Početak iznenađujuće umetničke priče

Kada je imala 78 godina, udovica Moses počela je da slika. Bez formalne umetničke edukacije, samo s dugogodišnjim osećajem za ručne radove i kreativnost, otkrila je ljubav prema slikanju dok je tražila način da popuni vreme u starosti. Sama je priznala: “Nisam imala pojma koliko sam dobra.”

Njeni radovi, puni toplih, živopisnih prikaza seoskog života, uhvatili su pažnju javnosti zbog svoje iskrenosti i emocionalne dubine. Njene slike pričale su priče o jednostavnom, ruralnom životu koji se brzo menjao u moderno doba, a ljudi su u njima pronalazili utehu i nostalgiju.

Od nepoznate domaćice do ikone umetnosti

Baka Moses postala je umetnička senzacija. Njeni radovi našli su se na nacionalnim poštanskim markama, a izložbe njenih slika obišle su svet. Ono što je počelo kao hobi u penziji pretvorilo se u svetski poznatu umetničku karijeru koja je trajala 23 godine – sve do njene smrti 1961. godine, u 101. godini.

“Nije namenjeno ljudima poput mene” – ili ipak jeste?

Baka Moses često je govorila kako nikada nije očekivala slavu ili bogatstvo, verujući da su takve stvari rezervisane za one koji su rođeni s privilegijama. Ironično, upravo ta jednostavnost i iskrenost njenog života privukli su pažnju publike. Njeni radovi nisu bili tehnički savršeni, ali su osvajali srca iskrenošću i autentičnošću.

Njena priča postala je inspiracija za milione – dokaz da nikad nije kasno da pronađemo svoj poziv i ostavimo trag.

Pouka za današnji svet

U doba kada se sve čini ubrzanim, a uspeh meri brojem pratilaca na društvenim mrežama, priča bake Moses nas podseća na važnu stvar: uspeh nije vezan za godine, prilike ili formalno obrazovanje. On je vezan za strast, istrajnost i veru u to da nikada nije kasno za novi početak.

Možda ste danas tek na početku, možda ste na raskrsnici svog puta, ali priča ove žene pokazuje da se čak i u osamdesetoj mogu otvoriti vrata ka svetu o kojem nikada niste ni sanjali.

Dakle, ako ste ikada pomislili da je za vas prekasno, setite se bake Moses. Jer svet uvek ima mesta za one koji imaju priču da ispričaju – bez obzira na to kada odluče da je ispričaju.

The post Fenomen zvani Baka Moses: Od čistačice u penziji do umetničke dive appeared first on Moodiranje.

Flertijući pomalo sa eksplicitnim sadržajem, ali na granici dobrog ukusa i kvalitetne muzike
dRUMELODY sa svojim „Radiokiller“ nam zapravo kroz muziku i spot prila vrlo važnu priču mnogo jaču od pukog scenarija jer govori o brutalnosti koja nam se nameće bezobzirno svuda i na različite načine oko nas.
– U danšnjem represivnom svetu, kada je zavladao holivudski način razmišljanja,
pokušao sam da svojom muzikom i trakom „Radiokiller“ skrenem pažnju porukom, a to je; Misli svojom glavom, ne budi ovca!“.Danas „obrađeni objekti“ ponašaju se kao da su tek sišli sa bine. Kao da su upravo držali predavanje ispred prepunog Vemblija.
Arogantni i ambiciozni, ali nažalost veoma površni. – ističe Berin Tuzlić.

dRUMELODY je pacifista, Čovek po definiciji umetnik, kreativac i ljubitelj života i zbog toga nam svima preporučuje da muzikom oboje svoj personalni prostor, jer jedino tako možemo da se odbranimo od uticaja koji nam nameću protiv naše volje.
I naravno da mislimo svojom glavom, umesto masovnih medija i televizora na ramenima.

