Pun je internet protestnih nota koje za cilj imaju da pokažu “pakosnim, ljubomornim hejterima” gde im je mesto. Ovo je simptomatično za tzv. instagramuše i plebs, no dešava se i uglađenim njuškama.

“Kad vidim ko me sve mrzi, znam da sam u pravu”.
“Ljubomorne duše mogu da mi pu.e”.

Pazi da nije.

Utisak da te neko mrzi i ljubomoran je na tebe potiče iz jednog dubljeg osećaja, a to je da nisi prihvaćen. Osećaš da te ovaj svet ne prihvata, da ne “plivaš” najbolje u njemu. Pošto to nije baš lako priznati sebi, lakše je “istripovati” hejtere koji pored milion prelepih, uspešnih ljudi na ovom svetu, eto, mrze baš tebe.

Pre nego što upadneš u ovu klopku ega, razmotri ova tri stanovišta, a zatim odgovori sebi na neka pitanja.

#1 Kritika lošeg dela nije isto što i kritika čoveka

Recimo da je neko napravio propust, grešku, koje je rezultiralo problemom, na primer, od novca za struju kupio je sebi jaknu. Ostali članovi domaćinstva će da osude takvo ponašanje (uzmimo da imaju pravo), i šta se onda zbiva?

“Da li je moguće da vam nije bitno što idem u jakni staroj dve godine? Zar vam moja sreća nije važna? Ja se nisam bunio kada si ti kupila cipele!”

Hipotetička osoba iz primera ne uviđa da njeni ukućani ne osuđuju nju, već njeno loše delo. I to nije isto!

Ukoliko uradimo nešto što je protiv uvreženih pravila društva i sistema, treba da budemo spremni na negativne reakcije.

Kako se postaviti u tim situacijama je posebna mudrost i tema za sebe.

#2 Kritika, ironija, parodija nisu isto što i “hejt”

Hejter kao jedinka je osoba koja nikada nije zadovoljna, prema većini stvari i ljudi ima negativan stav, takoreći, hejteru niko i ništa nije po volji. Postoje takvi ljudi, to je izvesno.

Međutim, ako na neku pojavu većina ljudi odgovori kritikom, biće da tu ima nečeg. Svi smo svedočili nesmotrenim verbalnim izjavama poznatih ličnosti koje su rezultirale masovnim negodovanjem. Da li su svi ti ljudi koji su reagovali hejteri?

Kritika nije mržnja niti zla namera već nešto svojstveno čovečanstvu od kada ono postoji.
Kritičko mišljenje ima za cilj da oceni, razluči, proceni kvalitet nečega, i sve i svi smo tome skloni (a i predmet iste).

Parodija takođe nije mržnja, već duhovit i oštar način da se ismeju pojave koje su na granici s iščašenim. U književnosti su to satira i ironija.

Voliš da “talasaš” i “bodeš oči”? Nema ljutiš. Kad smo kod toga…

#3 Pre će biti da te ljudi ismevaju, nego mrze

S ovim se definitivno najteže suočiti. Istina je da živimo u licemernom svetu koji opstruira svaku inovativnost, kreativnost, iskakanje iz šablona. Dovoljno je da se ekstravagantno oblačiš ili izražavaš i već je tu sijaset onih koji bi da te “stave na mesto”, kao da si euro palete a ne čovek, ne libeći se da ismeju svaki tvoj potez.

Zbilja je teško plivati u takvoj sredini, no, uz jako samopouzdanje, motivaciju i izmeštanje iz takvog okruženja (i sa Twittera, haha), izronićeš iz tog mulja od okruženja.

Nekad masa ismeva iz neznanja – setite se, na primer, koliko su pre nekoliko godina ismevani blogeri, a danas je to vrlo lep i isplativ posao (za one koji znaju da ga rade).

A nekad bogamu, raja se smeje i sprda jer je naprosto smešno.

