Šta je uopšte normalan život?

Normalan život je i danas, u uslovima u kojima živimo, i dalje apsolutno individualna stvar. Ono međutim što je primetno jeste količina osuđivanja koja se javlja upravo u tumačenju tih razlika.

Da se razumemo, ono što je isto i mora biti isto jeste odnos prema epidemiji i svemu što to podrazumeva.

U okolnostima u kojima je sve stalo, bilo to ugostiteljstvo koje je uz turizam verovatno najpogođenije, sfera usluga ili pak prodajne grane privrede, prodaja mobilnih telefona, nameštaja ili bele tehnike, tenzije rastu, a ljudi se sve češće primetno dele na one koji su za apsolutno zatvaranje i one koji su skloniji tome da se i dalje bore za makar privid normalnog, pre-koronskog života.

Situacija je užasna, kolektivno smo bačeni u neke privremenosti, u čekanja odluka, menjanja odluka, otkaze, bankrote, odložene stvari, aktivnosti, putovanja. Da se razumemo, najmanje je strašno ne otići na more. Ne radi se o tome. Radi o tome da se predviđaju skokovi depresija i teških psihičkih stanja od skoro 40% u društvu koje i dalje ne ume da prihvati da je poseta terapeutu kao odlazak zubaru, ali još gore – ne može to ni da plati.

Pravo na individualan izbor i cenzura danas

Pojam cenzure je postao prisutan ne samo na nivou državnog aparata, već i među nama samima. Ovo je latentno prisutno već dugo, recimo u toj filozofiji društvenih mreža da su tuga, loše stvari ili bol kao lepra, zarazne i da im nije mesto tu. Ovo je deo problema stvaranja lažne slike idealnih života, i važan izazov za vremena koja dolaze.

Cenzura je postupak nadziranja slobode izražavanja. Cenzura se može provoditi u širokom rasponu korišćenih sredstava i postupaka, od uništavanja nepoželjnih sredstava izražavanja, preko brisanja ili precrtavanja nepoželjnih delova, do menjanja, izokretanja, odnosno falsifikovanja onih delova koji se ne podudaraju sa uverenjima pojedinca ili zakonskim odredbama vlasti ili urednika.

Danas je sve cenzura. Kao da je nemoguće iskazati svoje mišljenje bez da uvredite neku od grupa, nečije cenjeno mišljenje ili uverenje, ako ne onim što ste napisali ili rekli, a ono onim što se niste setili da istaknete i napomenete. Komunikacija je postala gora od hodanja po jajima, i to praznim.

Plašim se da to ne ide u dobrom pravcu i da je „sloboda izražavanja“ postala jednako ugrožena kao i grupe za čija se prava, s razlogom, ali i dozom sve izraženije agresivnosti, borimo.

Sloboda govora je pravo izražavanja vlastitih stavova i razmišljanja bez straha da će te neko u tom pokušati da te spreči ili da će zbog toga da te kazni. Naziva se i slobodom izražavanja, što je vrlo sličan pojam, ali širi, jer se ne odnosi samo na govor.

Međutim, sloboda govora, toliko podrazumevana u normalnim društvima, postala je ugrožena, ne samo u kontekstu u kojem se inače koristi kao deo odnosa vlasti i garnitura prema grupama i pojedincima, već je osetno narušena i na onom bazičnom, individualnom nivou.

Smatra se da je sloboda govora neophodna za postojanje demokratske vlasti. U zemljama u kojima ne postoji sloboda govora, u autokratskim sustavima, ljudi se boje reći ono što misle.

Ako ovo prenesemo na lični nivo, zapitajmo se, da li i koliko želimo da živimo u svetu punom osuda, u kojem ništa nije dozvoljeno, biti srećan, tužan, pokušavati živeti, umreti.

U svetu u kojem je sve dočekano na nož, na osudu. U svetu u kojem je smrtni greh biti jak i odgovoran, sposoban i angažovan, ali skoro pa jednako koliko biti slab i tužan, u problemu, krizi, nevolji.

