastu pride.

Glupi Avgust

Isprva se misli na rimskog imperatora Avgusta, međutim, to nije “taj” Avgust. Cezar August bio je jedan od najvećih rimskih careva, koji je prekinuo stogodišnje ratove, doneo Rimu mir i prosperitet. Obzirom da se po rođenju zvao vrlo prosto – Oktavijan, Senat mu je dodelio ime August, što bi moglo da se prevede kao Uzvišeni.

Glupi Avgust, osoba koja skreće pažnju praveći budalu od sebe, je termin koji su Francuzi i Englezi koristili za dvorske lude.

Dragička

Čuveni uzvik “Dragička” nastala je po gospoji Dragić, Beograđanki poznatoj po tome što bi prva saznavala za pikanterije iz tadašnjeg džet-seta. Pikanterije koje je plasirala su se dugo prepričavale (što ju je proslavilo), a Dragićka je postala pandan Radio Milevi, samo za visoke krugove. Kasnije, kada bi neko želeo da ispriča trač, rekao bi “Kaži Dragićka!”, a ako bi druga strana odgovorila sa “Dragićka!” to bi značilo da želi da čuje novost. Glas “ć” se pretvorio u “č” usled promene akcenta.

Mali Perica

Mali Perica je svakako najmlađi junak ove naše priče, i po godinama, i po stažu.  Prisutan je poslednjih tridesetak godina, mahom u vicevima, a možemo ga opisati kao Erinog potomka, jer svakog uspe da nasamari. Perica zeza učiteljicu, policajce, roditelje, i gotovo nikad ne nadrlja.
Osim šašavosti odlikuje ga i dozirani bezobrazluk, često na granici vulgarnog (u krajnjem slučaju završi kod direktora škole).

Da li ste se pitali zašto se zove baš Perica? Zašto nije Acika, Marko ili Đole? Odgovor je i više no očigledan: koje je to ime najtipičnije kao primer? Kako se obično imenuje NN lice? Pogađate, u pitanju je Petar Petrović sa uplatnica, a Mali Perica je svakako njegov sin! Tih godina su svi vežbali papirologiju i administraciju preko mučenog Petra, te nije čudo što su mu prikačili tako nestašnog sina.

Kad čovek iz naroda uđe među srpske antologijske face

Šta možemo zaključiti “na kraju balade”? Ponekad neke situacije ili osobe budu aktuelne jedno vreme, zatim dobiju popularnost lokalnog tipa, a onda pređu u sferu kolokvijalnog. Tada se desi “mas popularnost” koja je ujedno i anonimna, jer malo ko zna odakle je fazon potekao.

Stoga osluškujte svoj jezik, i pomno pratite aktuelne replike, čudne metafore i citirane ljude. Ko zna, možda ste svedok nečega što će ući u antologiju.

The post Srpske antologijske face: Ko su zapravo bili Ludi Nasta, Dragička, Radio Mileva… appeared first on Moodiranje.

Iako su g-đica poslovica i g-din idiom definitivno u rodbinskoj vezi, svakako nisu blizanci. Poslovica jeste sažeta rečenica koja sadrži kakvu misao ili moralnu pouku i uglavnom je proizvod nekog narodnog iskustva ponovljenog u više sličnih situacija. Ako konsultujemo Vujakliju, idiom je osobenost jezika, narodni jezik, dijalekt, način govora, osoben i samostalan. Idiom nema pouku, više služi u opisne svrhe.

Ima idioma čija nam je etimologija i značenje jasno kao dan. „Nema te kô da si na sniženju“, „Skupio se kô kilo u po kile“, „Praziluk mu iz dup*** viri (gde moramo da se zapitamo zašto je baš prema praziluku učinjena nepravda da se vezuje za ono što je ruralno), „Nevina kô goblen“, „Ima da te isečem kô burek za ovde“, „Nema te kô gaće u pornićima“, „Smorio se kô Spajdermen u Vojvodini“, „Iseče me kô džip na Slaviji“… Krajnje zabavno i nedvosmisleno za nas ovdašnje.

