Nekada je stres i pozitivna stvar, nešto što možda je bismo ni etiketirali kao izvor stresa, ali da bismo razumeli zašto je to tako, najpre moramo razumeti šta se sve podrazumeva pod terminom “stres”, kao i to da su i pozitivne stvari i promene izazovi u životu.

Šta je stres i kako se definiše?

Ljudi koriste reč „stres“ da bi opisali širok spektar situacija – od zvonjenja mobilnog telefona dok razgovarate na drugom telefonu – do osećanja povezanih sa intenzivnim opterećenjem na poslu ili smrću voljene osobe.

Ali možda najkorisnija i najprihvaćenija definicija stresa (koja se uglavnom pripisuje Richardu S. Lazarusu) je sledeća:

Stres je stanje ili osećaj koji se doživljava kada osoba shvati da “zahtevi pred nama premašuju lične i društvene resurse koje je pojedinac u stanju da mobiliše.”
U manje formalnom smislu, osećamo se pod stresom kada osećamo da su “stvari van kontrole”.

Naša sposobnost da se nosimo sa zahtevima koji su pred nama ključna je za naše iskustvo stresa. Na primer, započinjanje novog posla može biti potpuno uzbudljivo iskustvo ako je sve ostalo u vašem životu stabilno i pozitivno. Ali ako započnete novi posao kada ste se tek uselili u novu kuću ili je vaš partner bolestan ili imate novčanih problema, možda ćete se vrlo teško snaći.

Koliko od ovoga je potrebno da nas “gurne preko ivice?“

Nisu svi neobični događaji podjednako teški za rešavanje. Na primer, uporedite stres razvoda sa stresom promene odgovornosti na poslu. Zbog toga treba da budete u stanju da na odgovarajući način ocenite i izmerite svoju ukupnu ocenu stresa.

Skala ocenjivanja socijalnog prilagođavanja (SRRS), poznatija kao Holmesova i Raheova skala stresa, stvorena je upravo za to. Ovaj alat nam pomaže da izmerimo stresno opterećenje koje nosimo i razmislimo šta bismo trebali učiniti s tim u vezi (izvor:mindtools.com).

Koliko ste pod stresom?

Skala stresa obuhvata 43 stavke. Svaka stavka nosi bodove (date u zagradi). Možete ih obračunati, a zatim pogledajte interpretaciju rezultata u nastavku.

1. Smrt supružnika (100)
2. Razvod (73)
3. Bračno razdvajanje (65)
4. Zatvor (63)
5. Smrt člana uže porodice (63)
6. Lične povrede ili bolesti (53)
7. Brak (50)
8. Otkaz na poslu (47)
9. Mirenje braka (45)
10. Penzionisanje (45)
11. Promena u zdravlju člana porodice (44)
12. Trudnoća (40)
13. Seksualne poteškoće (39)
14. Dobitak novog člana porodice (39)
15. Prilagođavanje posla (39)
16. Promena finansijskog stanja (38)
17. Smrt bliskog prijatelja (37)
18. Prekvalifikacija (36)
19. Povećane rasprave sa supružnikom (35)
20. Velika hipoteka ili zajam (31)
21. Opozivanje hipoteke ili zajma (30)
22. Promena odgovornosti na poslu (29)
23. Sin ili ćerka napuštaju dom (29)
24. Problemi sa partnerovom familijom (29)
25. Izvanredno lično dostignuće (28)
26. Supružnik započinje ili zaustavlja posao (26)
27. Početi ili završiti školu / fakultet (26)
28. Promena životnih uslova (25)
29. Revizija ličnih navika (24)
30. Problemi sa šefom (23)
31. Promena radnog vremena ili uslova rada (20)
32. Promena mesta boravka (20)
33. Promena u školi / fakultetu (20)
34. Promena u rekreaciji (19)
35. Promena crkvenih aktivnosti (19)
36. Promena u društvenim aktivnostima (18)
37. Umereni zajam ili hipoteka (17)
38. Promena navika spavanja (16)
39. Promena broja porodičnih okupljanja (15)
40. Promena prehrambenih navika (15)
41. Odmor (13)
42. Božić (12)
43. Manja kršenja zakona (11)

Interpretacija:

11-150
Imate samo male do umerene šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

150-299
Imate umerene do velike šanse da se razbolite u bliskoj budućnosti.

