Izvestan broj ljudi smatra da u društvu najbližih nema potrebe da se pazi preterano na ponašanje i šta će se reći, jer, to je valjda i poenta, biti ono što jesi i imati svu slobodu s ljudima koje poznaješ toliko dobro. Još ako previše dajemo sebi za pravo, stavljamo se u poziciju autoriteta i korektivnog faktora, gotovo je izvesno da su te slobode povredile nečiju dušu.

U tvojoj glavi, imaš odnos “na j..em ti mater” s nekim, a ta osoba se zbog tebe oseća kao da si joj zbilja uputio tu psovku.

Kao što rekosmo, ovo činimo zbog osećaja jake bliskosti i slobode koja se na nju nadovezuje, iako se može protumačiti da ti manjka kućnog vaspitanja. Nije te mama učila da ne treba diskreditovati ljude ukoliko malo zarađuju?

Osim manjka vaspitanja, verovatno ti nedostaje uviđajnosti i empatije. Kritikuješ drugaricu što se zapustila? A zašto je ne pitaš šta joj najviše oduzima volju i kako možeš da joj pomogneš da se to popravi?

Naposletku, ne stojiš dobro ni sa socijalnom inteligencijom. Čak i ako ti nije urođena, socijalna inteligencija može da se usvoji, i to na prilično visokom nivou, ukoliko želiš da budeš osoba koja gradi trajno kvalitetne odnose. Jer, ako imaš sklonost da radiš neke od stvari koje ćemo opisati dalje u tekstu, vrlo je izgledno da ove gafove činiš i u poslovnom okruženju. Na primer, vidno se podsmehneš kada neko nepravilno izgovori neku reč na engleskom. Još ako ima još ljudi, iskoristiš priliku da ispraviš.

Primeri koji slede su se desili svakome od nas dvosmerno: ili je ovo neko nama rekao/uradio, ili smo to bili mi sami. Baš zbog toga je bitno da ovakve stvari prepoznamo i maksimalno anuliramo u odnosu ne samo s najbližim ljudima, već svima sa kojima dolazimo u kontakt.

#1 Prekrajanje vremena i odluka

Zoveš ortaka na pivo večeras, a on kaže da ne može, jer sprema neki ispit. A tebi se tako cirka! Odmah se hvataš za telefon, koga briga što ćeš mu srušiti koncetraciju dok uči: “Aloeee, šta je s tobom? Izblejimo dva, tri sata i onda se vrati kući da učiš! Neće ispit pobeći!”

Sat vremena kasnije: “Jel vidiš kako je lepo što sam te izvukao iz kuće?! A koji je to fazon sad da ne piješ, a? Šta bre moraš da smanjiš, moraš da piješ pametnije, a ne da prestaješ, konobar, daj ‘vamo dva velika točena!”

Uhhh! Bez obzira što misliš da si spontana osoba (ne tvrdimo da je to uopšte loše!) postoje situacije kada treba ispoštovati nečiju volju i ne navaljivati, naročito ako se iza toga kriju sebični razlozi.

Sasvim je jedna situacija kada se osoba nećka, tada nagovaranje ima smisla; međutim, kada neko kaže da mu se negde jednostavno ne ide, nema vremena, radi nešto preče, najbolje što možeš da kažeš je: “U redu je, čujemo se, ako se predomisliš, znaš gde sam.”

Jer razmisli, ako je neko uprkos protivljenju došao tamo gde si insistirao, da li je to učinio drage volje? Ili iz osećaja dužnosti i moranja?

Najzad, ako podstrekuješ prijatelja da prekrši odluke ko je su bitne za njega (“Nemoj danas biti na dijeti, pa rođendan mi je, uzmi barem parče torte!”) osim što direktno ugrožavaš njegov lični suverenitet, nego ga prekidaš u procesu koji za njega ima značaj i benefite.

#2 Podsećaš na loše dane i sramne situacije

Ej bre, koliko ste vi dobri prijatelji! Znaš ga iz vremena kad je bio kondukter da bi skupio pare za diplomsku ekskurziju! Ajaoj, kakvih je događaja svega tu bilo! Kao onda kad je na Riveru povratio po hostesi, a kasnije se ljubio s nekom ribom! A gle ga sad, pravo gospoče u Massimo Dutiju, a nije znao sako kako se zakopčava.

Možda se u tebi krije namera da priznaš vrednost, uspeh i trud prijatelju koji je imao loše okolnosti i faze. Ali, ako on ne govori o tome, nema potrebe ni ti da otvaraš prašnjave kutije. Nemoj misliti da se stidi svoje prošlosti iako to može biti slučaj, loše stanje jednostavno više nije njegova realnost. Zamisli da tebe neko podseća koliko imaš loše zube, a stavio si keramiku pre više od pet godina?

