Milica je mlada studentkinja Filološkog fakulteta, apsolvent, koja stoji na raskrsnici svog života. Dok se polako približava kraju studija, suočava se sa važnom odlukom koja će oblikovati njenu budućnost – da li da se bavi pedagogijom ili prevođenjem. Njena ljubav prema jezicima i želja da povezuje ljude iz različitih kultura usmerava je ka prevođenju, ali je i dalje nesigurna. U poslednje vreme, sve više istražuje šta radi jedna prevodilačka agencija, pokušavajući da pronađe svoj put.

Inspirativno Putovanje do Titule Prevodioca

Milica je oduvek volela jezike. Još kao dete, fascinirala se stranim rečima i kulturama. Njeno interesovanje za jezike je raslo tokom godina, a upis na Filološki fakultet bio je prirodan korak. Sada, kao apsolvent, Milica se suočava sa izazovom da odluči u kom pravcu će krenuti njena karijera.

Prevodilačke Agencije: Most ka Globalnoj Karijeri

Jedna od glavnih opcija koja se Milici nudi su poslovi koje donosi prevodilačka agencija. Ove agencije igraju ključnu ulogu u globalnoj komunikaciji, povezujući ljude i organizacije širom sveta. Rad u prevodilačkoj agenciji pruža priliku da se radi na raznovrsnim projektima, od prevođenja pravnih dokumenata i medicinske dokumentacije do marketinških materijala i literarnih dela.

Kako Postati Dobar Prevodilac

Milica zna da postati dobar prevodilac zahteva više od same ljubavi prema jezicima.

Evo nekoliko koraka koje treba da preduzme kako bi postala uspešan prevodilac:

1. Formalno Obrazovanje: Iako je već na dobrom putu sa svojim studijama na Filološkom fakultetu, dodatne kurseve i specijalizacije u prevođenju mogu joj pružiti prednost. Milica može istražiti sertifikovane kurseve za prevođenje, koje nude mnogi univerziteti i online platforme.
2. Razvijanje Jezičkih Veština: Osim osnovnog znanja jezika, potrebno je stalno unapređivati jezičke veštine. Milica može čitati knjige, gledati filmove i serije, i praktikovati pisanje na jezicima koje planira da prevodi.
3. Specijalizacija: Prevođenje specifičnih oblasti, kao što su pravo, medicina ili tehnika, zahteva dodatno znanje. Milica može razmotriti specijalizaciju u oblasti koja je posebno zanima, što će joj omogućiti da se istakne na tržištu.
4. Korišćenje Tehnologije: Savremeni prevodioci koriste alate kao što su CAT (Computer-Assisted Translation) alati. Učenje kako koristiti alate kao što su Trados, MemoQ ili Wordfast može značajno unaprediti Milicine veštine i efikasnost.
5. Praktično Iskustvo: Praksa je ključna. Milica može volontirati ili raditi kao stažista u prevodilačkim agencijama, ili se uključiti u projekte prevođenja za neprofitne organizacije. Ovo će joj pomoći da stekne praktično iskustvo i izgradi portfolio.

Pronalaženje Klijenata i Posla u Prevodilačkoj Agenciji

Nakon što usavrši svoje veštine, sledeći korak je pronalaženje posla ili klijenata.

Evo nekoliko strategija koje Milica može koristiti:

1. Umrežavanje: Prisustvovanje konferencijama, seminarima i radionicama može pomoći Milici da upozna ljude iz industrije. Umrežavanje sa kolegama prevodiocima i potencijalnim klijentima može otvoriti vrata novim prilikama.
2. Online Prisustvo: Kreiranje profesionalnog profila na platformama kao što su LinkedIn, ProZ i Upwork može pomoći Milici da se poveže sa klijentima širom sveta. Aktivno prisustvo na ovim platformama i učestvovanje u diskusijama može joj doneti vidljivost i nove poslove.
3. Portfolio: Izrada profesionalnog portfolija sa uzorcima prevoda je neophodna. Portfolio može uključivati različite vrste prevoda koje je radila, kao i preporuke zadovoljnih klijenata.
4. Pridruživanje Profesionalnim Udruženjima: Pridruživanje udruženjima prevodilaca, kao što su Društvo sudskih tumača i prevodilaca ili Međunarodno udruženje konferencijskih prevodilaca, može pružiti Milici pristup resursima, obukama i umrežavanju.
5. Marketing i Samopromocija: Milica može koristiti društvene mreže i osobni web sajt za promociju svojih usluga. Redovno deljenje korisnog sadržaja o prevođenju, saveta i članaka može joj pomoći da izgradi autoritet i privuče klijente.

