Ovaj put ćemo obraditi temu ljubomore iz ugla pojedinca koji je oseća, i to u partnerskom odnosu. O ljubomori koju drugi upućuju ka nama, nekom drugom prilikom. Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim bihejvioralnim koučem.

Na prvom mestu da razgraničimo – može li se ljubomora tretirati kao normalna pojava? U kom to trenutku ona postaje problematično stanje?

– Ljubomora je instinktivna emocija koju je svako od nas osetio u nekom trenutku svog života.  Njen intenzitet zavisi od toga koliko smo se razvili kao ličnost, da li inkliniramo posesivnosti, koliko smo emocionalno inteligentni, ostvareni i tako dalje. Onog momenta kada ljubomora počne da se graniči sa paranojom, kada počne da nas sprečava da funkcionišemo normalno –  što znači da imamo kvalitetan odnos sa ljudima, da našim životom ne upravljaju negativna osećanja – kada uhvatimo sebe da upadamo u različite teorije zavere koje u nama podstiču uznemirujuću sumnju, razdražljivost ili agresiju, tada je vreme da ozbiljno razmislimo o trenutku u kojem se nalazimo, a u kojem je ljubomora za nas postala veoma problematična emocija.

Recimo da izvesna osoba ranije nije imala problem sa ljubomorom, međutim, ponašanje njenog aktuelnog partnera je izaziva (ne javlja se, zagonetan je, često u društvu osoba suprotnog pola). Kako se tada postaviti?

– Kada ljudi započnu emotivni odnos, kod jednog dela se javlja primitivno osećanje koje ima veze sa preživljavanjem a tiče se “tapije” koju nesvesno stavljamo na partnera koristeći svaku situaciju da ga “odbranimo” od potencijalnih kandidata za preuzimanje. Ova pojava varira od najblažih simptoma, do veoma jakih kada svaki partnerov gest koji se ne slaže sa našom ličnom percepcijom okolnosti  tumačimo kao idealan povod za ljubomoru. “Nejavljanje” na koje često reaguje ženski deo populacije spada u veoma nezreo argument za bilo koju emociju do one koja vam govori da je izostanak komunikacije takođe komunikacija.

[bs-quote quote=”Ako primetite da vam partner ne odgovara na pozive, poruke, predloge za zajedničke aktivnosti i tako dalje, onda ukoliko ste bili dovoljno razumni da uvažite mogućnost situacije koja nije pod vašom ili njegovom kontrolom, razlog tome je najverovatnije izostanak želje za vašim društvom.
Tada nema razloga za ljubomoru, jer vam ona nije ni od kakve koristi.” style=”default” align=”left” author_name=”Nina Tomović” author_job=”Soul Hauz” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/nina.jpg”][/bs-quote]

Takođe, važno je razgraničiti činjenicu da započinjanjem emotivnog odnosa ni jedna strana ne gubi pravo kontakta sa osobama suprotog pola. Očekivati da vaš partner neće biti u društvu drugih žena/muškaraca, kao i da među tim ljudima neće biti onih koji će želeti da pošalju ili razmene nekakvu vrstu seksualne energije sa vašim partnerom, besmisleno je jer će se ovakve situacije dešavati mnogo češće nego što mislite.

Kod ljubomore je uvek dobro znati da kada dve osobe zasnivaju svoj odnos na ljubavi, privlačnosti, emocionalnoj inteligenciji i poštovanju, onda treća osoba nikada ne može biti uzrok njihovog raskida. To je nažalost urbana legenda koja hara i mlađom i starijom populacijom.

Često se može čuti “nisam ljubomoran, ali”, pa onda sledi nastavak “neću da me neko pravi budalom”, “moraju da se znaju granice”, “zahtevam poštovanje”. Gde je granica između ličnog integriteta, samosvesti, samopoštovanja i nesigurnosti i ljubomore?

– Upravo u paranoji s početka priče. Svako nepoštovanje partnera koje se ogleda u namernom ponižavanju osobe sa kojom ste, i to u društvu drugih ljudi kroz bilo koji vid ponašanja, treba sankcionisati nevezano za osećaj ljubomore.

Kada vas neko ko bi trebalo da vas voli i poštuje namerno dovodi u situacije koje bude neprijatne emocije, onda je to jasan znak da je razgovor neophodan, a ishod neizvestan.

Međutim, kada jedan od partnera doživljava negativno uzbuđenje prilikom i najmanjeg kontakta partnera sa osobom suprotnog pola, kada ljudi steknu potrebu da kontrolišu nečiji telefon, profil na društvenoj mreži, kada žele da su aktivno uključeni u svaki segment života svog partnera, onda na scenu stupa nesumnjiva posesivnost iz koje se rađa niz izuzetno nekorisnih obrazaca uverenja i ponašanja, a sama veza u potpunosti urušava svoj kvalitet jer se bazira na kontroli, sumnji i patološkom ponašanju.

Koliko ljubomora ima veze sa samopouzdanjem i nesigurnošću?

– Veoma. Kada sumnjamo u ono ko smo, koliko vredimo, kada se stalno upoređujemo, kada želimo da svoju vrednost potvrdimo kroz partnera, a ne kroz individualna postignuća, onda ćemo se mnogo češće naći u situaciji da nam samopouzdanje bude prodrmano sitnicama koje ostvareni ljudi ne bi percepirali na isti način, prvenstveno kao atak na ličnost. Kad je osoba realizovana u njoj relevantnim životnim segmentima, onda ona može imati negativno ili neprijatno iskustvo, ali njen emocionalni odgovor na to iskustvo će biti takav da ne dozvoljava prelaženje granice i odlazak u bilo koji vid destrukcije, već isključivo uvid na kojem se bazira iskustvo i jedna vrsta životne lekcije.

