Posle skoro 2.000 koncerata, 13 albuma, 4 Gremi nagrade, 8 JazzTimes and Downbeat
nagrada, stotine masterklasova u obrazovnim institucijama širom sveta i više od 19 članova
benda koji su se rotirali skoro deceniju i po, činilo se da je Snarky Puppy spreman da malo
uspori i uživa u vožnji. Ali nakon svog poslednjeg, Live At The Royal Albert Hall, albuma
koji je osvojio Gremi, bend radi sve osim usporavanja.

U stvari, Snarky Puppy je u svojoj 18. godini postojanja fokusiraniji nego što je ikada bio.
Uspeh koji je grupa postigla otvorio je vrata novim kreativnim mogućnostima: sopstvenoj
izdavačkoj kući, saradnji sa raznolikim spektrom umetnika, prilike za predstavljanje u manje razvijenim zemljama, sopstveni godišnji muzički festival i još ambicioznije projekte
snimanja.
Kroz sve što se dešavalo na planetarnom nivou, Snarky Puppy nastavlja da gleda napred. Dok pišemo vest o njihovom koncertu, snima se njihov 14. album, Empire Central, bezrezervno ljubavno pismo Dalasu, mestu gde je sve počelo 2004. godine, a upravo na Kalemegdanu čućemo premijerno pesme sa albuma.

U susret koncertu, razgovarali smo sa basistom i osnivačem benda Michael Leagueom o
utiscima o Beogradu i planovima.

Imao si priliku da gostujete u našem gradu i nastupate okviru Musicology Sessions koncertnog serijala sa Bokanteom, a sledeće godine i sa Snarky Puppyem. Šta beogradska publika može da očekuje na koncertu 3. jula?

– Sviraćemo potpuno novu grupu pesama sa novog „Empire Central“ albuma. Možda ćemo
ubaciti nekoliko starijih pesama, ali velika većina materijala će biti potpuno nova. Tako sam
uzbuđen što imam 16 potpuno novih pesama za koncerte! Album izlazi u septembru i čeka
nas dugo putovanje po svetu.

Sa kakvim utiscima odlaziš iz Beograda? Kako bi opisao našu publiku?

– Beograd uvek ostavi jak utisak na mene kad god dođem, bez obzira na to sa kim sam
na turneji. Neverovatno je videti publiku – tako mladu, tako punu energije – koja zaista
razume šta se svira. Dobijam osećaj da u Beogradu postoji jaka muzička kultura.

Na sceni ste prisutni već 18 godina. “Koja li je tajna” vašeg uspeha i održivosti?
Šta najviše ceniš kod svojih saradnika?

– Mislim da ne postoji tajna. Održivost dolazi iz dobrih, zdravih svakodnevnih navika.
Trudim se da se prema svima koji rade za mene – od administracije do članova benda,
celokupne ekipe ophodim sa velikom dozom poštovanja i razumevanja. Ono što
dobijem zauzvrat su ljudi koji žele da napreduju i rastu svaki dan. To najviše cenim kod
ljudi u mom bendu.

Snarky Puppy je više kolektiv nego bend. Možeš li da nam objasniš kako to
funkcionište?

– Imamo više muzičara na svakom instrumentu i stalno ih rotiramo na turnejama.
Ipak, najnoviji član benda se pridružio pre 7 godina, tako da nije kao da imamo
ljude koji nisu upoznati sa muzikom koja dolazi i izlazi. Bend ima zvuk jer su
svi u njemu svirali toliko nastupa.

Pre velikog koncerta Snarky Puppy nastupiće mlada kantautorka sa svojim bendom
Gorica & The Grooveheadz! Njihova muzika inspirisana je različitim muzičkim pravcima
poput džeza, fanka, rocka, drum&bassa, soula i popa, tako da vas očekuje prava
multižanrovska vožnja.

Rezervišite 3. jul za muzički događaj godine i vidimo se na teniskim terenima Kalemegdana!

Ulaznice: https://new.tickets.rs/event/snarky_puppy_1766
Event: https://www.facebook.com/events/5181544141867424

The post Četvorostruki Gremi dobitnici SNARKY PUPPY ponovo u Beogradu appeared first on Moodiranje.

Zadužen za ovo ponovno ujedinjenje jeste klavijaturista Morris Hayes, koji je bio i Prinsova desna ruka i muzički direktor benda godinama. Spojio je članove originalne postavke, dok su im se kao gosti priključivali drugi muzičari, što je rezultiralo nezaboravnom muzičkom proslavom, koji su fanovi okarakterisali kao nastup koji je istovremeno energičan, ali i isceljujuć. Uobičajeni komentar je bio da je koncert “baš ono što im je trebalo, sada kada Prince više nije tu“.

