Malo je reći da je ovaj, inače jedan u nizu od njegovih radikalnih i modernih poteza, zaprepastio mnoge Beograđane. Ipak, urodio je plodom, te je za vreme njegovog mandata, Beograd bio rame uz rame s evropskim prestonicama.

Samo od sebe se nameće pitanje kako bi bilo da je Vladan Đorđević danas među nama. Kako bi sankcionisao grafite nad zgradama pod zaštitom grada, pikavce, kereću kaku? Dalje se nameće pitanje, da li su nam potrebne kazne i restrikcije da bismo se ponašali civilizovano, ili postoji mogućnost da sami sebi budemo korektivni faktor?

S obzirom na to da je kultura življenja u gradu nekako skrajnuta na listi prioriteta službi koje bi trebalo time da se bave, skrenućemo na pažnju na neka, slobodno možemo da kažemo, džiberska ponašanja, koja nisu dostojna življenja ne samo u prestonici, već u bilo kom gradu.

#1 Pljuvanje po ulici

Ako niste znali, pljuvanje po ulici je zakonom zabranjeno, a pripadnik komunalne policije ima puno pravo da vam napiše kaznu ukoliko vas uhvati u ovom prekršaju.

U svetlu aktuelne situacije, kada higijena treba da bude prioritet, ovo ne samo da je nepristojno ponašanje, već i potencijalno opasno po druge.

Inače, da ovaj prekršaj napravite u Indiji, dobili biste godinu dana zatvora.

#2 Kereća kaka

Vrlo je jednostavno – skupljate za svojim psom, šta je to toliko teško? Razume se da nekad pas to može da uradi, a da ne vidite (na primer, u parku), ali nasred ulice, i da se pritom napravite ludi? Em je kažnjivo, em ekstremno nepristojno? Da prostite, isto je kao da ste se vi sami pokakili nasred ulice!

#3 Bacanje otpadaka gde im nije mesto

Betonske žardinjere služe da se u njih posadi cveće, a ne da se baca smeće! Hvala Bogu, na gotovo svakom ćošku postoji kontejner ili kanta za otpatke, zar je toliko teško shvatiti da se u žardinjere, korpe za kišobrane i slično, ne bacaju smeće i otpaci?

Stavke 1, 2 i 3 po zakonu spadaju u prekršaj narušavanja čistoće javne površine i za to su predviđene kazne od 2 500 do 75 000 dinara!

#4 Ostavljanje svinjca u restoranima za samoposluženje

Dakle, ako odete u klasičan restoran, poručite jelo, pojedete, platite, odete. Ok, to svi znamo. Međutim, ako odete u kantina-restoran ili fast food gde nema klasičnih konobara, već sami uzimate hranu i nosite do stola/pulta, red je da ostatke bacite za sobom! U ovakvim objektima postoje velike kante baš za ovu namenu ili posebne vitrine za odlaganje poslužavnika s kojih ste jeli.

#5 Bahato parkiranje

Iako Parking servis radi predano i gotovo da ne prašta, i dalje postoje mamlazi koji:

• parkiraju na mesta predviđena za invalide,
• zauzimaju po dva parking mesta,
• blokiraju ostalim automobilima prolaz
• pribiju auto takoreći do zgrade, tako da majka s kolicima ili osoba koja se otežano kreće mora da zaobilazi izlaskom na ulicu.

Ključno pravilo u saobraćaju je da nisi sam! Isto važi i za parkiranje.

Kako bi pomenuti doktor i gradonačelnik Vladan Đorđević reagovao na ovakvo necivilizovano ponašanje, ostaje nam da pretpostavljamo, no budite uvereni da ni najmanje ne bi tolerisao bahatost i malograđanštinu.

Dok nadležni organi ne posvete malo više pašnje javnom miru i čistoći, na nama ostaje da se ponašamo odgovorno, kulturno, civilizovano i vaspitno, što na mlađe, što na starije. 

Danas svako može biti neotesani džiber, bez da snosi posledice. Utom je biti gospodin još veća prednost u odnosu na njih.

The post Zbog ovih džiberskih navika bi vas pre 100 godina proterali iz Beograda appeared first on Moodiranje.

Namera i namena ovog teksta nije da uvredi ljude koji su skloni ovome, već da ukaže koliko su takvi stavovi kontrapruduktivni, malograđanski i neukusni. No, krenimo redom.

#1 Jel imate dece? A što? A kad ćete?

Apsolutno i neprikosnoveno prvo mesto na listi malograđanskih pitanja. Najpre, svakom od nas je zagarantovano pravo ličnih izbora, te to što neko nema ili ne želi da ima decu nije tvoja briga. Stav da su žene stvorene i dužne da rađaju zadrži za sebe ili ga iznesi na nekom saboru Šešeljevih pristalica.

