Ako izaberete ovu afričku destinaciju, posebno vam preporučujemo da se upustite u krstarenje Nilom i osetite kako se pred vašim očima mitovi i drevne priče vraćaju u život. Aranžmani za Egipat su opet popularni zbog svoje cene i kvaliteta ugostiteljske usluge koju nude. U tom cilju evo liste nekoliko velikih mitova slavnog Egipta.

Nil kao dar bogova

Stari Egipćani su reku Nil obožavali, u njoj su videli izdašni dar bogova. Grčki istoričar Herodot je pisao: “Egipat je dar Nila”. Svakodnevni život Egipćana direktno je zavisio od porasta i pada vodostaja Nila.

Vodostaj je definisao i računanje vremena.

U egipatskom kalendaru su tako postojale tri sezone: sezone poplava (otprilike od juna do septembra), sezona rasta (otprilike od oktobra do januara) i sezone žetve (od februara do maja). Godine su označavali kroz vladavine faraona, nisu imali univerzalnu, kalendarsku godinu, kao mi. Sezona poplava počinjala je onda kada se na noćnom nebu pojavi najsjajnija zvezda – Sirius i tada je počinjala egipatska Nova godina.

Nil je, u stvari, za Egipćane bio život: kad bi Nil poplavio obale, donosio bi blagostanje; ali ako je vodostaj nedovoljan – nastupila bi glad. Ako bi nivo vode previše porastao, ljudi su gubili svoje glinene kuće u poplavi. Zato je bilo neizmerno važno da bogovi koje su obožavali “kontrolišu reku”.

Khnum i Hapi

Khnum, sa glavom ovna i telom čoveka, bio je gospodar vode i donosio je plodnost na obale reka. Pored toga, budući da voda nanosi velike količine gline nakon poplave, Egipćani su verovali i da je Khnum stvaralac ljudi. Kult boga Khnuma nalazio se na ostrvu Elefantina u Asuanu, gradu na granici Gornjeg Egipta i Nubije, gde je u drevna vremena bilo sedište južne egipatske provincije. Danas je to mesto gde se obično završava turističko krstarenje najvećom afričkom rekom. Postoji i poseban hram posvećen bogu Khnumu u Esni, 60 km južno od Luxora.

Bog Hapi pojavljuje se kao androgena figura, u njoj su spojeni ženski i muški pol. Ima muško lice i ženski torzo; to samo govori da je Nil smatran ocem i majkom. Bog Hapi je kontrolisao poplave i oseke Nila. Kada bi se Nil izlio bio je to “silazak boga”. Ovaj bog napretka i plodnosti je bio prijatelj boga Zemlje (Geb) i boga žita (Neper). U različitim hramovima Egipta (u Karnaku i Luksoru), Hapi je naslikan kako izvodi ceremoniju ukoričavanja i vezivanja lotosa i papirusa; čin je simbol unije Gornjeg i Donjeg Egipta gde lotos predstavlja Gornji Egipat, a papirus Donji.

Značenje engleske reči happy se danas povezuje sa ovom drevnom egipatskom reči.

Oziris

Bog vegetacije, nakon smrti smatran za boga plodnosti i zagrobnog sveta, sin Gebe i Nuta; prikazivan kao nepokretan lik koji stoji ili sedi na prestolu; središta njegovog kulta bili su gradovi Busir i Abid. On je važna ličnost iz mitova o Nilu koga je iz ljubomore ubio njegov brat Set, a telo mu je iseckano na četrdeset komada i bačeno u Nil. Vode Nila odnele su ove delove do Sredozemnog mora, odakle ga je njegova supruga Isis sakupila.

Kao velika boginja (ljubavi, plodnosti i magije) Isis je uspela da oživi Ozirisa i da sa njim zatrudni. Tako je rodila boga Horusa koga je odgajila u polju, u Delti, daleko od njegovog zlobnog strica Seta. Kasnije se Horus osvetio ocu Ozirisu ubivši ujaka Seta.