Uzimajući u obzir oduševljenje publike i fanova nakon ovog istorijski vrednog koncerta, Morris, Sonny T, Tommy Barcarella, Tony M, Damon D i Levi Seacer su se našli sa jednim od Prinsovih bivših menadžera kako bi razmotrili opciju da naprave turneju u čast Prinsovog života i njegove muzike. Tako se rodila NPG turneja sa Prinsovim pesmama. Bend se od tada udružio sa drugim vrhunskim muzičarima – Prinsovim kolegama, štićenicima, sledbenicima i učenicima, u cilju pružanja posebne vrste tribute nastupa kojim će proslaviti jednu legendu koja nikada neće biti zaboravljena.

Nakon što su im se pridruživali različiti vokalisti u toku prve godine turneje, NPG je ono što im je falilo našao u svom budućem pevaču, harizmatičnom MacKenzieju. Reč je o muzičaru koji živi u Los Anđelesu, ali je originalno iz jednog malog grada u Virdžiniji. MacKenzie je svojim fantastičnim vokalnim sposobnostima i energičnim scenskim nastupom automatski probudio oduševljenje publike. Ne pokušavajući da oponaša legendu koja je bio Prince, već ukazivajući mu poštovanje i čast svojim autentičnim nastupom, zaradio je veliko poštovanje publike. Kao i ostatak benda, iz MacKenzija isparava čist i suštinski “funk“.

Ono što karakteriše NPG jeste njihov, pre svega, filozofski pristup. Retko se za koje muzičare smatra da imaju radnu etiku kao što je to bio slučaj sa Prinsom. On je bio izvođač koji bi publici uživo oduzeo svaki delić pažnje i preusmerio ga na svoj nastup. NPG nastavljaju da sviraju kao da je njihov “šef“ i dalje na sceni. Njihovi nastupi su neprestani muzički kaleidoskop najpoznatijih hitova iz svih perioda Prinsove karijere.

Kada je Prince formirao bend 1990. godine, svojeručno je napisao saopštenje za javnost ne bi li predstavio NPG svetu, sa izjavom da je njegov novi bend “najbolji bend ikada“, koji je ubrzo postao poznat kao “the funkiest band in the land“.

NPG nije predstavljao samo ime benda, već i čitavu njihovu filozofiju koju su želeli da prenesu svetu i koja glasi:

Spusti svoje funky oružje, pridruži nam se na podijumu. Stvaranje ljubavi i muzike su jedine stvare za koje se vredi boriti. Mi smo New Power Generation i želimo da promenimo svet. Jedina stvar koja nas u tome sprečava ste vi. Vaša staromodna muzika i zastarele ideje. Muka nam više od toga da nam pričate šta da radimo… Mi smo New Power Generation… (Prince)

“Lay down your funky weapon, come join us on the floor.  Making love and music’s the only things worth fighting 4. We r the new power generation, we want 2 change the world.  The only thing that’s in our way is u. Your old fashioned music, your old ideas, We’re sick and tired of u telling us what 2 do.  We r the New Power Generation…..”  (Prince)

Ovim koncertnim spektaklom zatvara se jesenji deo sezone Musicology Barcaffè Sessions, koji je obeležen rasprodatim koncertima muzičara kao što su Hindi Zahra, The Brand New Heavies i gitarista Vulfpecka, Cory Wong.

Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs

The post Koncert benda “The New Power Generation” najbliže je što će publika u regionu ikada moći da priđe legendi zvanoj Prince appeared first on Moodiranje.

Bend su 1985. godine oformili školski prijatelji iz londonskog predgrađa Ealing, bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy, da bi Simon i Andrew danas iza sebe imali preko 2,5 miliona prodatih albuma i veliki broj uspešnih singlova koji su se našli na svetskim top listama.

Njihovi nastupi poznati su po dobroj, energičnoj atmosferi i vrhunskom provodu. Ovaj sastav je već nastupao u Beogradu u okviru istog serijala pre tri godine, tada je održao rasprodate koncerte o kojima se i dalje priča. Beogradska publika će ovog puta imati priliku da bude među prvima koji će uživo čuti pesme sa novog albuma, koji je ovaj sastav izdao početkom jeseni, a za koji članovi benda kažu da je najbolji album do sada.

