Ovo je doživeo gotovo svako od nas, a vrlo je moguće da smo i mi sami nekad upali u ralje malograđanskog razmišljanja, te izrekli nešto od ovoga, ne pitajući se kako je drugoj strani ili kakav utisak ostavljamo.

Namera i namena ovog teksta nije da uvredi ljude koji su skloni ovome, već da ukaže koliko su takvi stavovi kontrapruduktivni, malograđanski i neukusni. No, krenimo redom.

#1 Jel imate dece? A što? A kad ćete?

Apsolutno i neprikosnoveno prvo mesto na listi malograđanskih pitanja. Najpre, svakom od nas je zagarantovano pravo ličnih izbora, te to što neko nema ili ne želi da ima decu nije tvoja briga. Stav da su žene stvorene i dužne da rađaju zadrži za sebe ili ga iznesi na nekom saboru Šešeljevih pristalica.

Imaš li predstavu koliko parova se bori sa sterilitetom? Da li znaš koliko je naporan i skup proces vantelesne oplodnje? Možeš li da zamisliš kako je ljudima koji godinama, pa i decenijama pokušavaju da dobiju decu? Da li znaš da neko ne može da ima decu? Kontaš da to saznanje boli? U krajnjem slučaju, neko ne želi decu. Ništa od toga nisu tvoja posla.

Postoji kulturan način da zabodeš nos u tuđi privatni život, a to je da upitaš kakvi su planovi. Ukoliko neko želi da priča o deci, to će i uraditi. U suprotnom, ne čačkaj.

#2 Šta on traži s njom?

“Evo dobro sam, hvala na pitanju. Viđam se s jednom devojkom, ali to neće biti konkretizovano sve dok ne pitam koleginice, širu familiju, Fejsbuk auditorijum i bivšu koja me stalkuje, šta misle o njoj”. Da li je ovo iko ikada izgovorio? Naravno da ne.

Da li iko normalan, samosvestan i zreo, bira partnera na osnovu toga “da li je po volji i ukusu naroda”? Naravno da ne.

Da li treba da bude tvoja briga što je tako sjajan dasa odabrao “onakvu seljančicu”? O, naravno da ne!

Da ti otkrijem još nešto, zbog čega bi trebalo da poštuješ i ne komentarišeš tuđi izbor: biranje partnera po lepoti, stasu, bogatstvu, kulturi je odlika prošlih, da kažem zatucanih vremena i površnosti. Partnera ne biraš da ga pokazuješ kao da je trofej, već zbog toga kako ti je sa njim! A ako ti je dobro s njim, onda su ti njegovi pozitivni atributi dodatno dragi. Znamo svi da nema tih para i lepote koji mogu da nadomeste ono što je srcu drago.

Uopšte nije bitno šta činiš za neku osobu, već kako se ona pored tebe oseća!

S druge strane, viđali smo svi neke drage ljude (možda i nas same) u destruktivnim odnosima. Ni tada ne treba kritikovati nečiji izbor, već pomoći toj osobi da se vrati u kolosek, ojača. Onda će naći partnera spram sebe.

#3 Država mi je dužna

Država je dužna da poštuje zakone koje je donela, da garantuje bezbednost svojih građana, da njena infrastruktura i servisne službe rade neometano. Tu se priča završava.

Da li je država dužna da ti obezbedi posao, krov na glavom, uslove i primanja koja smatraš da zaslužuješ? Odgovor na sva pitanja iz ovog koša je ne.

Vreme “završim školovanje i čeka me posao” prošlo je pre 30 godina. Naslediti kevin posao u pošti je naprosto nepošteno. Niko ne čeka samo tebe i nisi bogom dan. Vrediš onoliko kolika je potražnja za tobom i koliku vrednost daješ ovom društvu.

Ako imaš između 25 i 50, neku pristojnu školu, govoriš engleski, imaš barem par radnih pozicija u CV, poznaješ nekoliko uspešnih ljudi, a i dalje “ne možeš da se snađeš” – tebra, vreme je da se ozbiljno suočiš sa sobom i smisliš šta možeš da uradiš za sebe i svoj napredak.

Bonžur bičizzz: Stvari zbog kojih kukaš naglas, a za koje ti nisu krive država i vlast

 #4 Došljaci, izbeglice, provincijalci

Ako te niko nije obavestio, ne držiš tapiju na to “ko sme da živi u Beogradu” i ne brini, neće ti neki došljak oteti taj stan na Vračaru nasleđen od babe. Jer da si zbilja finansijski odgovoran i zaslužan za nekretninu u kojoj živiš (rentaš, plaćaš kredu, kupio), imao bi preča posla nego da se baviš imaginarnim pretnjama. Zašto imaginarnim?

Zato što nijedan došljak, izbeglica, migrant, provincijalac nije kriv što se ti nisi izborio za mesto koje smatraš da ti pripada.

#5 Zar ćeš to da pojedeš?