Kad nema slobode govora, vlast i nadređeni ne brinu se o onomu što podređeni žele i trebaju. Neki smatraju da je to razlog zašto neke vlasti ne dozvoljavaju slobodu govora – ne žele da snose posledice preuzimanja odgovornosti ili se boje pokretanja revolucije do koje bi došlo kad bi svi mogli znati što se sve događa u društvu.

Ovo smo skoro itekako osetili i videli. Danas, normalnog života nema i ne može da bude. Kada nema poverenja u to da se o nama kao građanima brine, u to da su odluke koje se donose za naše i opšte dobro, u to da se uopšte zna više šta je to dobro, nema normalnog života. Nema normalnog života ni kada se nema poverenja u to da količina, suva količina informacija kojima smo bombardovani može uopšte da služi bilo kojoj dobroj svrsi a ne tome da nas izludi do tačke u kojoj dižemo ruke, predajemo se i prepuštamo sasvim pasivnosti, predajemo se i u nihilističkoj predaji nam postaje svejedno.

Teror političke korektnosti: Dokle bre, više?

Poznati liberalni mislilac Džon Stjuart Mil misli da sloboda govora nije važna samo zato što svako ima pravo na slobodu izražavanja, nego i zato što zajednica u kojoj živimo ima pravo čuti naša razmišljanja.

Zajednice u kojima postoji sloboda govora dozvoljavaju da sve sme biti izrečeno.

Ovo je toliko narušeno danas. Ako postavite danas na mrežama pitanje, date uvid ili komentar, budite sigurni da ćete, jasno iskazano ili nemo, od strane negde nekoga biti osuđeni. Konstruktivni dijalog je lekcija koja kao da izmiče svima nama, pa je daleko lakše površno preći preko napisanog, apsolutno krenuti sa mesta ličnih potreba za nekakvim prihvatanjem nekih grupa, za time da je daleko lakše prihvatiti nekakvo, ma koje uvreženo mišljenje, formirano i formulisano, umesto se otvoriti za proces iznalaženja istina, makar kao vežbe. Skoro sam u jednoj grupi recimo skrenula pažnju na to da je autor posta veoma agresivno osudio nekoga u situaciji, koja je, iako strašna, bila opšteg tipa, a ne vezana samo za Beograd, te da je premisa pogrešno postavljena, a kontekst upozorenja nedovoljno potkrepljen i samim tim besmislen, sem u svrhu kreiranja osećaja da je Beograd grad ludaka i agresivnih i nekontrolisanih ljudi, uz podeljena lična iskustva kako iz Beograda, tako i iz nekih drugih gradova sveta. Apsolutno 0 vremena je bilo potrebno nekima da krenu u atak i etiketiranja, koristeći aktuelne zvučne fraze, potpuno van konteksta, fiktivnim podržavanjima i stajanjima na strane, u jednom dijalogu u kojem ne postoje strane. Ne treba da postoje strane, ljudi, samo potraga za istinom, ili pak u ovakvim slučajevima-za konstruktivnom akcijom.

Kao što je naglasio Tokevil, ljudi se boje slobodno govoriti ne zbog straha od kazni, već zbog pritiska članova zajednice. Kad pojedinac iznosi nepopularne ideje, može se suočiti s prezirom članova svoje zajednice ili čak postati žrtvom zlostavljanja. Primera radi, u modernoj Evropi, takvim oblicima zlostavljanja posebno su izloženi protivnici liberalne demokratije, a u zemljama s velikim brojem vernika i ateisti ili pripadnici manjinskih verskih skupina. Ovaj oblik zabrane slobodnog izražavanja je čak i teže obuzdavati od zabrana slobode izražavanja od strane vlasti. Postavlja se pitanje je li zaštita slobode govora stvar prava ili stvar zaštite od uticaja vlasti.

Onoga trenutka kada je prevladavajuća emocija strah, a njena manifestacija bes, društvo kao takvo propada.

Vratite sebi pravo na svoje emocije i život kakav vi želite

Tokom dana svi mi proživljavamo različite emocije. Ljutnju kad nas neko preseće na autoputu; strah, ako se desi da nam iskoči neka životinja tokom jutarnjeg trčanja; tuga, kada nam ugine ljubimac kojeg smo voleli 15 godina, ali i od nečega manje tragičnog, kao recimo, uveče kad se gledaju vesti. Emocije dolaze i odlaze automatski. Čini se kao da ih pokreću te vanjske, druge „stvari“ – drugi automobil, zmija, tragedija u inostranstvu. Ispada da to nije cela priča.