300-600
Imate visok ili vrlo visok rizik od obolevanja u bliskoj budućnosti.

Da li vam se čini da ste pod stresom?

Ako otkrijete da ste u umerenom ili visokom nivou rizika, očigledno je da prvo morate da pokušate da izbegnete buduće životne krize.

Iako je ovo očigledno lakše reći nego učiniti, obično možete izbeći preseljenje, na primer, koje je u periodu vašeg odlaska u penziju ili kada neko od vaše dece ode na fakultet. U slučajevima konflikta, umesto da ulazite u cepanja i gubite celovitost, možete naučiti veštine rešavanja sukoba, radite na ličnoj mentalizaciji i neutralizaciji, a sve da biste umanjili sukobe sa drugim ljudima.

Ako želite da izbegnete popularni burnout, možete da se potrudite da izbegnete preuzimanje novih obaveza ili bavljenje novim studijskim programima. Možete i morate da naučite da kažete NE i polako da počnete da se intenzivnije bavite sobom i pazite na sebe.

The post Koliko stresa je potrebno da nas gurne “preko ivice”? appeared first on Moodiranje.

– Eee, čekaj polaaako, da ti objasnim. Ako kreneš skroz pravo, posle nekih 300 metara pa malo levo videćeš kafić koji ima wi fi, e pa tu svi pijemo kafu, a imaju i sladoled ako voliš. A možeš i da produžiš, tu ti je još jedan jao kakve kolače imaju…

Ne sećam se da li sam stigla da izgovorim preostalih četiri slova nakon “h” u hvala, već sam uhvatila trk. Pronašla sam kafić, odradila šta je trebalo, a da mi niko nije skinuo kožu s leđa (jer je to s par sati zakašnjenja nakon roka koji sam sama postavila). Ova fotkica je uspomena na to sumanuto jutro. Slikali su me drug i drugarica koji su šetali, doručkovali, promatrali džinovske bundeve dok sam ja povećavala php memoriju.

Nisam bogznakoliko mislila o unezverenom jutru u Kikindi, pa nisam ni primetila kad je proletelo četiri godine, sve dok se u oktobru prošle godine nisam bukvalno zakočila. Pokušala sam da stavim pakovanje na kosu i u jednom trenutku sam shvatila da ne mogu da pomerim levu stranu tela, a svaki pokušaj bi se završio jezivim bolom kroz celo telo. Ti napadi su se još nekoliko puta ponavljali, a ja sam znala da ne doživljavam niti moždani niti srčani, već udar jurnjave. Došlo sve na naplatu. Znala sam šta mi je činiti.

Dala sam otkaz na poslu na kom sam izgarala četiri godine i sedam meseci tako lako, da nisam žalila ni za čim, osim što to nisam uradila ranije. Sprovela sam neko čišćenje i u privatnom životu, pa sam rekla sebi: e sad ćeš da se izležavaš. Kao krava, kao lenština, danguba, ima da se izležavaš. U početku su me spopadale histerične misli: da li si normalna, ko još daje otkaz a da nije našao nešto, decembar je, niko ništa ne radi, tek u januaru se neće ništa desiti… pa sve do toga da ću umreti od gladi ili smrznuta na ulici. Ipak, i scenario “Devojčice s šibicama” bio mi je lakši od pomisli na jurnjavu, stres i grč, očekivanja klijenata, poručivanje treš hrane jer se nema vremena jesti kvalitetno.

Provela sam ne jedan, nego skoro bogami dva meseca kao krava, izležavajući se, planirajući i otpuštajući svaki mogući grč i trzaj. Prvi klijent mi je pao bukvalno s neba. Nisam ni mrdnula guzicu iz mog dorćolskog čardaka, imala sam ugovoren posao. Pa onda drugi, treći, pa je četvrti došao preko prvog… znate već kako to ide.

