Pravo da vam kažem, meni je nepojmljivo što je neko od tih internet elegičara u stanju da u jednom danu ispiše desetine statusa, komentara, tvitova u kome sve druge krivi za svoju situaciju, kad za to vreme može da uradi toliko korisnih i praktičnih stvari za sebe.

Da odmah budemo načisto, ja ne tvrdim da je ovde sjajno – niti mislim da igde jeste. Sve i da živiš u najbolje uređenom sistemu na svetu, tu su onda neki lični izazovi, teškoće i prepreke koje treba savladati. Takođe, kao osoba koja ne živi od “sigurne plate” već isključivo od sopstvenog angažmana, daleko od toga da mi je laganica i da sad prosipam pamet iz udobne fotelje – naprotiv, veoma naporno radim da bih živela normalno. Za to mi niko drugi nije niti kriv, a niti zaslužan – već ja sama.

Upravo je to bila tema današnjeg ćaskanja s mojim bivšim dragim M. On vam je neverovatno duhovita, satirično pronicljiva osoba, a ujedno je i jako uspešan i obrazovan (iako za to nije imao olakšavajuće okolnosti niti je išta dobio na tacni, čak naprotiv). Pitam ja njega, više retorički, kako neko može da pola dana provede u lamentiranju dok mu visi paučina s plafona, tek će M. k’o iz topa:

– Kad bi svako bar oplevio korov ispred svoje zgrade, da ne kažem posadio po jednu jabuku i pustio jednu kokošku na dedovinu, bilo bi svejedno ko je na vlasti, nego ovako ajmo svi u Nemačku da prevrćemo usrane babe i vozimo kamione.

Stvari za koje ti niko i ništa nije kriv – do ti sam

Ponavljam, problemi u društvu i sistemu postoje i daleko od toga da ih ne treba rešavati i okretati glavu. Ja sam prva kočoperna kad su u pitanju prava koja su mi garantovana zakonom, te sam x puta napravila haos kada bi neko odbio da mi uvaži reklamaciju, a jednom sam sela za vrat jednom ministarstvu (kao običan građanin, ne osoba iz medija) zbog penzionera (kog u životu nisam videla) koji je upao u zdravstvene i finansijske probleme, sve zbog greške u administraciji (slučaj je rešen u njegovu korist nakon tri poziva i dva mejla). Dakle, nije tema to već – koliko si ti zapravo odgovoran za siutaciju u kojoj se nalaziš, a koja ti ne odgovara.

Jednog zimskog jutra pre x godina, M. i ja smo odocnili s buđenjem i imali šta da vidimo – sneg od pola metra i zatrpan auto, a ja uveliko kasnim na posao. Sređuj se navrat-nanos, sedaj u auto, kad ono – neće da upali! Mogli smo u tom trenutku da psujemo redom: sneg koji je pao usred zime, putare koji nisu očistili ulice, meteorologe koji nisu najavili toliku količinu padavina, alarm koji se nije setio da zvoni jače… i tako bismo mogli da kukamo i prepucavamo se sve do proleća. Umesto toga, izvadio je lopatu, razbucao sneg, prespojio neke žice i ja sam stigla na posao s razumnim kašnjenjem.

Dakle, država, vlast, sistem, politika, Vučić, došljaci, krimosi, sponzoruše, rijaliti likovi (nastavi spisak) ti nisu krivi za sledeće stavke:

• ako si štrokav: barem vodu, sapun i brijač svako ima u kući. Čak i da sva garderoba može da ti stane u jedno koferče, to nije sramota niti smak sveta, ali bar nek bude čista i opeglana.
• ako su ti kuća i život u haosu: ne kaže džabe naš narod “red u kući – mir u glavi”. Kako misliš da živiš onako kako smatraš da zaslužuješ, čak i ako se promeni sistem na koji kukaš, ako ne znaš gde su ti cipele u kojima treba da odeš na posao koji si u međuvremenu dobio, ako ti je kuća u tolikom neredu da nemaš gde da pozoveš prijatelje na večeru?
• ako si nepismen: vidi prika, srpski jezik se uči u osnovnoj i srednjoj školi, na nekim fakultetima, a na nekim (mnogim) poslovima se podrazumeva besprekorna korespodencija. Znači, nije sistem zakazao, nego ti. A nepoznavanje gramatike sopstvenog jezika je ekvivalent fizičkoj aljkavosti.
• ako ne znaš barem jedan strani jezik: ako su domaćice mogle da nauče španski gledajući Ljovisnu, onda i ti možeš da se priključiš nekom besplatnom programu za učenje stranih jezika.
• ako truješ svoj mozak sranjima: vidi, nije ni čudo što kukaš na rijaliti formate, Grand i teorije zavere, jer očigledno konzumiraš taj sadržaj. Uzmi malo Froma u ruke, pa da vidiš kako ćeš da pevaš drugu pesmu.
• ako nemaš deset prijatelja kod kojih možeš da spavaš, jedeš, otputuješ. Ne, nisu ljudi stoka, niti su svi iskvareni i sebični. Zapitaj se malo zašto si stekao takav utisak.
• ako su ti svi muškarci/žene isti: o da, postoje “normalni” momci i devojke, ali oni se zabavljaju s njima sličnima.
• ako tvrdiš da je “nemoguće naći dobar posao”: ako očekuješ da će pasti s neba samo zato što za sebe smatraš da si kalibar par excellense, dosad je trebalo da ti bude jasno da se to ne dešava. Da ne načinjemo novu temu, o aktivnom i uspešnom traženju posla možeš pročitati ovde.
• ako misliš da se život dešava van naših odluka: onda si verovatno jedan od onih koji čitaju nedeljni horoskop ne bi li saznali hoće li se partner odljutiti.

Upravo je ovo poslednje okosnica ovog teksta – da, postoje otežavajući i ograničavajući faktori i nikome od nas nisu dodeljene pobedničke karte u ovoj igri zvanoj život. Čak i da jesu, treba znati odigrati.

Tako da blago meni, umesto što provodiš sate u lamentiranju i targetiranju krivaca zašto takva veličina kao ti ne živi onako kako smatra da treba, lepo sapun, krpu pa knjigu u ruku. Fizička i mentalna reorganizacija. Onda pozovi prijatelja, razgovaraj s njim, pitaj ga kako mu je i da li mu nešto treba (ne smaraj svojim tumačenjem realnosti i problemima). Ne tračari, ne truj se političarenjem i dnevnim događajima, ne upoređuj se s drugima, ne pitaj se zašto se Đole uvalio na poziciju kad ga se sećaš iz vremena dok je radio kao kolporter. Vežbaj, makar kući nakon doručka, slušaj dobru muziku, posveti se nekom hobiju, uči jezike, upgradeuj postojeće znanje i veštine, jednostavno, postavi se proaktivno prema svom životu.

Da vidiš onda koliko će ti vremena ostati da zvocaš po netu. Aj’ uzdravlje.

p.s. i uvek imaj neku lopatu uza se, nikad ne znaš šta te može zatrpati.