Ključni cilj roditeljstva je omogućiti deci da postignu ono što psiholozi nazivaju “diferencijacijom”, odnosno sposobnošću da se deca osamostale i čvrsto stoje na svojim nogama, odvojeno od roditelja.

Odraslo doba, između 23. i 30. godine, predstavlja doba emancipacije i doba procene.

Emancipacija predstavlja prekid zavisnosti od roditelja, i preuzimanje odgovornosti za usmeravanje, motivaciju i podršku.

Sledim svoje smernice, podržavam sebe, i nosim se sa posledicama svojih izbora, kako dobrih, tako i loših.

Procena predstavlja samoevaluaciju kojom pojedinac sagledava svoje lične karakteristike i sposobnosti, poput karata kojima treba da odigra partiju najbolje što može.

Prepoznajem svoje snage i slabosti, i učim kako da upravljam njima kako bih napredovao u životu.

Što se tiče roditelja, oni se u ovom procesu često suočavaju sa nekim uobičajenim gubicima koji su neophodni kako bi odraslo dete i roditelj ostali povezani. Kako biste bolje razumeli svoje roditelje i njihovu tačku gledišta u ovoj priči, u nastavku navodimo njihove gubitke tokom prilagođavanja novim promenama.

Roditeljski gubici

Roditelji gube superiornost – položaji su sada izjednačeni.

Roditelji gube centralni značaj – ostaju na perifernom položaju u životu svog odraslog deteta.

Očekivanja roditelja nisu uvek ispunjena – suočavaju se sa činjenicom da se njihove želje možda ne podudaraju sa stvarnošću.

Roditelji gube stari osećaj poznavanja – život odraslog deteta je sve veća nepoznanica.

Roditelji gube kontakt na kakav su navikli – bliskost je smanjena, i primarno orijentisana negde drugde.

Roditelji gube pristup informacijama – osećaju da više nisu toliko upućeni u sve što se dešava.

Roditelji gube spontanost komunikacije.

Navedeni gubici mogu dovesti do privremenog i prolaznog pogoršanja odnosa. Mogu dovesti do pokušaja kontrolisanja: “Ja sam i dalje tvoj roditelj i učinićeš kako ti kažem”, do nemogućnosti da roditelj odustane od sopstvenih ambicija, “Ispunićeš očekivanja koja smo ti  postavili”, kao i do neodobravanja i kritike, “Donosiš nezrele odluke”.

Odnos s roditeljima: prilagođavanje uloga

Svojim roditeljima ove uloge možete predstaviti na drugačiji, redefinisan način, tako da budu prilagođene i vašim i njihovim potrebama. Sledi nekoliko predloga.

Roditelji mogu postati vaši najvatreniji navijači – slaveći vaša dostignuća.

Roditelji mogu postati podrška – tako što će vas saslušati.

Roditelji mogu postati motivatori – ohrabrujući vas da date sve od sebe.

Roditelji mogu postati mentori – savetujući vas po potrebi.

Roditelji mogu postati prijatelji – pružajući vam društvo.

Roditelji mogu postati izvor informacija – deleći sa vama kućne i porodične vesti.

Roditelji mogu izaći iz uloge roditelja – mogu da zatraže pomoć od vas.

Loše detinjstvo i odvajanje od roditelja

Opcija odrastanje = odvajanje bez sumnje je privlačna mladim ljudima čija su iskustva sa roditeljima bila negativna. Ako su otac ili majka bili štetno narcisoidni, nestabilni, nametljivi, skloni kontroli ili bolno kritični, minimalni kontakt u odraslom dobu može biti razuman izbor.

Za mlade ljude sa teškim detinjstvom opcija preseljenja u udaljene gradove, izgradnja sopstvenog života, kreiranje identiteta i prijateljstava po sopstvenom izboru, može biti zaista oslobađajuć čin.

U ovakvim slučajevima poistovećivanje osamostaljenja sa distanciranjem od roditelja znači odabrati put emocionalnog i mentalnog zdravlja, i sreće.