U jednom trenutku sam već bila prebukirana, te sam morala da otkažem saradnju na projektu koji mi je bio najmanje isplativ u razmeri uloženo vreme/zarada. Pardoniram, ali mora se imati vremena za izležavanje, čitanje, kuvanje, lakiranje noktiju i ostale stvari od životnog značaja. Ah da, isključila sam na telefonu apsolutno sve notifikacije.

Jednom koji mi je histerično mahao ispred nosa novčanikom i rokovima sam se kulturno zahvalila na interesovanju i odbila ponudu. Prijatelju, nigde ne gori, ništa neće propasti a niti biti kvalitetno završeno ukoliko radim u grču i pod “dead lineovima”. Kakav crni dead line, pa i plaćanje računa i zatvorska kazna može da se odloži, ti ćeš meni postavljaš deadline k’o da nam život zavisi od toga.

Da se razumemo, rokovi i dogovori treba da se ispoštuju, ali stvaranje tenzije, požurivanje, insistiranje na trivijalnostima i besmislenim procesima kod mene nailazi na jedno veliko njet.

Pet godina nakon unezverenog jutra u Kikindi i godinu dana nakon što sam dala otkaz, mogu reći da sam počela da dišem. Odbijam svaki vid jurnjave, tenzije i grča. Kad mi se desi da malo zaostajem s obavezama, zaustavim se, presaberem, preraspodelim vreme. I opet stignem da se izležavam kao kraljica i čitam Hesea.

Pitao me skoro neko šta radim trenutno. Radim na sebi, rekoh. Kako to? Lepo, ustanem, stavim dugotrajni ruž i zlatni Shiseido Zen, pristavim ručak i sednem da raduckam.

Ne brinem se hoću li i kada sve završiti. Negde davno sam čula da svako od nas po rođenju dobije određeni broj udaha, što implicira da što brže dišemo, to kraće živimo. Ne znam da li ovo ima naučno utemeljenje, ali stavljati sebe u brzinu pod naponom za nešto što može da se izvoza u relaksiranom režimu je naprosto glupo.

Polaaako, što bi rekla Kikinđanka, sve je to tu, samo ideš 300 metara, a pošto ćeš ionako stići, čemu žurba?

The post Je l’ padaju bombe, je l’ negde gori? Ne? Pa đe ba zapelo, čemu žurba? appeared first on Moodiranje.

Danas je neko drugo vreme. Bolje u svemu, vatrenije, snažnije i recimo svesnije. Danas znamo da se, gde god napravimo makar i mali klik, priča vrti oko preživljavanja bolesti modernog doba – STRESA. I nije da se o tome ne priča. I nije da već ne znamo sve što su hteli da nam kažu. Ali, evo šta niko neće da nam kaže o stresu i njegovom poreklu.

Stres nije bolest novog doba. Stres je najglasniji alarm koji možete čuti unutrašnjim uvom, a koji vam, više od bilo koga, govori kako živite i upozorava vas da će ubrzo vaš sistem da se ugasi poput pokvarenog mlina za kafu.

Pa ipak, ne čujemo ga. Ne čujemo ga jer nismo informisani da se napolju već veoma dugo vodi Treći svetski rat, najstrašniji od svih, a niko nam to nije rekao. I taj rat, uprkos svemu, nije bitka za prirodne resurse, teritorije, oružje, narkotike, dijamante, naftu, tehnologiju… To je rat za nesvest ljudske populacije, borba za konstantno, neprekidno i neumitno držanje ljudi u mraku tehnikama koje se razvijaju u posebnim laboratorijama i u kojima učestvuju najveća imena iz sveta nauke.

Svi resursi usmereni su ka podsticanju stalne želje da se nešto ima, nade da će biti bolje u robovlasničkom društvu ogrnutom kapitalizmom i globalizmom i sumnje u sopstveno postojanje, snagu, sposobnost, unikatnost, važnost, vrednost.

I tu nastaje kolevka koja je, umesto još jednog bića vrednog pažnje, zaljuljala stres i porodila život koji živimo na visokoj Beta frekvenciji dvadesetčetiri sata dnevno, bez pauze, praznika, odmora i vikenda.