Andrew Levy nam je bio sagovornik pred predstojeće koncerte koje će sastav održati u Beogradu.

Nedavno ste izdali novi album pod  nazivom “TBNH“. Da li možete da nam kažete nešto više o tome šta ovaj album predstavlja za vas?

– Album zapravo predstavlja krajnu destinaciju jednog izvesno teškog muzičkog putovanja, u kojem je jedan od glavnih članova benda odlučio da nas napusti. Naša želja je jako dugo bila da snimimo najbolji album do sada, tako da smo zbog toga dugo i tragali za idealnim rešenjima u svakoj pesmi. Stavili smo fokus na kreaciju, stvaralački proces, autorsku muziku i neosporno besprekornu produkciju, i verujem da smo time zapravo i uspeli da snimimo najbolji album do sada.

Sa kim ste sve sarađivali na novom albumu?

U toku naše višedecenijske karijere, sarađivali smo sa brojnim kolegama izvođačima i te saradnje su nam oduvek bile dosta drage. Zato smo odlučili da se sa novim albumom vratimo radeći upravo ono što najviše volimo – pozvali smo veliki broj kolega, kao što su naša N’Dea Davenport, Siedah Garret, nova pevačica Angela Ricci, Angie Stone i drugi. Jedan od meni lično dražih singlova, “These walls“ producirao je Mark Ronson, dok ga je N’Dea otpevala. Morate ga čuti!

Od samog početka, bend je promenio veliki broj članova. Kako ste uspeli da održite taj originalni vibe sa početka karijere?

– Mi smo bend osnovali još u školi. Prve tri godine proveli smo “džemujući“ i to nas je spojilo i na muzičkom, ali i na drugim nivoima. Prošli smo od instrumentalnog sastava, koja je potom ubacila i duvačku sekciju, da bismo na kraju imali i vokaliste. Naša konekcija je uvek bila jaka, i upravo nam ona dozvoljava da nastavimo bez obzira na to ko je glavni vokal, iako je svaki novi član oplemenio bend na neki način.

Već ste nastupali na Musicology serijalu u Beogradu. Fanovi pričaju da je bilo nezaboravno. Kako to da imate tako dobru konekciju sa srpskom publikom?

– Publika u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima. Nekome to možda zvuči neverovatno, ali zaista se vidi u načinu na koji reagujete na muziku, kao i to kako uz nju plešete, odnosno način na koji uzvraćate energiju. Način na koji su ljudi plesali na koncertu inspiriše nas da damo više. To je uzajamna stvar.

Ovaj serijal odlikuju koncerti održani u intimnijoj atmosferi, gde muzičari i publika mogu neposrednije da se povežu. Da li ste navikli da nastupate u takvoj atmoferi. Šta fanovi mogu da očekuju od ovog koncerta?

– Mi smo navikli da nastupamo u prostorima različitih kapaciteta, od 80 000 ljudi koje prima Wembley Stadium, pa do privatnih žurki za 100 ljudi. Uvek se trudimo da prilagodimo show publici, tako da se baš radujemo predstojećem koncertu. Biće jako energično! Mi volimo da pravimo žurku. Priključite nam se!

Ulaznice za koncerte možete kupiti putem servisa tickets.rs & ddtickets.rs online, ili na njihovim prodajnim mestima.

The post The Brand New Heavies: Publika u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima! appeared first on Moodiranje.

Bend su 1985. godine oformili bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy – dugogodišnji školski prijatelji iz londonskog predgrađa Eealing. Sastav je originalno bio instrumentalan, inspirisan Džejms Braunom i Meter recordsom, koje su članovi benda slušali upustivši se u klabing retke gruv scene koja je u datom trenutku postojala.

Trio je ubrzo počeo da snima svoju autorsku muziku. Prvi demo materijal pušten je u “Cat in the Hat“ klubu i naišao je na veliki odjek.

Vrlo brzo sastav je postao obogaćen i duvačkim instrumentima.

The Brand New Heavies izgradili su kult u londonskom klabingu, uspevši da prežive promenu u kojoj je retka gruv scena nestajala, dok se rađao i razvijao “acid house“.

Nakon ugovora sa izdavačkom kućom “Cooltempo“, koji je izrodio singl “Got to Give“, ovaj bend, kojima se sada pridružila i vokalistkinja Jay Ella Ruth, potpisao je ugovor sa indie kućom “Acid Jazz“, dobivši budžet od 8000 funti za snimanje svog prvog albuma, 1990. godine.