Roditelj i dete kao dve odrasle osobe

Sa druge strane, uživanje u vremenu provedenom sa mamom ili tatom, u odraslom dobu, lako može skliznuti na dno liste prioriteta. Često roditelj i dete žive udaljeno, i obično se viđaju relativno retko. Tempo modernog života takođe ume da ih drži u odvojenim sferama.

Ipak, tokom odraslog doba postoji duga faza, višedecenijska, tokom koje deca i njihovi roditelji mogu uživati u međusobnom odnosu dve odrasle osobe. Tada odnos s roditeljima može biti maksimalno ispunjavajući, a međusobna zainteresovanost može biti dvosmerna ulica.

Roditelji i deca mogu uživati u međusobnom društvu, a da se pritom roditelji ne osećaju kao negovatelji. Mogu se upoznati na dubljem nivou nego što su to mogli kao negovatelj i dete. Zajednički provedeno vreme sada može uključivati uzajamno pomaganje, obostrano učenje i zajedničku zabavu.

Ovakve veze mogu se razviti do dubina i širina sa kojima se malo koja druga veza može porediti.

Na osnovu tri pitanja možete proceniti u kojoj ste meri kao odrasla osoba bliski i kakav je vaš odnos s roditeljima:

1. Na listi prioriteta, gde vam se nalazi vreme provedeno sa roditeljima, ne samo za praznike, već tokom cele godine?
2. U kojoj meri su vas nezavisnost, godine, geografska udaljenost i zauzetost odvojili od roditelja?
3. Da li ste pronašli zajedničke aktivnosti u kojima obostrano uživate ?

Na koje sve načine možete poboljšati odnos

Odnos s roditeljima može biti neverovatno ispunjavajuć kada se na njemu aktivno radi. Ali, prečesto stare navike i interakcije stoje na putu stvaranja i održavanja ovakvog odnosa. U nastavku navodimo pet načina pomoću kojih kao odrasla osoba možete poboljšati svoj odnos sa roditeljima.

1. Razgovarajte kao odrasli

Nakon što provedu decenije u međusobnoj komunikaciji, roditelji i deca rizikuju da upadnu u obrasce komunikacije koji više ne odgovaraju uzrastu. Odrasla deca mogu govoriti i ponašati se mlađe nego što jesu, naročito tokom nesuglasica. Roditelji zauzvrat mogu razgovarati sa odraslom decom kao da razgovaraju sa malim detetom. Mogu da postavljaju neprimerene zahteve ili nude neželjene savete. Kada se ovo dogodi, i roditelji i deca trebalo bi da se sete da je vreme da razgovaraju kao odrasli.

2. Preuzmite odgovornost za odnos koji gradite

I roditelji i deca u odraslom dobu snose odgovornost za uspostavljanje, oblikovanje i održavanje međusobnog odnosa. Taj napor uključuje uspostavljanje kontakta, kompromise, pregovaranje i pronalaženje ugodnih načina povezivanja. U suprotnom, kada dete ili roditelj čekaju da neko drugi napravi prvi korak i uloži napore u izgradnji i održavanju odnosa, može doći do ogorčenosti.

3. Neka sukobi budu konstruktivni

Nezdravi stilovi sukoba mogu očvrsnuti tokom detinjstva i kasnije ih je teško revidirati. Ignorisanje, pasivna agresija, podizanje glasa, zanemarivanje problema i traženje krivca samo su neki od destruktivnih obrazaca koji negativno utiču na vezu. Deo preuzimanja odgovornosti za vezu koju gradite je i to što svaka strana vidi svoju ulogu u sukobu i počinje da razmišlja kako može drugačije reagovati. Kako bi došlo do promene, neophodno je da se obe strane zapitaju zašto se neprestano dešavaju isti sukobi, i da požele da pronađu nove načine koji će omogućiti podržavajuće zajedništvo.

4. Poštujte međusobne granice

Granice postoje na obe strane – i roditelji i deca mogu osetiti nezadovoljstvo kada se njihove granice prekrše. Roditelji moraju odlučiti koliki će detetu biti pristup informacijama i koji nivo podrške žele da pruže. Odrasla deca moraju da odluče koji nivo privatnosti traže i u kojoj meri je uključenost roditelja prihvatljiva, posebno u domenu karijere, ličnih veza, načina života i finansija. Neophodno je da obe strane uspostave svoje granice i ispoštuju tuđe.

