Najčešći strahovi među preduzetnicima su:

• Strah od neuspeha
• Strah od neizvesnosti
• Strah od finansijske nestabilnosti
• Strah od odbijanja
• Strah od uspeha

Ovaj tekst analizira svaki od ovih strahova i daje konkretne savete kako ih prevazići.

Preduzetništvo. Sama reč budi slike inovacija, slobode i slatkog ukusa uspeha. Ipak, iza svake vizije promene sveta krije se i strah koji tiho vreba u umu svakog budućeg preduzetnika. Ti strahovi nisu rezervisani samo za početnike – oni prate svakoga ko kreće u preduzetničke vode.

Razlika između onih koji uspeju i onih koji stagniraju leži u načinu na koji se suočavaju sa tim strahovima.

1. Strah od neuspeha: Stalna senka

Sama pomisao na neuspeh može paralizovati i najambicioznije pojedince. Niko ne voli ideju javnog sramoćenja, gubitka novca ili protraćenog vremena. Međutim, istina je da je neuspeh osnov svakog velikog preduzetnika. Stiv Džobs, Opra Vinfri, Ilon Mask – svi su doživeli neuspehe pre nego što su postigli uspeh.

Kako prevazići ovaj strah:
Gledaj na neuspeh kao na povratnu informaciju. Svaki neuspeh je nova lekcija koja te uči šta ne funkcioniše. Počni s malim koracima, rizikuj promišljeno i izgradi otpornost. Kada shvatiš da je neuspeh neizbežan deo puta ka uspehu, on gubi svoju moć. Neuspeh je samo još jedan korak bliže ka tvom cilju.

2. Strah od neizvesnosti: Magla nepoznatog

Preduzetništvo je skok u nepoznato. Da li će tržište reagovati? Da li će tvoja ideja zaživeti? Neizvesnost rađa sumnju, a sumnja često vodi ka neaktivnosti.

Kako prevazići ovaj strah:
Prihvati neizvesnost kao deo procesa. Preduzetnici su problem-solvers, a svaka nepoznanica je prilika za inovaciju. Fokusiraj se na ono što možeš da kontrolišeš – proizvod, poruku i korisničku podršku. Što se ostalog tiče, budi spreman da se prilagođavaš i učiš. U svetu neizvesnosti, prilagodljivost je tvoja supermoć.

3. Strah od finansijske nestabilnosti: Anksioznost zbog računa

Za mnoge je odustajanje od stabilne plate najstrašniji deo pokretanja biznisa. Pomisao na to da ostaneš bez novca – ili još gore, da upadneš u dugove – drži mnoge vezane za sigurnost dosadašnjeg posla.

Kako prevazići ovaj strah:
Pažljivo planiraj finansije. Napravi realan budžet i obezbedi fond za hitne slučajeve. Nauči kako da vodiš “lean” biznis, fokusirajući se na neophodne troškove umesto luksuza. Mnogi uspešni startapi počeli su sa minimalnim sredstvima. Ako je finansiranje problem, istraži kreativne opcije – bootstrapping, anđeoski investitori ili crowdfunding platforme. Danas postoje alati i resursi koji pomažu u upravljanju finansijama.

4. Strah od odbijanja: “Ne” koje boli

Bilo da je u pitanju klijent, investitor ili partner, odbijanje nije lako. Strah od reči “ne” može te zaustaviti u prezentovanju ideje, traženju finansija ili lansiranju proizvoda.

Kako prevazići ovaj strah:
Razumi da odbijanje nije lično. Najčešće je reč o tajmingu ili usklađenosti. Iskoristi svako “ne” kao priliku za učenje. Analiziraj šta nije funkcionisalo i unapredi svoj pristup. Sećaj se da su brendovi poput Airbnb-a i Starbaksa bili odbijani nebrojeno puta pre nego što su uspeli. Svako odbijanje je korak ka boljoj verziji tebe i tvog biznisa.

5. Strah od uspeha: Skriveni saboter

Iako zvuči nelogično, strah od uspeha je stvaran. Šta ako ne možeš da održiš postignuti nivo? Šta ako uspeh promeni tvoj odnos s ljudima ili preoptereti tvoj život?