Zbog Ozirisove smrti i uskrsnuća, povezujemo ga sa nadolaskom i povlačenjem Nila. Prizori sa temom ovog mita mogu se videti u hramu Horusa u Edfuu, sagrađenom između 237 i 57. g. p.n.e.

Životinje kao božanstva

Značajnu ulogu u drevnoj mitologiji Egipta imale su i životinje sa reke Nil. Egipćani su se bojali krokodila i nilskog konja, zato su ih i obožavali. Njihove figure su imale veliku moć, štitile su ih od napada životinja i od svekolikog zla. Krokodil-bog Sobek obožavan je u Fayoumu i u mestu Kom Ombo, u hramu koji danas posećuju brojni turisti.

Image by miniformat65 from Pixabay

Neke vrste riba i ptica ovog područja smatrane su znakom obilja i preporoda u zagrobnom životu (kormorani, noćurci, vodomari).

Tutankamon

Tutankamon je predmet obožavanja i tema stotine izložbi u galerijama širom sveta. Nema muzeja gde nije priređena bar jedna izložba o ovom velikom kralju Egipta. Histerija za Tutankamonom zavladala je pre stotinak godina kada je Hauard Karter (Howard Carter) otkrio grob dečaka-kralja. Odjednom je ceo svet bio zainteresovan za Egipat – i egiptologiju: egipatski hijeroglifi su postali inspiracija za umetnike, modne dizajnere; figure mačaka, skarabeji i likovi sa zidova pećina postali su tema kulturnih dešavanja, čak su i arhitekte počele da koriste ove motive u svojim radovima.

Image by Maaark from Pixabay

Podsetimo se zgrade Chrysler u New Yorku i njenih karakterističnih liftova. Na zgradi firme The Carreras Tobacco Company u Londonu figure dve egzotične crne mačke “čuvaju” ulaz. Američki predsednik Huver (Herbert Hoover) svog je psa zvao “Kralj Tut”.

U jeku pomame za Egiptom koja je usledila nakon otkrivanja Tutankamonove grobnice, ozbiljno se razmišljalo da trasa severne londonske podzemne železnice koja povezuje Tooting i Camden Town ponese ime Tutancamden.

Veliko interesovanje za grobnicama bilo je i u 19. veku, za vreme Napoleonovog vojnog pohoda u Egiptu i Siriji. Tada su mnogi naučnici pošli na put sa vojskom da bi istražili veliko bogatstvo piramida.

Setimo se da je Napoleonov vojnik, Pjer Bušar (Pierre-François Bouchard), otkrio čuvenu Rozetu (Rosetta stoun), dvojezični tekst na staroegipatskom jeziku koji je pobudio ogromno zanimanje javnosti. On je i poslužio za dešifrovanje do tada nepoznatog hijeroglifskog pisma.

Egipatska knjiga mrtvih

Egipatska knjiga mrtvih se bavi večitom temom: životom posle smrti. Ona obuhvata razmak od nekoliko hiljada godina i smatra se da je to najstariji sačuvani religiozni tekst.

Knjiga mrtvih razvijala se iz Tekstova piramida Starog kraljevstva i iz Tekstova sarkofaga Srednjeg kraljevstva.

Drevni egipatski tekst, pisan na papirusu, obuhvata period od početka Novog Kraljevstva (oko 1550 godine p.n.e.) do oko 50 godine p.n.e.

Tekstovi su puni detalja o karakteristikama pojedinih božanstava i prostoru raširenosti njihovog kulta.”Knjiga” je najbliži pojam za opisivanje ove svojevrsne zbirke tekstova koji se sastoji od niza bajalica (mađijanja ili čaranja).

Neobičan “vodič” kroz putovanje pokojnika kroz zagrobni život se stavljao u sarkofag pokojnika i bio je deo obavezne tradicije. Neke bajalice i simboli gatanja posebno su crtani po zidovima grobnica.

