Možete da se preselite zauvek, posadite svoje voće i povrće, skupite životinjice i kao Sonja Savić u filmu “Šećerna vodica”, pokažete srednji prst i kažete “Ćao, seljačine” životu koji ostaje za vama. Oni koji su to uradili, nijednog trenutka se nisu pokajali.

Možete da imate privremenu bazu, gde ćete da zapalite na par dana kad vam dozlogrdi traženje parkinga i nervoza na svakom koraku.

Možete da preuredite prostor i rentirate ga, i to ne za male pare, jer mir je danas nešto što nema cenu.

Ali, koliko će sve to da me košta?

Uz malo spretnosti i umešnosti, uopšte vam ne treba puno novca (osim ako ne planirate mesinganu kapiju sa sve lavovima i labudovima). Uz tepsiju gibanice, par gajbi piva i ruku, od seoske kućice možete napraviti oazu iz koje nikad nećete poželeti da odete.

#1 Što je do majstora, nek uradi majstor

Ukoliko nešto ne štima oko struje ili vode, pozovite majstora, jer će on mnogo brže nego vi dijagnostifikovati i sanirati problem.

#2 Šut i bespotrebne stvari

Seoska domaćinstva, naročito napuštena (obično) imaju gomilu loma i krša. Kolika god da je količina u pitanju, dovoljna su dva dana da se skupi, odnese i zatim očisti.

#3 Krečenje

Sve i da nikad niste držali valjak u rukama, na internetu je dostupni toliko korisnih i detaljno objašnjenih instrukcija, da bi i dete moglo to da izvede. I za ovo vam je potrebno dva do tri dana.

#4 Fasada

Ima li tužnijeg prizora, nego kad se vozite Srbijom i gledate sve one kuće nedovršene ili propale fasade? Sve dok vam nisu potrebne skele, i ovo možete da izvedete sami! Takođe ima pregršt uputstava!

Fasadu prvo treba da operete (zato je leto i rana jesen idealan period), zatim sačekate da se osuši. Prvo nanosite fiksator za podlogu, sačekate pola dana da se osuši, zatim možete da prionete na nanošenje boje. Nekad je potreban samo jedan sloj, naravno, nemojte previše razređivati boju.

Ukoliko želite, sledeći korak su ukrasi za fasadu: fasadna plastika, ornamenti, postulati, sve zavisi od vašeg ukusa, naravno, ne treba preterivati.

#4 Prozori i vrata

Ukoliko su i dalje rade, ali su izguljeni, ne mari! Adekvatna boja (lak za drvo), rešava stvar! Naravno, potrebna vam je hoblerica koja će ukloniti slojeve oljuštene boje. Kad nanesete lak u boji, drvenarija će izgledati kao nova!

Ukoliko je dihtovanje slabije, stvar se može rešiti samolepljivim trakama za izolaciju.

#5 Dvorište

Već smo shvatili da je i komad trave bolji od konzerviranog života u zgradi, bez obzira na to imate li terasu.

Za estetiku i funkcionalnost dvorišta je najbitnije da je raščišćeno. Pobacajte ili poklonite sve što ne radi ili što nećete koristiti.

Posao oko cveća i zelenila je najlepša faza sređivanja kućice na selu, jer je:

• priuštivo svakome
• pravo uživanje

Ovde možete improvizovati na pretek: možete napraviti klupe i stolove od paleta, okačiti viseće saksije i lampinjone, čak i sagraditi mini roštilj (treba vam nešto cigli, malter i rešetka).

Tek kad ste prošli kroz ove korake, možete se baciti na enterijer, što je već tema za sebe. Pletene tepih staze, takozvane krpare, čuveni plavi lonac na bele tufne i naravno, kredenac, sve su to neizostavni elementi seoske estetike koja se poslednjih godina užurbano vraća, čak i u gradske sredine.

A jednom kad se zaljubite u ovaj životni režim, biće vam smešno što ste ikada težili ka rasklopivom nameštaju, paprenim putovanjima, bespotrebnoj tehnici i nervirali se oko parking mesta.

The post Šta sve možeš s babinom kućom koja godinama zvrji prazna appeared first on Moodiranje.

1) Dostupnost
2) Posao
3) Obrazovanje
4) Okruženje
5) Karijera
6) Odgovornost
7) Zajednica
8) Životna sredina
9) Usluge
10) Individualnost
11) Prevoz
12) Troškovi života

Šta ove stavke podrazumevaju?

Život u prirodi sasvim je drugačiji ne samo zbog svežeg vazduha, ambijenta, toga hoćete li imati drvenariju ili moderan stil prostora, hoćete li znati kako se barata septičkim jamama, gaji povrće i koriste bastenska creva, već i logistike koja stoji iza svakodnevnog funkcionisanja i života.

Nema prodavnice na svakom ćošku, brojne usluge nisu baš na dohvat ruke, životna sredina je okrutnija, mora da se vodi računa o temperaturi, o grejanju, tokom svih godišnjih doba, o logistici, prevozu ne može samo da se “skokne” po nešto. Dakle, planiranje je nešto o čemu treba razmišljati.