Stereotipne pojave, na granici karikature su odvajkada bile smešne. Gospođa ministarka na primer, književno delo i uvrežena pojava.

Fotkaš se sa plastičnim flamingosima, po garderobama i klonjama, bluruješ facu dok se pikseli ne istope, pa jašta si nego za sprdnju, bre!

Introspekcija je keva

Pomenute protestne note “ne obazirem se na ljubomorne, oni nikad neće biti kao ja bla, bla”, kriju u sebi izvesnu kontradiktornost. Ako ti već nije bitno tuđeg mišljenja, ako smatraš da su to sve zavidni nitkovi i hejteri, zašto ti je onda stalo? Ipak ti je bitno tuđe mišljenje – što je na kraju krajeva i prirodno, civilizacija je izgrađena upravo na međuzavisnosti, “nijedan čovek nije ostrvo”, što bi rekao Hemingvej.

U tom svetlu, pokušaj da sagledaš sebe. Šta tačno izaziva podozrenje i “hejt” okoline i da li možda namerno talasaš?

Moguće je da ti “samo” fali pažnja i priznanje. Moguće je i da u tebi čuči neshvaćeni genije.

Bilo da imaš “hejtere” ili prave hejtere, u jedno treba biti siguran – svet, zapravo, ne mari za tebe.

Na trenutak ti se učini da je zastao i da su sve oči uprte u tebe, ali već sledećeg, on je nastavio svojim tokom.

The post Tri stvari koje treba da znaš pre nego što istripuješ da imaš hejtere appeared first on Moodiranje.

Upoznala ga je na jednoj žurci, doturila mu svoj demo snimak, nakon čega je usledio poziv koji joj je promenio život. Toni je uzima pod svoje okrilje, ona izdaje album koji postaje hit, zatim drugi, a tri godine kasnije venčavaju se u stilu Ledi Dajane i princa Čarlsa. Vitni i Madona odlaze u drugi plan, Maraja dominira na top listama i naslovnim stranama, a ceo svet uživa u bajci o modernoj Pepeljugi.

Ipak, iza spretno servirane idile krio se užas kog je samo ona bila svesna. U momentu dok je ceo svet pevušio “Without You”, Maraja je živela bukvalno u zatočeništvu.

– Nije mi bilo dozvoljeno da izađem iz kuće. Bila sam zlostavljana i emocionalno i mentalno, a moja kreativnost bila je suzbijana. Kada bih poželela da odem po čizburger, dobijala bih hiljadu poziva od njega. Zbog Tomijeve ljubomore mogla sam da izlazim samo po gej klubovima – otkrila je svojevremeno detalje “bajkovitog” braka koji se okončao 1998, nakon pet godina.

Sram je bilo, šta sam sve uradio za nju

Ne znamo da li je Toni Motola iskoristio baš ove reči, ali izvesno su se mnogi pitali kako je mogla da napusti čoveka koji ju je bukvalno stvorio i pružio život o kom je mogla samo da sanja. Šta bi od nje bilo da nije bilo njega? Eventualno bi pevala prateće vokale pevačicama B lige, verovatno bi i dalje konobarisala i odvajala od usta da pošalje koji dolar svojoj jadnoj porodici. Stvorio je, bre, princezu od nje! A ona? Ostavila ga je zbog jednog čizburgera! Kakva besramnica! Hoće čizburger, a u vili od 65 soba ne zna se koliko punih frižidera!

Džabe, care, što bi rekla Suzana Popović

Da je umela (i htela) da igra kako mečka svira, Maraja bi i dalje bila gospođa Motola, a njena karijera bi verovatno bila u rangu Elvisa Prislija. Ipak, draži joj je bio čizbuger. Od svega što je dobila i što bi još mogla dobiti, bilo joj je milije da živi i diše slobodno, da donosi samostalno odluke o svom životu i karijeri. Bilo joj je draže da krene u nepoznato, makar u sunovrat, nego da još jedan dan provede s njim. Nažalost, taj sunovrat se zaista desio – već 1999. doživela je nervni slom koji je, prema njenim rečima, bio eskalacija petogodišnje bračne agonije.