Novi Berinov album stekao je vrlo brzo veliko poštovanje, broj pregleda na muyi;kim platformama i priznanja svuda u svetu, pa tako ne čudi da je prošle nedelje imao brojna gostovanja u Dubaiju gde redovno nastupa.
Na njegovom poslednjem albumu „Freedom of imagination“ publika može da uživa u neverovatnom iskustvu sjajnog zvuka širokog muzičkog spektra uz novih 11 pesama.

I zato pripremite svoja čula za posebno uzbudljivo putovanje jer je u pitanju i specifičan način slušanja i feelinga kao i samog intimnog odnosa sa pesmama.

Spot za traku „Radiokiller“ snimljen je na raskošnim ulicama Dubaija uz specifične strip efekte što nije iznenađenje, jer je Berin i karikaturista pa je na ovakav način uspeo da stvori još jedan novi koncept koji smo pominjali na početku teksta.
Inače Drumelody je nominovan za prestižnu hrvatsku regionalnu muzičku nagradu Ambasador i nagradu portala „Ispod pulta“.

Uskoro će vynil albumi moći da se nađu i u Beogradu, a do tada ćemo ga da rado slušati na radio stanicama i na muzičkim platformama na netu.

The post NE BUDI OVCA: „RADIOKILLER“ NOVI SPOT dRUMELODY-a NOSI SA SOBOM JASNU PORUKU appeared first on Moodiranje.

Odakle crpiš inspiraciju za slike, s obzirom na to da se na njima može videti čitav spektar emocija, stanja i motiva?

– Na mojim slikama se zasigurno može videti da ne pronalazim inspiraciju u leptirima, cveću i drugim ljudima. Isključivo je otimam od najskrivenijih delova moje ličnosti. O slici ne razmišljam mnogo, to je momenat kada ruka krene sama i ja tu više ništa ne mogu.

U fokusu ti je žena, hoćete li nam otkriti kako je do toga došlo?

– Žena je uvek u fokusu, priznali mi to ili ne. Kao što u životu ne volim da razgovaram o pojmovima koji mi nisu bliski, o kojima ne znam mnogo, tako je i na platnu. Žensko telo mi je poznato i opipljivo, zato uvek mogu da ga prenesem. Erotika i mističnost samo naglašavaju njegovu moć.

Kada slikam ne mislim o tome šta se prodaje i šta to ljudi vole. Onaj koji zna i razume, prepoznaće se u delu.

Kada je Milena Ferenčević naslikala prvu sliku?

– Mislim da sam prvu sliku naslikala još početkom osnovne škole. Interesantno je da sam tada oslikavala ikone na drvenoj podlozi. I meni je čudno kako pravac može da se promeni tokom sazrevanja i otkrivanja sebe kada je umetnost u pitanju.

Da li ti je neko od starijih, poznatih umetnika pomogao na putu razvoja?

– Lično sam odrasla sa profesorom Milošem Pejovićem, koji me je dosta toga naučio. Otvorio mi prvu samostalnu izložbu i nekoliko kolektivnih. Nažalost nije više sa nama.

Koje umetnike ceniš, domaće i strane?

– Od domaćih umetnika, Jasna Opavska i Slava Radivojević me uvek ostave bez daha. Posebna mi je čast što od njih mogu uvek i u svako doba dobiti odlične savete i kvalitetno provedeno vreme. Sa Jasnom sam izlagala svoje slike prošle godine u Parizu, to je bilo veoma lepo iskustvo. Imala sam i tu priliku da budem lik na njenim veličanstvenim delima.

Jasna je prikazala moje lice u svojoj novoj priči na platnu, tako da sam čak postala i Sfinga. Od stranih umetnika, Frida Kalo je za mene nešto magično i neobjašnjivo. Bol na njenim slikama uticala na moje slikarstvo u velikoj meri. Spomenula bih još i Matisa, Riveru i Klimta.

Da li daješ naziv svakoj slici?

– Apsolutno, svaka slika ima svoj naziv, ponekad je to igra rečima ili asocijacija na tajnu koja se krije. Ne volim da bude očigledno, neka svako otkriva i sebe i ono što sam htela da prikažem.

Ne može svako da prepozna i kritikuje neko delo o čijem vlasniku ne zna apsolutno ništa.