Prema Lisi Feldman Baret, direktorki Interdisciplinarne laboratorija za afektivne nauke Univerziteta Northeastern, emocije vam se ne događaju. Umesto toga, kaže, mi ih kreiramo. Svoje emocije stvaramo iz telesnih senzacija, prošlih iskustava i iz učenja emocionalnih koncepata od roditelja i kulturnog vaspitanja. Ukratko, naše emocije nisu reakcije na svet, već pronalazak našeg mozga koji objašnjava uzrok naših osećanja i delovanja.

Ovo je dobra vest. To znači da za nas ima života kakvog želimo, da ima one normalnosti kakva nam je potrebna da ostanemo pre svega zdravi i razumni u ovakvim izazovnim vremenima. Jer su izazov. Izazov za svakoga od nas da pronađe novi standard u okolnostima ostajanja bez poslova, klijenata, uslova za rad, pa i materijala recimo za rad. Bez normalnih stvari na koje smo navikli, moramo stvoriti stvari koje su normalne u situaciji u kojoj se nalazimo.

Zato sledeći put, pre nego što osudite nekog i napadnete ga što tu normalnost pronalazi ili uspeva da balansira krizu i život sam, svu tu energiju plasirajte u izgradnju svoje infrastrukture, akciju i borbu. Jer svi smo u borbi sada. Ali je naš front samo naizgled individualan.

Bar mi možemo da odlučimo među sobom da idemo sa mesta ljubavi i zajedništva. Ne znam, meni su to najveće vrednosti, one koje su neotuđive, kao ljubav sama, koja postoji, nevezana za bilo šta oko nas.

Pronađite ljubav u sebi, i pronaći ćete tu normalnost.

The post Normalan život u doba krize – ima li ga danas ili smo mi nenormalni? appeared first on Moodiranje.

#1 Zabavite se

9gag je recimo platforma koja na sarkastičan i duhovit način interpretira sve što se dešava. Na ovaj način ona sasvim jednostavno pomaže korisnicima da prepoznajući elemente humora, daju sebi oduška, uz sasvim jednostavan osećaj da nismo sami i da ono što nam se dešava može da se narodski rečeno obrne na „udri igru na veselje“, makar na trenutak.

Tu su i druge aktivnosti poput virtuelnih izložbi, filmova i predstava.

Filmski centar Srbije otvorio je svoj kanal na kom besplatno možete gledati domaće filmove: https://www.youtube.com/cha…/UCTJ94uYAKma4h3uwq98XrCA/videos

Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu sada možete virtuelno obići: https://jdp.futuring.rs/sr#spolja-1

Metropolitan Opera će svake večeri prenositi naslov iz svoje serije UŽIVO u HD kvalitetu snimka: https://www.metopera.org/

Berlinska filharmonija vas poziva da besplatno posetite njihovu virtuelnu koncertnu dvoranu i uživate u preko 600 koncerata: https://www.digitalconcerthall.com/en/tickets…

Atelje 212 će za svoju publiku tri puta nedeljno emitovati snimljene predstave na svom kanalu: https://www.facebook.com/298558480163941/posts/3302318973121195/?d=

Obiđite svetski poznate muzeje virtuelno : https://bookiraj.com/…/lista-muzeja-koje-mozete-obici-virt…/

Gugl vodič kroz muzeje: https://artsandculture.google.com/partner?hl=en

Virtuelne ture Narodnog muzeja: http://www.narodnimuzej.rs/izmenen-rezhim-rada-narodnog-mu…/

Besplatno možete pogledati virtuelnu izložbu muzeja Versaj: http://en.chateauversailles.fr/…/-nicolas-fouquet:-a-certai…

Koncerti klasične muzike uživo: https://www.classicfm.com/…/no-audiences-concerts-streamed…/

Narodno pozorište u Beogradu od sada će na svojim kanalima publici pružati besplatne online predstave. Evo repertoara za ovaj mesec: https://www.instagram.com/p/B-Ex_Bdp4xL/…

#2 Učenje

Mnogi tvrde da je sada vreme za učenje i brojne su aplikacije i platforme kao što su Udemy, Masterclass, Duolingo i druge i dalje tu za one koji bi se okrenuli takvoj vrsti učenja. Škole su prebacile svoje učenje na online platforme, a brojni eksperti su „otključali“ svoje kurseve za korisnike.