Vratimo se na naše prilike i likove koji su u filmu Tonija Motole, te misle da zbog par večera, popravljenih štekera, “taksiranja” (da, ti likovi vole da prebace čak i kad učine benigne ustupke tipa odvoženja – “bio sam ti šofer”), simboličnih poklona, misle da imaju ekskluzivno pravo na svoju ličnu Maraju.

Da, oni misle da zbog svih tih “ustupaka i žrtvovanja” Marajica mora da bude krotka, smerna i poslušna i da trostruko uzvraća tu “ljubav”, naravno, na način na koji su zamislili. Znači nema čizburgera, izlazaka i ostalih ludorija, sedi tu ili sačekaj da izađemo zajedno, zar je moguće da si toliko nezahvalna nakon svega što sam uradio za tebe?

Nakon nekoliko meseci ili godina Marajica shvata da sve to što je on učinio za nju uopšte nije ljubav, već trampa. “Ja sam za tebe učinio to i to, a ti sad moraš da me voliš i da se ponašaš kako ja hoću.” Kao na pijaci. Ja tebi sir, ti meni paprike. Izbor je jasan: ili pristaješ na igranku i “uzvraćaš ljubav” ili bežiš glavom bez obzira.

Za slučaj da se neko iz nesvesti, a ne socipatije, ponaša kao Motola, hajde da razjasnimo nešto.

Ne postoji stvar koju možeš da uradiš zbog koje će te neko zavoleti

Vidi prika, možeš da joj šoferišeš, popravljaš štekere, vodiš na večere, uložiš milione u album, ako se ona pored tebe, ne pored svega toga, već pored tebe ne oseća srećno, slobodno, punom života, džaba. Ljubav se ne “kupuje” i ne kupuje. Ljubav nije uslovljena, iako ti je mama naglašavala da će te više voleti ako doneseš sve petice, pa ti otud taj bag. Ne vredi prika, pobeći će Marajica ako je “sve to što si uradio” jedino što imaš da joj pružiš. Marajica i sve slične njoj, pomalo polupane ali dovoljno iskrene žene koje ne žele farsu, radije će podeliti čizburger s nekim pored koga mogu da se smeju, osećaju nesputano, slobodno i budu svoje bez zadrške.

Tek tada se voli iskreno – kada nisi u dužnosti da voliš.

A tek tada, kada Marajica, pored toga što se oseća dobro pored tebe, shvati da je voliš i podržavaš takvu kakva jeste, ceniće te i biće ti zahvalna što joj donosiš čašu vode, a kamoli zbog krupnijih stvari.

Tako ti je to moj prika, poslovi su da investiraš i očekuješ da ti se vrati, a ljudi su da se vole.

Inače, Motola je oženio Marajinu koleginicu i vršnjakinju Taliju, koja je nakon udaje prilično avanzovala od raspevane glumice u meksičkim telenovelama, ajajaaaa Rozalinda! Dobili su klince, sve super, sve u fulu, svi srećni i nadamo se iskreno da je zaista tako. A možda žena ne voli čizburgere i samim tim ne stavlja sebe u nezgodne situacije.

Maraja je u međuvremenu nekoliko puta obrnula igricu, no to je nemoguće prepričati u par redova a da puno ne skrenemo s teme, te ćemo je ostaviti ovde, tako ludu i blesavu dok se dvoumi između tamo nekog milionera i razbacanog plesača njene trupe.

Nego, jesmo li mi apsolvirali ovde? Ljubav se, dakle, ne dobija tako što očekuješ da će ti se neko “odužiti” za ono što si uradio za njega (jer je praktično na taj način kupuješ i to radiš isključivo radi sebe), već što će toj osobi biti dobro pored tebe, a sve što uradiš za nju je zarad nje same.