Kako prevazići ovaj strah:
Definiši šta uspeh znači za tebe. Da li je to finansijska sloboda, balans između posla i privatnog života ili doprinos zajednici? Jasno definisan cilj pomoći će ti da se nosiš s izazovima rasta. Ne plaši se delegiranja – uspeh ne znači da sve moraš raditi sam. Okruži se mentorima, pouzdanim timom i ljudima na koje možeš da se osloniš.

The post 5 strahova s kojima se svaki preduzetnik suočava – i kako ih prevazići appeared first on Moodiranje.

Hobi ili posao? Može li se sve i treba li tako?

U jednoj sjajnoj grupi na Facebook platformi se povelo pitanje o tome koliko je hobi dobra opcija za poslovanje i mišljenja su podeljenja. Urednica grupe Aleksandra Petrovski napisala je:

“Moja 2 centa: iako je opšti trend glorifikovanja pretvaranja hobija u (dodatni) posao i uskakanja u preduzetničke vode, dobro razmislite o obe stvari. Skroz je ok ako to nije za vas i ne pronalazite se u tome. Ne znači da ste manje vredni na bilo koji način.  Da, uvek ohrabrujem ljude da se oprobaju u nečemu novom, ALI samo ako je to izbor u skladu sa njima samima, a ne zato što je to opšti trend ili je nametnuto od druge strane.”

Đorđe Civrić je istakao zanimljiv stav:

“Između ostalog, dolazi i do promene motivacije (intrinzičke u extrinzičku, iliti unutrašnje u spoljašnju) što dovodi do manjeg zadovoljstva u obavljanju same aktivnosti. (Eksperimentalno potvrđeno.)

Tako da, ako se zadovoljstvo ne kompenzuje drugim biznis (organizacionim, socijalnim, materijalnim, statusnim, …) zadovoljstvima čovek može da se oseća manje zadovoljno, ukupno.

Dodao bih još i da uključivanje ekstrinzičke motivacije umanjuje intrinzičku čak i kasnije kad ekstrinzička izostaje. Ne bih da vas plašim ali, ovo je potencijalno rizično u smislu bespovratnog gubljenja aktivnosti kao hobija. (Takođe eksperimentalno potvrđeno.)”

Moje mišljenje je sledeće:

” Kult preduzetništva kao ultimativnog cilja je jako opasan, posebno ako prethodi umesto da sledi rad na sebi. Uvek napominjem to studentima i naročito ženama. Neretko čujem i na treninzima da bi htele ALI. Pa dok se ne reši to ali-nikako. Imam lični primer iza sebe i oscilacije između rada u sistemima i samostalno, freelance i registrovano. Imam teške odluke zamrzavanja i gašenja iza sebe zbog kriminalno loših uslova i tretmana zakona za trudnice i porodilje, kao i rad u okvirima edukacionih ustanova i nvo. Apsolutno NIJE SVE ZA SVAKOGA. I vratimo ponos domaćicama kad smo kod toga jer težeg posla NEMA.”

Dodala sam i to da upravo i jeste problem u odsustvu smislenog i strukturiranog vođenja poslovanja. Propagira se da je dovoljna samo volja i želja, “ljubav” prema nečemu, a iza uspeha je mnooogo toga. Primeri poput Vas i mene itd koji uspeju nisu reper za strukture ličnosti kojima takav život ne odgovara i ne sme se nametati kao ideal koji je dosežan prostom odlukom. Zato je jako važno najpre videti motivaciju za samostalan rad. Mnogima su životi uništeni jer su uvereni da je to cilj, bez da se dublje pozabave sobom, a i bez analize ličnosti. Nekad hobi treba da ostane izvor zadovoljstva i hobi, to je to.

Koje su to veštine koje dobar preduzetnik mora da ima?

10 najboljih faktora uspeha za preduzetnike determinišu se kroz generalizovane instrukcije, ali pre svih njih koje ću navesti kasnije, trebalo bi da se dobro zapitate da li želite taj život pre svega, da li neizvesnost, stres i pritisak jesu nešto što će vam prijati, kao i da li ste dovoljno jake volje i incijative kao najviših razvojnih veština da možete da samostalno radite i izbegnete prokrastinaciju.