Naši snovi nalaze se na bilbordima i u reklamnim kampanjama, nadu nam bude primitivni, ali strateški obučeni političari, a tržište nam kreira okruženje u kojem sumnjamo u sopstvene vrednosti. I eto ga! Stigli smo do dela u kojem naš glavni junak stres preuzima kormilo i upravlja našim životima, dok mi nesvesni u međuvremenu i međuprostoru funkcionišemo na nivou reptilskog uma, jednog zakržljalog zaostatka iz prapećinskih vremena, ovde i sada u dvadesetprvom veku.

Da Maja vas pita, znate li vi uopšte šta je stres?

E tu dolazi deo o poreklu stresa. Nismo ni svesni koliko smo moćna bića i koliko odličnih i super dizajniranih softvera imamo. Jedan od njih nalazi se u limbičkom mozgu koji se lako i jednostavno zove Bori se ili Beži. Ovaj uvek moderan i neprevaziđen program služi za naše prosto preživljavanje u uslovima neposredne, prirodne opasnosti, kao što je na primer situacija u kojoj se nađete oči u oči sa medvedom u šumi. Tada se automatski aktivira pomenuti softver, podigne adrenalin i ostale hormone, podstakne strah i pripremi telo za borbu ili beg.

To je već sve poznato, zar ne? Ali ono što možda ne znate je činjenica da je taj program dizajniran da traje kratko i da ne služi samo za adrenalin i strah, već gasi sve sisteme u organizmu koji u tom trenutku nisu prioritet. Potpuno zaustavi varenje, lučenje polnih hormona, imuni sistem, sve sisteme za negu organizma i svaki deo koji nije u funkciji Bori se ili Beži situacije. Stres traje koliko i opasnost, ima zaštitnu funkciju za brzu reakciju i to bi bilo divan kraj ove sage o stresu, da nismo zastranili u svemu tome.

Dakle, fiziološki je nemoguće da budete sve vreme pod stresom, jer bi vam srce puklo posle prvih sat vremena (pravog stresa).

Prirodne opasnosti poput udara groma, tigra koji vas juri, kamiona koji vam ide u susret i slično, nestale su u zamršenoj prašumi nebuloza koje su se izrodile u vremenu u kojem živimo. Sve smo pomešali. Čovek dvadesetprvog veka živi na ovom programu dvadesetčetiri sata, a opasnosti su promenile svoj lik. Danas je razlog da se uključi softver za preživljavanje neplaćen račun, gubitak posla, svađa sa partnerom ili šefom na poslu, nokat koji je pukao na putu do sastanka i red na kasi. Sve je izgubilo smisao. Stres je postao štetočina i senka koja nas prati u stopu, držeći naš organizam ugašenim konstantno.

Posledice koje lečimo proizvodima kozmetičke i farmaceutske industrije samo su površinske rane koje nastaju zbog života na programu za upozorenje, ne shvatajući u čemu smo i zbog čega. Percepcija naše realnosti podstaknuta ostalim industrijama, odražava se u programskoj grešci jednog tako divnog softverčića koji, umesto da nam spasi život, ruinira ga do skraćenja životnog veka.

Jesmo li spremni da se uhvatimo u koštac sa ovim faktima i već danas stavimo kažiprst na čelo priupitani od strane Kreacije da li smo više normalni i zar ne vidimo da smo umesto života u sreći uključili još jedan – program za samouništenje?

https://www.facebook.com/maja.zelenovic.5/videos/vb.1705924556/10205802743383548/?type=3

Svi oni koji su spremni da pogledaju istinu među rogove, shvatiće da se stres ne leči kod psihijatara i lajfkouča, već u udobnosti našeg uma, miru naše duše, jer smo mi i samo mi kreatori svega.

Nemojte da mi verujete na reč, nego još danas razmislite o ovome i pokušajte da isključite lažnu percepciju o iluziji stvarnosti koja vas okružuje i garantujem vam uz povraćaj vremena koje ste utrošili za čitanje ovog teksta, da će stres nestati, kao da ga nikad bilo nije.

The post Marketinški trik koji nam upropaštava život! Upozorenje: Čitati polako i bez STRESA! appeared first on Moodiranje.