Oket? A sad na čizburger.

The post Uopšte nije bitno šta činiš za neku osobu, već kako se ona pored tebe oseća! appeared first on Moodiranje.

Na prvom mestu da razgraničimo – može li se ljubomora tretirati kao normalna pojava? U kom to trenutku ona postaje problematično stanje?

– Ljubomora je instinktivna emocija koju je svako od nas osetio u nekom trenutku svog života.  Njen intenzitet zavisi od toga koliko smo se razvili kao ličnost, da li inkliniramo posesivnosti, koliko smo emocionalno inteligentni, ostvareni i tako dalje. Onog momenta kada ljubomora počne da se graniči sa paranojom, kada počne da nas sprečava da funkcionišemo normalno –  što znači da imamo kvalitetan odnos sa ljudima, da našim životom ne upravljaju negativna osećanja – kada uhvatimo sebe da upadamo u različite teorije zavere koje u nama podstiču uznemirujuću sumnju, razdražljivost ili agresiju, tada je vreme da ozbiljno razmislimo o trenutku u kojem se nalazimo, a u kojem je ljubomora za nas postala veoma problematična emocija.

Recimo da izvesna osoba ranije nije imala problem sa ljubomorom, međutim, ponašanje njenog aktuelnog partnera je izaziva (ne javlja se, zagonetan je, često u društvu osoba suprotnog pola). Kako se tada postaviti?

– Kada ljudi započnu emotivni odnos, kod jednog dela se javlja primitivno osećanje koje ima veze sa preživljavanjem a tiče se “tapije” koju nesvesno stavljamo na partnera koristeći svaku situaciju da ga “odbranimo” od potencijalnih kandidata za preuzimanje. Ova pojava varira od najblažih simptoma, do veoma jakih kada svaki partnerov gest koji se ne slaže sa našom ličnom percepcijom okolnosti  tumačimo kao idealan povod za ljubomoru. “Nejavljanje” na koje često reaguje ženski deo populacije spada u veoma nezreo argument za bilo koju emociju do one koja vam govori da je izostanak komunikacije takođe komunikacija.

[bs-quote quote=”Ako primetite da vam partner ne odgovara na pozive, poruke, predloge za zajedničke aktivnosti i tako dalje, onda ukoliko ste bili dovoljno razumni da uvažite mogućnost situacije koja nije pod vašom ili njegovom kontrolom, razlog tome je najverovatnije izostanak želje za vašim društvom.
Tada nema razloga za ljubomoru, jer vam ona nije ni od kakve koristi.” style=”default” align=”left” author_name=”Nina Tomović” author_job=”Soul Hauz” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/nina.jpg”][/bs-quote]

Takođe, važno je razgraničiti činjenicu da započinjanjem emotivnog odnosa ni jedna strana ne gubi pravo kontakta sa osobama suprotog pola. Očekivati da vaš partner neće biti u društvu drugih žena/muškaraca, kao i da među tim ljudima neće biti onih koji će želeti da pošalju ili razmene nekakvu vrstu seksualne energije sa vašim partnerom, besmisleno je jer će se ovakve situacije dešavati mnogo češće nego što mislite.

Kod ljubomore je uvek dobro znati da kada dve osobe zasnivaju svoj odnos na ljubavi, privlačnosti, emocionalnoj inteligenciji i poštovanju, onda treća osoba nikada ne može biti uzrok njihovog raskida. To je nažalost urbana legenda koja hara i mlađom i starijom populacijom.

Često se može čuti “nisam ljubomoran, ali”, pa onda sledi nastavak “neću da me neko pravi budalom”, “moraju da se znaju granice”, “zahtevam poštovanje”. Gde je granica između ličnog integriteta, samosvesti, samopoštovanja i nesigurnosti i ljubomore?