5. Prihvatite povratne informacije

Odnosi jačaju kada obe strane umeju da prihvate povratne informacije o tome kako se druga osoba oseća povodom njihovog odnosa. Roditelj može detetu da kaže da uveče nazove ranije, da izrazi frustraciju zbog prisustva telefona tokom razgovora uživo ili da ukaže da bi voleo da čuje pitanja o svom životu i svakodnevnici. Dete zauzvrat može roditelju reći kakvi razgovori su ugodni, a kakvi neprijatni, ili da zatraži da se određeni ton razgovora promeni. Prihvatanje povratnih informacija znači prihvatanje odgovornosti, što predstavlja kamen temeljac zdravog odnosa.

Promena nije laka

Sva ova poboljšanja zahtevaju da i roditelj i dete sagledaju svoj odnos i zapitaju se: “Šta mogu učiniti da ovaj odnos bolje funkcioniše?” Mnogo je lakše održati nepromenjen status, čak i kada to dovodi do frustracije. Promena je uvek teži izbor, ali je ujedno i pravi put ka većem zadovoljstvu. Ka životu u kome odraslo dete i roditelj staju rame uz rame kao odvojeni pojedinci. Iako manje prisutni u svakodnevnici deteta, roditelji nikada neće biti manje voljeni.

Neophodno je da prioritet mlade osobe budu kreiranje i vođenje samostalnog života. A kada postoji balans održavanja porodičnih odnosa i samodovoljnosti, novotransformisani odnos i bliskost nikada neće morati da trpe. Procvetaće.

Ukoliko su vam potrebni dodatni saveti ili podrška, obratite se timu Psihocentrale. Svoj termin možete zakazati ovde.

Za još korisnih informacija na temu mentalnog zdravlja, zapratite nas na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

The post Kako odrasla osoba može da popravi loš odnos s roditeljima appeared first on Moodiranje.

Pa dobro, je l moguće da si tek sad stigao/la sa posla, vidi koliko je sati

Da, baš sam htela tek sad da stignem sa posla! Zapravo, uživam da provodim sate u redu u prodavnici, banci i koloni na putu… Fetiš mi je da čekam autobus 40 minuta. A onda, kad tako umorna najzad dođem tamo gde sam se zaputila, najviše što mi treba je da me neko pita “a gde si ti do sada?!”

Roditelji, ne! Takvo pitanje ne treba da postavljate, jer ako smo “tek sad stigli sa posla” sigurno je da nismo odmorni i spremni za preslišavanje.

Mnogo radiš

Sigurno je da samo brinu za tebe i tvoje zdravlje, ali ako “mnogo radiš” nabaciće ti to na leđa kao krivicu. Kao da zapravo ne radiš nešto ispravno. A treba da… Šta? Radiš manje i dobiješ otkaz? Ostaneš nezaposlen? Etiketiran kao neko ko je lenj ili nesposoban? O, ne! Nikako! Objasni im da mnogo radiš, ali da se i kvalitetno odmaraš (kad imaš slobodnog vremena).

Zašto nemaš dečka/devojku

Večiti strah da ćeš ostati baba-devojka, sam i usamljen, kao da je to najstrašnija stvar na svetu. Roditelji ne razumeju da je u današnje vreme veoma teško naći osobu sa kojom ćeš želeti da budeš u ozbiljnijoj vezi. Verovatno misle da si probirljive prirode, ali ne odustaj! Budi dosledan i veruj u sebe.

Kad ćeš da se udaš/oženiš

Ako si završio školovanje i našao, kakav god, posao, i partnera ili partnerku logičan sled događaja je svadba! To je ucrtano u tradiciji kao nešto što je “normalno”, a ako slučajno skreneš sa tog puta, sa tobom nešto ozbiljno nije u redu. Ako nisi zainteresovan za venčanje i ne zanima te robovanje običajima, srećno ti bilo! Sigurno će te lepo izrešetati kritikama.