Album im je doneo saradnju sa američkom izdavačkom kućom „Delicious Vinyl“, čime su se plasirali i na američko tržište. U to vreme, N’dea Davenport je nasledila prethodnu pevačicu, a na zahtev pomenute izdavačke kuće, pesme sa debitnog albuma snimljene su ponovo za američku publiku. Ovo epohalno izdanje izašlo je 1992. godine.

Nakon velikog uspeha na domaćem terenu sa pesmama „Dream Come True“ i „Stay This Way“, singl „Never Stop“ ubrzo je zapalio američke R’n’B top liste, čineći ih prvom britanskom grupom koja je postigla takav uspeh sa debitnim singlom, kao što je imao Soul II Soul nekoliko godina ranije.

Pod uticajem repera Q-Tip i MC Search, apsorbovali su hip-hop zvuk, ne bi li na leto izdali “Heavy Rhyme Experience Vol. 1“, album na kom su se kao specijalni gosti pojavili reperi Main Source, Gang Starr, Grand Pub i Pharcade.

U narednim godinama, grupa se istakla albumima “Brother sister“ (1994), “Trunk Funk: The Best of the Brand New Heavies“ (1999) i “Get Used to It“ (2006).

Osnivači benda, Simon i Andrew ujedno su i kantautori i producenti 16 singlova koji su se našli na top 40 listama, dok je prodaja njihovih albuma prešla broj od 2,5 miliona kopija.

Poslednjih godina radili su na novom albumu koji je izdat nedavno, 6. septembra, pod nazivom “TBNH“. Bend je već krenuo na svetsku turneju, dok će njihov dolazak u Beograd značiti da će srpska publika biti među prvima koja će imati priliku da čuje pesme sa novog albuma.

The Brand New Heavies nastupali su u Beogradu pre tri godine, gde su, u okviru istog serijala, održali rasprodate koncerte o kojima se i dalje priča, zbog čega su organizatori serijala ove godine zakazali još dva datuma u okviru kojih će publika moći da uživa u njihovim nastupima 29. i 30. oktobra u kultnom klubu Bitefartcafe. Oni će biti drugi izvođači nove sezone Musicology Barcaffè Sessions serijala, u okviru kog će se pojaviti i muzičari poput francusko-marokanske kantautorke Hindi Zahre, 28. i 29. septembra i virtuoznog gitariste grupe Vulfpeck, Cory Wonga, 7. novembra.

Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs i www.ddtickets.rs.

The post The Brand New Heavies se vraćaju u Beograd sa novim albumom appeared first on Moodiranje.

Kako je u tome uspeo, da ostane stožer kvaliteta i kulture, podigne kvalitet klabinga na evropski nivo, tema je za razmišljanje i lekcija svim preduzetnicima iz ugostiteljske oblasti. Kao što se nešto stariji sa setom prisećaju pravog beogradskog provoda osamdesetih i devedesetih u kom su prednjačile Akademija i Zvezda, tako su Miša i njegov Bitef obeležili prve decenije novog milenijuma. Otud i atribut “paralelni Beograd”.

Posebno mesto i značaj u “eri Miše Relića” zauzima Musicology festival, koji je nastao iz čiste ljubavi prema muzici i Beogradu.

– Imao sam veliku želju da uradim nešto posebno za moj grad. Godinama sam išao po Evropi da gledam koncerte izvođača koji me interesuju i tako sam došao na ideju da je festival, kako ja to volim da kažem dobre muzike, neophodan kao vazduh ovom gradu. To kod mene ide prilično brzo, pa kad nešto smislim i odlučim, koliko god suludo zvučalo, obično i uradim. Tako se “dogodio” Musicology festival – priseća se Relić.

Prvi izvođač koji je nastupio, bio je Manu Kače. Koncert nije bio rasprodat, “ali je rođeno jedno duboko i veoma bitno prijateljstvo koje se pokazalo vrlo bitnim i za sam festival”.

– Bio je to period u kome sam učio na svojim greškama, pa sam tako naučio da koncerte ne organizujem u toku uskršnjih praznika, kao što sam to uradio sa Roj Ajersom, i da izvođača ne biram isključivo na osnovu svojih afiniteta, kao što je bio slučaj sa Don Blekmenom. Počeo sam da ispitujem tržište i odlučio da podignem sve na viši nivo time što ću organizovati festival.

Veliki entuzijazam i još veće “ali”

Prvi zvanični Musicology festival (2014.) realizovan je u organizaciji petoro ljudi.