Isto važi i za podsećanje na blamove, sramotne situacije, nedolična ponašanja.

Osim ako ta osoba sama to ne pomene, nema potrebe ni ti, jer ćeš joj svakako stvoriti neprijatnost prisećanjem na stvari koje možda nije sebi oprostila i dan-danas ih se stidi.

#3 Kritikuješ izbor partnera

Pa naravno da ćeš joj reći da on nije za nju, pa to je tvoja najbolja drugarica, zar ne, i ti želiš naj-naj za nju?! Pa bravo legendo, kako te to do sada nisu zaposlili u Tinderu, da kažeš algoritmu kako da povezuje ljude?

Hajmo ovako: imaš pravo da zaključiš da neko nije dovoljno lep, pametan, situiran, sposoban, zgodan, dobar za tvoju drugaricu (i uopšteno, za nekog od tvojih prijatelja). Ali, to se ne govori. Jer ona je iz nekog razloga sa njim, oseća nešto prema njemu, u krajnjem slučaju, to je njena volja i izbor.

Sve dok ti se ne zatraži mišljenje, dok te neko ne upita za savet, požali na problem, ne rovari po tuđem odnosu!!! Ne nameći drugima svoj ukus i standarde u odabiru partnera. Odakle ti ideja da tvoja procena treba da bude relevantna za tuđe odnose?

Ovo, logično, ima izuzetak, a to je kad primetiš da partner loše deluje na tvog prijatelja. Ali ni tada nećeš krenuti u ofanzivu, već ćeš bez imalo osude i kritike izraziti mišljenje i upozoriti prijatelja. To su situacije kada vidiš da je mentalno ugnjetavana, da joj partner ima problematično i rizično ponašanje.

#4 Ismevanje/potiskivanje u društvu

Okej, za ovo prvo ne treba trošiti reči, osim ako nije reč o anegdoti koju i taj tvoj prijatelj voli da prepričava, šta tebi tačno daje za pravo da od njega praviš predmet smeha? Toliko smešno, kažeš? Kao onda kad si se sedam meseci dopisivao s lažnim profilom na Instagramu, misleći da je u pitanju Alexandra iz Grčke koja je odlepila na tvoje fotografije splavarenja i roštilja?

Ti i tvoj prijatelj ste u novom društvu. Ti si, kao i uvek epicentar dešavanja, uzimaš i vodiš reč, uh, ovi ljudi upijaju sve što kažeš, dok tvoj prijatelj nit’zbori nit romori, a i kako bi od tebe? Ha, pomisliće ovi da mi je telohranitelj!

Vidi srce, super je što si u centru pažnje, bravooo, ajde sad mami i njenim drugaricama da odrecituješ šta ste juče naučili u vrtiću, ali, nešto da ti velimo, zapravo je malo nepristojno osvajati na takav način prostor i uskraćivati drugima da se istaknu. A veruj nam da uskraćuješ, jer ako bi i tvoj prijatelj poželeo par trenutaka pažnje, on bi morao da se nadmeće s tobom, a to već vidi kao unapred izgubljenu trku. Uostalom, zamisli na primer Džerar Batlera da se ponaša tako, pa ne ide, jel da?

#5 Soljenje pameti s više pozicije

E neka si se ti nama udala, mašala, ali kako da ti kažemo, nisi zbog toga ni bolja ni pametnija osoba. Stoga ti ništa ne daje za pravo da svoju drugaricu savetuješ da se opameti i skrasi, jer svi se sećamo kako si trčala na noge onom diplomati nadajući se da ćeš postati gospođa ambasadorka, dok je njega kući čekala Helga s njihove dve male zlatokose kopije.

Ne, pozitivna slika emotivnog aspekta (stabilna veza, veridba ili brak) ti ne garantuje mudrost koju ti treba da posipaš po neosvešćenima. Ako neko nema partnera, to je zato što neće ili ne može, a tvoj savet svakako ne može promeniti nijedno od toga.

Slično važi za ekonomsko/profesionalno prosvećivanje, naročito danas, u eri motivacionih lelemuda i biznis blebetala. Svaka tebi čast što imaš stabilan posao, dobru platu, ili čak svoju firmu, ali, oprezno s namerom da motivišeš i svog prijatelja! Možda ga nešto sprečava da se ustremi ka prosperitetu, možda ima strahove, a možda mu je pak sasvim dobro tu gde jeste? Kako god, razgovor ovog tipa treba da se vodi tek ako postoji volja s obe strane, jer, ako se možda tvoj prijatelj oseća inferiorno, malodušno, bezvoljno, nemotivisano, potenciranje šta bi mogao/treba da uradi, samo će mu dodatno produbiti to stanje. Umesto toga, za početak, potenciraj njegove dobre strane, sposobnosti,  postignuća.