Na šta si do sada najviše ponosna kada je u pitanju tvoja umetnost?

– Ponosna sam na razbijanje tabu tema, interesovanje za moje slike, kao i neverovatnu prepoznatljivost mojih dela. Smatram da nisu ukradene ideje, svaka slika je priča za sebe, a opet zajedno čine jedno. Ponosna sam i na prijatelje koje sam stekla preko umetnosti. Posećivala sam slikarske kolonije, izdvojila bih Taru i Tamburca fest kao veoma kvalitetne.

Da li u današnje vreme može da se živi od slikarstva i ko su načešće ljudi koji “uzimaju” tvoje radove za svoj prostor?

– Definitivno je da može da se živi od slikarstva, to mi je osnovno i primarno zanimanje. Naravno, kao i u svakom poslu veoma je važno i koliko uložite. Ne volim da budem napadna. Slikam samo kada sam u raspoloženju za isto. Marketing je veoma važan. Moje slike moraju da se slažu i uz priču koju prezentujem. Kod mene to nije teško, jer mi je zadatak da budem Ja. Što se tiče ljudi koji se interesuju za moje radove, tu nema pravila.

Na koliko slika do sada stoji Milenin potpis?

– Ne mogu sa sigurnošću da kažem koliko sam slika naslikala, poslednji put kada sam brojala prodate slike prešla sam pedeset. Sada je taj broj mnogo veći.

Veliki si ljubitelj poezije, što je vrlo uočljivo na društvenim mrežama, čak i pišeš pesme. Kakvu poruku želiš da pošalješ?

– Veliki sam ljubitelj poezije, sve što pročitam objavim uz fotografiju koja me podseća na sadržinu teksta. Tako pravim od svog profila jedan kvalitetan zid sa mnoštvom zanimljivih crtica iz života. Pišem pesme kada želim da skinem teret koji osećam, tada se osećam restartovano. Otkriću i da je u pripremi moja zbirka pesama sa takođe mojim ilustracijama.

Milena Ferenčević radi i sa decom sa smetnjama u razvoju. Koliko je to zahtevno i kako im pomažeš u odrastanju?

– Rad sa decom sa smetnjama u razvoju mi je izvor sreće i zadovoljstva. Kada sam stupila u kontakt sa firmom Mobility, otkrila sam deo sebe koji nisam do tada poznavala. Vreme koje provodim sa decom čini me boljom osobom.

Organizujemo likovne radionice, druženja, izložbe istih itd. Razlika u klasičnim radionicama i inkluzivnim je ta da se sve prilagođava deci koja učestvuju u zavisnosti od njihovih mogućnosti. Tako mi slikamo prstićima, sunđerima, opalim lišćem itd. Improvizacija zna da bude veoma interesantna.Takođe i komunikacija među svom decom je veoma važna, zato smatram da je inkluzija značajna za sve.

Ova mlada umetnica iz Sombora je od nedavno predsedavajuća u organizaciji, koja se bavi humanitarnim radom. Kako se osećaš tim povodom i na čemu je fokus tvog angažmana?

– Postala sam predsednica „RTC Dunav za Mir“, uvek je lepo biti blizu dobrih dela. Fokusiramo se na mlade, obrazovanje, socijalno ugrožene, kao i aktuelne teme. Kao što dajemo, tako i dobijamo donacije koje prosleđujemo na adrese kojima je to najpotrebnije. Širimo svest i utičemo pozitivno na ljude. Smatram da ne postoji lepši osećaj nego raditi ono što voliš, a donositi osmehe ljudima. Ja to radim na sve tri strane, samim tim je moja sreća trostruka.

Milena Ferenčević biografija

Milena Ferenčević je rođena 1995. godine u Somboru. Od detinjstva je pohađala časove slikarstva i učestvovala na konkursima i likovnim kolonijama. Na Pedagoškom fakultetu se odlučila za učiteljski smer i izborne predmete koji su vezani za inkluziju i decu sa smetnjama u razvoju. Organizuje slikarske radionice za decu, bavi se humanitarim radom i izlaže svoje slike u Srbiji i inostranstvu.