Naravno, koncetracija nam je svima na pomalo slabijem nivou, i ovo nije vreme maksimalne produktivnosti ni za koga od nas. A obnavljanje gradiva recimo i učenje nije baš kao servis mobilnih telefona. Mozak trpi sav stres kojem smo izloženi. Ne budite zato samokritični i dajte sebi oduška kroz neke nove veštine. Prijaće vam.

190 svetskih univerziteta omogućilo je besplatno pohađanje 600 kurseva: https://www.classcentral.com/repo…/new-courses-october-2018/

Preko 450 besplatnih online kurseva i predavanja iz različitih oblasti koji koriste najprestižniji Univerziteti poput Brown, Harvard, Cornell, Princeton, Yale i drugi (IT, medicina, umetnost, inženjerstvo..): https://www.freecodecamp.org/…/ivy-league-free-online-cou…/…

#3 Čitajte

Posetite brojne otvorene digitalne biblioteke ili konačno otvorite te knjige sa polica koje ste toliko dugo želeli. Najbolja stvar koju možete učiniti za sebe.

Digitalne biblioteke:

https://drive.google.com/…/fol…/0B0EOrI5cR-7HOXNiVXN6R3VQR3M

https://drive.google.com/…/fol…/0B2Bj-DuAbFKtbzZnVl91MXNIN1U

Scribd otvara svoju biblioteku za narednih mesec dana:

https://www.instagram.com/p/B94KiBzg4iq/

Anybooks je aplikacija na kojoj možete besplatno čitati knjige:

https://play.google.com/store/apps/details…

Bookmate tokom marta meseca svojim novim korisnicima nudi 30 dana besplatnog pristupa celoj biblioteci:

#4 Slušajte podkaste

Podkast je nešto što je korisno, produktivno i možete ga pratiti i dok radite neki drugi posao, recimo kuvate ili sređujete po kući. Pokrivaju razne teme i dostupni su na velikom broju jezika.

Lista podkasta iz Srbije i regiona: https://podcast.rs/lista/

#5 Mozgalice, društvene igre i zadaci

Vratimo se korenima, izvucite karte, domine, probajte neke DiY aktivnosti, ili pak kreirajte nešto novo, zapevajte i zaigrajte. Iznad svega družite se.

Ultimativni predlog koji primenjujemo kompletan u kući je došla direktno iz NASA biblioteke.

https://www.jpl.nasa.gov/edu/teach/tag/search/Rockets

https://www.nasa.gov/offices/education/centers/marshall/classroom/index.html

https://www.nasa.gov/connect/ebooks/index.html

ili prosto uživajte u slikama stvari daleko većih od svih nas.

https://images.nasa.gov/

Sigurna sam da ćete među ovim predlozima, ali i među svim stvarima koje se svakodnevno pojavljuju na mrežama, pronaći upravo ono idealno rešenje za sebe.

The post Kvalitetno gubljenje vremena: Najbolje aplikacije za vreme u karantinu appeared first on Moodiranje.

Ovo je delom zato što mi je obim posla ujednačen, kao i velikom broju ljudi koji sada rade isti posao, u stresnim uslovima, samo od kuće.

Nisu svi dobili nepredviđeni odmor, niti su svi sami sa sobom već pored svog posla, kao mnogi od nas, brinu i o kući i o porodici.

Možda je u nekim industrijama kao što je prodaja mobilnih telefona situacija sasvim OK jer ljudi imaju potrebu da su više kako na telefonima tako i ispred ekrana, a i moguća je dostava proizvoda. Ali moramo da vodimo računa o tome da situacija nije ista kada reč o frizerima, kozmetičarima, ili pak ugostiteljstvu u kojem ogroman broj ljudi ostaje bez posla. Primera radi, u Americi je stopa nezaposlenosti bila oko 3%, a sada se najavljuje da će biti i preko 38%. Ovo će biti nezapamćena ekonomska kriza, u SAD-u gora nego Velika depresija, a kod nas…pa… imamo silnih iskustava, ali videće se.