Imaš li predstavu koliko parova se bori sa sterilitetom? Da li znaš koliko je naporan i skup proces vantelesne oplodnje? Možeš li da zamisliš kako je ljudima koji godinama, pa i decenijama pokušavaju da dobiju decu? Da li znaš da neko ne može da ima decu? Kontaš da to saznanje boli? U krajnjem slučaju, neko ne želi decu. Ništa od toga nisu tvoja posla.

Postoji kulturan način da zabodeš nos u tuđi privatni život, a to je da upitaš kakvi su planovi. Ukoliko neko želi da priča o deci, to će i uraditi. U suprotnom, ne čačkaj.

#2 Šta on traži s njom?

“Evo dobro sam, hvala na pitanju. Viđam se s jednom devojkom, ali to neće biti konkretizovano sve dok ne pitam koleginice, širu familiju, Fejsbuk auditorijum i bivšu koja me stalkuje, šta misle o njoj”. Da li je ovo iko ikada izgovorio? Naravno da ne.

Da li iko normalan, samosvestan i zreo, bira partnera na osnovu toga “da li je po volji i ukusu naroda”? Naravno da ne.

Da li treba da bude tvoja briga što je tako sjajan dasa odabrao “onakvu seljančicu”? O, naravno da ne!

Da ti otkrijem još nešto, zbog čega bi trebalo da poštuješ i ne komentarišeš tuđi izbor: biranje partnera po lepoti, stasu, bogatstvu, kulturi je odlika prošlih, da kažem zatucanih vremena i površnosti. Partnera ne biraš da ga pokazuješ kao da je trofej, već zbog toga kako ti je sa njim! A ako ti je dobro s njim, onda su ti njegovi pozitivni atributi dodatno dragi. Znamo svi da nema tih para i lepote koji mogu da nadomeste ono što je srcu drago.

Uopšte nije bitno šta činiš za neku osobu, već kako se ona pored tebe oseća!

S druge strane, viđali smo svi neke drage ljude (možda i nas same) u destruktivnim odnosima. Ni tada ne treba kritikovati nečiji izbor, već pomoći toj osobi da se vrati u kolosek, ojača. Onda će naći partnera spram sebe.

#3 Država mi je dužna

Država je dužna da poštuje zakone koje je donela, da garantuje bezbednost svojih građana, da njena infrastruktura i servisne službe rade neometano. Tu se priča završava.

Da li je država dužna da ti obezbedi posao, krov na glavom, uslove i primanja koja smatraš da zaslužuješ? Odgovor na sva pitanja iz ovog koša je ne.

Vreme “završim školovanje i čeka me posao” prošlo je pre 30 godina. Naslediti kevin posao u pošti je naprosto nepošteno. Niko ne čeka samo tebe i nisi bogom dan. Vrediš onoliko kolika je potražnja za tobom i koliku vrednost daješ ovom društvu.

Ako imaš između 25 i 50, neku pristojnu školu, govoriš engleski, imaš barem par radnih pozicija u CV, poznaješ nekoliko uspešnih ljudi, a i dalje “ne možeš da se snađeš” – tebra, vreme je da se ozbiljno suočiš sa sobom i smisliš šta možeš da uradiš za sebe i svoj napredak.

Bonžur bičizzz: Stvari zbog kojih kukaš naglas, a za koje ti nisu krive država i vlast

 #4 Došljaci, izbeglice, provincijalci

Ako te niko nije obavestio, ne držiš tapiju na to “ko sme da živi u Beogradu” i ne brini, neće ti neki došljak oteti taj stan na Vračaru nasleđen od babe. Jer da si zbilja finansijski odgovoran i zaslužan za nekretninu u kojoj živiš (rentaš, plaćaš kredu, kupio), imao bi preča posla nego da se baviš imaginarnim pretnjama. Zašto imaginarnim?

Zato što nijedan došljak, izbeglica, migrant, provincijalac nije kriv što se ti nisi izborio za mesto koje smatraš da ti pripada.

#5 Zar ćeš to da pojedeš?

Ima jedna fora, venčanje u toku i pop pita prisutne ima li ko nešto da kaže (ili da zauvek ćuti), na šta se iz publike čuje: “Ja sam vegan!” Nametanje svojih stavova i navika je jedan vid agresivnosti i ne, niko neće postati vegan jer si ti napravio scenu za slavskim stolom zbog sirotog praseta koje je nekad veselo trčalo.