U jednom od poznatiji primeraka Knjige mrtvih, Anijevom papirusu, nalazi se i Himna izlazećem suncu, posvećena bogu Ra:

Budi slavljen, O Re, u svom uzdizanju
Atum-Horakhty! Neka tvoje savršenosti budu poštovane u mojim očima,
i neka tvoje sunčevo svetlo udara u mojim prsima.
Neka nastaviš u svom vlastitom miru u Barci Noći,
tvoje srce raduje se u nadolazećem povetarcu unutar Barke Dana.
Koliko je prijatan prelazak nebesa među mrtvacima u miru
sa svim tvojim palim neprijateljima!
Neumorne zvezde slave te,
neuništive zvezde dive ti se,
Ti koji odlaziš da se odmoriš na obzorju Zapadnih Planina,
lep kao Sunce svakoga dana,
lep, trajan, kao moj Gospodar.

Vaganje srca

Egipćani su verovali u ceremoniju zvanu “vaganje srca”, koja je na neki način slična onoj hrišćanskoj priči o Sv. Petru koji stoji na nebeskim vratima i odlučuje ko je imao dostojan život da bi ušao u raj.

U egipatskoj verziji, bog balzamovanja, Anubis, vaga srce (ab) mrtve osobe na jednom tasu, sa perom na drugom; ako je srce u ravnoteži s perom, odlazite na Nebo (Polje trske). Ali, ako vam je srce teže od pera, poješće vas stvorenje s glavom krokodila, telom lava i nogama nilskog konja (Ammut).

Stari Egipćani su verovali da je srce, a ne mozak, centar umne snage, savesti i sećanja. Bojali su se da srce ne otkrije svoje najveće grehe Anubisu. Zato su Egipćani nosili male amulete, skarabeje oko vrata kao zaštitu.

The post Egipatski mitovi i misterije koji čovečanstvu ne daju mira appeared first on Moodiranje.

Iz našeg iskustva, cene za pojedine letove se menjaju u proseku svakih četiri – pet dana i svaki od njih se menja u proseku za 33 dolara gore ili dole. Ovo nas navodi na zaključak da je kod bukiranja leta sve u tajmingu, odnosno, u tome da potrefite pravi trenutak za vašu kupovinu.

Zbog prerane kupovine avio karata posledica može biti da istu platite skuplje, dok sa druge strane skupa karta u poslednjem trenutku verovatno će uticati na vašu spontanost pri rezervisanju letova u budućnosti.

Pa postoji li magični broj koji treba uzeti u obzir kada utvrđujemo vremenski interval u kojem bismo kupili avio-kartu za naše putovanje iz snova?

Uradili smo mali istraživački rad koji ćemo vam predstaviti u ovom tekstu – to je, zapravo, jedan mali vodič sa ključnim informacijama u vezi putovanja koje će vam uštedeti sate nervoznog gledanja vaših ekrana u nadi da ćete pronaći najnižu moguću cenu.

Nastavite da čitate kako biste saznali sve što vam treba da biste kupili što povoljniju avio-karte:

• Koliko unapred bih trebao da kupim kartu za let po Evropi?
• Kada je najbolje vreme da se kupi avio-karta za internacionalne letove?
• Kada kupiti/bukirati kartu za popularne destinacije?
• U kom danu bi cene avio-karata bile najpovoljnije?
• Koliko unapred trebamo bukirati avio kartu za letove po Evropi?

Putovanje u okviru Evrope je dobra vest što se tiče toga koliko dana unapred bi trebalo kupiti kartu. Za takve letove biste trebalo bukirati let između 1 i 3 meseca unapred pred planirano putovanje. Ako putujete u okviru Evrope naši sagovornici iz agencije Kuća putovanja smatraju da je najjeftinije da se bukira let u peridu između tri meseca i tri do četiri nedelje pre polaska.

Na osnovu naše jednogodišnje baze podataka prodatih avio karata i  njihovih cena kao i period u kome su kupljene možemo zakljuciti sledeće:

Šest meseci pre planiranih letova cena avio karata su bile 20% više nego najniža tarifa. Iste su počele padati narednih tri meseca za redom i dostigli najniži nivo 7 nedelja pre početak puta.