E, sad, ono što svakako postoji u ovim okolnostima, a daje neku određenu utehu i zadovoljstvo jeste činjenica da zaista postoji veliki broj stvari koje možete učiniti dok ste kod kuće, naravno, ukoliko ugrabite vremena. I duševnog mira.

Život uz koronu je za mene prilično sličan regularnom životu, s tim što radim samo od kuće, nemam luksuz da pojedem išta napolju, i sve što želim moram sama sebi da prinesem, od kafe do obroka. To nije problem, ali samim tim, iako ne idem do kancelarije, moje vreme je iseckano daleko više i češće, plus uslovljeno TV školom koju pratim sa decom.

Dakle, nije problem sama organizacija dana, niti to kako se organizuje tehnički aspekt života. Naviknemo se svi mi brzo na sve nove uslove, darvinovski, moramo, zar ne…

Čekanje u redu na odstojanju, gušenje pod maskama, odvratan osećaj rukavica, pogledi unaokolo sumnjičavo procenjujući ljude oko nas, blagi bes kad su neki nadobudni i bezobrazni i šećkaju se u grupama i kad ne treba, ili pak koji ne nose maske uopšte. I dalje.

Priznajem, prvih dana bila sam kao hotgluegunom vezana za mreže, medije i vesti. Valjda taj prvi nalet i osećaj da moram da znam sve i da se uputim, da moram da propratim svaki savet i ideju i da moram da se spremim za ono što nadolazi jeste bio u korenu toga da sam na par dana, što se kaže „zabola“. Teorije zavere, bes ka vlasti, niz odluka, što u Srbiji što u Republici Srpskoj što se mene tiče, praćenje dve platforme političke, kulturološke i emotivne paralelno, zatrpane porodične grupe i besomučno nicanje novih grupa, deljenje saveta, kilometarskih poruka, videa, slika…

Ne da sam se prezasitila, nego mi se baš baš sve smučilo.

Onda sam, posebno posle previše vremena na toksičnom tviteru, odlučila da ne mogu više. Jednostavno ne mogu. I vratila fokus na moj posao, obaveze, zadatke i poslovanje. I time se grčevito uhvatila za neki balans. S druge strane, sav moj fokus sam stavila na porodicu, na vreme sa njima, njihove obaveze i situaciju.

Najbitnije je dakle da deca ne osete strah. Po meni, možda grešim. I tako su dani postali niz recepata, zajedničkog kuvanja, ali i vreme za usvajanje novih veština i odgovornosti za koje su spremni.

I bila sam zbunjena i iznenađena time koliko trebamo deci sada. Na jedan nevidljiv način. Način u kojem traže sigurnost i nežnost.

Oni koji kroz ovo prolaze bez dece ili sami imaju drugačiju muku, ali jednako tako osećaju nesigurnost i potrebu za pažnjom i podrškom. Znam kako je.

Tu je i pitanje fizičkih aktivnosti, pa pošto je dolazak u teretanu i na trčanje nemoguć sada, uvela sam 5 Tibetanskih rita za vežbanje uz još neke osnovne vežbe razgibavanja, a sve što radim po kući dopunim nekim istezanjem. Ipak verujem da ćemo i uz najbolju dijetu izaći svi iz sveg ovoga sa jedno 30kg viška. Šalim se. Malo.

Tako da, tri koraka za preživljavanje korone su:

#1

Pratite osnovna higijenska i zdravstvena uputstva, ostajte kod kuće i ne budite goveda.

#2

Radite svoj posao, rekreirajte se, volite, kontaktirajte prijatelje, organizujte virtuelne partije (mi smo morali za karantinske Mladence i baš smo se lepo svi proveli), pijte kafe sa prijateljima preko video četova, usmerite fokus na kvalitet vaših odnosa, svoje osećaje i ljubav samu.

#3

Isključite se. Što više možete. Izolacija mora biti višestruka. Propratite kroz određenu količinu vremena i u određenim vremenskim razdobljima sve što je neophodno kako biste bili u toku, a onda telefon i laptop, odnosno, kompjuter koristite samo za informacije, posao, razgovore, zabavu. Igrajte igrice.