Zato je veoma važno da kontinuirano radimo na sebi kako bismo mogli da imamo što kvalitetniji odnos sa partnerom i lišimo se nekorisnih emocija poput ljubomore, koja je zapravo besmislena.

Niko nikada nije vratio ljubav i naklonost partnera osećajući ili pokazujući ljubomoru. Ona svakako nije pokazatelj da nam je stalo do određene osobe. To rasprostranjeno uverenje uzrok je mnoštva tragičnih završetaka ljubavnih priča.

Ako recimo imamo strah od prevare i izdaje (u čijem je korenu strah od napuštanja), šta možemo da uradimo kako bismo pobedili taj iskonski strah?

– Strah od naglog zvuka i strah od gubitka tla pod nogama su jedina dva urođena straha. Svi ostali strahovi su stečeni, a strah od prevare ili izdaje ekvivalentan je strahu od toga da vam danas ne padne cigla na glavu. Ovaj podatak naravno ne umanjuje muku koju osećaju ljudi koji se plaše okolnosti koje ne mogu da kontrolišu, ali je besmisao ovog konkretnog osećaja velika.

Naime, imate opciju da obzirom da ne znate hoće li se danas obrušiti deo neke fasade vama na glavu, vi možete da ne izlazite iz kuće, značajno smanjite kvalitet života i skrenete u nekoliko poremećaja i fobija koje će vas onda načiniti robom sopstvenog bića. Isto tako, imate opciju da se uopšte ne upuštate u ljubavne odnose samo zato što strepite od moguće prevare.

Međutim, obe odluke su vrlo nekorisne ali pokazuju mogućnost izbora.

Zasto je mnogo korisnije da vaš izbor bude takav da se bavite isključivo stvarima na koje možete da utičete. A možete uticati na to kakav ćete odnos izgraditi sa partnerom, koliko ste emocionalno inteligentni, kakve partnere birate, imate li zajedničku viziju i tako dalje, što sve veoma utiče na to da li će vas partner možda jednom prevariti ili neće.

Naravno, ovde ne postoje garancije, a i prevara je veoma fantazmagorična, misifikovana pojava koja zapravo ima mnogo manje tragičnu podlogu od one koju mi poznajemo.

Šta ako su naše sumnje osnovane? Šta ako se desi, ispostavi da nas osećaj nije prevario, već upravo partner koji se branio sve vreme?

– Vi ste onda pobednik. To znači da ste konačno oslobođeni zavedenosti jednom idejom koja se ispostavila netačnom i nedovoljno dobrom za vas. Istina oslobađa.

Istina ne može nikada da nas zatoči u deluziju i napravi robom sopstvenih misli i dela, koliko to može beg od istine.

Zato se istini kad god ona izašla na videlo, uvek treba zahvaliti, jer vam život daje novu šansu. S nadom da ćete nešto na tom putu i naučiti. Ne o suprotnom polu, već o sebi.

Šta nikako ne treba da radimo u napadima ljubomore, nesigurnosti i panike? Koji su znaci da nam je potrebna stručna pomoć?

– Ukoliko imate potrebu ili već odavno proveravate (krišom ili uz dozvolu) telefon vašeg partnera, ukoliko pratite svaki korak koji vaš partner napravi na društvenim mrežama, ukoliko ne prestajete da se pitate ili ispitujete partnera o tome ko su osobe u njegovom društvu.

Ukoliko imate želju da se ne odvajate od partnera i da ljubav percipirate kao “mi smo jedno” uverenje. Kada primetite agresiju, pasivnu-agresiju, kod sebe ili kod partnera, kada se vaše svađe ili rasprave završavaju teškim rečima ili postupcima, upravo zbog ljubomore. Kada se vaš emotivni odnos sa partnerom zasniva na scenama koje viđamo po reality programima i filmovima B produkcije, onda je krajnje vreme da se konsultujete sa nekim.

5 saveta za osobe koje imaju strah od prevare i sumnjičavo se odnose prema partnerima

• Ukoliko vaš strah od prevare utiče na kvalitet vašeg života i odnosa sa drugim ljudima, obratite se stručnom licu.
• Ukoliko ste sumnjičavi prema partneru, razmislite o tome čime je sve ta osoba zaslužila vašu sumnjičavost. Šta taj neko tačno radi kako bi kontinuirano gubio vaše poverenje. Ako nađete razloge koji ukazuju na nedvosmisleno nepoštovanje vas kao osobe i emotivnog partnera, vreme je za ozbiljan razgovor kao i preispitivanje razloga zbog kojih ste uopšte i dalje sa tom osobom.
• Ono što se zaista dogodilo, i naša interpretacija događaja, često nisu ista stvar. Pokušajte da kod sebe razvijate sposobnost da što manje interpretirate događaje oko vas i sagledate okolnost tako da je maltene rastavite na vrlo bazične činioce, koji uključuju samo opis, ne i vaše lično tumačenje opisa.
• Ako dobijete osećaj sumnje zbog kojeg ne uspevate da se opustite u vezi, otvoreno razgovarajte sa partnerom. Postoji velika verovatnoća da će vaš partner želeti i moći da promeni ili koriguje neko svoje dosadašnje ponašanje za koje ste ga uverili da vam smeta i unosi dodatni nemir.
• Prevara i izdaja ne moraju biti isto. Izdaja je mnogo malignija pojava. Ne postoji garancija da vas partner nikada neće prevariti. Živeti u strahu od emotivne prevare onesposobljava nas da doživimo neka od najfantastičnijih iskustava. Pa možda čak i to da budemo prevareni i porastemo tako što ćemo uvideti da postoje mnogo tragičnije stvari, i da je rad na sebi jedina stvar koja nas može odvesti do kompatibilnog partnera kojem prevara nije način komunikacije.