fbpx

NAJČITANIJE

Šta je čudno u tome što neko izgleda “dobro za svoje godine”?

Poslednji slučaj je Šeron Stoun, koja je oskudno obučena napravila set modnih fotografija. Kako je i sama rekla, zaprepašćena je i zahvalna što se i dalje bavi modelingom i to u 62. godini. Ah, pa to je Šeron Stoun, i ne čudi...

Prvi put u Srbiji: Mobilni telefon + broj + internet bez ugovorne obaveze!

Da li ste znali da Srbija ima još jednog mobilnog operatera? Niste? Da, ima. I to, možda, najinovativnijeg na tržištu. Upoznajte se Globaltelom - mobilnim operaterom nove generacije.

Šta je olaplex tretman, koja je cena, kakva su iskustva i da li oštećuje kosu

Kad pogledaš rezultate na slikama to zaista izgleda "vau", međutim, da li je tako u stvarnosti? Da li oštećuje kosu i u kojoj meri, i kako ta kosa izgleda posle mesec, pa i godinu dana?
Karijera i biznis Damping, formiranje cena i zašto je koncept "ovce su za šišanje" poguban...

Damping, formiranje cena i zašto je koncept “ovce su za šišanje” poguban za sve

Damping je termin koji se koristi u kontekstu međunarodne trgovine. Pojavljuje se kada proizvođač spusti cenu predmeta koji ulaze na inostrano tržište na nivo koji je manji od cene koju plaćaju domaći kupci u zemlji porekla. Ovo se smatra namernim činom, sa ciljem sticanja konkurentske prednosti na uvoznom tržištu.

Setimo se kada su kod nas počele da se otvaraju prodavnice s kineskom robom: domaći proizvođači i trgovci hvatali su se za glavu, jer su svi počeli da kupuju “kod Kineza” po cenama koje su bile frapantno niže od regularnih.

To je situacija u kojoj može da se desi da vam je nekad jeftinije da kupite novi telefon nego da ga odnesete na servis telefona, čime se dodatno stavlja stres ne samo na prirodnu sredinu i ekološka pitanja, već i na sveopštu psihologiju konzumerizma i potrošačkog mentaliteta koji samo uzima, a ne neguje i ne pazi ono što već ima.

Prednosti i nedostaci dampinga

Primarna prednost trgovinskog dampinga je sposobnost prožimanja tržišta cenama proizvoda koje se često smatraju nepravednim. Jedan od najvećih nedostataka trgovinskog dampinga je taj što subvencije vremenom mogu postati preskupe da bi bile održive.

Međunarodni stav o dampingu

Iako Svetska trgovinska organizacija (VTO) zadržava sud o tome da li je damping nelojalna konkurentska praksa, većina država nije pristalica. Damping je legalan po pravilima STO, osim ako strana država ne može pouzdano da pokaže negativne efekte koje je izvozna firma prouzrokovala kod svojih domaćih proizvođača. Da bi se suprotstavile dampingu i zaštitile svoju domaću industriju od grabežljivih cena, većina država koristi carine i kvote.

Većina trgovinskih sporazuma uključuje ograničenja na trgovinski damping. Kršenje takvih sporazuma može biti teško dokazati, a može biti i skupo izvršiti u potpunosti. Ako dve države nemaju uspostavljen trgovinski sporazum, onda među njima ne postoji posebna zabrana trgovinskog dampinga. (izvor: investopedia.com)

A šta kaže individualna praksa?

U Srbiji, pa i u okruženju postoji uvreženo mišljenje koje kaže: „Ovce su za šišanje“. Ovo je poguban stav i uz svo demokratsko pravo da svaka roba ima svog kupca, nekada stvari odu predaleko. Posebno kada je u pitanju stručnost, kvalitet, iskustvo i znanje vezano za nečiju uslugu ili rad.

Naravno, pripravnici, praktikanti, početnici, često rade i besplatno, svi smo to prošli. Jasno je da kvalitet tog rada teško ima istu, ma i približno istu vrednost kao ono što će uraditi neko sa obimnim iskustvom i poznavanjem materije ili proizvoda. Nekima je to sasvim u redu.

Problem nastaje kada je u okviru dampinga i etički element vezan za sfere kao što su medicina, zdravlje i terapije, finansije i edukacija. Razumem da je nekome sasvim OK da ga neko priučen kursom iz engleskog uči za 300 dinara, ali ovo nikako nije dobra investicija, već može ne samo da uzalud potroši dragoceno vreme i novac, već i, posebno mladom polazniku ogadi jezik.

Postoje brojne škole u Kini koje smešno plaćaju časove, a tada diploma i nema merilo. Međutim, one imaju veoma jasno iscrtan plan, materijale u video i audio formatu, spremne resurse i nadzor. U prevodu, predavač engleskog radi po agendi.

Drugi primer je čest u digitalu. Postoje standardni i minimumi podrazumevanog kvaliteta: korišćenje alata, vreme neophodno da se nešto obavi, znanje koje se ulaže, kreativa i analitika, kampanje. Sasvim je u redu kada neko počinje da radi i besplatno, ja sam tako počela, a onda polako da naplaćuje vrednost koju već tada jasno zna da može da pruži. Ovde dakle nije u pitanju damping, osim ukoliko sami sebi ne spuštate cenu, čime nikome ne činite dobro.