Ali opet , Srbi i srpska posla – prednjačimo u psovkama, ali ni u idiotskim idiomima ne zaostajemo. Koliko ste puta čuli da je neko za koga se misli da je mnogo smešan „krvav“ , ili pak da je neko zaspao „kao zaklan“? Jaoj!

Postoje i idiomi koje svakodnevno koristimo, a uglavnom nemamo pojma odakle su potekli i kako su se uvukli u svakodnevni govor. U nekim slučajevima kose se dva ili više objašnjenja. Mi smo za vas odabrali ona najzabavnija i najšarmantnija.

Lupaš kô Maksim po diviziji

Svakako da nam je na pameti Maksim, neki Maksim, nemamo pojma koji Maksim. Kako lupa, i što baš po diviziji? Istina je da je Maksim vrsta pištolja, odnosno prvog mitraljeza na vlastiti pogon, koji je izmislio britanski pronalazač Hiram Maksim, 1884. godine. Maksim je najviše lupao u periodu britanskih imperijalnih osvajanja, što značenje našeg idioma čini čistim kao suzu.

Napio se kô majka

Onomad kada su se žene porađale u njivama, bez epidurala, indukcija, ne carski, ne u vodi ili kako god to već danas dopušta svremena medicina, zbog velikih bolova buduće majke su se “anestezirale” rakijom. Ne mogu da ne pomenem jedan tvit koji je skoro osvanuo: “Srbi su izgleda više vremena proveli pod šljivovicom, nego pod šljivom”. Upravo to se može potkrepiti upotrebom dvocifrenog broja izraza za stanje pijanstva: pijan kao zemlja, kao dupe, letva, čep, ćuskija, smuk, svinja, bačva…

Kô rosa u podne

Kroz vekove i istoriju, nikada do sad lepota nije bila pristupačnija. Ali kada je neko kao rosa u podne, tu čak ni najbolji hirurzi ne pomažu. Nema rose u podne, kao što ni od babe ne može biti devojka.

Nadrljao kô žuti

Idiom “nadrljati kô žuti” nema baš ružičastu etimologiju. Naime, odnosi se na mongolske narode, povezuje se sa napadom na Hirošimu i Nagasaki u drugom svetskom ratu, mada i novija istorija ide istom objašnjenu u prilog. Postoje i mišljenja da se “žuti” odnosi na mačka ili mrava. Kog mačka ili mrava, e to zaista ne znamo. Kako god, naći se u idiomu za nadrljavanje nije baš nešto za šta se bi se i jedan mačak ili mrav otimali.

Novinarska patka

Zašto je patka (a ne guska ili kokoška) postala sinonim za izmišljotinu? Ako ste pomislili da je to izmislio patkomrzac, varate se: u vreme kada su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, neproverene vesti po redakcijama obeležavale su se napomenom “NT”( od latinskog – non testatum, nije svedočio, nije potvrdio). En-te se izgovaralo “ente”, a “ente” na nemačkom jeziku ima značenje “patka”. Tako je patka, ni kriva ni dužna, postala sinomim za netačne ili neproverene informacije (ili pak one namerno puštene u etar).

Ružan kô lopov

Svako ko je gledao film “Ocean’s eleven” sumnja u ovo poređenje. Nema žene na planeti kojoj nije po meri (a ni muškarca koji može isto da ospori) bar neko iz ekipe Clooney, Pitt, Damon, Garcia… Međutim, ovde nije reč o fizičkom izgledu, već isključivo o nečistoći i ružnoći posla kojim se lopov bavi.

Plakati kao godina

Reč godina promenila je svoje nekadašnje značenje, a ono je bilo – oluja, kiša. U tom slučaju, ovaj idiom je proziran kao staklo.