– Upravo u paranoji s početka priče. Svako nepoštovanje partnera koje se ogleda u namernom ponižavanju osobe sa kojom ste, i to u društvu drugih ljudi kroz bilo koji vid ponašanja, treba sankcionisati nevezano za osećaj ljubomore.

Kada vas neko ko bi trebalo da vas voli i poštuje namerno dovodi u situacije koje bude neprijatne emocije, onda je to jasan znak da je razgovor neophodan, a ishod neizvestan.

Međutim, kada jedan od partnera doživljava negativno uzbuđenje prilikom i najmanjeg kontakta partnera sa osobom suprotnog pola, kada ljudi steknu potrebu da kontrolišu nečiji telefon, profil na društvenoj mreži, kada žele da su aktivno uključeni u svaki segment života svog partnera, onda na scenu stupa nesumnjiva posesivnost iz koje se rađa niz izuzetno nekorisnih obrazaca uverenja i ponašanja, a sama veza u potpunosti urušava svoj kvalitet jer se bazira na kontroli, sumnji i patološkom ponašanju.

Koliko ljubomora ima veze sa samopouzdanjem i nesigurnošću?

– Veoma. Kada sumnjamo u ono ko smo, koliko vredimo, kada se stalno upoređujemo, kada želimo da svoju vrednost potvrdimo kroz partnera, a ne kroz individualna postignuća, onda ćemo se mnogo češće naći u situaciji da nam samopouzdanje bude prodrmano sitnicama koje ostvareni ljudi ne bi percepirali na isti način, prvenstveno kao atak na ličnost. Kad je osoba realizovana u njoj relevantnim životnim segmentima, onda ona može imati negativno ili neprijatno iskustvo, ali njen emocionalni odgovor na to iskustvo će biti takav da ne dozvoljava prelaženje granice i odlazak u bilo koji vid destrukcije, već isključivo uvid na kojem se bazira iskustvo i jedna vrsta životne lekcije.

Zato je veoma važno da kontinuirano radimo na sebi kako bismo mogli da imamo što kvalitetniji odnos sa partnerom i lišimo se nekorisnih emocija poput ljubomore, koja je zapravo besmislena.

Niko nikada nije vratio ljubav i naklonost partnera osećajući ili pokazujući ljubomoru. Ona svakako nije pokazatelj da nam je stalo do određene osobe. To rasprostranjeno uverenje uzrok je mnoštva tragičnih završetaka ljubavnih priča.

Ako recimo imamo strah od prevare i izdaje (u čijem je korenu strah od napuštanja), šta možemo da uradimo kako bismo pobedili taj iskonski strah?

– Strah od naglog zvuka i strah od gubitka tla pod nogama su jedina dva urođena straha. Svi ostali strahovi su stečeni, a strah od prevare ili izdaje ekvivalentan je strahu od toga da vam danas ne padne cigla na glavu. Ovaj podatak naravno ne umanjuje muku koju osećaju ljudi koji se plaše okolnosti koje ne mogu da kontrolišu, ali je besmisao ovog konkretnog osećaja velika.

Naime, imate opciju da obzirom da ne znate hoće li se danas obrušiti deo neke fasade vama na glavu, vi možete da ne izlazite iz kuće, značajno smanjite kvalitet života i skrenete u nekoliko poremećaja i fobija koje će vas onda načiniti robom sopstvenog bića. Isto tako, imate opciju da se uopšte ne upuštate u ljubavne odnose samo zato što strepite od moguće prevare.

Međutim, obe odluke su vrlo nekorisne ali pokazuju mogućnost izbora.

Zasto je mnogo korisnije da vaš izbor bude takav da se bavite isključivo stvarima na koje možete da utičete. A možete uticati na to kakav ćete odnos izgraditi sa partnerom, koliko ste emocionalno inteligentni, kakve partnere birate, imate li zajedničku viziju i tako dalje, što sve veoma utiče na to da li će vas partner možda jednom prevariti ili neće.