Prokrastinacija je termin latinskog porekla koji podrazumeva odlaganje obaveza, zadataka i akcija za kasnije i tumači se kao mehanizam pomoću kojeg se osoba nosi sa aksioznošću, koja je vezana sa počinjanjem ili završavanjem određenog posla.

Prokrastinacija može dovesti osobu do pojave osećaja krivice, do stresa, čak i do problema u slučaju da je obaveza neispunjena. Ako je umerena može biti i neprimetna skoro, ali ako se javlja u pojačanoj meri, može dovesti do poremećaja normalnog funkcionisanja osobe, posebno kada pređe u naviku.

Uzroci variraju, a dobro je imati ih u vidu u slučaju da vam je potrebno da na nekom od njih radite, a opisani su kroz definisanje uzročnih faktora prokrastinacije:

• strah od započinjanja posla (strah od uspeh/neuspeha)
• perfekcionizam (odlaganje dok se ne dočekaju idealni uslovi, situacije, kriteriumi)
• nedostatak motivacije,
• stav i odnos prema autoritetu
• problem sa tolerancijom na frustraciju

Ona se često vezuje i sa depresijom i anksioznošću. Upravo zato ukoliko planirate preduzetnički život, ovo jesu pitanja sa kojima se na nivou vaše ličnosti morate suočiti. Pre svega je važno da ste svesni da ste u problemu i da prokrastinirate, da uočite podržavajuća ponašanja u smeru omogućavanja prokrastinacije, vaš odnos prema posvećenosti poslu i odlučnost za rešavanje problema prokrastinacije.

20 faktora uspeha u modernom preduzetništvu

Ostali faktori koje bi trebalo da uzmete u obzir ako planirate pokretanje samostalnog rada su sledeći:

1. Održavajte fokus. Veliki preduzetnici se intenzivno fokusiraju na prilike u kojoj drugi ne vide ništa. Možete videti prilike samo onda ako ste jasno i precizno svesni toga kakve su to prilike ka kojima težite.
2. Vredno radite. Uspeh dolazi samo od napornog rada. ne dozvolite da vas drugi ubeđuju u suprotno.
3. Uživate u vašem individualnom putovanju. Nemojte se porediti sa drugima, njihovim uverenjima i ubeđenjima, iskustvima i stavovima.
4. Verujte svom instinktu. Vi proživljavate svoje odluke i izbore, ne niko drugi.
5. Budite fleksibilni, ali uporni. Fleksibilnost je glavna odlika uspeha svakog preduzetništva, agilnost i menadžment i marketing moraju da budu u stanju da brzo i efikasno proprate promene do kojih će-budite svesni, dolaziti.
6. Oslonite se na svoj tim. I naučite da delegirate i da kreirate svoj tim.
7. Fokusirajte se na izvršenje zadataka. Ne odlažite ih, poslovi treba da se završavaju, a ne da ostaju na nivou planiranja.
8. Imajte integritet. Ne postoji marketing niti reklama koja može da nadomesti reputaciju i pouzdanost u vaš rad i poslovanje.
9. Uložite u osnaživanje liderstva. Vi ste odgovorni za efikasnost vašeg tima pre svega primerom.
10. Imajte dobro definisanu viziju i misiju. Ne postoji poslovanje bez toga.
11. Imajte relevantno poznavanje poslovnog tržišta. Ne možete poslovati jer vam se neka ideja sviđa, zahtevajte relevantne i adekvatne informacije u svakom trenutku.
12. Imajte detaljan poslovni plan. Čak i kada se bavite uslugama, morate znati u kojoj meri i kom opsegu želite da poslujete, koji su vaši idealni profili klijenata i sistem poslovanja.
13. Uradite procenu direktne i indirektne konkurencije. Niko ne posluje nezavisno od tržišta.
14. Izučite dostupnost finansiranja. Ne morate sve plaćati sami, raspitajte se o incentivama na nivou lokalnih samouprava i države.
15. Prioritet stavite i na upravljanje odnosima sa kupcima. Reputacija se gradi odmah, a word-of-the-mouth preporuke su najvrednije i dalje.
16. Uspostavite dobro vođen lanac snabdevanja. Ovo je posebno relevantno u sektoru menadžmenta proizvoda.
17. Osmislite pravilan tajming. Ne žurite i ne širite poslovanje prebrzo preširoko.
18. Postavite dobro osmišljen sistem za donošenje odluka. Mentorstva, konsalting, brainstorming, brojni su načini da svoje odluke proverite, makar pišući sami sa sobom proveravajući postoje li nelogičnosti ili propusti u sistemu koji ste kreirali.
19. Upoznajte opcije vladinih regulatornih mera. Niko ne može da posluje van okvira zakona, a izbegnite probleme angažovanjem dobre knjigovodstvene agencije.
20. Uživajte. Ako ne uživate-prođite sve korake iznova ili odmah potražite biznis savetnika kako ne biste ušli u brojne druge probleme. Na kraju svega, savršeno je u redu raditi 8 sati dnevno i doprinositi društvu na nebrojene načine koji ne podrazumevaju preduzetništvo. Nemojte pratiti trendove, pratite svoje srce.