Učite kako se nešto sadi ili kako se spremaju razne đakonije, izučite kako se nešto pravi po sistemu DiY i ukrasite dom. Uostalom, bliži se i Uskrs, zar ne, vreme za porodicu, sad više no ikad možda neophodno svima nama.

Setite se svojih prijatelja, ne dopustite da iko kroz ovo prolazi sam i kada kontaktirate jedni druge, podelite koliko vam je svima teško, ali skrenite fokus sa toga na regularne teme i sve ono što volite jedni kod drugih. Ljudi su sada i ekstremno nervozni, tako da usporite.

Usporimo malo. Svi.

The post Kako sam se organizovala u tri koraka: Epizoda korona bez frke i stresa appeared first on Moodiranje.

S druge strane žice osoba se predstavila da zove iz Vodovoda, upitala je gospođu sa kim živi i najavila posetu i kontrolu cevi koja će se vršiti po kućama.

Gospođa je o svemu obavestila sina S.S, koji je pak pozvao Vodovod da pita o čemu se radi. Iz službe gradskog Vodovoda saopštili su mu da trenutno nemaju službe na terenu i da se ne sprovodi nikakva kontrola.

Prema sugestiji, S.S. je slučaj prijavio policiji i pozvan je kod inspektora da se otvori slučaj.

https://www.facebook.com/samuel.spiritus/posts/2631886586920339

Bez namere da dižemo dodatnu tenziju, budite oprezni ako dobijete poziv ovakvog tipa!

Ne otkrivajte sa koliko ljudi živite, nemojte davati informacije koje mogu da se zloupotrebe, ne otvarajte vrata zgrade ili svog stana nepoznatim i nenajavljenim licima, a svaku sumnjivu aktivnost ovog tipa prijavite policiji!

The post Čuvajte se, PREVARANTI HARAJU: Ako vam pozvoni fiksni i zatraže sledeće informacije, POZOVITE POLICIJU! appeared first on Moodiranje.

U Italiji je od korona virusa preminulo preko12 osoba, dok se broj obolelih popeo na 450. Prvi slučaj zabeležen je i u Grčkoj, novi u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Prvi slučajevi registrovani su i u Alžiru i Brazilu, gde je virus najverovatnije stigao iz Italije. Broj osoba koje se dnevno zaraze korona virusom u svetu sada premašuje broj novozaraženih u Kini, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Istine i činjenice o korona virusu

Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je da raste rizik od pojave infekcije uzrokovane novim korona virusom u Srbiju i može se oceniti kao umeren.

Šef odseka granične sanitarne inspekcije za područje Subotice, Valentina Kalajdžić rekla je za RTS da se na Horgošu vrši pojačana kontrola putnika, a javni servis navodi i da se slične mere primenjuju i na Batrovcima.

Poseban telefon otvoren je za putnike koji dolaze iz Kine, ukoliko imaju simptome respiratornog oboljenja sa povišenom telesnom temperaturom. Epidemiolozi upozoravaju da je u teoriji moguće da obolelih već ima i da će epidemije korona virusa verovatno i kod nas biti. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uverava da mesta panici nema.

Zašto možda ipak treba brinuti

Neki navodi ukazuju na to da je korona virus opasniji zbog neprimetnosti inicijalnih simptoma. To znači da ljudi sa težim infekcijama brže uvide simptome i brže budu u karantinu, dok sa korona virusom, zaraženi umeju i nesmetano da se kreću i budu sasvim naizgled zdravi nosioci.

Još jedan problem je otkriven.

Oko 14 procenata pacijenata koji su se oporavili od novog korona virusa i koji su bili otpušteni iz bolnica u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, ponovo je testirano i dobilo pozitivan rezultat tokom kasnijih pregleda, kako navode lokalne zdravstvene vlasti u Kini.

Pozitivan test sugeriše da oporavljeni pacijenti i dalje mogu nositi virus, što dodaje složenost naporima u kontroli epidemije.

Ne postoji jasan zaključak zašto se to događa i mogu li takvi pacijenti i dalje biti zarazni, rekao je SongTie, zamenik direktora Guangdong centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Guangdong CDC), na brifingu u utorak (25. februara).