– Pa sad će to zvučati neozbiljno, ali prvi festival smo zaista organizovail nas petoro: Tijana, Marijana, Đura, Jelenković i ja. Naravno, bilo je tu i osoblje kluba, puno drugara tonaca i tehničkog osoblja… Svako je odradio svoj deo posla i još po nešto,  ali celu logistiku, booking i sve oko tehnike i šankova smo nas petoro odradili sami.

Bilo je ludo i nezaboravno. Vredelo je svakog atoma snage i energije i zaista smo napravili neverovatnu stvar.

U tom trenutku (2013/2014.) niko ništa slično nije radio. Relić je očekivao dobar odziv kako bi “preživeli tu prvu godinu”.

– Donekle je taj prvi festival i opravdao moja očekivanja, jer da nije bilo nevremena poslednjeg dana mislim da bismo dogurali do neke pozitivne nule.

Mnogo više je boleo onaj drugi Musicology kada smo imali perfektno vreme i line-up, ali mnogo slabiji odziv od očekivanog (iako isti broj ljudi line-up je bio kudikamo skuplji), što nas je bacilo na kolena i veliko je pitanje šta bi bilo da se nije pojavio jedan gospodin prefinjenog ukusa za muziku koji nas je spojio sa Barcaffeom.

Pored finansijskih, kakve ste još prepreke imali?

– Koncert je živo biće, svašta se događa. Neke stvari i nisu baš za javnost, ali ono što mogu da kažem jeste da sam ponosan što nijedan koncert nismo otkazali.

Kada danas, sa ovim iskustvom, pomislim šta je sve moglo da se desi tehničkoj ekipi i svima nama koji smo nogama bili u vodi po oluji na koncertu “Dirty Loops“ prve godine festivala, mislim da ni u ludilu to ne bih ponovio, iako znam da je taj koncert svima ostao u sećanju kao poseban događaj u životu.

Ove godine, kako ne bih ponavljao rizičnu situaciju, 24h pre koncerta Snarky Puppyja, promenio sam lokaciju u Halu Sportova.

Uz to, uvek postoji rizik da neki od muzičara propusti let i ne dođe. Zahvalan sam što poznajemo i imamo vrhunske muzičare u Beogradu koji su spremni da dođu na tonsku probu i uskoče umesto originalnog člana postave, kao što je to bio slučaj sa Ivanom Aleksijevićem i klavijaturistom “Brand New Heavies”, i sa Dejom Antovićem i basistom Endži Stoun.

Prepreka uvek ima, ključ je biti spreman za svaki mogući scenario.

Posle kiše dođe sunce – bukvalno

Prvi koncert i naredna dva festivala (2014. i 2015.) bili su pravo osveženje za Beograđane i ljubitelje kvalitetnog zvuka. U vazduhu je mirisalo da se dešava nešto novo i drugačije. “Paralelni Beograd” dobija vrlo jasne obrise.

Paralelno s tim, Miša i njegov tim suočavaju se sa velikim problemima.

– Drugi festival, gubitak novca i pojedinih sponzora, doveo me je do ivice da odustanem. Bili smo zaista poraženi jer smo svi verovali da smo uradili perfektan festival. Tih dana nije bilo lako biti Miša Relić. Tada se pojavio jedan gospodin prefinjenog ukusa kome sam večno zahvalan, spojio nas sa Barcaffeom i Musicology je dobio novu šansu.

Čini mi se da je već bio maj (2016.) i nije bilo prostora da se bukira adekvatan line-up, što nas je dovelo do ideje da umesto festivala održimo niz koncerata u našem klubu BITEFARTCAFE, Domu Sinikata i potom, u letnjem klubu na Kalemegdanu.

Kako je BITEFARCAFE punio 15 godina, bio je to idealni način da se proslavi jubilej.

Barcaffe je stao iza nas u potpunosti. Lenovo, Ball i Apatinska pivara su ostali sa nama i tako smo krenuli u novu avanturu koja se pokazala kao potpuni pogodak.

Musicology Barcaffe Sessions bio je potpuni trijumf. Brzo smo se dogovorili da produžimo saradnju na 3 godine. Sada smo u tri države – guramo jako, kvalitetno i moram reći još uvek hrabro.

Šta se promenilo sa novim konceptom, a šta je ostalo isto?

– Organizacija koncerata u klubu BITEFARTCAFE je donela mnogo prednosti. BITEFARTCAFE je jedinstven u Beogradu, upravo zato što je do detalja osmišljen tako da publici pruži maksimalan užitak na živim nastupima. Zvuk, rasveta, ventilacija – sve je na mestu i sve radi.