Inspiracija za Budućnost

Dok razmišlja o svojoj budućnosti, Milica shvata da rad u prevodilačkoj agenciji nije samo posao, već prilika da doprinese globalnoj komunikaciji i poveže ljude iz različitih kultura. Prevodilačke agencije nude dinamično okruženje u kojem može rasti i razvijati se kao profesionalac.

Odluka da postane prevodilac omogućila bi Milici da koristi svoje jezičke veštine na najvišem nivou, istražuje različite oblasti i stalno se suočava sa novim izazovima. Kroz rad u prevodilačkim agencijama, Milica može izgraditi karijeru koja je ispunjava i pruža joj priliku da pravi stvarne razlike u svetu.

Milica je na prekretnici svog života, suočena sa važnom odlukom. Dok se dvoumi između pedagogije i prevođenja, sve više je privlače mogućnosti koje nude prevodilačke agencije. Kroz marljiv rad, stalno usavršavanje i strast prema jezicima, Milica može postati uspešan prevodilac i ostvariti svoje snove. Prevodilačke agencije će joj pružiti platformu da iskoristi svoje veštine i doprinese globalnoj zajednici, stvarajući mostove između različitih kultura i jezika.

The post Kako Prevodilačka Agencija Može Oblikovati Budućnost Mlade Studentkinje appeared first on Moodiranje.

Odmah da vam kažemo, u pitanju je i jedno i drugo i to nije karakteristično samo za naša podneblja, već pojava simptomatična za ceo svet. Kroz istorijske etape, kada je počela da cveta trgovina, putovanja, a i ratovi, “sudari” s narodima i zemljama s kojim ne postoji direktna granica prouzrokovali su davanje karakterističnih naziva. Tada nisu postojale prevodilačke agencije da nas uče kako se koji vlastiti strani naziv pravilno izgovara, nego su se ljudi snalazili na njima poznat način.

Krenimo od pomenute Holandije (na Google mapi upisana kao Netherlands), koju komšije Hrvati zovu Nizozemska, u čemu su tačniji od nas. 

Naime, Holandija (i varijacije naziva, prisutne kod još nekih naroda) potiče od “holt land”, što znači “šumovita zemlja”. Fora je što je to samo deo današnje Holandije, u prošlosti (kada smo usvojili naziv) to je bila grofovija Holandija, jedna od 12 provincija ove zemlje. Dakle, kad kažemo Holandija, mi mislimo na celu zemlju, a naziv se zapravo odnosi samo na jedan njen deo.

Originalan naziv se razvijao poslednjih 6 vekova – Nederland (na engleskom Netherlands), što u prevodu znači “niske zemlje”, što znači da je cela nizijska zemlja dobila naziv po geografskoj karakteristici.

Iz svega ovoga proizilazi da mi pogrešno zovemo ovu zemlju – to bi bilo kao kad bi Holanđani celu Srbiju zvali Šumadija.

Kako Nemačka od Deutschland, odnosno, Germany?

Nemci sebe i svoj jezik zovu Deutsch (od stare reči koja znači narod, onaj koji pripada narodu), a država je Deutschland, to svi znamo. Kinezi, Japanci i Danci imaju svoje verzuje izvedene od originalnog naziva, dok Germany potiče iz latinskog i starih spisa u kojima se pominje narod Germani.

Sa ovim narodom (kod Francuza, Arapa, Portugalaca, Španaca i Turaka – Alemani) došli smo u susret jako davno, i to ne kroz trgovinu, turizam i prijateljske relacije. Legenda kaže da su u trenutku susreta slovenska plemena bila daleko naprednija i pismenija od nemačkih koja su govorila nekim čudnim, potpunom nerazumljivim jezikom, usled čega smo im prikačili pridev “nem” od čega se razvio i naziv države, naroda i jezika.

Što se ostalih zemalja tiče, u velikoj meri smo “ispoštovali” originalno poreklo reči, uz neznatne modifikacije, pa tako imamo:

• España – Španija
• Portugal – Portugal, Portugalija
• Italia – Italija
• La France – Francuska
• Éire, Airlann – Irska
• Danmark – Danska
• Polska – Poljska
• România – Rumunija

i tako dalje, istražite sami kome smo dodali sufiks -ska, a kome -ija. Iako često deluje konfuzno, lepota “sudaranja” jezika (naročito iz različitih grupa indoevropske grupe jezika) očitava se u tome da ma koliko različiti jezici bili, ipak imaju mnogo sličnosti.

Još više je zabavnih anegdota i legendi, poput one kako je ploča od usitnjenog drveta, koja se koristi u gradnji, dobila naziv medijapan – priča kaže da smo ove ploče najpre uvozili iz Japana, a da su ih ovdašnji majstori druge polovine prošlog veka tako nazvali na osnovu oznake porekla: made in Japan (mejd in Japan – mejdinajapan – medijapan)!