Kada ću da dobijem unučiće

Pitanja u vezi sa reprodukcijom su toliko privatna, da mislim da čak i roditelji treba da imaju barem malu zadršku u vezi sa ovom temom. Možda taj par ne može da ima dece, možda strahuju da neće moći da podare roditeljima unučiće, možda ne žele… Sasvim je dovoljno da jednom pitate i date do znanja da ih želite, sve posle toga je, zaista, bespotrebno.

Do kad misliš da budeš podstanar

Nije mi jasno šta im znači ovo pitanje. Zar misle da svako ko iznajmljuje stan voli da daje veliku količinu novca jednom mesecno, a stan ne kupuje jer ga mrzi da bira… Roditelji, strpite se, ni vi se niste skućili odjednom!

Šta je sa faksom?

Kad su te dobrano iscedili, najslađe ide za kraj! Nije važno da li si zaposlen ili ne, čak i možda zadovoljan svojim poslom, fakultet mora da se završi. Ako si upisao medicinu, a baviš se marketingom i uspešan si u tome, naravno da jednog dana moraš da završiš Medicinski fakultet. Zašto i zbog čega se to MORA? Ako to ne uradiš, zauvek ćeš u očima roditelja biti neko ko nije završio ispravan fakultet, radiš nešto bezveze, a mogao si da budeš “to i to”.

Savršeno razumem da jaz u godinama postoji i da u “njihovo vreme“ to zaista nije bilo tako, te im današnje (naše prilike) nisu nimalo jasne. Kod njih se znalo: završiš neku školu, venčaš se odmah nakon toga, skućite se nekako, onda sledi posao i jedan pečat u radnoj knjižici do penzije…

Niko im nije rekao da ta “pravila” odavno ne važe i da današnje vreme podrazumeva promene i prilagođavanje, što roditelji ne mogu da shvate, jer se sa tim nisu suočavali.

Ne dopustite da vam zbog toga stvaraju dodatnu nervozu.  Najbolje bi bilo da im na staložen način objasnite svoje planove i razmišljanja, a ako ne uspete, želim vam srećno kvalitetno nerviranje. Prebrodili ste ovo porodično okupljanje, a za sledeće počnite već sada da se psihički pripremate. Teška je to borba, a roditelji su vam, ne možete tek tako da se predate!

The post “Dokle misliš tako”: Šta naši roditelji nikako ne mogu da skapiraju u vezi s nama appeared first on Moodiranje.

Nina, koliko se često u svojoj praksi srećeš sa ovom pojavom – da je neko prilično “zakočen” ili da izvestan broj njegovih problema potiče iz lošeg odnosa sa roditeljima?

– Veoma često. U mnogim slučajevima kada se srećem sa ljudima starosne dobi 40+, to je zapravo koren većine problema. Loš odnos sa roditeljima ne jenjava kroz godine, niti prestaje da nas povređuje ili koči. Neki ljudi uspevaju da ga drže na “čekanju”, odnosno da kontrolišu kvalitet svog života ne dozvoljavajući da ih ova vrsta odnosa previše remeti, dok su neki u potpunosti zarobljeni atmosferom i zakonitostima koje vladaju unutar lošeg odnosa sa roditeljima.

Kako se ova problematika ogleda u svakodnevnom životu? Koje situacije i razlike su najčešće kao jaz između osobe i njenih roditelja?

– Nerazumevanje. Ovo je veoma širok pojam i najčešće individualan pa je nezahvalno praviti generalizaciju bilo koje vrste, ali ako bih sublimirala dosadašnje iskustvo to nerazumevanje vezano je za osećanja iz kojih proizilaze određeni postupci ili odluke koje tokom života pravimo, a koje naši roditelji iz bilog kog razloga ne odobravaju.