Enso restoran nalazi se na istoj lokaciji, tako da muzičari jedu u našem restoranu, uvek govoreći kako ih retko ko ugosti kao što to mi činimo u Beogradu.

Druga važna stvar jeste to što ljudi nekada ne mogu da priušte, što zbog vremena, što zbog novca, da odvoje 4 dana za redom za koncerte, ali sa serijalom je to postalo sasvim moguće. Svako može jednom ili dva puta mesečno da odvoji novac i vreme da poseti kvalitetne koncerte.

Koliko je Musicology ljubav, a koliko je biznis?

– Musicology je prvenstveno ljubav, pa onda sve drugo. Naše cene karata su nerealno male – 50% su cene niže nego u ostalim evropskim gradovima, a recimo oko 20% niže nego na našim koncertima u Hrvatskoj i Sloveniji. Mislim da smo rasprodali preko 80% koncerata, što je neverovatan rezultat. Još samo da smislimo kako da zaradimo od svega toga. 🙂

Uspevamo da se izborimo sa finansijama zahvaljujući sponzorskom “pullu”, ali i činjenici da je Musicology pre svega poklon gradu – društveno odgovoran festival kompanije BITEFARTCAFE, pa tek onda festival od kog očekujemo zaradu za naš rad. Znam, zvuči suludo, ali zaista je tako.

Da li smatraš da je publika za Musicology vremenom rasla?

– O da. Definitvno. Nikad neću zaboraviti po kakvom nevremenu je preko 2000 ljudi došlo na koncert Snarky Puppy i kakvu su atmosferu napravili dok je grad praktično bio potopljen. To je ljubav. Beograd, Srbija voli muziku i voli Musiology nadam se. 

Kako ste došli na ideju da uključite edukativni aspekt u serijal?

Moja ideja je bila da pružim svom gradu nešto drugačije od onoga što je dostupno na televiziji i radiju našim klincima.

– Naravno da je bitan deo toga i edukacija. Provedete dva sata sa Angie Stone i pričate sa njom o muzici i biznisu? Hej, sutra više ništa ne gledate istim očima. Sviraš sa Nik West sa 12 godina? Hah, pa koliko ljudi može time da se pohvali?

Deci mora dobra muzika na vreme da bude prezentovana. Ne može se ići linijom manjeg otpora “jer eto svi u razredu slušaju narodnjake”.

Sve potiče iz kuće, ali odgovornost je i na državi. Dajte im šansu da čuju nešto bolje. Potrudite se da zavole to nešto bolje. Neće biti sami. Biće drugačiji, ali to nije loša stvar.

Organizacija koncerata velikih izvođača za odabranu publiku i male koncertne hale je veliki poduhvat. Kako uspete da dođete do velikih izvođača? Da li ste već ostvarili neki kredibilitet?

– Hah, to je već mala tajna. Imam te neke svoje džokere među velikim imenima svetske scene koji “agituju” za mene kada ih zamolim. Kao organizatori serijala i festivala, imamo sve desetke. Hosting nam je već poznat među muzičarima, koji se vraćaju, dovode kolege, pričaju o nama i ja sve lakše dovodim velika imena u Beograd. Nekoliko puta se dogodilo da sam izvođač insistira kod svog menadžera da nastupa u Beogradu.

Da li podržavate i domaće izvođače i na koji način?

– Da, ali ne mislim da je to moj posao. To je posao za državu i ministarstvo kulture. Ja ih podržavam kroz Bitefartcafe, Soul Society i kad god ima mesta i para u budžetu dam šansu našim izvođačima da nastupe pre velikih zevzda, ali čini mi se država trenutno nema plan i sve je prepustila tržištu, a kad tržište niko ne reguliše šund, populizam i razni mediokriteti prolaze i stvaraju neku scenu koja je sve samo ne muzička i umetnička.

Lično mislim da dok ne dođe neki “šerif” na mesto ministra kulture, spreman na ozbiljne rezove i verovatno sukobe, kao i uz podršku premijera i državnog aparata, velikih promena neće biti.

Šta je za tebe Musicology danas?

– Ponos. Volim da verujem da je priznata snaga grada Beograda i našeg regiona. Serijal koji pravi razliku i daje nam potreban vazduh. Borimo se za muziku i pravi kvalitet.

Na koje si koncerte najponosniji?

– To je lako. Meni su lično Mario Biondi, Gregory Porter i Snarky Puppy prvi među jednakima. Da ne pominjem Incognito, Keziah Jones i Brand New Heavies sa kojima smo već u posebnim odnosima.

