fbpx

Šta ako jedan od tvojih roditelja ima narcistički poremećaj ličnosti i kako se nositi s tim

Nedeljama pred svoje venčanje, umesto da bude srećna iščekujući dan o kome je toliko dugo sanjala, J.M, je bila potištena i napeta. Ne mogavši više da se nosi s mislima koje su je mučile, obratila se psihoterapeutu.

Razlog – njena majka. J.M. je odrastala uz egocentričnu, autoritativnu, sujetnu, majku nepredvidivog raspoloženja i ponašanja. Nije bilo bitnog događaja u njenom životu, od školske ekskurzije pa do veridbe, koji njen majka nije obeležila na ovaj ili onaj način. Skandalom ili “preuzimanjem slave”.

Tek nedavno J.M. je saznala da ponašanje njene majke zapravo ima naziv u psihijatriji: narcistički poremećaj ličnosti. Za sve one koji imaju ovakvog roditelja, imamo lošu vest: ne može se ništa uraditi da ta osoba promeni svoje ponašanje. Dobra vest je da možeš zaštititi sebe.

Na internetu i u medijima može se naći mnogo tumačenja ovog pojma, no suština je sledeća: osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti nema sposobnost saosećanja niti svest kako njeno ponašanje utiče na druge. Ovo su neki pokazatelji za narcistički poremećaj ličnosti, a zatim ćemo se pozabaviti merama zaštite.

Došlo je do zamene uloga u odnosu roditelj-dete

Tokom odrastanja, nekako nije bilo prostora za tvoje potrebe. Nivo ljubavi koji ovakav roditelj može da pruži je plitak i površan, ni bizu detetovih potreba. Sve se svodi na to šta dete može da uradi za roditelja kako bi bio zadovoljan i kako detetov talenat ili dostignuće čine da roditelj izgleda u očima drugih. Prema detetu se ponaša kao da je njegova svojina, da na njega ima “pravo”.

Kada se njena majka osećala loše, J.M. nije smela da izađe napolje da se igra s drugom decom. Morala je da ostane uz nju, da joj se nađe i brine o njoj. Klasična zamena uloga roditelj-dete koja rezultira time da kao odrasla osoba ne znaš kako da vrednuješ sopstvene potrebe i želje (pošto si naučen da to nije bitno).

Potrebe deteta nisu zadovoljene

Za ovakvog roditelja je pravi izazov voleti svoje dete bezuslovno i zadovoljiti njegove potrebe, jer tužna istina je da osećaju prema sebi prezir i odvratnost, a ujedno imaju veoma izražen ego.

Postoji fundamentalni nedostatak u njihovoj sposobnosti da vole: oni to ne umeju na način koji je tebi potreban. Osobe koje odlikuje narcizam nose u sebi veoma duboku nesigurnost. To znači da konstantno traže potvrdu, validaciju, priznanja od spoljnog sveta i u velikom broju slučajeva trude se da to postignu preko uspeha deteta.

Nastoje da prisvoje zasluge za sve dobro što uradiš

Videli smo razne slučajeve iz sveta sporta i šou biznisa gde roditelj prisvaja zasluge i uspehe svog deteta. “Ne bi on sve to postigao da nije bilo mene”. Znamo i kako se ovakav scenario završava: totalnim kolapsom talentovanog deteta (slučaj Jelene Dokić) ili neopozivom odlukom da roditelj više nema nikakvog uticaja (opet slučaj Jelene Dokić).

Pokušava da se zbliži s tvojim prijateljima

Može da se desi da će tvoji prijatelji teško poverovati da prolaziš kroz ovakve muke. Kako je to moguće kad je tvoj roditelj prava legenda?!

Narcisi mogu biti vrlo šarmantni. Oni se hrane pažnjom (nešto kao narcistički doping) i mogu biti vrlo vešti u korišćenju svog šarma kako bi dobili ono što im je potrebno. Oni znaju biti duhoviti i dragi, a često biraju jednu osobu kao ljubimca kog obasipaju komplimentima.

Kako možeš da kažeš da je tvoja majka narcistički sadista, vrlo je kul žena, jednom nam je dozvolila da pušimo na terasi!

Emocionalna nepouzdanost

Bez problema će otkucati nekom drugom ono što si mu rekao u poverenju. Bez pardona će te iskoristiti, a ti ćeš svaki put zažaliti što si rekao nešto. Kada je zaista frka i treba ti podrška, nema ga (je) nigde. Dešava ti se nešto lepo i bitno? Ooo, neće to dugo potrajati, eto ga da uzme deo slave! Možda ti se u nekom trenutku učini da je došlo do promene u ponašanju nabolje, ali ne nadaj se previše. To je samo deo ciklusa ponašanja.

Ako se prepoznaješ u nečemu od ovoga, treba da budeš svestan da postoje koraci koje možeš preduzeti i anulirati destruktivan uticaj tvog roditelja.

Kako se ponašati ako tvoj roditelj ima narcizam

Jedan od prvih koraka je razumevanje i početak prihvatanja da ćete verovatno uvek biti u sukobu ili ćeš se osećati nezadovoljno svojim odnosom sa narcisoidnim roditeljem. Narcisoidnost je poremećaj ličnosti i često puta vidimo da je narcis imao narcisoidnog roditelja, baku i deku ili vaspitača. Dakle, možemo reći da je njegovo ponašanje nasleđeno.