[bs-quote quote=”Takođe, nerazumevanje u komunikaciji je jedan od najčešćih razloga jaza između roditelja i dece. Mi kao društvo nismo naučili da komuniciramo. Većina veruje da je moć govora isto što i komunikacija, a zapravo često kažemo više kada ćutimo ili delamo. ” style=”default” align=”left” author_name=”Nina Tomović” author_job=”Soul Hauz” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/nina.jpg”][/bs-quote]

Kada su u pitanju generacijske razlike tu dolazi do nerazumevanja iz jednog vrlo nekorisnog uverenja koje se zasniva na želji da pošto-poto zadržimo svoj integritet tako što se nikada nećemo promeniti. Ovo naravno važi kako za roditelje, tako i za svu onu “decu” koja smatraju da čovek promenom gubi karakter i lični pečat.

Kada imate dve strane sklone ovakvom uverenju, onda do promene ne može doći, svakako ne do one pozitivne koja bi poboljšala odnos.

Pored nerazumevanja, najrasprostranjeniji problem u odnosu sa roditeljima je osećaj da nismo dovoljno priznati, odnosno da nismo dovoljno dobri. Da ne zadovoljavamo očekivanja svojih roditelja koja nikada nisu morala biti eksplicitno izrečena, ali ih mi uviđamo poznavajući svoje roditelje. Zbog tog osećaja da ne uspevamo da roditeljima budemo dovoljno dobri pravimo niz grešaka pokušavajući da se vrednujemo isključivo kroz posao ili partnera, a onda često i na tim poljima uslede razočarenja jer je sama postavka loša, obzirom da se ne tretira koren već posledica.

Roditelji iz najbolje namere često gaje ne-realističnu sliku svoje dece, priželjkujući da ona budu ovakva ili onakva.

Kada život jednog deteta počne da dobija obrise individualizma, a da se odluke ili odabiri kose sa afinitetima ili željama roditelja, nastaje prvi jaz. Ukoliko ste kao roditelj do tada svoju ulogu obavljali savesno, odnosno, ukoliko ste udarili temelj vaspitanja svom detetu, onda nema razloga da brinete za one najkrucijalnije stvari. Očekivati od svog deteta da bude produkt vaše mašte nekorisno je i nemoguće, šta god učinili.

Kako pojedinac može sam da radi na ovome? Koje stavove i savete treba da usvoji?

– Kada osoba dođe u situaciju da kvalitet njenog života opada u određenim segmentima zato što se kontinuirano oseća neispunjeno, nedovoljno dobrim sebi, svojoj porodici, a potom i roditeljima, onda se iz takvog obrasca veoma teško izlazi. Ljudi najčešće pribegavaju različitim vidovima zataškavanja problema, a oni koji su svesni važnosti razrešenja se skoro uvek odlučuju na konsultacije sa psihologom, psihijatrom, terapeutom ili koučem.

U ovim okolnostima korisno je biti što svesniji pravog razloga na kojem počiva problem. Kada ga detektujemo, onda možemo da se fokusiramo na rešenje – samostalno ili uz konsultacije.

Međutim, šta god problem bio, prvo na šta treba da budemo spremni je promena. Promena naših dosadašnjih uverenja, ponašanja, pogleda na nas same, ali i na naše roditelje. Kao što roditelji imaju izgrađenu viziju svog deteta, neretko deca veruju da roditelji treba da budu onakvi kakvim ih oni zamišljaju, a kada to nije slučaj dolazi do jednako velikog nesuglasja. Treba uvek imati u vidu da prekoputa nas stoji čovek. Osoba koja je igrom divnog spleta okolnosti baš naš roditelj ili naše dete, ali i individua koja ima svoj put i svoj karakter. Negovati ga je mnogo bolje nego truditi se da “ribu nagovorimo da se popne na drvo”.

Zamislimo primer, nažalost vrlo frekventan: osoba “trpi” agresiju svoje majke koja se ogleda u nipodaštavanju i poređenju s drugima koji su “uspeli u životu”. Tvoj savet toj osobi?

– Savet zavisi od toga koliko je osoba stara. Potpuno različito se vode ka rešenju deca tinejdžerskog uzrasta, koji je veoma osetljiv period, i osobe od 30+ godina. Iako roditelji na temeljima dobre namere, rade mnogo nekorisnih stvari, treba im pomoći da uvide da poređenje nikako nije dobar alat u kom god uzrastu se dete nalazilo.