Prema preliminarnoj proceni, stručnjaci su rekli da se pacijenti i dalje oporavljaju od plućnih infekcija i da su i dalje potpuno zdravi, navodi Song.

Prema najnovijim smernicama za lečenje Covid-19 koje je izdala Nacionalna zdravstvena komisija, pacijenti se mogu smatrati oporavljenim i puštenim iz bolnice kada im se grlo ili brise pokaže negativno u dva uzastopna testa, uz CT skeniranje koje pokazuje da nema lezija pluća, i kada nemaju očigledne simptome, kao što je groznica.

U smernicama se kaže da bi oporavljeni pacijenti trebalo da prate svoje zdravlje i ograniče aktivnosti na otvorenom dve nedelje po izlasku iz bolnice i prijave se za ponovno testiranje u narednim nedeljama.

Evo šta bi trebalo da znate o korona virusu:

• Coronavirus ima faktor kontaminacije 2. SARS je bio 4. Boginje 18.
• Koronavirus ima stopu izlečenja od 99,7% za one mlađe od 50 godina koje zarazi.
• Coronvirus širenje se isključuje.

Ovo je virusna upala pluća koja se po mnogima plasira kao Crna kuga pred izbore u SAD-u.

Dok zaštitnih maski nema u Srbiji, država najavljuje da će poslati pomoć Kini.

Korona virus otvorio je i pitanje – koliko je Srbija obezbeđena kada su u pitanju maske za preventivnu zaštitu? Beogradski apotekari kažu da je interesovanje građana veliko, ali da je problem u tome što ih na tržištu nema skoro dve nedelje. Za to vreme, bivši predsednik Tomislav Nikolić je poslao pomoć Kini u iznosu od 5.000 evra, za, kako je rečeno, nabavku zaštitnih maski za bolnice. Pomoć srpske Vlade, najavio je i ministar Ivica Dačić.

Kako se zaštiti od korona virusa

1. Izbegavajte kontakt sa bilo kojojm osobom koja pokazuje znakove respiratorne infekcije
2. Nosite rukavice, perite ih redovno
3. Perite redovno ruke
4. Perite peškire redovno ako ste ih dodirivali rukama
5. Izbegavajte dodirivanja kvaka i ručki
6. Prekrijte usta i nos ukoliko kašljete/kijate
7. Menjajte maske dnevno jer nisu sasvim efikasne
8. Kuvajte hranu dobro

Situacija na društvenim mrežama i reakcije na korona virus

Društvene mreže su mesta na kojima se plasiraju ne samo informacije već i duhoviti (nimalo) komentari i šale.

Tu su komentari da „ni korona virus neće u Srbiju, već ide direktno u Nemačku“, da „nama nije problem jer rakija sve leči“, i slično.

„Ako Korona virus ubije jednog Srbina, mi ćemo pobiti 100 Korona virusa.“

Smatra se da je nema razloga za brigu i da ne treba postavljati previše pitanja i tražiti odgovore. Ne treba bojkotovati kinesku robu niti odlagati putovanja bilo gde pa i u Kinu. Treba pratiti preporuke Svetske zdravstvene organizacije i profesora Radovanovića, epidemiologa.

Zanemaruje se činjenica da je daleko opasniji od korona virusa je ovaj virus gripa koji je, na opšte iznenađenje i srećom, imao dosta manje težih komplikacija nego prošlih godina, a tu su recimo teške upale pluća, mozga i slično.

Većina obolelih su bila deca predškolskog uzrasta sa dugotrajnim temp, teškim kaśljem i upalama srednjeg uha.

Trebalo bi podržati odluku da se uvede kraći prekid u radu predškolskih i školskih ustanova.

Post koji kruži mrežama navodan je, ali i zanimljiv citat Danijela Samardžića i prenosimo u celosti na uvid.

“Evo da stavite malo stvari u perspektivu: Na današnji dan WHO je objavio da postoji 79.300 ukupno zaraženih sa COVID-19. Od toga velika vecina, njih 77.000 u Kini, od čega velika vecina u Wuhanu. Wuhan ima 11 miliona stanovnika. Zaraženih je, ajmo reći, svih 77.000 da je u Wuhanu.

