Ipak, ono što našim ljudima Bali čini izuzetno zanimljivim jeste kultura koja je sasvim različita od naše. Boravak na ostrvu će biti sasvim novo iskustvo i zbog toga što se ono nalazi na drugom kraju Zemljine polulopte, gde su klima i reljef sasvim drugačiji u odnosu na onaj na koji smo navikli. Zato smo za vas spremili zanimljive činjenice o Baliju koje će vam pomoći da bolje upoznate njihovu kulturu, način života, kao i prirodu samog mesta gde nameravate da odete.

1.     Bali nije jedno, nego četiri ostrva

Mnogi koji idu na letovanje ne znaju za ovu činjenicu i propuste da obiđu i ostala ostrva. Naime, Bali čini četiri ostrva od kojih je Bali ujedno i najpoznatije i najveće. Ostala tri su znatno manja i nerazvijenija, ali su odlično utočište ako tražite prazne plaže i želite da pobegnete od velikog broja turista koja se nalaze na glavnom ostrvu.

Ostala tri ostrva su jedan iza drugog, i nalaze se jugoistočno od Balija. Njihovi nazivi su Nusa Penida, Nusa Nembogan i Nusa Ceningan. Preporučujemo vam jednodnevan izlet na neko od ovih ostrva, jer ćete se tamo sigurno opustiti i odmoriti od previše ljudi, naročito ako ste došli usred sezone.

2.     Ostrvo sa dva godišnja doba

Kako je ovo mesto sa tropskom klimom, temperatura se ne menja drastično tokom cele godine. Umesto na godišnja doba kada idete na Bali treba da obratite pažnju na to da li je kišna ili suva sezona.

Na ostrvu je suvo od aprila do oktobra, a kiše padaju od oktobra do aprila. Naravno, može se desiti i u toku suve sezone da padne kiša ili u toku kišne sezone da bude suvo. Nazivi sezona su u odnosu na to kakvo vreme preovlađuje tokom dana.

Najbolje je posetiti Bali na proleće ili leto, ako želite da ga upoznate u punom sjaju, plovite čistim morima, surfujete ili plivate sa delfinima, planinarite i obilazite hramove. Međutim, mana je što tada skoro svi turisti posećuju ostrvo, pa su cene smeštaja i hrane mnogo više u odnosu na kišnu sezonu.

Možete posetiti ostrvo i tokom kišne sezone, samo se potrudite da obiđete sve što želite tokom dana, jer predveče obično kreću jake kiše. Tada su cene niže, ali je loša stvar ta što nigde ne možete bez kišobrana i što ume biti jako sparno zbog velike količine vlage u vazduhu.

3.     Jedna godina ima 210 dana

Na Baliju se godina računa sasvim drugačije nego kod nas. Oni imaju dva kalendara: pawukon i saka kalendar koji drugačije broje dane. Pawukon kalendar se sastoji od 10 nedelja i ukupno ima 210 dana. Svaka od tih deset nedelja ima drugačiji broj dana, kao i drugačiji naziv za tu nedelju. Prva nedelja ima jedan dan, druga, dva, treća tri i tako dalje do 10.

Kako 210 nije deljivo sa 4, 8 ili 9 te nedelje imaju dodatne dane da bi kalendar mogao da zaokruži čitavu godinu. Ovaj kalendar je veoma težak za razumeti, čak i sami stanovnici naselja imaju problema da odrede koji je tačno dan.

Drugi, saka kalendar, je lunarni i ima jednako dana i meseci kao i gregorijanski, te je mnogo lakši za praćenje i on se najčešće i koristi.

4.     Festival tišine

Festival tišine na Baliju označava prvi dan Nove godine prema saka kalendaru, što je kod nas isto što i prvi januar. Razlika je u tome što se on proslavlja na nešto drugačiji način. Kod nas se za prvi januar obično ide na reprizu Nove godine, dok se na ovom ostrvu on provodi u tišini.

Naziv ovog festivala je Nyepi i to je dan kada bukvalno nema nikoga na ulicama i kada je sve zatvoreno. Čak se i od turista zahteva da ispoštuju ovaj praznik, te se preporučuje svima da ostanu kod kuće.