Kô kiša oko Kragujevca

Svako ko živi ili je bio u Kragujevcu ili njegovoj blizini, zna da je ovaj idiom više nego poređenje; sve crno kao pred kišu, oblaci se navuku na nebo kao siva zavesa, čak i miriše kao kiša, a kiše – ni od korova. Statistika kaže da je šezdesetih godina prošlog veka svaka oluja i kiša obilazila Kragujevac godinama, iz razloga samo kiši i oluji znanom. A ko nam ne veruje – trk u Kragujevac.

Prebiću te kô vola u kupusu

Vo mnooogo voli kupus. Pa ako se slučajno nađe u istom, ume da obrsti sve do zadnjeg lista, tako da biva žestoko kažnjen. Sirotan!

Blene kô tele u šarena vrata

Idiom vojvođanskog porekla. Priča kaže, da su se nekad davno u Vojvodini sva goveda napasala zajednički. Ujutru se poteraju iz sela, pasu ceo dan, uveče se zajedno vraćaju. Svako goveče je znalo uvek i nepogrešivo da se vrati pred svoju kapiju. Neki domaćin (možda Mita, Panta ili Đura) je u toku dana ofarbao svoju kapiju, pa je, kad se vratilo sa paše, njegovo tele stalo pred kapiju i tamo blenulo ne znajući šta da čini i da li je na pravoj adresi.

Upala mu sekira u med

Ako ste mislili da su pčelari oduvek znali za košnice i pitome pčele, e pa nisu. Nekada su oni morali da lutaju po šumama, tragaju za rojevima divljih pčela i njihovim staništima gde je bilo puno meda. Divlje pčele su uglavnom med skrivale u skrivenim šupljinama drveća, pa su pčelari imali dosta muke pentrajući se po drveću i udarajući sekirom ne bi li pronašli šupljinu pod korom. Kada bi sekira lako probila koru, ona bi upala odmah u med, i za pčelara je to značilo sreću, sreću i… radost. Pa, onda – nek’ i vama upada sekira u med, šta god radili.

Koštalo ga kô svetog Petra kajgana

Po predanju, Isus i sveti Petar su prenoćili kod nekog seljaka, koji ih nije ponudio večerom pa su legli gladni. U neko doba sveti Petar je ustao, ukrao nekoliko jaja i napravio kajganu. Kad se najeo, legao je da spava kraj Isusa. No, seljak je primetio krađu i lopova, pa ga je nekoliko puta opalio kocem po leđima, za kaznu. Zato je sveti Petar probudio Isusa i predložio mu da zamene mesta, bojeći se šta bi mu seljak još mogao učiniti. Isus je pristao. No, tada se seljak setio da je izdevetao samo jednoga, a da su jaja verovatno podelili, pa je opet ustao i raspalio po onom drugom, tj. opet po svetom Petru.

Stoji ti kô krmači sedlo

Mislimo da značenje ne moramo da objašnjavamo. Vizualizujte.

Rasturiti kô bugarsku skupštinu

U periodu varšavskog pakta, SSSR je dominirao i mešao se otvoreno u unutrašnja pitanja država članica. Svaki put kad im ne bi odgovarala odluka koju je doneo bugarski parlament, a to je bilo više puta, Sovjeti bi povlačili poteze koji su neminovno dovodili do raspuštanja, tj. rasturanja skupštine.

Kao i mnoge druge stvari i idomi su ogledalo stanja svesti kako pojedinca, tako i jedne nacije. Dopadali nam se ili ne, teško da postoji način da ih zaobiđemo u svakodnevnom govoru. Zato bolje da se ne trudimo da ispravljamo krive Drine. Ako imate za dodati još neki idom ili objašnjenje radovaćemo se kao kuče kad piški. A u slučaju da uopšte ne pričate idiomske priče, pa onda nek sve ovo ide u peršun! (Peršun je, naravno, korišćen kao eufemizam, u zamenu, pa … za šta volite).

The post Najluđi srpski idiomi: Šta li nam je samo peršun skrivio? appeared first on Moodiranje.