77.000/11.000.000 = 0.007 Iliti ga 0.7% je zaraženo stanovnika Wuhana. 99.3% Wuhana NEMA virus. U gradu odakle je krenula epidemija!

Takođe, ne zaboravimo da je preko 10.000 ljudi u međuvremenu preboljelo virus. Dakle TRENUTNA brojka oboljelih nije 79.300 nego 79.300 – 10.000 ozdravljenih (i minus 2500 umrlih) tj trenutno ima debelo ispod 70.000 zaraženih, a ne 79.300.

No što je sa smrtnosti od virusa?

E pa, ako imate preko 80, i zaraženi ste sa virusom, šansa da umrete je 14.8%. Što znači da će 85.2% ozdraviti. Ako imate od 50-60 godina, imate 1.3% šansu umrijeti ako ste zaraženi sa virusom. Za mlađe od 40, šansa je 0.2%. dakle 99.8% mladih ispod 40 godina koji se zaraze, će ozdraviti.

ALI!

To je samo ako se zarazite. Šansa da se zarazite je, na temelju skoro 3 mjeseca epidemije na izvoru zaraze, Wuhanu – 0.7%. Dakle 99.3% je šansa da virusa nikada vidjeti nećete. 

Na tih 0,7% tek idu procenti, pa tako ako imate 85 godina, imate 0.7% šanse uopste pokupiti virus, pa ako ga pokupite imate još 14.8% šanse umrijeti od njega, odnosno ukupno imate 0.103% šanse umrijeti od tog virusa. To znači da imate 99.897% šanse NE UMRIJETI od tog virusa.

Za jednog 45-godišnjaka, te dvije šanse pomnožene iznose 0.0028% da će ih koronavirus ubiti. A 99.9972 da neće. Za jednog 35-godišnjaka šansa da će umrijeti od ovog čuda je 0.0014%. A da neće umrijeti je 99.9986%

Pazite, to je 0.7% da ga uopće dobijete i 0.2% da umrete od njega, ako ste ispod 40 godina starosti. Zapitajte se usput zašto se tako malo priča o preko 10.000 Kineza koji su OZDRAVILI od tog virusa? Kome to nije zanimljiva vijest i zašto nije?

Ko živi od toga da vi što više čitate njihove članke i kupujete njihove novine?

Usput, Kina ima 1.386.000.000 stanovnika. zaraženo je njih 77.000. Na 1.4 milijarde. To je 0.0055% svih Kineza. Ponavljam, “čak” 0.0055% svih Kineza je zaraženo sa ovim virusom. To znači da u zemlji odakle virus dolazi, 99.9945% stanovništva NEMA virus. To znači da ako posložite 10.000 Kineza, 5 će ih imati virus a 9.995 neće. ETO koliko je virus zarazan.“

Citiraćemo jednog poznatog umetnika iz Banja Luke:

Zapitajmo se i sledeće…

– Koji broj ljudi godišnje umre od sezonskog gripa?

– Koja je prosječna starost tih ljudi?

– Koliko ljudi je do sad umrlo od gripa sa “fensi” imenima (“ptičiji”, “svinjski”, “korona”, “sars”…), u odnosu na broj ljudi koji su do sad umrli od sezonskog gripa, tj klasične “influence”?

Stav i mišljenje su jedno, ali tvrde činjenice i statistike su drugo. Nama je teško da o istima sudimo, ali uz praćenje situacije, svest o realnim činjenicama, kao i forsiranoj, a možda i realnoj panici, treba biti oprezan, ali ne paničiti.

Više informacija:

Izveštaji iz Kine i uputstva:

https://mp.weixin.qq.com/s/me9a9guX9nt2vtK_fqFC2A?fbclid=IwAR3Sl23aoRxBas5TuNZ5ey89SIeiZYOLFAEY2tAgEp9DWbDbA0YlsM2y6qs

Praćenje virusa:

https://bnonews.com/index.php/2020/02/the-latest-coronavirus-cases/

The post Korona virus (COVID-19): Da li je TOLIKO opasan, simptomi, kako se zaštiti, lečenje appeared first on Moodiranje.