fbpx

“Dokle misliš tako”: Šta naši roditelji nikako ne mogu da skapiraju u vezi s nama

Porodična okupljanja samo u teoriji zvuče idilično. Svi su veseli, raspoloženi, pričljivi i jedva čekaju da te vide, a negde pred iznošenje dezerta razmišljaš se da li da pobegneš kroz prozor ili prevrneš sto.

Već znamo kako to izgleda: oduševljenje, pozdravljanje, pa kafa, aperitiv, klopa, kolači, pa opet kafa, po koji kolačić, pa sedenje i razgovor… Taj strašni razgovor kad roditelji počnu da nas preslišavaju. Znamo da su praznici i porodična okupljanja divni, ali takođe idealna prilika da se kvalitetno iznerviraš kada roditelji počnu da postavljaju “škakljiva” pitanja. Neke stvari, jednostavno, nikada neće moći da shvate…

Pa dobro, je l moguće da si tek sad stigao/la sa posla, vidi koliko je sati

Da, baš sam htela tek sad da stignem sa posla! Zapravo, uživam da provodim sate u redu u prodavnici, banci i koloni na putu… Fetiš mi je da čekam autobus 40 minuta. A onda, kad tako umorna najzad dođem tamo gde sam se zaputila, najviše što mi treba je da me neko pita “a gde si ti do sada?!”

Roditelji, ne! Takvo pitanje ne treba da postavljate, jer ako smo “tek sad stigli sa posla” sigurno je da nismo odmorni i spremni za preslišavanje.

Mnogo radiš

Sigurno je da samo brinu za tebe i tvoje zdravlje, ali ako “mnogo radiš” nabaciće ti to na leđa kao krivicu. Kao da zapravo ne radiš nešto ispravno. A treba da… Šta? Radiš manje i dobiješ otkaz? Ostaneš nezaposlen? Etiketiran kao neko ko je lenj ili nesposoban? O, ne! Nikako! Objasni im da mnogo radiš, ali da se i kvalitetno odmaraš (kad imaš slobodnog vremena).

Zašto nemaš dečka/devojku

Večiti strah da ćeš ostati baba-devojka, sam i usamljen, kao da je to najstrašnija stvar na svetu. Roditelji ne razumeju da je u današnje vreme veoma teško naći osobu sa kojom ćeš želeti da budeš u ozbiljnijoj vezi. Verovatno misle da si probirljive prirode, ali ne odustaj! Budi dosledan i veruj u sebe.

Kad ćeš da se udaš/oženiš

Ako si završio školovanje i našao, kakav god, posao, i partnera ili partnerku logičan sled događaja je svadba! To je ucrtano u tradiciji kao nešto što je “normalno”, a ako slučajno skreneš sa tog puta, sa tobom nešto ozbiljno nije u redu. Ako nisi zainteresovan za venčanje i ne zanima te robovanje običajima, srećno ti bilo! Sigurno će te lepo izrešetati kritikama.

Kada ću da dobijem unučiće

Pitanja u vezi sa reprodukcijom su toliko privatna, da mislim da čak i roditelji treba da imaju barem malu zadršku u vezi sa ovom temom. Možda taj par ne može da ima dece, možda strahuju da neće moći da podare roditeljima unučiće, možda ne žele… Sasvim je dovoljno da jednom pitate i date do znanja da ih želite, sve posle toga je, zaista, bespotrebno.

Do kad misliš da budeš podstanar

Nije mi jasno šta im znači ovo pitanje. Zar misle da svako ko iznajmljuje stan voli da daje veliku količinu novca jednom mesecno, a stan ne kupuje jer ga mrzi da bira… Roditelji, strpite se, ni vi se niste skućili odjednom!

Šta je sa faksom?

Kad su te dobrano iscedili, najslađe ide za kraj! Nije važno da li si zaposlen ili ne, čak i možda zadovoljan svojim poslom, fakultet mora da se završi. Ako si upisao medicinu, a baviš se marketingom i uspešan si u tome, naravno da jednog dana moraš da završiš Medicinski fakultet. Zašto i zbog čega se to MORA? Ako to ne uradiš, zauvek ćeš u očima roditelja biti neko ko nije završio ispravan fakultet, radiš nešto bezveze, a mogao si da budeš “to i to”.

Savršeno razumem da jaz u godinama postoji i da u “njihovo vreme“ to zaista nije bilo tako, te im današnje (naše prilike) nisu nimalo jasne. Kod njih se znalo: završiš neku školu, venčaš se odmah nakon toga, skućite se nekako, onda sledi posao i jedan pečat u radnoj knjižici do penzije…

Niko im nije rekao da ta “pravila” odavno ne važe i da današnje vreme podrazumeva promene i prilagođavanje, što roditelji ne mogu da shvate, jer se sa tim nisu suočavali.

Ne dopustite da vam zbog toga stvaraju dodatnu nervozu.  Najbolje bi bilo da im na staložen način objasnite svoje planove i razmišljanja, a ako ne uspete, želim vam srećno kvalitetno nerviranje. Prebrodili ste ovo porodično okupljanje, a za sledeće počnite već sada da se psihički pripremate. Teška je to borba, a roditelji su vam, ne možete tek tako da se predate!

  1. Janko kaže

    “Jedan pecat u radnoj knjizici do penzije”. Jel` to nesto sramotno po danasnjim shvatanjima? Jedan pecat u struci za koju sam se skolovao i koju sam odabrao. Mozda vam je normalnije desetine pecata prinudno prihvacenih poslova da bi smo se prehranili bilo gde, potcenjivackih poslova, neadekvatnih nasoj struci i skolskoj spremi. Broj im raste zbog ogranicenog vremena zaposljavanja, najcesce mesec – dva. Ispecacena knjizica ne znaci nasu volju i radoznalost da promenimo po 10 i vise zanimanja vec moranje, zloupotrebu prava radnika i izigravanje Zakona.

Komentari