Kod nas su poređenja, kao deo vaspitnog sistema, veoma česta, skoro da spadaju u “žargonsko” ponašanje.

I to je jedan od razloga zbog kojih ima toliko mnogo pojedinaca koji dočekaju starost imajući nedovoljno dobre partnerske odnose, ili odnose sa svojom decom samo zato što nisu ostvareni kao pojedinci zbog patnje nastale usled nemogućnosti da ikada budu dovoljno dobri svojim roditeljima. Ukoliko je kao u ovom primeru majka dominantna figura koja očito ne poznaje korisnije sisteme pristupa detetu do nipodaštavanja i poređenja, posledice mogu biti zaista velike i potrebno je temeljno raditi na jačanju samopouzdanja deteta/odrasle osobe, ali i na formiranju stava koji vodi u pravcu uverenja da nije potrebno da se sviđamo svojim roditeljima da bismo bili srećni. Da je sjajno ako se roditeljima koji nas vole pride i sviđamo (jer ne mora uvek biti tako), ali da ukoliko to nije slučaj, to ne znači da nas očekuje nesrećan život. Mi smo sposobni da preživimo i živimo ispunjeno čak i bez te vrste roditeljske naklonosti.

Kako da se postavimo s roditeljima koji su toliko rigidni i kruti u svom ponašanju od kog ne žele da odstupe?

– S razumevanjem. I ti roditelji su nekada bili deca koja možda od svojih roditelja nisu dobila osnov da budu bolji, drugačiji. Da lakše razumeju ili se ponašaju u skladu sa onim što mi mislimo da je dobro. Veoma je mali broj roditelja koji svoju decu ne voli. To su najčešće psihopatske ličnosti lišene empatije ili pojedinci koji nose dodatne mentalne poremećaje.

Dakle, budite sigurni da vas vaši roditelji vole. Način na koji to pokazuju je ono što stvara problem.

Najbolji početak razrešenja je otvoren razgovor. Ništa se ne podrazumeva, pa ni u odnosu sa roditeljima. Recite im šta osećate. Iznesite vaše želje naspram onoga što biste voleli, kada je u pitanju odnos sa njima. I pažljivo osluškujte reakciju. U svakom slučaju budite spremni na promenu, koju mora da povuče bar jedna strana, za početak.

Kako se postaviti u situaciji kada roditelj, ili još gore, oba roditelja kritikuju naše životne izbore i odluke?

– Postoji konstruktivna i nekonstruktivna kritika. Takođe postoje ljudi koji umeju da daju kritiku i oni koji su operisani od toga. Nekada nije dovoljno da znamo da nas roditelji kritikuju iz najbolje namere. Ta “najbolja namera” je uzročnih neverovatno velikog broja razmirica, raskida, prekida, loših odnosa i izbora. Koja god da je namera vaših roditelja u pitanju pokušajte da razumete šta je ono što njih brine. Šta se provlači kroz vaše izbore a ne spada u deo porodičnih vrednosti na koje se pozivaju vaši roditelji. Nekada ćete pažljivijim slušanjem promeniti svoje lično, umesto mišljenja svojih roditelja. A nekada je važno da prihvatite činjenicu da živite svoj, a ne roditeljski život, da se zahvalite na savetu i idete dalje.

Takođe je, nažalost, prisutna situacija da osoba nema “blizak odnos” s jednim od ili oba roditelja. Da li je moguće to izgraditi u odrasloj dobi?

– Bliskost je veoma individualna stvar percepcije odnosa između dvoje ljudi. Ako bismo pod bliskošću izdvojili poverenje, razumevanje, podšku i ljubav, onda ukoliko sve navedene stvari nedostaju jednom odnosu, postoji razlog zašto je to tako. U zavisnosti od težine okolnosti pod kojima se taj razlog razvijao, kao i u odnosu na želju obe strane da odnosi budu bolji i drugačiji, možemo kreirati promenu. U ovom slučaju, sve je pitanje prioriteta. Ukoliko je vaš prioritet da imate dobar odnos sa roditeljima, onda ćete učiniti sve da to tako i bude. Ukoliko je prioritet nešto neraščišćeno iz prošlosti, onda očekujte da stvari idu puno teže. Godine nikada nisu preduslov za pozitivnu promenu.