Nyepi se proslavlja tako što ne radi aerodrom, isključi se struja, ne radi čak nijedna prodavnica, tačnije rečeno, tada na Baliju nema nikakve buke. Ovaj dan meštani Balija koriste da meditiraju i razmisle o tome kakva je bila prošla godina i kakva će biti nova. To je dan za opuštanje i duboko razmišljanje bez ikakve buke.

5.     Ovde se deci daju samo četiri imena

U našoj tradiciji je ovo nepojmljivo, s obzirom na to da roditelji mogu slobodno da biraju imena svog deteta. Međutim, na Baliju rotidelji znaju imena svoje dece i pre nego što se oni rode, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica.

Deca dobijaju imena po redosledu rođenja. Tako, prvorođeno dete se zove Wayan, drugorođeno, Made, trećerođeno Nyoman, četvrto Ketut. Ako par ima petoro ili više dece, onda peta beba dobija ima po prvoj – Wayan, i ciklus se ponvlja po redu.

Ovo može biti poprilično zbunjujuće kada roditelji imaju decu iz drugih brakova, pa više njih imaju ista imena. Svakako je prednost što se meštani Balija ne opterećuju imenima, niti vezuju svoj identitet za njega.

6.     Brušenje zuba kao tradicija

Prema staroj tradiciji veruje se da je šest gornjih zuba povezano sa šest najvećih zla prema hinduizmu, to su bes, ljubomora, želja, zbunjenost, pohlepa i pijanstvo. Smatraju da će sprečiti da neki od ovih grehova uđe u organizam tako što će brušiti krunice zuba.

Iz tog razloga svi rođeni stanovnici Balija imaju brušene jedinice, dvojke i trojke sa obe strane na gornjoj vilici. Ovo je zaista čudan običaj, ali se iz nekog razloga održao do današnjih dana i zaista se poštuje od strane većine stanovništva.

7.     Bali ima plaže sa crnim peskom

Verovatno ste čuli da postoje svakakve boje peska, kao što su roze ili sasvim bela. Ipak, mnogi će se začuditi na pomen crnog peska. Suprotno tome, na Baliju je sasvim normalno da pesak bude crne boje i meštani tu ne vide ništa čudno.

U pitanju je jedan prirodni fenomen. Naime, na ovom ostrvu postoje vulkani, te je dobar deo zemljišta u njihovoj blizini sasvim crn, jer je nastao od stegnute lave. Tako i plaže nedaleko od vulkana su crne, što je lep kontrast sa bistrim, plavim morem.

8.     Uvek ostavljajte malo hrane u tanjiru

Ne pojesti svu hranu iz tanjira se na Baliju tumači kao znakom poštovanja, što je simpatično, jer je naše shvatanje suprotno. Naravno, to ne znači da treba da ostanete gladni i ne pojedete svu hranu kada obedujete u nekom restoranu. Stanovnici Balija su vrlo svesni da ne mogu svi znati njihove običaje pa su izuzetno tolerantni prema strancima.

Međutim, ako budete pozvani na ručak kod kuće onda vam preporučujemo da poštujete ovo pravilo da ne biste slučajno uvredili domaćina. Nemojte se čuditi ako vidite da ne jedu za stolom, u azijskim zemljama se obično jede na podu i to isključivo sa desnom rukom.

9.     Majmuni koji vole da kradu

Već ste verovatno iz filmova ili dokumentaraca čuli da u Aziji i Africi lopovi obučavaju majmune da kradu od turista. Majmuni sa Balija ne kradu iz tih razloga.

Naime, ovi majmuni se nalaze u šumi koja je u blizini Uluwatu hrama. Mora se proći kroz šumu da bi se stiglo do ove znamenitosti i tada nastupaju majmuni koji pljačkaju turiste. Oni to ne rade iz neke zle namere, već da bi skrenuli pažnju na sebe i naterali vas da trampite stvar koja je ukradena za nešto hrane.

Zato ako budete obilazili ovaj hram sklonite nakit, šešire, naočare, mobilne telefone ili bilo kakve sitnice koje bi se njima mogle učiniti zanimljivim. Nekima otimaju i papuče sa nogu, te vam preporučujemo da nosite obuću koja se ne izuva tako lako.

Najzanimljivija je činjenica da ljudi nisu uticali na ovakvo njihovo ponašanje, već su majmuni sami shvatili da im je to najbrži način da napune svoje stomake.