Koga bi najviše želeo da bukiraš?

– Pripremao sam teren za Prinsa, ali nisam stigao. Najveća želja trenutno mi je Stevie Wonder, ali to je težak zadatak, iako možda ne neizvodljiv.

Kako si odlučio da serijal proširiš i na Sloveniju i Hrvatsku?

– I pre serijala sam imao želju da uspostavim saradnju sa regionom, ali za MBS u Sloveniji i Hrvatskoj zadužan je Barcaffe. Imali smo zajedničku želju da postanemo regionalni serijal.

Polako, ali sigurno napredujemo u obe države i verujem da ćemo, uz podršku naših partnera, postati i tamo važan faktor.

Posebno sam ponosan što su u toku koncerta “Snarky Puppy” na Ljubljanskom Jazz Festivalu, stajala samo tri logotipa: Cankarjev dom, Kino Šiška i Musicology Barcaffe Sessions. Biti ravnopravan na nacionalnom džez festivalu, to je velika stvar za nas i ozbiljan motiv za dalji rad.

Kako gledaš na uspeh u pomenutim državama? Da li je tlo pogodnije za ovakvu vrstu serijala ili ima poteškoća u odnosu na koncerte koje organizuje Musicology ovde?

– Teže je. Tamo nemam BITEFARTCAFE. Drugačije je, ali smo i u Zagrebu, a posebno u Sloveniji, prihvaćeni kao da smo njihovi. Imamo kancelariju u obe države, i uz malo sreće i još ponekog sponzora, bićemo jednako uspešni i prihvaćeni kao u Beogradu.

Ono što je mene prilično šokiralo je da smo u obe države u roku od godinu dana dobili podršku od institucija. U Sloveniji se to odnosi na neverovatan odnos koji imamo sa Cankrjevim domom, dok smo u Hrvatskoj podržani direktno od strane grada Zagreba. Za to vreme u Srbiji nas za 18 godina delovanja kluba i punih 5 godina Musicologya, ni jedna institucija nije podržala. Razočaravajuće, zar ne?

Šta vam je pretvaranje ovog serijala u regionalnu pojavu olakšalo, a šta otežalo?

– Kada bukirate izvođača i nudite mu jedan koncert, cena je jedna, ali ako mu nudite 4 koncerta, cena je drastično povoljnija. Menadžeri vas posmatraju drugačije i shvataju dosta ozbiljnije. Tržišta su, ipak, drugačija i ne smem slobodno da bukiram kao što sam radio dok je samo Beograd bio u opticaju. Uvek na umu moram da imam i druge dve države, što je problematično, jer još uvek ne poznajem dovoljno tržište.

Dodatna otežavajuća okolnost je ta što za 5 od 8 izvođača moram da bukiram sva tri grada, pa se može desiti da neki od izvođača nemaju termina, ili da karte budu rasprodate u dva grada, a u trećem gradu to ne bude slučaj.

Još uvek učim i to će biti sve bolje i bolje. Treba nam vreme.

Šta sve stoji iza onoga što mi vidimo? Mi kupimo karte, dođemo na koncert, uživamo i odemo kući, ali za vas koncerti počinju mnogo ranije. Šta sve podrazumeva priprema jednog koncerta? Kada za vas koncert počinje i kada se završava?

– Par nervnih slomova svih u timu. Šalim se, ali ne bih znao odakle da počnem. Prvo ja počupam kosu dok nađemo budžet, onda osedim dok izbukiram i izmolim menadžere za prihvatljiv honorar za Srbiju i region, pa Tijana i ekipa odlepe moleći novinare da nas objave i promovišu koncert. Tehnički zahtevi izvođača, hospitality rider i sve ispočetka. Na kraju nas čeka veliki užitak, ali reč je o napornom i stresnom poslu i biznisu koji ne može svako da radi. Moraš biti malo lud. 

Kakvi su vam planovi za naredne sezone MBS-a? I šta biste poručili fanovima serijala?

– Možete uvek da očekujete dobru muziku. Moja velika želja je da ljudi počnu da dolaze i na izvođače koje ne poznaju zato što nam veruju. Nekako imam utisak da sve više stičemo poverenje pratilaca i to me raduje. Bilo bi nam mnogo lakše i značilo bi nam kada se ne bismo tresli pred svaki koncert da li ćemo rasprodati karte. Tako da, druga stvar koju očekujem jeste da nam svi pomognu.