Srećno!

The post Mit o preduzetništvu za žene – idealan izbor ili nametnuti ideal appeared first on Moodiranje.

Nekad je ipak u pitanju nešto drugo, nekada je to čista lenjost, nekad čista sujeta, no, ako je situacija da za nešto primaš platu (honorar), a radiš samo ono što ti se sviđa (ili na način na koji misliš da treba, iako se poslodavac i kolege ne slažu s tim), pitanje je dana kada će se taj mehur raspršiti, a ti suočiti s realnošću – nikog nije briga da li ti se nešto sviđa, posao mora biti završen.

U ovu zamku upadaju više nego često i preduzetnici koji u želji za profitom i uspehom:

• pristaju na cene ispod svake norme,
• na projekte koji nisu dovoljno u skladu sa njihovim kapacitetima,
• kao i onda kada se preopterete poslom.

Sve ove situacije dovode čoveka do tog pogubnog stanja u kom mu ne bude ni do čega. Priznaću da sam i sama nekoliko puta upadala u tu zamku, dovodeći sebe do stanja iscrpljenosti i sagorelosti, ali zato je iskustvo nekada presudno i zato uz iskustvo naučimo da je biranje posla privilegija, ali ona koju nema svako.

Zamislite da nastavnica srpskog kaže “mrzi me da predajem glagolske prideve i priloge, preskočiću to”, ili da u prodavnici ne možeš da dobiješ isečen kačkavalj, jer prodavačicu mrzi da uključuje mašinu… kako bi ovaj svet izgledao kada bi svi razmaženo obavljali svoje obaveze, radeći samo ono što im je ćef i ćeif?

Poslednjih dekada aktuelna je sledeća rečenica popularne psihologije:

“Radi ono što voliš i nećeš morati da radiš celog života”.

Načelno je ideja iza ove ideje ispravna, ali je propušten jedan bitan deo:

I u tom poslu koji voliš, ima stvari koje su dosadne i naporne, a jednostavno, ne možeš, ne smeš da ih preskočiš.

Pogledajmo profesije koje podrazumevaju svakodnevni trening i vežbu, često i beskrajno ponavljanje samo jednog „skoka“ u melodiji ili jedne jedine fraze ili istovetnog pokreta, okreta, figure. To su na primer pevači, glumci, sportisti. Mi vidimo njihov sjaj, rezultate, uspehe, osmeh na naslovnim stranama, a šta mislite, da li je njima uvek drago da ustaju rano (ili ležu prekasno), odlaze na probe i treninge po ciči zimi? Teško. Da je svima motivacija atraktivnost svake faze posla, niko nikada ništa ne bi radio.

Jednom sam sa prijateljicom otišla u Toyota servis da reši neki sitan kvar na automobilu. Ispostavilo se da je čovek koji joj je popravljao kočnice, vlasnik lično. “Momci su prezauzeti danas, pa sam uskočio da pomognem”, rekao je kao da je to najnormalnija stvar na svetu, što zapravo i jeste.

I to je istina koju svi uspešni ljudi shvataju. Nekad moraš da uprljaš ruke. Moraš ponekad i da radiš nešto što te smara.