O svojoj umetnosti Milena kaže:

Slika je deo mene koji ne može biti naručen kako bi se slagao uz određeni deo nameštaja ili okačen da sakrije nekakav loš zid. Ljudi uopšteno, čast izuzecima, ne cene umetnost kao vrstu lepote, deo nečijeg talenta i utrošenog vremena.

Možete je pratiti na Instagramu @mferencevic_art i Facebook stranici Milena Ferenčević_A_R_T_

The post Milena Ferenčević, žena u fokusu: Erotika i mističnost su moć njene umetnosti appeared first on Moodiranje.

1. Bolje je od bioskopa.
2. U pozorištu se iskrenije smejemo.
3. U pozorištu se uvek osećamo svečano.
4. Imamo priliku da omiljene velikane gledamo uživo.
5. U pozorištu je i prvi red fantastičan.
6. Uz pomoć raznih klubova i udruženja možemo da kupimo izuzetno povoljne karte.
7. Pametniji ljudi udu u pozorište.
8. Jednu predstavu možete pogledati i više puta ali će svaki put biti drugačija.
9. Uz pozorište se lepše i bolje sazreva.
10. Prednost male pozorišne scene je aktivna interakcija sa publikom koja može biti jako zanimljiva.
11. Mjuzikli su bolji od koncerata.
12. Imate priliku da prisustvujete neverovatnim glumačkim transformacijama.
13. Šekspir je neuporedivo bolji na sceni.
14. Neke predstave vam mogu promeniti životne stavove.
15. Daske zaista život znače i životom zrače.
16. Svečana atmosfera pozorišta čini da se i sami osetite kao deo Velikih.
17. Divno je aplaudirati!
18. Možete sklopiti interesantna poznanstva.
19. Odlazak u pozorište sa prijateljima je bolje nego odlazak na večeru ili piće.
20. Svakim odlaskom u pozoriše ste bliži kulturi.
21. U pozorištu vas niko neće uznemiravati grickanjem kokica ili semenki.
22. Možda ne možete da posetite Brodvej ali možete da pogledate brodvejske predstave u svom pozorištu u komšiluku.
23. Glumice su lepše na sceni.
24. Glumci plene harizmom na sceni.
25. Može vam se desiti da se u nekom od glumaca zaljubite tokom predstave. Ništa neobično.
26. Pozorišna šminka i maske su fascinantni.
27. Vrlo je moguće da vas neke predstave doslovno obore sa nogu!
28. Ljudi koji rade u pozorištu uglavnom su izuzetno ljubazni.
29. Pod pozorišnim svetlom svi smo lepši.
30. Ako hoćete da razbijete predrasudu o nekom glumcu, pogledajte ga na sceni. Iznenadiće vas!
31. Ulazite u drugi svet.
32. U pozorištu doživite katarzu.
33. Pozorište oslobađa.
34. Ujedinjuje ljude.
35. Obrazuje ljude.
36. Uči vas manirima.
37. Pozorište menja ljude.
38. Sjajno je podeliti ovacije i uzbuđenje sa drugim ljudima na kraju predstave.
39. Deca koja rastu uz pozorište budu pametna i dobra.
40. Sa pozorišne scene se uči i crpi umetnost.
41. U pozorištu se najbolje pune baterije za novu radnu nedelju.
42. Ako želite autentično putovanje u bližu ili dalju budućnost kupite pozorišnu kartu.
43. Pozorište odiše slobodom!
44. U pozorištu možete upoznati Dalija i Frojda na drugačiji način.
45. U pozorištu možete osetiti Duh.
46. Pozorište nikada neće umreti!
47. Neki mjuzikli vas prosto nateraju da zaplešete, iako niste planirali.
48. Posle nekih predstava sjaj sa lica ne možete ni sapunom oprati.
49. U pozorišnim predstavama svi učestvuju.
50. Pozorište je verodostojan dokaz da magija itekako postoji!

The post 50 razloga zašto volimo pozorište appeared first on Moodiranje.