Ima jedna fora, venčanje u toku i pop pita prisutne ima li ko nešto da kaže (ili da zauvek ćuti), na šta se iz publike čuje: “Ja sam vegan!” Nametanje svojih stavova i navika je jedan vid agresivnosti i ne, niko neće postati vegan jer si ti napravio scenu za slavskim stolom zbog sirotog praseta koje je nekad veselo trčalo.

Ovo ne važi samo za veganstvo, već gledanje u “tuđi lonac” uopšte. Nisu ljudi maloumni pa da im ti otvaraš oči o margarinu, kalorijama, emulgatorima.

Kad smo već kod hrane…

#6 Komentarisanje nečije kilaže

Ah svi znamo one ljude koje kad sretneš nakon dužeg vremena, detaljno te odmere, a zatim pobedonosno konstatuju:

• ko se to meni ubucio
• kuku, što propade toliko

Ako gajiš ovu malograđansku naviku i daješ ovakve neumesne komentare, odmah da ti kažem da, osim bivaš nekulturan, rizikuješ da budeš počašćen nekom sočnom psovkom, jer jbn ne znaš da li je taj neko bolestan, nesrećan ili se usvinjio/prepolovio usled stresa ili teškog života.

#7 To oblačenje poziva na silovanje

Bilo bi mnogo lakše da seksualni manijaci i prestupnici imaju neki estetski okidač koji ih tera na to, jer onda bismo možda znali kako s njima i kako ih izbeći. To nije slučaj i oni žrtve ne biraju po dužini suknje i dubini dekoltea, već nasumice, podmuklo, na prepad, ne uzimajući u obzir “stilsko-estetske kriterijume” koje spočitava primitivni plebs. Među žrtvama se nalaze starice, devojčice, žene koje su se vraćale s posla… a da razgovaraš s njima uverio bi se da nisu nosile garderobu koja “poziva na silovanje”, niti su to svojim ponašanjem “izazvale”.

Postoji garderoba koja je atraktivna. Postoji garderoba koja je seksi. Postoji garderoba koja je vulgarna. Zapitaj se šta nije u redu s tobom te smatraš da zbog onoga što je obukla, žena treba da bude silovana.

#8 Samo seljaci slušaju (…)

Podelu ljudi na “dizelaše i padavičare” trebalo bi da smo ostavili negde u devedesetim, ali ne, i dalje imamo “kulturne stožere” koji se tripuju da udaraju pečat na “seljačku, primitivnu” i “kulturnu muziku”. Da se kladimo vi i ja da su to isti oni ljudi iz stavke #4, koji “odlučuju” ko ima pravo da živi u Beogradu. 🙂

Elem, spočitavanje tuđeg ukusa (kao i odluka, životnih izbora), odlika je ljudi s krutim emotivnim granicama. Oni nisu otvoreni za nova iskustva i teško im je da prihvate, a kamoli spoznaju dimenzije drugačije od onih koje su stvorili sebi i u kojima žive.

Uzgred, ako iskreno uživaš u svojoj muzici, zašto ti smeta što to neko isto radi?

#9 Vakcine, soda bikarbona lek za sve i Zemlja kao ravna ploča

Isprva je bilo smešno, a najednom je ovo postalo opšte mesto. Dakle, ako si sklon ovim i ovakvim teorijama zavere, mala je verovatnoća da ćeš to priznati i pokušati da “resetuješ mozak”. Čak i da se pred tobom nađu svi mogući dokazi, znaćeš da si u pravu.

Jesi! Ali, dok se tvoja istina dokaže, moraće da prođe neko vreme i da se raspadne tajni pakt desetak porodica koje vladaju svetom. Do tada ćuti! Tako je, nikome ne pričaj o svojim saznanjima i tajnim informacijama s YouTubea! Čak i među tebi sličnima nalaze se tasteri koji drukaju muriji i istraživačkim centrima koji kidnapuju takve ljude i koriste za testiranja! Dakle, samo mudro!

#BONUS: To ti je zato… sve je to zato

“To ti je sve na nervnoj bazi.”
“Da si ono onomad uradila, danas ne bi…”
“Sve je to božija kazna.”

Ako je ovo sve što imaš da kažeš na vest o nečijoj zloj sudbini (bolest, nedaće), onda ti je bolje da ne kažeš ništa! Niti si vidovit, niti najpametniji na svetu, niti, ovlašćen da komentarišeš šta je pravedno.

Niko se nije razboleo jer je hteo. Niko se nije venčao da bi se razveo i patio. Niko nije propao da bi ti u tome video pravdu i veličinu boga.

Opameti se, deder. Kada čuješ za nečiju lošu sudbu, reci simbolično “žao mi je”, to je sasvim na mestu.

Ili, što bi moja baba Dara govorila, “kad nemaš šta pametno da kažeš, uzmi vode u usta i ćuti”. Kako društvo napreduje – a napreduje, makar iz pomodarstva – varvarsko, primitivno, malograđansko ponašanje postaje samo sebi objekat. Po principu “riba ribi grize rep” nije isključeno da će i tebe neko staviti na zicer upravo zbog malograđanštine.

Dopašće ti se i ovo:
Zbog ovih džiberskih navika pre 100 godina bi vas proterali iz Beograda!