Kako formirati cenu?

Većina ljudi se raspituje koliko da nešto naplati i istinski ne zna kako da formira cenu. Ovo je realnost. Posebno u početku, jednostavno ume biti teško odrediti vreme, resurse i materijal za rad, kao i profit koji treba da vam ostane. Vremenom, naučite da odredite sebi nekoliko tipova cena:

  • cena po proizvodu
  • cena po projektu
  • cena po usluzi
  • cena po satu
  • cena po vremenskom trajanju rada i saradnje
  • cena po kompleksnosti zadatka
  • cena po tipu zadatka
  • cena po količini sa popustom

Naučila sam odavno da postoji minimalna cena mog sata života ispod koje ću radije da šetam nego da gubim vreme, a koliko god vam to delovalo kontra intuitivno, imajte u vidu da za to isto vreme možete sa nekim ko ceni vaš rad da imate ispunjavajuću i pozitivnu saradnju, sa uzajamnim benefitima, u kojima nećete svoj rad kompromitovati, a neko se od njega bogatiti.

Skoro mi je klijent sa kojim sam godinama sarađivala i kojeg izuzetno cenim tražio da rad nastavimo pod starim uslovima i po neverovatno niskoj ceni, uz obrazloženje da imaju ponude za pisanje ispod 1 dinara po reči, očekujući da ću to bez razmišljanja prihvatiti.

Malo je reći da nismo sisali vesla, a ovim želim da ohrabrim i kolege koje se ovakvim dampingom bave, kao i vas koji ste možda na početku, da se setite da postoji i rad na kompenzaciju koja može biti daleko vrednija od ovakvog honorara, a da ne govorim u slučajevima u kojima ste registrovani preduzetnik i imate svoje troškove.

Ukoliko vidite da neko nema poštovanja za vas, ne treba vam to. Isto tako me skoro kontaktirala jedna firma za part-time rad od 20h nedeljno po ceni od 300 dolara, ali ako mislite da je to dobra cena, to je jedva 4 dolara na sat, a više od toga zaradi se radeći bilo šta. Naravno da sam odbila, iako razumem da bi nekome bilo to sasvim u redu, posebno nekome ko bi da uči, ali imajte u vidu da nije isto iskustvo od 1 kursa ili par meseci rada i preko decenije u poslu.

BUDI SPREMAN DA PUSTIS DA BI DOBIO

10 minuta nakon što sam odbila uvredljivu ponudu saradnika o čijem radu ionako nikada nisam imala neko dobro mišljenje (mi kopirajteri i kontent kreatori ipak vremenom sarađujemo sa velikim brojem SEO i Internet stručnjaka i uz njih takođe učimo), dobila sam ponudu jedne druge firme za veoma odgovarajući honorar koji ceni moje rezultate, iskustvo i znanje.

Moramo pustiti nekad da bismo dobili. Zato fokus uvek MORA da bude na tome šta znate da uradite, šta možete da garantujete, koliko ste spremni da se nečemu posvetite, a ne na tome šta drugi rade. Ulažite u sebe i ne zaboravite da edukacije koštaju, svaki minut čitanja, učenja, istraživanja, svega košta.

Ne dozvolite da vam plaćaju minute rada kao takve po sebi, već ne zaboravite da vam se plaća i svo ono vreme koje je bilo neophodno da biste nešto savladali.

Naplatite svoj život, a slušajte instinkt i osećaj u stomaku koji će vam uvek reći veoma jasno da li je odluka ispravna. Na kraju krajeva, intuicija je samo sublimirani skup percepcija poslat u fizičkoj formi. Verujte joj.

Preporuka urednika:

Jesen u mom kraju – 20 godina kasnije

Sećate li se školskih sastava? Svi smo se hvatali za glavu kada bi za temu dobili "jesen u mom kraju". Pogledajte kako upravo ova tema izgleda iz pera odrasle dece.

Originalni i blesavi pokloni za rođendan u fazonu devedesetih

Od ponovnog pokretanja klasika kao što je Netflixov remake "Chilling Adventures Of Sabrina" do oživljavanja visoke mode, kao i modnih majica, nostalgija 90-tih je ponovo tu, potpuno stilizovana ovih dana i prisutnija no ikad.

Bože pravde: istorija srpske himne

Srpski narod je svoje vekovne snove o slobodi gotovo oduvek pretakao u stihove i pesme i na taj način od zaborava čuvao svoje pobede i poraze. Među tim pesmama, neka se uvek izdvajala, i upravo ta pesma služila bi kao narodna himna. To je uvek bila ona pesma koja je opijala osećanjem pripadnosti jednoj naciji i veri, i koja bi narodu udahnjavala snagu i nadu.

Zaprati @moodiranje.rs na Instaću 🙂

OSTAVI KOMENTAR

Uneti komentar
Uneti ime ovde

Više s weba:

Kako da naučite da pišete i osećate se fenomenalno uz 5 saveta iz života

Neko uverenje vlada da sve što valja mora biti lako. Toliko smo zagnjurili glave u stvari uma, poslove vezane za ekrane, za procese i procedure, da smo se poprilično udaljili od onih aktivnosti koje iziskuju fizički umor, traže od nas da zasučemo rukave i stvorimo nešto golim rukama.