Ovo ne važi samo za veganstvo, već gledanje u “tuđi lonac” uopšte. Nisu ljudi maloumni pa da im ti otvaraš oči o margarinu, kalorijama, emulgatorima.

Kad smo već kod hrane…

#6 Komentarisanje nečije kilaže

Ah svi znamo one ljude koje kad sretneš nakon dužeg vremena, detaljno te odmere, a zatim pobedonosno konstatuju:

• ko se to meni ubucio
• kuku, što propade toliko

Ako gajiš ovu malograđansku naviku i daješ ovakve neumesne komentare, odmah da ti kažem da, osim bivaš nekulturan, rizikuješ da budeš počašćen nekom sočnom psovkom, jer jbn ne znaš da li je taj neko bolestan, nesrećan ili se usvinjio/prepolovio usled stresa ili teškog života.

#7 To oblačenje poziva na silovanje

Bilo bi mnogo lakše da seksualni manijaci i prestupnici imaju neki estetski okidač koji ih tera na to, jer onda bismo možda znali kako s njima i kako ih izbeći. To nije slučaj i oni žrtve ne biraju po dužini suknje i dubini dekoltea, već nasumice, podmuklo, na prepad, ne uzimajući u obzir “stilsko-estetske kriterijume” koje spočitava primitivni plebs. Među žrtvama se nalaze starice, devojčice, žene koje su se vraćale s posla… a da razgovaraš s njima uverio bi se da nisu nosile garderobu koja “poziva na silovanje”, niti su to svojim ponašanjem “izazvale”.

Postoji garderoba koja je atraktivna. Postoji garderoba koja je seksi. Postoji garderoba koja je vulgarna. Zapitaj se šta nije u redu s tobom te smatraš da zbog onoga što je obukla, žena treba da bude silovana.

#8 Samo seljaci slušaju (…)

Podelu ljudi na “dizelaše i padavičare” trebalo bi da smo ostavili negde u devedesetim, ali ne, i dalje imamo “kulturne stožere” koji se tripuju da udaraju pečat na “seljačku, primitivnu” i “kulturnu muziku”. Da se kladimo vi i ja da su to isti oni ljudi iz stavke #4, koji “odlučuju” ko ima pravo da živi u Beogradu. 🙂

Elem, spočitavanje tuđeg ukusa (kao i odluka, životnih izbora), odlika je ljudi s krutim emotivnim granicama. Oni nisu otvoreni za nova iskustva i teško im je da prihvate, a kamoli spoznaju dimenzije drugačije od onih koje su stvorili sebi i u kojima žive.

Uzgred, ako iskreno uživaš u svojoj muzici, zašto ti smeta što to neko isto radi?

#9 Vakcine, soda bikarbona lek za sve i Zemlja kao ravna ploča

Isprva je bilo smešno, a najednom je ovo postalo opšte mesto. Dakle, ako si sklon ovim i ovakvim teorijama zavere, mala je verovatnoća da ćeš to priznati i pokušati da “resetuješ mozak”. Čak i da se pred tobom nađu svi mogući dokazi, znaćeš da si u pravu.

Jesi! Ali, dok se tvoja istina dokaže, moraće da prođe neko vreme i da se raspadne tajni pakt desetak porodica koje vladaju svetom. Do tada ćuti! Tako je, nikome ne pričaj o svojim saznanjima i tajnim informacijama s YouTubea! Čak i među tebi sličnima nalaze se tasteri koji drukaju muriji i istraživačkim centrima koji kidnapuju takve ljude i koriste za testiranja! Dakle, samo mudro!

#BONUS: To ti je zato… sve je to zato

“To ti je sve na nervnoj bazi.”
“Da si ono onomad uradila, danas ne bi…”
“Sve je to božija kazna.”

Ako je ovo sve što imaš da kažeš na vest o nečijoj zloj sudbini (bolest, nedaće), onda ti je bolje da ne kažeš ništa! Niti si vidovit, niti najpametniji na svetu, niti, ovlašćen da komentarišeš šta je pravedno.

Niko se nije razboleo jer je hteo. Niko se nije venčao da bi se razveo i patio. Niko nije propao da bi ti u tome video pravdu i veličinu boga.

Opameti se, deder. Kada čuješ za nečiju lošu sudbu, reci simbolično “žao mi je”, to je sasvim na mestu.

Ili, što bi moja baba Dara govorila, “kad nemaš šta pametno da kažeš, uzmi vode u usta i ćuti”. Kako društvo napreduje – a napreduje, makar iz pomodarstva – varvarsko, primitivno, malograđansko ponašanje postaje samo sebi objekat. Po principu “riba ribi grize rep” nije isključeno da će i tebe neko staviti na zicer upravo zbog malograđanštine.