A kako smo izvrnuli (pa čak i obesmislili) poznate strane izraze, pročitajte ovde:

Praška šunka, španska sela, ruska salata i ostale geografsko-jezičke zavrzlame

The post Zašto smo prekrojili Nederland u Holandiju, Germany u Nemačku, i slične geo zavrzlame appeared first on Moodiranje.

Postavlja se pitanje kada je najbolje krenuti na neki od tečajeva koje nude škole stranih jezika. U ovome nema dileme. Odgovor je-što pre!

Mit broj 1: Detetu je rano da uči strani jezik, a mogu i ja da ga učim kod kuće.

Osim ukoliko niste u stanju ili nemate resurse da obezbedite detetu apsoutnu bilingvalnost u domu, svo znanje koje će steći svešće se na impresivnih nekoliko reči i fraza, ali tu komunikacije biti neće. Moram ovde biti rigorozna jer sam previše puta prisustvovala scenama u kojima su deca kretala čak na neke kursiće jezika, uz neke aplikacije i suve pesmice, pa nije davalo rezultata. Uzdanje u školski sistem takođe je uzaludno. Roditelji često veruju da je bolje da se dete uhoda u školi, da se ne optereti, naravno i iz objektivnih finansijskih razloga. Ali znate li kako je gledati u oči devetogodišnjaka koji sa suzama shvata da ne razume ništa? Ne zna ni reč da kaže, ali možda uspe i da uradi neki test? Koji želi da zna, a plaši se da je kasno? Na kraju tog niza sam više puta sedela ja, tražeći krojeno rešenje za to dete, a to ume da bude i emotivno i iscrpljujuće. Posebno kada postoji odličan sistem koji funkcioniše, kao i ljudi koji umeju da ga primene, zato ne treba čekati, ni slučajno. Što pre-to bolje.

Mit broj 2: Učenje stranih jezika je dosadno!

Ah, koliko je samo ovo pogrešno. Priznaću da postoje đaci koji jednostavno nisu za grupnu nastavu, kojima treba više fokusa i bolje rezultate postižu u 1-1 sistemu. Ali ovo je retko. Rad u grupi, psihosociološki efekti učenja jezika, osnaživanje kapaciteta, usvajanje radnih navika, bogaćenje rečeničnih strukura i vokabulara, druženje, gluma. Sve su to elementi idealni za one najmlađe, a posle tog perioda, rad na jeziku podrazumeva komunikaciju u grupama do 12 polaznika (određeno po CEF-u, što javno školstvo apsolutno ne može da pokrije) na jednom višem nivou. Ta komunikacija na stranom jeziku znači da se polaznici teraju da misle, da se angažuju, da odgovaraju na neka pitanja koja su možda na maternjem jeziku prirodno usvajali bez da o njima razmišljaju. Podrazumeva jednu introspekciju, razvoj observativnog stava i analize, promatranja, a često i rušenja kulturoloških predrasuda i stavova. Retko šta je lepše od toga da posmatramo decu kako iz godine u godinu rastu, kako se njihove misli usložnjavaju, kako se širi njihova opšta kultura dok postavljaju sebi nove i nove izazove. Spomenula sam već i druženje. Na nastavi stranog jezika nastaju prijateljstva za ceo život. I dok mladi pričaju u poslednjem koncertu ili skandalu neke estradne histerije, u mojoj učionici se uvek pričalo o istoriji Beograda, internacionalnim običajima, praznicima, biznisu, biologiji i ekologiji, društvu. Učenje stranog jezika podrazumeva pokrivanje svega zaista na ovom svetu, prilagođeno uzrastu, zrelosti i fazi učenja deteta naravno.

Mit 3: Svako ko zna jezik može da ga predaje.

Pa, recimo svi fakulteti koji imaju potencijal zaposlenja u pedagogiji ne samo da imaju upravo predmet pedagogija, već i didaktike, metodologije nastave, kao i brojne psihologije, radionice i seminare vezane za rad sa mladima, decom, pa i odraslima. Apsolutno nije isto pristupiti predškolcima ili tinejdžerima, i iako svaki profesor negde ima svoje preference, ja lično sam uvek uživala u oba. Mladi nas drže nekako u toku, a deca nam donose neku posebnu radost. I jedni i drugi traže apsolutnu pažnju i uzimaju sve od nas, u svakom trenu. Učionica je pravi mikrokosmos. U učenju jezika je nešto drugačija situacija nego kod drugih predmeta. Analizira se svet, deca vas slušaju i morate biti primer i uzor na neki način. Deca vide sve, kao što znamo. I sve iz kuće i škole oni donesu na čas. Nedoumice, strahove, umore, nepravde, nedodeljene poene na testu, bol i kazne, tuge. Da li biste bilo kome ko ne shvata psihologiju nekog uzrasta i primerenost istom tek tako dali da radi sa vašim detetom? Kada je nervozno pa nemirno ili kad mu nešto ne ide? Zdrava sredina je jedini put za napredak. A to koliko će dete napredovati i zavoleti učenje stranog jezika, između ostalog, zavisiće i od ovoga.