U životu će biti uvek poprilično situacija u kojima će se očekivati da radiš što je daleko ispod tvojih kompetencija i talenta. Ali ako gledaš sitan kontekst “zašto ja ovo moram da radim”, ne razlikuješ se puno od deteta koje odbija da uči fiziku na primer, jer mu se ne dopada. To znači da ne gledaš širu sliku, nemaš jasan cilj, a ponajmanje strategiju kako da do njega dođeš. Jer, ako se vratimo na navedeni primer, da pomenuti vlasnik salona nije zavrtao rukave, da li mislite da bi postao to što jeste?

I tako dolazimo do ultimativnog pitanja – koliko želiš to što želiš i koliko si spreman za to da se boriš?

Jer pre svega treba biti siguran da je odnos te neke žrtve i dobitka takav da se isplati, mentalno, emotivno i fizički, pa bila to plata, popularnost, mir, stabilnost ili rad bez previše stresa. Ne mora svako biti preduzetnik i raditi za sebe da bi radio dobro, časno i odgovorno, i smatram da je vreme da se malo zauzda taj mit o preduzetništvu kao nečem što je za svakoga jer apsolutno nije. Svako treba da gleda sebe, da radi ono u čemu je dobar, a u idealnom svetu, bilo bi divno kada bi svako za to bio i adekvatno plaćen, ali to je sasvim druga tema.

The post Koliko puta ste došli u situaciju da otaljavate ili odlažete neki posao ili obavezu, samo zato jer vam se to ne dopada? appeared first on Moodiranje.

Ovaj preduzimljiv duh je jako dugo bio vezan za nešto prljavo, kriminalno ili mutno, a realnost je sasvim drugačija, rizik postoji, ali je benefit daleko veći i po društvo korisniji od toga da se računa na fiksnu platu i radi tek koliko mora, od 9-5. A objasniću i šta mislim o tome malo kasnije.

Svojevremeno je Toni Milun pričao da ono što je svakako dužnost obrazovnog sistema, ili bar treba da bude, tokom edukacije, je i potenciranje na kreativnosti kod mladih, gde mnogi talenti mogu doći do izražaja čime se stvara i samopouzdanje koje je danas retka i uglavnom individualna, a često neopravdana pojava. On je ocenio da za poboljšanje obrazovnog sistema i popularizaciju nauke i znanja nedostaje učenje o preduzetničkom duhu i preduzimljivosti, što možemo iskoristiti kao dijagnozu, ali i formulu za region uopšte.

Individualna odgovornost postoji uvek kada je u pitanju profesija, budućnost i egzistencija. Mladi ljudi svakako treba da se zapitaju na koji način se finansira naše zdravstvo, pa kao studenti plaćaju samo participaciju, otkud nam izrazito niske školarine (u Republici Srpskoj su recimo na javnim univerzitetima ubedljivo najniže u regionu) i ko otvara, kako i zašto nova radna mesta. Zahvaljujući kreativcima koji žele da stvaraju, zarađuju, voze dobar automobil, putuju, ukratko da se samoaktualizuju ili to već jesu (uz preduslov da istovremeno izmiruju obaveze prema državi), odnosno upravo preduzetnicima, malim, srednjim i velikim preduzećima, realnost je da su se centri poslovanja pomerili od državno ka privatnom sektoru i da je krajnje vreme da ovaj sektor prestane da biva sankcionisan i kažnjavan, već pospešivan maksimalno i uključen u kreiranje politika nove radne snage i novih veština neophodnih za budućnost i poslovanje. Količina potrebe za prekvalifikacijama govori o tome da su državne politike kreiranja radne snage izgubile bitku i da, kako bi zaštitile svoje akademske pozicije i radna mesta, dopustile hiper-produkciju zanimanja i stručnjaka koji izlaze sa fakulteta što bez praktičnog i primenljivog znanja, što bez svesti o sferi privređivanja, čime dolazimo u situaciju da sve manji broj ljudi nosi privredu, dok veći deo oseća revolt i gnev, a tome nisu obavezno krive generalne, koliko konkretne politike i stihijsko i neplansko zapostavljanje važnosti obrazovnog sistema koji se mora pod hitno revidirati na regionalnom nivou i okrenuti u međuvremenu daleko više neformalnim izvorima edukacije.