Problem nastaje zbog sociološkog konteksta: roditelja treba gledati kao božanstvo, s maksimalnim divljenjem i poštovanjem, zar ne? Još ako je majka? Samo je jedna majka, nijedna suza ne boli ko majčina, niko ne voli kao majka… nastavi niz. Tako da, ako odlučiš da progovoriš o ovome, pred svojim prijateljima, partnerom i ostalim bliskim ljudima – neće ti biti lako.

“Pa dobro, samo preseci”, rekli bi mnogi, ali u većini slučajeva to nije tako lako, naposletku, možda ni ne želiš da prekineš svaki kontakt s njima (ovo je opravdano i savetuje se u slučaju kada usled njihove toksičnosti počne da ti slabi psihičko ili fizičko zdravlje).

Najbolje što možeš da uradiš u odnosu s narcističkim roditeljem je da naučiš kako da postaviš zdravu distancu.

Dete koje si bio, to malo, ranjivo dete, još uvek je u tebi i dozvoljava roditelju da mu se približi i ponovo povredi, napravi emocionalnu štetu. Zašto? Zato što dete u svakome od nas želi da se nada da će se roditelj promeniti. To dete koje je i dalje u tebi je kao biljka kojoj je potrebna nega, briga. A ono to ne dobija, naprotiv.

Ali, danas i sada ti si odrasla osoba i imaš moć da se povučeš, sagledaš činjenice i stanje stvari, i na osnovu svega toga shvatiš da ne moraš da se pecaš na svaku udicu svog narcističkog roditelja. Ne moraš niti te išta obavezuje da mu daješ pun pristup svom životu. Ovim uvidom počinješ s postavljanjem zdrave distance. 

Kada su mlade sadnice na udaru vetrova, zime, oluje, preko njih se stavljaju najloni za plastenike. Tako isto i ti treba da razviješ svoje “najlone”, da se ne bi desilo da te uticaj ovakvog roditelja lomi i krši kroz ceo život.

Priseti se momenata kada si dobro, mudro i zrelo “odigrao”. Kada nisi naseo, odreagovao burno ili povređeno. Kada si rekao pravu stvar u pravom trenutku, ili pak, oćutao kad je trebalo. Pokušaj da usvojiš to “stanje svesti” kao standard svaki put kada ulaziš u interakciju s roditeljem.

Prihvati činjenicu da tvoj roditelj nikada neće biti onakav kakav ti želiš da bude. Ovo jeste tužno i bolno, ali jednostavno prihvati da je to tako i da tvoj roditelj ima određena ograničenja. Ne možeš imati normalna očekivanja od osobe koja je disfunkcionalna.

Ne nasedaj na sukobe za koje znaš da će stvoriti. Baš usred porodičnog okupljanja, dok ste svi za stolom, tvoja majka će naći za shodno da kuka kako je usamljena, kako je ne zoveš niti posećuješ dovoljno često, što ona, razume se, nije zaslužila, jer je poznato koliku je žrtvu podnela ne bi li te izvela na pravi put. Dok s druge strane, tvoj školski drug Ivan svaki vikend posećuje majku, a i uplatio joj je odmor u banji… Stani, čekaj, ne nasedaj! Pripremi arsenal odgovora za koji znaš da će je ućutkati ili postideti i koristi ih po potrebi. Što nas dovodi do sledeće metode.

Evo ti šipak! Daj povoda da izgubi interesovanje za tebe. Umesto prekida, izbegavanja kontakta (ili što je još gore, burne reakcije), odgovaraj dosadno, bez emocija, pasivno, tako da odustane od tebe i potraži drugi doping za svoje narcističke potrebe. “Oh, to je baš lepo, moj školski Ivan je uvek bio dobar dečko.”

Skrati jezik. Sada si odrasla osoba i ne zavisiš više od roditelja koji nažalost ima narcistički poremećaj ličnosti. Ne moraš sve da pričaš, naročito ne intimu i stvari koje može okrenuti protiv tebe. Najmanji problem je izgigrano poverenje. Najgore je kad neko iskoristi tvoju bol, problem, tajnu, slabu tačku, kako bi te povredio i unizio (a sebe izdigao). Znači, redukuj informacije.

Zaštiti svoj svet. Naročito ako imaš porodicu i decu, ovo može biti veoma teška situacija. Ne, nije niti sebično niti bezobrazno da ih zaštitiš od uticaja roditelja za kog znaš na šta je spreman. Ovo ne važi samo za porodicu (možda je i nemaš), već i za prijatelje, kolege, tvoje okruženje. Postavi zdrave granice tako, da tvoj roditelj ne može ugroziti tvoj “habitus”.

Čeka te izvestan trud, ali budi uveren da vredi. Jednom kada postaviš ove zdrave granice i naučiš kako da prihvataš svog narcističkog roditelja, njegovo ponašanje te neće (toliko) uznemiravati – znaćeš kako da se postaviš u izazovnim situacijama.

Komentari