Napomenuli bismo da ove brojke nisu isklesane u kamenu, već ih treba uzeti kao smernice kada istražujete kada kupiti odnosno rezervisati avio kartu za željenu destinaciju. Načelno savetujemo putnike da ne bi trebalo da čekaju suviše dugo tako što im kažemo:

“Šta god da radite nemojte čekati zadnju nedelju jer se cene povećavaju i do 200 procenata.”

Kada je najbolje vreme da se kupi karta za prekookeanske odnosno interkontinetalne letove?

Treba mnogo više priprema da bi se isplanirala prekookeanska, odnosno interkontinentalna putovanja, a to uključuje i bukiranje avio karte mnogo ranije. Kod ovih letova ne nailazimo na iste fluktuacije cena kao kod letova u okviru Evrope tako da češće nego inače cene internacionalnih letova ostaju prilično iste nekoliko meseci, zatim počinju polako da se spuštaju, sve do oko 90 dana pred polazak, kada cene počinju da rastu. Naši sagovornici insistiraju da bi najpovoljnija karta za  prekookeanske i interkontinentalne letove bila između pet i po meseci i mesec i po pre polaska.

Ako sve pojednostavimo:

Tri meseca je pravo vreme kad treba da počnete da razmišljate da bukirate let do evropskih gradova; dok za prekookeanske letove tri meseca pred put je poslednji trenutak kad treba razmišljati da bukirate let.

Bukiranje letova u vremenskom periodu dužem od 3 meseca pred put obezbediće vam najbolju moguću ponudu.

Takođe vam savetujemo da ove prognoze uzmete sa rezervom, jer se svako međunarodno tržiste razlikuje.

Kada kupiti avio kartu za popularne destinacije?

Cene avio-karata se zasnivaju na komplikovanim formulama ali jedna stvar ostaje jednostavna, a to je da na cenu avio karte utiču ponuda i potražnja – manja ponuda jednako veća potražnja i obrnuto.

To znači da ukoliko planirate putovanje na neku od popularnih destinacija i u udarnom terminu, bukirajte kartu ranije. Ukoliko ovog leta putujete na more ili u neki od gradova Evrope, kada i svi ostali to rade, bukirajte ranije. Povratak sa odmora, takođe, bukirajte ranije.

Uopšteno govoreći, uključite zdrav razum i napravićete dobar posao. Ipak, jedna stvar koju treba zapamtiti je da odnos ponude i tražnje ne znači da će avio-kompanije neminovno sniziti cene njihovih karata u mesecu kada letite, ukoliko se njihova mesta ne popunjavaju. Ali kako god okrenete, bukiranje leta u istom mesecu kada vam je putovanje će vas svakako koštati više.

U kom danu bi cene avio-karata bile najpovoljnije?

Postoji gomila izvora na internetu koji savetuju putnike koji je najbolji dan i vreme da se bukira putovanje. Ipak, kako cena zavisi pre svega od linije kojom letimo kao i od fluktuirajućih cena, čini se teškim da istraživanja u vezi pronalaženje jeftinih karata izdrže test vremena. Tako da možemo zaključiti da ne postoji jednostavno pravilo.

Sve do ove godine bilo je široko rasprostranjeno verovanje da je najjeftiniji dan da se bukiraju letovi utorkom u ponoć, pošto su putnici koji su kupovali karte u ovom danu štedeli i do 6% na njihovoj karti. Ipak ovo više nije slučaj, jer sve više biznis putnika bukira let tokom čitave nedelje.

Savetujemo vam da ako pretražujete internet i naiđete na ponudu koja učini da skočite od sreće, kupite kartu, bez obzira koji je dan u nedelji, jer cena verovatno neće ići niže.

I napokon…

Kako biste obezbedili najpovoljniju cenu ne zaboravite da uporedite tarife različitih avio-kompanija za iste datume i iste destinacije. U prilog tome, uštedevši na karti znači više novca za zabavni deo putovanja, poput restorana i kupovine. A pratite sve naše savete, ali i dalje imate problem sa kupovinom karte, agencija Kuća Putovanja vam stoji na raspolaganju.

The post Da posle ne bude “Jao, šta ću sad”: Koliko dana unapred treba da se izvrši bukiranje leta? appeared first on Moodiranje.