Zašto sam postala preduzetnik

Ja nisam neko ko potiče iz porodice preduzetnika, naprotiv. Moj otac je bio profesor, mama bankarski službenik. Siguran posao, plata, penzija. Sve se to urušilo u mojoj glavi kada je moj otac mlad preminuo, a majka zbog malverzacija rukovodstva Agrobanke ostala pred samu penziju bez posla, sa nivoom stresa koji ju je zamalo ubio. I? Čemu sve to? Sva ta iluzorna “sigurnost”?

U međuvremenu, toliko sam slušala o tome da sam luda što se registrujem, da nisam pri sebi što “državi dajem pare”, da će neko da me orobi ili da ću da samo navučem gnev države na sebe koja će da me cedi, da sam godinama odlagala korak koji sam sve intenzivnije osećala u sebi kao neminovnost i kao nešto sklono mojoj ličnoj prirodi.

Ja sam oduvek bila preduzimljiva, okrenuta projektima, volonterizmu, aktivnostima, produkciji, studijama, radu. Nisam se stidela da zasučem rukave i neretko povraćam od fizičkih napora da se neki projekat izvede do kraja, ali i da dan i noć učim, radim ili pišem neki rad, studijsko istraživanje ili analizu.

Ipak, i pored svega toga, tuđa mišljenja su me gurala od tog koraka konstantno. Interesantno, niko od tih ljudi nije skoro pa ni radio, a kamo li bio preduzetnik.

Na neki način, moje hendlanje po dve škole paralelno, organizacija rasporeda, pregovaranje sa profesorima, akademskim službama, pisanja molbi, regulisanje ispita, putovanja i apliciranja za stipendije i istraživačka putovanja su me pomalo zaista i pripremala, ako ništa, a ono na to da se borim i da ne odustajem dok ne dođem do optimalnog rešenja.

Upornost i strpljenje. Ultimativne lekcije. I kvalitet, ali akcija, rad i disciplina. To je ono što je u korenu samog preduzetništva. Ne morate sve znati da radite sami, ali morate znati da delegirate sve, kako i kome, i zašto.

S druge strane, tu su i networking i povezivanje sa ljudima koji zapravo nešto znaju o svemu tome. Ovo mi je pomoglo da zaista saznam korisne informacije i ovde dolazim do prve važne stavke. Networking. Povezujte se sa ljudima koji su iz sličnih krugova u kojima želite da budete, čujte njihova iskustva, pitajte.

Ovo je to znanje koje ne postoji u školama, a to je tragično. Deca će naučiti mnogo toga u školi, ali neće od nastavnika nikad naučiti kako da postanu stručnjaci spremni za novo doba, kako da ovladaju preduzetničkim duhom, popune fakture ili naprave projekat. Retko gde psotoje entuzijasti koji će delić veština tipa javnog nastupa ili aktivizma uvrstiti u svoj kurikulum, između ostalog i jer su nastavnicima danas ruke poprilično vezane.

Preduzetništvo je za mene bilo izazov, novi poduhvat i avantura, a ono to zaista i jeste. To je igrica na životnom nivou, nešto što se živi svakodnevno i jeza me hvata kada čujem gomile motivacijonih govornika koji prodaju magle da je svako za to. Nije. Jednostavno nije, nije taj tip ličnosti, nije taj profil i ne treba svi da budemo isti. Ovo apsolutno ne znači da je iko vredniji ili manje vredan.

Neko ko radi od 9-5 je savršeno srećan, ima značajno manji nivo stresa, ali i manje slobode, što nije loše jer negde ima i odmor tokom kojeg zaista ne mora da misli ni o čemu. Kad ste preduzetnik odmor praktično ne postoji.

Ono što postoji je drugačiji životni stil u kojem ćete ili uživati ili sagoreti, zapaliti se kao prodaja peleta pred zimu ili potpuno utonuti u depresiju, a neretko i dugove. Aкo ste skloni prokрastrinaciji, nikako ne treba da ulazite u preduzetničke vode. Preduzetništvo znači da nosite u sebi plamen ideja koji gori bez prestanka i da u svemu vidite prilike, da vas ta frekvencija razmišljanja usrećuje i da to što radite – radite zaista odlično.