Kako se ophoditi prema roditelju koji je pun gorčine, gneva, nervoze?

– Empatično, s razumevanjem i uz ponudu podrške. Roditelj nije nekakav entitet koji postoji u toj isključivo roditeljskoj formi kao sluga svojoj deci. Vratimo se na početak priče – roditelji su ljudi. Imaju pravo na svoje sopstvene neuspehe, razočaranosti, neispunjenosti i ako ste već dogurali dotle da porastete u veliko dete, inteligentnog pojedinca, ponudite roditelju podršku.

Nećete verovati kakve promene u ponašanju nastaju kada promenite pristup problemu i priđete mu iz ugla koji druga strana ne očekuje.

U ovom slučaju uz samislost, pažnju na ono što roditelja muči, i naravno smiren ton.

U kojim situacijama je potrebna pomoć stručnjaka da rešimo ovakav unutrašnji konflikt?

– Kao i kod drugih problema – onog momenta kada uvidite da vaš život pati, odnosno, da niste u stanju da se u potpunosti realizujete jer vas koči neki segment ovog odnosa.

Da li je moguće do kraja zalečiti rane koje su nastale u detinjstvu i produbljivale se celog života?

– Zavisi od toga šta je uzrok tih rana, kao i od toga usled kojih okolnosti ste se razvijali kao pojedinac. Ono što ne uspemo da prevaziđemo, pretenduje da nas muči zauvek. Jedna od najzahtevnijih životnih tehnika je naučiti kako da oprostimo da bismo mogli da nastavimo dalje. Rane je moguće zalečiti i tada se one pretvaraju u plodonosno iskustvo.

Ninih 5 saveta za “vaspitavanje roditelja”

• Vaspitavaju se deca, ne roditelji. Možemo vaspitati sami sebe, i svoju decu dok su mala. Sve dalje spada u dogovor između dve strane.
• Kao što vi očekujete razumevanje, budite spremni da svoje roditelje percepirate kao osobe i bez roditeljske titule, sa svojim ličnim greškama, propustima, nadanjima i nezadovoljstvima. Pružite im podršku i budite otvoreni po pitanju toga šta biste voleli kada je vaš odnos u pitanju. Recite jasno i glasno šta vam nedostaje.
• Ukoliko i pored svog truda ne dobijate željeni odnos sa roditeljima, budite spremni da prihvatite činjenicu da svako od nas pripada nekoj grupi. Vi pripadate onoj koja jednostavno nema dovoljno dobar odnos sa roditeljima. To ne određuje ko ste, i ne treba da utiče na vaše životne ciljeve. Nije smak sveta ako vas roditelji vole ali im se ipak ne dopadate. Čovek može biti srećan i bez ovog zadovoljenog segmenta, samo kada prihvati punu odgovornost za ono ko je.
• Iako ne zvuči sjajno, ali roditelji ipak nisu krivi za sve. Onog momenta kada dođete u situaciju da kao zrela jedinka stupite u život, tada je besmisleno da krivicu prebacujete na njih. Oni možda jesu krivi za neke stvari koje su se desile u prošlosti, ali ste vi krivi za intenzitet emocionalnog odgovora na nešto što je prošlo. Prošlost i budućnost ne postoje. Imamo samo sadašnjost. Na vama je kako je percepirate. Tragično ili inspirativno.
• Da biste išta očekivali od roditelja, razmislite o tome šta vi dajete kao deca. Ukoliko ova razmišljanja na vas deluju emotivno i burno, ne libite se da porazgovarate sa stručnim licem.

Svakog petka Nina Tomović besplatno odgovara na vaša pitanja. Ukoliko imate nedoumicu, problem ili smatrate da vam može pomoći, pošaljite mejl na office@soulhauz.com a možete je pratiti na Instagramu: @soulhauz

The post Životni izazov: Kako vaspitati sopstvene roditelje? appeared first on Moodiranje.