1.     Bali nije jedno, nego četiri ostrva

Mnogi koji idu na letovanje ne znaju za ovu činjenicu i propuste da obiđu i ostala ostrva. Naime, Bali čini četiri ostrva od kojih je Bali ujedno i najpoznatije i najveće. Ostala tri su znatno manja i nerazvijenija, ali su odlično utočište ako tražite prazne plaže i želite da pobegnete od velikog broja turista koja se nalaze na glavnom ostrvu.

Ostala tri ostrva su jedan iza drugog, i nalaze se jugoistočno od Balija. Njihovi nazivi su Nusa Penida, Nusa Nembogan i Nusa Ceningan. Preporučujemo vam jednodnevan izlet na neko od ovih ostrva, jer ćete se tamo sigurno opustiti i odmoriti od previše ljudi, naročito ako ste došli usred sezone.

2.     Ostrvo sa dva godišnja doba

Kako je ovo mesto sa tropskom klimom, temperatura se ne menja drastično tokom cele godine. Umesto na godišnja doba kada idete na Bali treba da obratite pažnju na to da li je kišna ili suva sezona.

Na ostrvu je suvo od aprila do oktobra, a kiše padaju od oktobra do aprila. Naravno, može se desiti i u toku suve sezone da padne kiša ili u toku kišne sezone da bude suvo. Nazivi sezona su u odnosu na to kakvo vreme preovlađuje tokom dana.

Najbolje je posetiti Bali na proleće ili leto, ako želite da ga upoznate u punom sjaju, plovite čistim morima, surfujete ili plivate sa delfinima, planinarite i obilazite hramove. Međutim, mana je što tada skoro svi turisti posećuju ostrvo, pa su cene smeštaja i hrane mnogo više u odnosu na kišnu sezonu.

Možete posetiti ostrvo i tokom kišne sezone, samo se potrudite da obiđete sve što želite tokom dana, jer predveče obično kreću jake kiše. Tada su cene niže, ali je loša stvar ta što nigde ne možete bez kišobrana i što ume biti jako sparno zbog velike količine vlage u vazduhu.

3.     Jedna godina ima 210 dana

Na Baliju se godina računa sasvim drugačije nego kod nas. Oni imaju dva kalendara: pawukon i saka kalendar koji drugačije broje dane. Pawukon kalendar se sastoji od 10 nedelja i ukupno ima 210 dana. Svaka od tih deset nedelja ima drugačiji broj dana, kao i drugačiji naziv za tu nedelju. Prva nedelja ima jedan dan, druga, dva, treća tri i tako dalje do 10.

Kako 210 nije deljivo sa 4, 8 ili 9 te nedelje imaju dodatne dane da bi kalendar mogao da zaokruži čitavu godinu. Ovaj kalendar je veoma težak za razumeti, čak i sami stanovnici naselja imaju problema da odrede koji je tačno dan.

Drugi, saka kalendar, je lunarni i ima jednako dana i meseci kao i gregorijanski, te je mnogo lakši za praćenje i on se najčešće i koristi.

4.     Festival tišine

Festival tišine na Baliju označava prvi dan Nove godine prema saka kalendaru, što je kod nas isto što i prvi januar. Razlika je u tome što se on proslavlja na nešto drugačiji način. Kod nas se za prvi januar obično ide na reprizu Nove godine, dok se na ovom ostrvu on provodi u tišini.

Naziv ovog festivala je Nyepi i to je dan kada bukvalno nema nikoga na ulicama i kada je sve zatvoreno. Čak se i od turista zahteva da ispoštuju ovaj praznik, te se preporučuje svima da ostanu kod kuće.

Nyepi se proslavlja tako što ne radi aerodrom, isključi se struja, ne radi čak nijedna prodavnica, tačnije rečeno, tada na Baliju nema nikakve buke. Ovaj dan meštani Balija koriste da meditiraju i razmisle o tome kakva je bila prošla godina i kakva će biti nova. To je dan za opuštanje i duboko razmišljanje bez ikakve buke.