To što se u jednom trenutku, aspektu života (ili više njih) osećamo uspešnim, ne sme da nam daje povoda da gledamo s visine naše prijatelje: niti (treba da) idemo istim putem, niti su naša ishodišta ista.

U krajnjem slučaju, imaj na umu da poziciju u kojoj uživaš lako možeš izgubiti u svakom trenutku, stoga pre nego što kreneš da prosipaš tu novostečenu mudrost i prosvetiteljstvo seti se stare narodne “u dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi”.

 #6 Davati lažne nade i podsticaje

“Hoće li me zvati?” Sve vrišteći ukazuje da neće, ali, ti u želji da oraspoložiš, utešiš, kažeš da hoće, iako to ne smatraš. Hajde da se podsetimo koliko nas je i koliko puta bilo u lažnim nadanjima. I kao da to nije dovoljno, tražimo potvrdu za njih, što samo produbljava i produžuje agoniju! Nemoj, svega ti! Kaži da ne znaš, nešto neutralno, predloži da odete na pileća krilca.

Davati podršku, podsticaj, komplimente, ohrabrenje je u redu ukoliko to zaista smatraš. Međutim, ako govoriš nešto u šta ne veruješ, uh srce, pa kako se to razlikuje od laži? Postoji toliko načina da se postaviš prijateljski, toplo, ohrabrujuće, a da to nije izgovaranje besmislica u cilju olakšavanja situacije.

Ako neku osobu zaista smatraš prijateljem, onda nećeš hraniti njegove zablude, iluzije i jalova nadanja, ma koliko god da ti je dobra namera.

Sve i da ste čuvali ovce zajedno…

neke granice postoje bogamu, a svako od nas ima svoje. Taman posla da to znači da ne treba biti spontan i meriti svaku reč! Ali ono čega treba biti svestan sve vreme i raditi aktivno na tome je sam pristup, zasnovan na poštovanju i uvažavanju dragog prijatelja, jer u ova prevrtljiva vremena najmanje ti treba da izgubiš nekog u životu zbog nadmenog, provocirajućeg, uvredljivog, drskog i bezobraznog ponašanja, čak i da je to na nesvesnom nivou, a tvoje namere najbolje moguće.

The post Šta nikako ne treba reći prijatelju, ako ga zaista smatraš time appeared first on Moodiranje.

Odbijam da prihvatim to, kao i to da je obavezno držati se nekog odnosa i onda kada prestane da nam služi, a evo i zašto.

#1 Toksičnost

Odnos koji je „nadživeo svoju upotrebnost“ odavno je umesto izvora radosti, postao izvor frustracije, a ako ne to – a ono nepotrebnost koja uzaludno uzurpira naše vreme i energiju. Nekad je ona teža da se izbegne, kao recimo toksično okruženje na poslu. Tada je za izbegavanje takve sredine neophodna nešto veća logistika, pristup nadređenima ili pak promena posla.

Mobing je stvarna i opšte prisutna stvar, a za nju i dan danas nema dovoljno adekvatnih rešenja, jer društvo koje dopušta da žrtva najčešće izvuče deblji kraj, nije još uvek dovljno evoluiralo niti stvorilo sigurnu sredinu u kojoj će se promovisati vrednosti i ljudski kvaliteti već sila. Toksičnost oko nas šteti nama samima, ali ljudi se previše često više trajno drže određene situacije nego što bi se izložili neprijatnosti koja je prolazna.

#2 Okruženje

Izlazak iz nekog odnosa nije tako jednostavan. Posebno kada su u pitanju bliske osobe, a još više kada je u pitanju ozbiljno narušen i kompleksan odnos, poverenje, integritet i mišljenje o nekoj osobi. Ono što može da stvori pozamašne probleme jeste to što se vremenom, umrežavamo sa ljudima. To znači da najverovatnije odlazimo na ista mesta ili se družimo sa istim ljudima. Opet, rezultat? Ljudi se previše često više trajno drže određene situacije nego što bi se izložili neprijatnosti koja je prolazna.

Plašeći se osude, ljudi izbegavaju da otvoreno govore o svojim osećanjima i situaciji. To otvara put ka brojnim, daleko gorim interpretacijama u kojima najčešće baš oni čestiti koji žele da svoju intimu zadrže za sebe stradaju, dok oni kojima su opravdanja i izgovori potrebni haraju i avlijanare.

#3 Finansije

U slučajevima ozbiljnijih i kompleksnijih odnosa kao što je recimo brak, partneri, a najčešće žene ostaju u odnosu iz finansijskih razloga. Znam primere sa obe strane, u kojima muškarci izdržavaju, ili pak žene partnere. Finansije su stavka razdora i u najboljim odnosima, u vremenima koja su nepouzdana i validan su argument za nezadovoljstvo.