Naravno, ovde ne postoje garancije, a i prevara je veoma fantazmagorična, misifikovana pojava koja zapravo ima mnogo manje tragičnu podlogu od one koju mi poznajemo.

Šta ako su naše sumnje osnovane? Šta ako se desi, ispostavi da nas osećaj nije prevario, već upravo partner koji se branio sve vreme?

– Vi ste onda pobednik. To znači da ste konačno oslobođeni zavedenosti jednom idejom koja se ispostavila netačnom i nedovoljno dobrom za vas. Istina oslobađa.

Istina ne može nikada da nas zatoči u deluziju i napravi robom sopstvenih misli i dela, koliko to može beg od istine.

Zato se istini kad god ona izašla na videlo, uvek treba zahvaliti, jer vam život daje novu šansu. S nadom da ćete nešto na tom putu i naučiti. Ne o suprotnom polu, već o sebi.

Šta nikako ne treba da radimo u napadima ljubomore, nesigurnosti i panike? Koji su znaci da nam je potrebna stručna pomoć?

– Ukoliko imate potrebu ili već odavno proveravate (krišom ili uz dozvolu) telefon vašeg partnera, ukoliko pratite svaki korak koji vaš partner napravi na društvenim mrežama, ukoliko ne prestajete da se pitate ili ispitujete partnera o tome ko su osobe u njegovom društvu.

Ukoliko imate želju da se ne odvajate od partnera i da ljubav percipirate kao “mi smo jedno” uverenje. Kada primetite agresiju, pasivnu-agresiju, kod sebe ili kod partnera, kada se vaše svađe ili rasprave završavaju teškim rečima ili postupcima, upravo zbog ljubomore. Kada se vaš emotivni odnos sa partnerom zasniva na scenama koje viđamo po reality programima i filmovima B produkcije, onda je krajnje vreme da se konsultujete sa nekim.

5 saveta za osobe koje imaju strah od prevare i sumnjičavo se odnose prema partnerima

• Ukoliko vaš strah od prevare utiče na kvalitet vašeg života i odnosa sa drugim ljudima, obratite se stručnom licu.
• Ukoliko ste sumnjičavi prema partneru, razmislite o tome čime je sve ta osoba zaslužila vašu sumnjičavost. Šta taj neko tačno radi kako bi kontinuirano gubio vaše poverenje. Ako nađete razloge koji ukazuju na nedvosmisleno nepoštovanje vas kao osobe i emotivnog partnera, vreme je za ozbiljan razgovor kao i preispitivanje razloga zbog kojih ste uopšte i dalje sa tom osobom.
• Ono što se zaista dogodilo, i naša interpretacija događaja, često nisu ista stvar. Pokušajte da kod sebe razvijate sposobnost da što manje interpretirate događaje oko vas i sagledate okolnost tako da je maltene rastavite na vrlo bazične činioce, koji uključuju samo opis, ne i vaše lično tumačenje opisa.
• Ako dobijete osećaj sumnje zbog kojeg ne uspevate da se opustite u vezi, otvoreno razgovarajte sa partnerom. Postoji velika verovatnoća da će vaš partner želeti i moći da promeni ili koriguje neko svoje dosadašnje ponašanje za koje ste ga uverili da vam smeta i unosi dodatni nemir.
• Prevara i izdaja ne moraju biti isto. Izdaja je mnogo malignija pojava. Ne postoji garancija da vas partner nikada neće prevariti. Živeti u strahu od emotivne prevare onesposobljava nas da doživimo neka od najfantastičnijih iskustava. Pa možda čak i to da budemo prevareni i porastemo tako što ćemo uvideti da postoje mnogo tragičnije stvari, i da je rad na sebi jedina stvar koja nas može odvesti do kompatibilnog partnera kojem prevara nije način komunikacije.

The post Da li je ljubomora normalan osećaj i kako sprečiti da nas ona uništi appeared first on Moodiranje.