Danas su glavni junaci svake pesme koju zapevamo pojmovi o kojima se tada ništa nije znalo. U vreme Kraljevića Marka i njegovog pripitog konja o pubertetu se nije govorilo, andropauzama i menopauzama još manje, a vidi čuda svi su preživeli i pretekli bez svesrdne pomoći selfhelp priručnika, usluga psihijatara i lajfkouča.

Danas je neko drugo vreme. Bolje u svemu, vatrenije, snažnije i recimo svesnije. Danas znamo da se, gde god napravimo makar i mali klik, priča vrti oko preživljavanja bolesti modernog doba – STRESA. I nije da se o tome ne priča. I nije da već ne znamo sve što su hteli da nam kažu. Ali, evo šta niko neće da nam kaže o stresu i njegovom poreklu.

Stres nije bolest novog doba. Stres je najglasniji alarm koji možete čuti unutrašnjim uvom, a koji vam, više od bilo koga, govori kako živite i upozorava vas da će ubrzo vaš sistem da se ugasi poput pokvarenog mlina za kafu.

Pa ipak, ne čujemo ga. Ne čujemo ga jer nismo informisani da se napolju već veoma dugo vodi Treći svetski rat, najstrašniji od svih, a niko nam to nije rekao. I taj rat, uprkos svemu, nije bitka za prirodne resurse, teritorije, oružje, narkotike, dijamante, naftu, tehnologiju… To je rat za nesvest ljudske populacije, borba za konstantno, neprekidno i neumitno držanje ljudi u mraku tehnikama koje se razvijaju u posebnim laboratorijama i u kojima učestvuju najveća imena iz sveta nauke.

Svi resursi usmereni su ka podsticanju stalne želje da se nešto ima, nade da će biti bolje u robovlasničkom društvu ogrnutom kapitalizmom i globalizmom i sumnje u sopstveno postojanje, snagu, sposobnost, unikatnost, važnost, vrednost.

I tu nastaje kolevka koja je, umesto još jednog bića vrednog pažnje, zaljuljala stres i porodila život koji živimo na visokoj Beta frekvenciji dvadesetčetiri sata dnevno, bez pauze, praznika, odmora i vikenda.

Naši snovi nalaze se na bilbordima i u reklamnim kampanjama, nadu nam bude primitivni, ali strateški obučeni političari, a tržište nam kreira okruženje u kojem sumnjamo u sopstvene vrednosti. I eto ga! Stigli smo do dela u kojem naš glavni junak stres preuzima kormilo i upravlja našim životima, dok mi nesvesni u međuvremenu i međuprostoru funkcionišemo na nivou reptilskog uma, jednog zakržljalog zaostatka iz prapećinskih vremena, ovde i sada u dvadesetprvom veku.

Da Maja vas pita, znate li vi uopšte šta je stres?

E tu dolazi deo o poreklu stresa. Nismo ni svesni koliko smo moćna bića i koliko odličnih i super dizajniranih softvera imamo. Jedan od njih nalazi se u limbičkom mozgu koji se lako i jednostavno zove Bori se ili Beži. Ovaj uvek moderan i neprevaziđen program služi za naše prosto preživljavanje u uslovima neposredne, prirodne opasnosti, kao što je na primer situacija u kojoj se nađete oči u oči sa medvedom u šumi. Tada se automatski aktivira pomenuti softver, podigne adrenalin i ostale hormone, podstakne strah i pripremi telo za borbu ili beg.

To je već sve poznato, zar ne? Ali ono što možda ne znate je činjenica da je taj program dizajniran da traje kratko i da ne služi samo za adrenalin i strah, već gasi sve sisteme u organizmu koji u tom trenutku nisu prioritet. Potpuno zaustavi varenje, lučenje polnih hormona, imuni sistem, sve sisteme za negu organizma i svaki deo koji nije u funkciji Bori se ili Beži situacije. Stres traje koliko i opasnost, ima zaštitnu funkciju za brzu reakciju i to bi bilo divan kraj ove sage o stresu, da nismo zastranili u svemu tome.

Dakle, fiziološki je nemoguće da budete sve vreme pod stresom, jer bi vam srce puklo posle prvih sat vremena (pravog stresa).

Prirodne opasnosti poput udara groma, tigra koji vas juri, kamiona koji vam ide u susret i slično, nestale su u zamršenoj prašumi nebuloza koje su se izrodile u vremenu u kojem živimo. Sve smo pomešali. Čovek dvadesetprvog veka živi na ovom programu dvadesetčetiri sata, a opasnosti su promenile svoj lik. Danas je razlog da se uključi softver za preživljavanje neplaćen račun, gubitak posla, svađa sa partnerom ili šefom na poslu, nokat koji je pukao na putu do sastanka i red na kasi. Sve je izgubilo smisao. Stres je postao štetočina i senka koja nas prati u stopu, držeći naš organizam ugašenim konstantno.

Posledice koje lečimo proizvodima kozmetičke i farmaceutske industrije samo su površinske rane koje nastaju zbog života na programu za upozorenje, ne shvatajući u čemu smo i zbog čega. Percepcija naše realnosti podstaknuta ostalim industrijama, odražava se u programskoj grešci jednog tako divnog softverčića koji, umesto da nam spasi život, ruinira ga do skraćenja životnog veka.

Jesmo li spremni da se uhvatimo u koštac sa ovim faktima i već danas stavimo kažiprst na čelo priupitani od strane Kreacije da li smo više normalni i zar ne vidimo da smo umesto života u sreći uključili još jedan – program za samouništenje?

https://www.facebook.com/maja.zelenovic.5/videos/vb.1705924556/10205802743383548/?type=3

Svi oni koji su spremni da pogledaju istinu među rogove, shvatiće da se stres ne leči kod psihijatara i lajfkouča, već u udobnosti našeg uma, miru naše duše, jer smo mi i samo mi kreatori svega.

Nemojte da mi verujete na reč, nego još danas razmislite o ovome i pokušajte da isključite lažnu percepciju o iluziji stvarnosti koja vas okružuje i garantujem vam uz povraćaj vremena koje ste utrošili za čitanje ovog teksta, da će stres nestati, kao da ga nikad bilo nije.