Mi ovo radimo zbog vas i zbog nas. Presudno je da se uključe svi oni kojima je stalo do ovoga što radimo – da šerujete, pričate i objavljujete jer, što lakše prodamo koncerte, to ćemo biti hrabriji i organizovaćemo više događaja koji će vas iznenaditi. Bilo bi lepo da nas, posle svega što smo uradili, podrže i grad Beograd i država Srbija, ali jedno je sigurno, nema predaje. Idemo dalje.

The post Kako se jedan kulturica koncert u Beogradu pretvorio u internacionalni festival appeared first on Moodiranje.

Koncept je fokusiran na pažljivo izabranim umetnicima sa svetske jazz, funk, soul, r’n’b, blues i world music scene. Reč je o planetarno poznatim umetnicima, veteranima i legendama, aktuelnim dobitnicima Grammy nagrada, muzičarima čije se pesme nalaze na top listama, ali i o onim podjednako kvalitetnim, ali manje afirmisanim, koji su na početku svojih karijera.

Ovaj serijal ispunjava muzičke želje, ali i iznenađuje, edukuje, motiviše i inspiriše. Pored koncertnog aspekta, Musicology neguje i edukativni aspekt, koji se ogleda u kreativnim i interaktivnim muzičkim radionicama u okviru serijala. Naime, mladi muzičari imaju priliku da razgovaraju, uče i nastupaju sa svojim idolima pre i nakon koncerata.

Samo u ovoj koncertnoj sezoni bilo je dvanaest rasprodatih koncerata izvođača kao što su: Mario Biondi, Ecos Company, Knower, Keziah Jones, Richard Bona Group, Nik West, Matija Dedić & Manu Katche!

Sezona će spektakularno biti zatvorena koncertom koji će održati trostruki dobitnik Gremija i drugih prestižnih nagrada, planetarno poznati bend, Snarky Puppy, koji će prvi put nastupiti u ovom delu Evrope!

Pričali smo sa Majkl Ligom, basistom, kompozitorom i osnivačem benda pred prestojeći koncert koji će se održati 23. juna na Kalemegdanu:

Nešto što vaša publika ne izostavlja u komentarima jeste oduševljenje neverovatnom energijom kojom zračite na sceni prilikom zajedničkih nastupa. Kako je Snarki Papi postao kolektiv koji toliko dobro funkcioniše na sceni?

Upravo je to nešto što ja najviše volim kod naše grupe – način na koji se prepuštamo improvizacijama. Svaki član doprinosi tome da svako izvođenje nove pesme dobija novu dimenziju, ali uvek ostajemo verni suštinskom sadržaju kompzicije. Na taj način, naša muzika raste, diše i razvija se, što nam dopušta da stvorimo jedinstveno muzičko iskustvo svake večeri.

Svirali ste čitavu deceniju pre nego što ste počeli da osvajate pažnju medija. Da li vam je bilo teško tada? I da li ste ikada mislili da će ovo prerasti u tako veliki projekat?

Muzika mora biti ta koja te tera da guraš dalje. Ukoliko ti je važno da drugi ljudi odrede vrednost tvojoj umetnosti – bilo da su u pitanju mediji, javnost, industrija, ili bilo ko drugi – u startu si se osudio na neuspeh. Iako nikoga nije bilo briga za Snarki papi, niti nas je bilo ko primećivao 10 godina, mi smo svi i dalje tu, zato što svaki član benda svira prevashodno zbog svoje velike ljubavi prema muzici.

Kakav uticaj se nadate da ćete ostaviti kao poznati umetnici?

Ja nas ne doživljavam kao poznate, ali mislim da se trudimo da što više podstičemo muzičare, naročito mlađe, da se maksimalno potrude da stvaraju muziku koju vole i u koju veruju. Umetnost je toliko važna za nas kao individue i za nas kao društvo – ona može promeniti srca i umove, ali samo kada ima nečeg suštinskoj u njoj.

Šta Beograd može da očekuje 23. juna?

Svirao sam u Beogradu prošle godine sa mojim drugim bendom, Bokanté, i reakcija je bila fenomenalna! Publika je bila jako draga i vidi se da su pravi ljubitelji muzike. Ne mogu da dočekam da postavim Snarki Papi ispred te publike. I članovi benda su veoma uzbuđeni što će svirati u Srbiji prvi put! Sviraćemo miks novih i starih pesama sa našeg repertoara.

The post Trostruki Gremi dobitnik stiže na Musicology: Jedva čekamo susret s beogradskom publikom! appeared first on Moodiranje.