Još jedna stvar koja se nigde ne uči vezano za preduzetništvo – to je kako da budete pošteni. Šta pod ovim podrazumevam? Pod ovim podrazumevam da u svim poslovnim aktivnostima zaista želite svojim klijentima uspeh, da razmišljate dugoročno, poštujete novac koji vam je dat, a iznad svega sopstveni rad. Naučiti odrediti cenu za svoj rad veština je koja se stiče vremenom, zato i treba da pazite kako tome pristupate. Dešavalo mi se da me prevozaju i budzašto mi plate, a i da budem unapred adekvatno plaćena, pa i bolje nego što sam očekivala. Kako se do toga dolazi? Isključivo rezultatima. Pričajte šta radite. Nemojte da krijete po tom seljačkom principu koji vlada kod nas. Ako neko treba da ode ili bude “ukraden” pustite ga. Nešto bolje i za vas će doći.

Da rezimiram:

• Steknite veštinu i znanje u određenoj oblasti (ili oblastima, ne dozvolite da vas tretiraju kao mene da više interesovanja znači manjak fokusa, naprotiv – to je samo ogromna prednost)
• Upoznajte se sa neophodnim veštinama iz sfera menadžmenta, marketinga, dizajna, poslovanja i finansija
• Upoznajte ljude iz sektora u kojem poslujete
• Radite, ne filozofirajte
• Akcija! Ne čekajte, već budite proaktivni
• Ne prokrastinirajte
• Dobro popričajte sa sobom šta je vaša sreća, a ne šta vam se spolja nameće
• Verujte u svoje kapacitete i ne slušajte druge
• Budite spremni na greške i imajte pokriće
• Kada se odučite na registraciju – imajte sigurne klijente. Obično je potreban 1 klijent koji će vas prebaciti sa freelance na “PR mode”
• Obezbedite 2-3 meseca sredstava za život
• Obezbedite opremu i po mogućstvu mrežu saradnika
• Pametno vodite svoje online prisustvo
• Delite šta radite i ne plašite se das će vam neko nešto uzeti.
• Budite i skromni i primenjujte princip “pay it forward”. Verujte mi radi
• Negujte ljude oko sebe
• Dobro vodite računa o pravnim procedurama i rokovima
• Naučite da vodite finansije i fakture, ne plašite se, sve je bauk u početku
• Pitajte šta ne znate i bez sramote, posebno u početku. Ne postoje glupa pitanja, postoje glupe greške koje možete napraviti upravo ukoliko ne pitate
• Budite hrabri i dišite

Tužno je da ljudi koji zaista rade, stvaraju, zapošljavaju, i da, posledično imaju novca, umesto podrške, često nailaze na osudu ili se za njih smatra da im je sve “lako”. Niko ne vidi besane noći, rad od po 18 sati dnevno, sastanke od po 5 sati. Stresove i poremećen san i duge sate u kolima, na putu ili u redovima i bankama.

Preduzetnici nisu u novinama, nisu medijske ličnosti niti poslovični primeri, deca neće nikad reći da žele kad porastu da budu prduzetnici, kao recimo fudbaleri ili pevačice, ali svakako – preduzetnici kao uzori postoje i treba da postoje.

Kao što postoje i mladi koji žele da rade i nije istina da su svi mladi katastrofa, da je kompletno društvo klonulo duhom i upalo u tešku letargiju.

Da spomenem opet stari članak iz emisije “Nedeljom u 2” Aleksandra Stankovića: “Promena percepcije o poslovanju i preduzetništvu ostaje dužnost svih generacija, da prepreke na koje nailaze prihvate kao izazov a ne kao (nerešive) probleme, te da iz njih izađu kao uspešni ljudi, građani, preduzetnici i glavni motori – pokretači društva.  Na kraju, da parafraziramo Borisa Vukića, “samonikli”, kako naziva preduzetnike, možda neće spasiti svet, ali bez njih ćemo sigurno propasti.”

Udahnite duboko i krenite.

The post Postati preduzetnik nije bauk ako se pozdraviš s pogrešnim uverenjima appeared first on Moodiranje.