5.     Ovde se deci daju samo četiri imena

U našoj tradiciji je ovo nepojmljivo, s obzirom na to da roditelji mogu slobodno da biraju imena svog deteta. Međutim, na Baliju rotidelji znaju imena svoje dece i pre nego što se oni rode, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica.

Deca dobijaju imena po redosledu rođenja. Tako, prvorođeno dete se zove Wayan, drugorođeno, Made, trećerođeno Nyoman, četvrto Ketut. Ako par ima petoro ili više dece, onda peta beba dobija ima po prvoj – Wayan, i ciklus se ponvlja po redu.

Ovo može biti poprilično zbunjujuće kada roditelji imaju decu iz drugih brakova, pa više njih imaju ista imena. Svakako je prednost što se meštani Balija ne opterećuju imenima, niti vezuju svoj identitet za njega.

6.     Brušenje zuba kao tradicija

Prema staroj tradiciji veruje se da je šest gornjih zuba povezano sa šest najvećih zla prema hinduizmu, to su bes, ljubomora, želja, zbunjenost, pohlepa i pijanstvo. Smatraju da će sprečiti da neki od ovih grehova uđe u organizam tako što će brušiti krunice zuba.

Iz tog razloga svi rođeni stanovnici Balija imaju brušene jedinice, dvojke i trojke sa obe strane na gornjoj vilici. Ovo je zaista čudan običaj, ali se iz nekog razloga održao do današnjih dana i zaista se poštuje od strane većine stanovništva.

7.     Bali ima plaže sa crnim peskom

Verovatno ste čuli da postoje svakakve boje peska, kao što su roze ili sasvim bela. Ipak, mnogi će se začuditi na pomen crnog peska. Suprotno tome, na Baliju je sasvim normalno da pesak bude crne boje i meštani tu ne vide ništa čudno.

U pitanju je jedan prirodni fenomen. Naime, na ovom ostrvu postoje vulkani, te je dobar deo zemljišta u njihovoj blizini sasvim crn, jer je nastao od stegnute lave. Tako i plaže nedaleko od vulkana su crne, što je lep kontrast sa bistrim, plavim morem.

8.     Uvek ostavljajte malo hrane u tanjiru

Ne pojesti svu hranu iz tanjira se na Baliju tumači kao znakom poštovanja, što je simpatično, jer je naše shvatanje suprotno. Naravno, to ne znači da treba da ostanete gladni i ne pojedete svu hranu kada obedujete u nekom restoranu. Stanovnici Balija su vrlo svesni da ne mogu svi znati njihove običaje pa su izuzetno tolerantni prema strancima.

Međutim, ako budete pozvani na ručak kod kuće onda vam preporučujemo da poštujete ovo pravilo da ne biste slučajno uvredili domaćina. Nemojte se čuditi ako vidite da ne jedu za stolom, u azijskim zemljama se obično jede na podu i to isključivo sa desnom rukom.

9.     Majmuni koji vole da kradu

Već ste verovatno iz filmova ili dokumentaraca čuli da u Aziji i Africi lopovi obučavaju majmune da kradu od turista. Majmuni sa Balija ne kradu iz tih razloga.

Naime, ovi majmuni se nalaze u šumi koja je u blizini Uluwatu hrama. Mora se proći kroz šumu da bi se stiglo do ove znamenitosti i tada nastupaju majmuni koji pljačkaju turiste. Oni to ne rade iz neke zle namere, već da bi skrenuli pažnju na sebe i naterali vas da trampite stvar koja je ukradena za nešto hrane.

Zato ako budete obilazili ovaj hram sklonite nakit, šešire, naočare, mobilne telefone ili bilo kakve sitnice koje bi se njima mogle učiniti zanimljivim. Nekima otimaju i papuče sa nogu, te vam preporučujemo da nosite obuću koja se ne izuva tako lako.

Najzanimljivija je činjenica da ljudi nisu uticali na ovakvo njihovo ponašanje, već su majmuni sami shvatili da im je to najbrži način da napune svoje stomake.

The post Zanimljive činjenice o Baliju zbog kojih ćete već danas početi da planirate putovanje appeared first on Moodiranje.