Finansije su jednako razlog odlaganja izlaska, kao i razlog ulaska u neki odnos, a u kulturi kakvom smo okruženi to je bolno vidljivo.

Odavno smo, potpuno iskasapljeni kultovima devedesetih postali svedoci društva koje veliča jeftinoću i sponzorijansku „elitu“, turbo-folk božanstva, botokse, silikone, pumpanje grudi, usana i crtanje obrva, više ne ni diskretno već „influenserski“. Finansije su merilo, a u društvu koje se finansijski bori, poštenje je postalo mana, precenjeno, znak slabosti i ludosti, samo daj, odmah, juče, što više, a posebno u iluziji koju pruža vizuelni identitet onlajn. Ovo je i opasno, jednako koliko je štetno. Ono što pak nije razlog jeste da se zbog ove stavke, u ozbiljno narušenim odnosima, bilo šta trpi i ispašta, kao i izbegava, pogodite – to da se previše često više trajno držite određene situacije nego što biste se izložili neprijatnosti koja je prolazna. Problem je samo što su te stvari postale trivijalne i banalne jednako koliko i odnosi koji se grade. No to je druga sasvim tema.

#4 Nasilje

Nasilje je posebna stavka u međuljudskim odnosima koja je često u fokusu samo onda kada situacija ode predaleko i ishod tragičan. Ljudi tako, a naročito ukoliko su došli „sa strane“ trpe i tolerišu mnogo toga, što za posledicu ima ozbiljne žrtve nasilja, psihičke slomove, a u slučajevima ekstrema – decu koja ponesu realne i tragične ožiljke. Nije nasilje uvek vidljivo i na drugom kraju istog nisu uvek žene, iako češće jesu.

Zvuči nezamislivo da se žene napajaju maltretiranjem muškaraca, ali istina je da toga ima daleko više no što se o tome priča.

Najviše u tome svemu stradaju najnedužniji, deca, koja reaguju bilo povlačenjem, bilo takođe agresijom. Njima retko ko može da pomogne, a zbog toga što je naše društvo i dalje izuzetno neosvešćeno i nerazvijeno na polju bavljenja sobom, taj takozvani „vicious cycle“ postaje generacijski problem, a deca nosioci šablona koji dok se ne nađe neko da taj ciklus prekine, biva prenošen iz generacije u generaciju. A zašto? Jer se ljudi previše često više trajno drže određene situacije nego što bi se izložili neprijatnosti koja je prolazna.

#5 Sudski sistem

Ne znam šta je kompleksnije, raskol ili proces koji sledi za istim, ali znam da postoji jedna opšta diskriminacija muškaraca u ovom domenu, gde važe stereotipi koji su zapostavljeni u našem balkanskom društvu do neverovatnosti. Postoje stereotipi koji tvrde da je majka uvek bolja za brigu o deci, a muškarci ti koji budu u korenu raskola. Niko ne govori o ženama za koje sam čula, a evo par primera iz okoline koje pouzdano znam.

Sud je dodelio decu ženi koja je čupala trepavice detetu, koja ih je zatvarala bez hrane, odlazila danju, a uveče kad ih uspava vodila bordel iz spavaće sobe. Sud ju je dodelio deci, nju koja je imala epizode u kojima ne zna gde se nalazi, koja je klinički šizofreničar, koja je pred decom i svedocima bivšem suprugu pretila da će se ubiti, kombinovano sa nametanjem krivice ocu što ne želi da se pomire i okrivljivanjem za razlaz. Sud je dodelio decu ženi koja je nestajala po dve nedelje bez reči, koja je u dom dovodila druge muškarce, koja nije htela svu decu već samo žensku jer „je sa njima lakše“, a „muška je ionako ne vole“, koja je histerisala i vređala kompletnu familiju, koja je izgladnjivala decu i zatvarala ih, koja je pretila ljudima koji su bili oko njih. Logično je da je rastavljanje užasavajuće postalo za sve uključene, kada su ucene i rizici ogromni, a sudovi i socijalne službe pristrasne.

Često upravo žene bivaju te koje, najčešće revoltirane u situacijama u kojima jeste muško to koje dovede do raskola odnosa, odgurnu očeve od dece, a posledice opet budu najgore po one najmanje krive, a malo je onih koji su tu da ih zaštite i pri tom – uopšte mogu.

To da se ljudi previše često više trajno drže određene situacije nego što bi se izložili neprijatnosti koja je prolazna u ovom slučaju je previše često, ali gledajući sisteme na Balkanu – razumljivo.

Koju neprijatnost vi izbegavate?

The post Postoji li barem jedan valjan razlog da ostaneš u mučnom odnosu? appeared first on Moodiranje.