Postoje brojne razlike u nastavi dece i odraslih i s razlogom se ozbiljne škole stranih jezika fokusiraju na ovo. Ono što je kod svih isto jeste da nijedna ne može da ubrza usvajanje jezika mimo bioloških, individualnih i starosnih kapaciteta, a izgubljeno vreme je najskuplje.

Jesen je idealan trenutak za upis u školu stranih jezika.

Odlučili?

The post Učenje jezika: Istine i mitovi appeared first on Moodiranje.

To su oblikom slične reči koje pripadaju različitim jezicima, a čija se značenja razlikuju bilo potpuno bilo delimično. Pošto jedna reč često ima više od jednog značenja, to su odnosi među lažnim parovima raznovrsni, a njihovo izučava­nje spada u oblast teorijske lingvistike. Zbog zavodljive spoljašnje sličnosti ovakvi oblici predstavljaju zamke u koje se hvataju svi koji uče strani jezik, dobre agencije za prevođenje pa neretko i prevodioci, kao bolji poznavaoci stranog jezika i sudski tumači.

Koji su najčešći lažni parovi u engleskom jeziku?

Eventually – nije eventualno, već na kraju krajeva.

At the end of the day nije na kraju dana, već na kraju krajeva.

Evidence nije evidencija, već dokaz.

Fabric nije fabrika već materijal.

Baby shower ne znači tuš za bebe, već kućna svečanost na koju se donose pokloni trudnici za bebu.

China jeste država Kina ali i porcelan, porcelansko posuđe.

Extend one’s sympathy to someone nije pokazati prema kome simpatije, već izraziti saučešće, saosećanje.

Billion se na srpski prevodi kao “milijarda“, dok broj bilion na srpskom označava 1.000 milijardi.

Genial nije genijalan, već ugodan, vedar, srdačan.

I can’t help myself ne znači da ne mogu sam sebi da pomognem, već da prosto ne mogu da odolim.

Milk and water ne znači mleko pomešano s vodom, već se koristi da označi nešto slabo i bezbojno.

Nobody’s home ne znači da nema nikog kod kuće već da se neko ponaša ili deluje kao da je odsutan duhom ili čak da možda nije sasvim čitav, tj popularno govoreći da mu fali daska u glavi.

On the button ne znači na dugme, već tačno na vreme.

Wet blanket nije samo mokro ćebe, već i neko ko je ili se ponaša mrzovoljno. Put someone in the club ne znači učlaniti koga u klub, već napraviti kome dete.

Engleska reč ambulance označava kola hitne pomoći, mada oblikom podseća na srpsku reč ambulanta koja označava ustanovu gde se bolesnim i povređenim osobama pruža neophodna medicinska pomoć.

Poseban su problem razlike u američkom i britanskom engleskom što se tiče pisanja.

Lažni parovi u stranim jezicima

Nije samo engleski problem. I drugi jezici imaju svoje “bisere”.

I u ruskom i u srpskom jeziku postoji reč iskustvo/iskustvo, ali na ruskom jeziku ta reč znači umetnost. Slovo na ruskom znači reč, dok je bukva na ruskom slovo, a kod nas vrsta listopadnog drveta. Život ne znači život, već stomak. Stolica nije stolica, već glavni grad, dok ponos znači dijareja.

Francuska reč demande znači zahtev, dok oblikom sličan španski glagol demandar znači tužiti . Engleska reč embarrassed (zbunjen, postiđen ) i španska reč embarazada (trudna); reč sensible koja na engleskom jeziku znači razuman, dok ista reč, u potpuno istom obliku, na španskom i francuskom jeziku znači osetljiv.

Engleska reč advertisement (“reklama, oglas“) i reči advertência (portugalski), advertencia (španski), avertissement (francuski), avertisment (rumunski) i avvertenza (italijanski) koje znače “upozorenje“.
Lažni parovi se javljaju i u slučaju kineskog i japanskog jezika, kada isti skup simbola ima različito značenje na ta dva jezika – 手紙 na kineskom znači “toalet papir“, dok na japanskom jeziku znači “pismo“.

Pa se vi družite na stranim jezicima!

The post Kakve veze imaju naš paradajz i engleski paradise? Nikakve, osim što se zovu “lažni parovi” appeared first on Moodiranje.