Rad od kuće – odlična opcija

Ako imate dobar internet, rad od kuće je moguć i time je jedan veliki problem nadomešćen. Karijera ne ispašta, naprotiv, mir i spokoj mogu znatno da pomognu produktivnosti i efikasnosti, kao i nivou zadovoljstva životom. Ovo i jeste trend koji dolazi, međutim, da pogledamo sledeću stavku.

Šta sa obrazovanjem dece?

Kvalitetna edukacija dece istina nije vezana samo za školu, ali deci je potrebna i socijalizacija, kao i adekvatni uslovi za psiho-socijalni razvoj. Ovo uključuje i dodatne aktivnosti, poput raznih edukacija, kurseva, učenja i slično. Ova cela situacija oko korone značajno je unapredila koncept onlajn nastave, te je možda danas ovo lakše nego pre.

Ipak, imajte na umu uzrast dece i njihove potrebe prilikom donošenja odluke da li ćete i kada menjati gradski život za divljinu. Ukoliko govorimo o selu, problem je već manji, jer infrastruktura postoji. Time je pitanje zajednice koja je neophodna i nasušna potreba svakog ljudskog bića takođe zadovoljena.

Šta je sa okruženjem?

Najosnovnija podela ljudskih potreba je na primarne i sekundarne potrebe.

Primarne potrebe su biološki i fiziološki uslovljene, imaju funkciju vezanu za preživljavanje, a uključuju potrebe za hranom i vodom, kiseonikom, optimalnom telesnom temperaturom, kao i za zadovoljavanjem seksualnog nagona.

Ove potrebe su iste za sve, međutim njihova manifestacija varira, tako da dve osobe mogu imati različit pristup zadovoljenju ovih potreba i to je sasvim u redu. Kao i mnogo toga drugog u životu i ovo će da varira od osobe do osobe, a na mnogo načina je uslovljeno i vezano za kulturu u kojoj je osoba odrasla.

Ove varijacije, načini na koje se potrebe realizuju i kako se uopšte strukturišu, ne samo na kulturološkom nivou, već još više na izrazitom individualnom, još više dolaze do izražaja kod takozvanih sekundarnih potreba.

Sekundarne potrebe se stiču kroz iskustvo, pre svega. U njih spadaju različite psihološke i socijalne potrebe. Sekundarne potrebe su češće su nesvesne no svesne i imaju snažan uticaj na opšte ponašanje svih ljudskih bića.

Upravo tu dolazimo do okruženja. Mnogi danas žele prostranost, privatnost, te je sve više prostora koji promovišu ovaj koncept života.

Jedan od onih koje lično pratim je Fundament 108 u Banja Luci, koncept povratka prirodi i života po meri čoveka. Ovde je reč i o odgovornoj gradnji, kombinaciji drevnih znanja i modernih potreba čoveka. Recimo, ovakvi projekti nude jasnu alternativu za one koji žele drugačiji život, a opet nadomak urbanih gradskih jezgara.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Slađana Latinović Štula (@arhikultura)

Time se dotiče i ona ljudska odgovornost prema prirodi i ekološki pristup životu koji može da postoji. Ne mora se živeti “off the grid” što je popularan američki koncept, ali nešto između, dakle, svakako postoji.

Tri glavna benefita života van grada

Ako treba izdvojiti one najveće benefite koji se ističu kada je u pitanju život van grada, to bi bili privatnost, zdravlje, kao i troškovi života.

Iako putevi van gradova imaju veća ograničenja brzine, saobraćaj nije veliki problem i manje ga ima.

Parkiranje može biti bolno i stresno pronaći u gradu, ali van grada je obično i besplatno i lako dostupno.

Ima dosta drveća i zelenila okolo.

Tipični ljudi srednje klase mogu sebi priuštiti kuću sa više spavaćih soba u poređenju sa opcijom kuće u gradu ili stanom.

Za otprilike 20 000€ možete kupiti montažnu kuću u kojoj ćete živeti više nego komforno.

Iako su prostori oko kuće neretko i manji no što bismo mislili, dovoljni su da mnogi ljudi imaju bašte, da sade i neguju raznovrsne vrste povrća i voća, postignu određenu samoodrživost, a i ostatak prirode je tu na dohvat ruke, šume, potoci i slično. Dakle, život nije betonska džungla.

Vazduh je makar relativno čist i prozračan.

Buka nije takva da vas ometa u odmoru i spavanju zbog recimo saobraćaja, komšija ili obližnje industrije. Realnost je ipak da postoje drugačiji zvukovi na koje se treba navići, a možda i neke posetioce iz prirode sa kojima morate znati kako da se obračunate, tako da i u tom smislu morate u svakom trenutku biti svesni toga na koji način ćete se pripremiti za svaku okolnost.

Svaki čovek ima pravo na izbor. Danas, postoje brojna tehnološka dostignuća koja pomažu u tome da i život u gradu bude bolji i kvalitetniji. Idealne opcije u smislu vikend naselja i bekstva od grada su sve popularnije i pomažu da se resetujemo. Ukoliko ne posedujete nekretninu, lako je danas pronaći neku i iznajmiti je.

Ono što se nikada neće promeniti jeste čovekova potreba za prirodom, a kako i u kojoj meri, na svakome od nas je da bira.

5 zaista dobrih i proverenih razloga da gradite kamenom

The post Najveća dilema današnjice – ostaviti sve i zapaliti na selo? appeared first on Moodiranje.