Dopašće ti se i ovo:
Zbog ovih džiberskih navika pre 100 godina bi vas proterali iz Beograda!

The post 9 malograđanskih momenata s kojim se treba pozdraviti tokom 2023. (+BONUS) appeared first on Moodiranje.

Konkretan primer: nekome ko je na radnom mestu duže od vas, morate svakodnevno da objašnjavate zašto “ovo“ a ne “ono“, a na sve to neprestano se osećate degradirano, iako iskustvo pokazuje da imate posla sa osobom izuzetno siromašne intelektualne sposobnosti.

Takav tip persone neretko izaziva transfer blama. Njena glupost je racionalno nesaglediva i teško objašnjiva. Kada dodirnu tastaturu, umisle da rade u NASA-i, ideal su im osobe koje voze dobra kola (iako su talog čovečanstva), kupuju Gucci u Novom Pazaru i zaista su sitne duše. Ipak, oni misle da su bolji od svih, kao i da se nije rodio onaj ko je njima dorastao.

Zašto su malograđani naporni?

Postoji više uzroka ove pojave, ali jedan od onih koji se najčešće pojavljuje jeste iskompleksiranost. Čak i neistinama će pokušati da iskažu da su bolji od vas i da ne postoji osoba koja njima može da stane na crtu. Tada, možda, najviše iritiraju.

Pretežno nemaju čime pametnim da se pohvale, pa pokušavaju da uruše samopouzdanje, integritet i živce svojih kolega. Jednostavno je… Lakše je da ispadnu nedodirivi ukoliko su svi ostali prikazani kao lošiji od njih. Mnogo teži način bi bio da, zapravo, unaprede svoj život ili da ulože u svoje obrazovanje.

U suštini, svako normalan bi ih prezirao sa daljine, ali to nije moguće kada ste potpisivanjem ugovora za firmu, zapravo potpisali i da ćete svaki dan svog radnog veka provoditi sa njima… A ta stavka je izostavljena i nije predviđena tim pravnim aktom. Niko, čak, nije skrenuo ni pažnju na to. Postavlja se pitanje: Kako sačuvati zdrav razum?

Kako podneti malograđane na poslu – Ignorisanje

Sve što kažu – filtrirajte! Pravite se da niste čuli. Što bi stari rekli: “Na jedno uvo uđe, a na drugo izađe“. Ukoliko to govorno smeće koje izuste ne utiče direktno na vas, ovaj princip bi zapravo mogao da funkcioniše.

Činjenica je da ovaj metod samo-spasa retko kada urodi plodom, ali ukoliko ste novi na tom poslu, ima nade. Ignorisanje ih neretko učini još teže podnošljivim, baš zato što te osobe nemaju meru. Iz dana u dan tražiće način da vas izbace iz takta i izvlačiće sve ono loše u vama.

Pre nego pređete na neke druge, drastičnije i dramatičnije, metode, pokušajte staro, dobro ignorisanje i odložite sukob što je duže moguće. Ne želite da se predstavite kao konfliktna sosba, zar ne?

Kako podneti malograđane na poslu – Smeh je lek

Smejte se glasno. Nikada neće znati da ih, zapravo, ismevate. Postoji čitava filozofija o tome da ljudi koji ismevaju druge, zapravo leče sopstvene frustracije. Kao i svaka teorija i ova ima izuzetak.

U ovom slučaju smeh u službi ismevanja je lek. Oni će misliti da su urnebesni, a vi ćete izbaciti negativnu energiju na najbolji mogući način.

Ipak, nemojte ni da preterate… Ne želite da na kraju dana vi ispadnete onaj koji je naporan u celoj priči.

Dolazimo do zdravog razuma

Kada preteraju sve granice postavite ih na svoje mesto. Recite glasno i jasno šta mislite o svemu i ne čekajte povratnu reakciju. Sigurno će se gomila gluposti vratiti kao bumerang.

Što bi moj bivši kolega rekao: “Sve je to posao.” Tek sada znam da je bio u pravu.

Ne shvatajte stvari isuviše lično. Ipak ste tu da biste zaradili novac, platili račune i priuštili sebi neku vrstu zadovoljstva.

Retko ko je smisao života pronašao baš na radnom mestu. Sreću uglavnom čine sve one sitnice i dešavanja pre i posle radnog vremena. Ne dozvolite da ta trećina dana značajno utiče na vaš život.

Pamet u glavu, a malograđani… Ma, na kraju će sami sebi doći glave.

Srećna nova radna nedelja!

The post Radni dan kao robija – Kako podneti malograđane na poslu appeared first on Moodiranje.