Već neko vreme se propagira pomalo toksičan koncept toga da je jedina sreća u životu biti preduzetnik, raditi samostalno, biti kovač svoje sreće, a neretko i po svako cenu. Posebno se ovaj koncept nameće ženama, ali iako sam i sama deo tog sveta, broj žena sa kojima se susrećem kojima se pokazalo da im ne […]
Dopunjeno: 05. 05. 2022.
Već neko vreme se propagira pomalo toksičan koncept toga da je jedina sreća u životu biti preduzetnik, raditi samostalno, biti kovač svoje sreće, a neretko i po svako cenu. Posebno se ovaj koncept nameće ženama, ali iako sam i sama deo tog sveta, broj žena sa kojima se susrećem kojima se pokazalo da im ne prija taj stil života nije mali. I dok ne želim da ispadne da vas ubeđujem protiv donošenja te nimalo lake odluke u kojoj dajete otkaz i krećete putem samostalnog poslovnog života, želela bih da ukažem na nekoliko stvari o kojima morate voditi računa unapred. Bilo da želite da krenete u biznis ili da od svog hobija napravite posao, pre nego krenete da ulažete u materijale ili promociju ili sam rad, pre nego što se preopteretite i počnete da imate osećaj da se razvlačite i rastežete kroz poslove previše poput streč folija i dolazite blizu tačke pucanja, trebalo bi da uložite u sebe, a evo i zašto.
U jednoj sjajnoj grupi na Facebook platformi se povelo pitanje o tome koliko je hobi dobra opcija za poslovanje i mišljenja su podeljenja. Urednica grupe Aleksandra Petrovski napisala je:
“Moja 2 centa: iako je opšti trend glorifikovanja pretvaranja hobija u (dodatni) posao i uskakanja u preduzetničke vode, dobro razmislite o obe stvari. Skroz je ok ako to nije za vas i ne pronalazite se u tome. Ne znači da ste manje vredni na bilo koji način. Da, uvek ohrabrujem ljude da se oprobaju u nečemu novom, ALI samo ako je to izbor u skladu sa njima samima, a ne zato što je to opšti trend ili je nametnuto od druge strane.”
Đorđe Civrić je istakao zanimljiv stav:
“Između ostalog, dolazi i do promene motivacije (intrinzičke u extrinzičku, iliti unutrašnje u spoljašnju) što dovodi do manjeg zadovoljstva u obavljanju same aktivnosti. (Eksperimentalno potvrđeno.)
Tako da, ako se zadovoljstvo ne kompenzuje drugim biznis (organizacionim, socijalnim, materijalnim, statusnim, …) zadovoljstvima čovek može da se oseća manje zadovoljno, ukupno.
Dodao bih još i da uključivanje ekstrinzičke motivacije umanjuje intrinzičku čak i kasnije kad ekstrinzička izostaje. Ne bih da vas plašim ali, ovo je potencijalno rizično u smislu bespovratnog gubljenja aktivnosti kao hobija. (Takođe eksperimentalno potvrđeno.)”
Moje mišljenje je sledeće:
” Kult preduzetništva kao ultimativnog cilja je jako opasan, posebno ako prethodi umesto da sledi rad na sebi. Uvek napominjem to studentima i naročito ženama. Neretko čujem i na treninzima da bi htele ALI. Pa dok se ne reši to ali-nikako. Imam lični primer iza sebe i oscilacije između rada u sistemima i samostalno, freelance i registrovano. Imam teške odluke zamrzavanja i gašenja iza sebe zbog kriminalno loših uslova i tretmana zakona za trudnice i porodilje, kao i rad u okvirima edukacionih ustanova i nvo. Apsolutno NIJE SVE ZA SVAKOGA. I vratimo ponos domaćicama kad smo kod toga jer težeg posla NEMA.”
Dodala sam i to da upravo i jeste problem u odsustvu smislenog i strukturiranog vođenja poslovanja. Propagira se da je dovoljna samo volja i želja, “ljubav” prema nečemu, a iza uspeha je mnooogo toga. Primeri poput Vas i mene itd koji uspeju nisu reper za strukture ličnosti kojima takav život ne odgovara i ne sme se nametati kao ideal koji je dosežan prostom odlukom. Zato je jako važno najpre videti motivaciju za samostalan rad. Mnogima su životi uništeni jer su uvereni da je to cilj, bez da se dublje pozabave sobom, a i bez analize ličnosti. Nekad hobi treba da ostane izvor zadovoljstva i hobi, to je to.
10 najboljih faktora uspeha za preduzetnike determinišu se kroz generalizovane instrukcije, ali pre svih njih koje ću navesti kasnije, trebalo bi da se dobro zapitate da li želite taj život pre svega, da li neizvesnost, stres i pritisak jesu nešto što će vam prijati, kao i da li ste dovoljno jake volje i incijative kao najviših razvojnih veština da možete da samostalno radite i izbegnete prokrastinaciju.
Prokrastinacija je termin latinskog porekla koji podrazumeva odlaganje obaveza, zadataka i akcija za kasnije i tumači se kao mehanizam pomoću kojeg se osoba nosi sa aksioznošću, koja je vezana sa počinjanjem ili završavanjem određenog posla.
Prokrastinacija može dovesti osobu do pojave osećaja krivice, do stresa, čak i do problema u slučaju da je obaveza neispunjena. Ako je umerena može biti i neprimetna skoro, ali ako se javlja u pojačanoj meri, može dovesti do poremećaja normalnog funkcionisanja osobe, posebno kada pređe u naviku.
Uzroci variraju, a dobro je imati ih u vidu u slučaju da vam je potrebno da na nekom od njih radite, a opisani su kroz definisanje uzročnih faktora prokrastinacije:
Ona se često vezuje i sa depresijom i anksioznošću. Upravo zato ukoliko planirate preduzetnički život, ovo jesu pitanja sa kojima se na nivou vaše ličnosti morate suočiti. Pre svega je važno da ste svesni da ste u problemu i da prokrastinirate, da uočite podržavajuća ponašanja u smeru omogućavanja prokrastinacije, vaš odnos prema posvećenosti poslu i odlučnost za rešavanje problema prokrastinacije.
Ostali faktori koje bi trebalo da uzmete u obzir ako planirate pokretanje samostalnog rada su sledeći:
Srećno!
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