Iako se mnogi diče time da engleski znaju dobro ili odlično, na “terenu” se često pokaže suprotno. Mnoge škole izdaju nekakve sertifikate i diplome, obećavajući brzi napredak i gurajući polaznike sa tečaja na tečaj, bez da je njihovo znanje realno i dugotrajno usvojeno.

Postavlja se pitanje kada je najbolje krenuti na neki od tečajeva koje nude škole stranih jezika. U ovome nema dileme. Odgovor je-što pre!

Mit broj 1: Detetu je rano da uči strani jezik, a mogu i ja da ga učim kod kuće.

Osim ukoliko niste u stanju ili nemate resurse da obezbedite detetu apsoutnu bilingvalnost u domu, svo znanje koje će steći svešće se na impresivnih nekoliko reči i fraza, ali tu komunikacije biti neće. Moram ovde biti rigorozna jer sam previše puta prisustvovala scenama u kojima su deca kretala čak na neke kursiće jezika, uz neke aplikacije i suve pesmice, pa nije davalo rezultata. Uzdanje u školski sistem takođe je uzaludno. Roditelji često veruju da je bolje da se dete uhoda u školi, da se ne optereti, naravno i iz objektivnih finansijskih razloga. Ali znate li kako je gledati u oči devetogodišnjaka koji sa suzama shvata da ne razume ništa? Ne zna ni reč da kaže, ali možda uspe i da uradi neki test? Koji želi da zna, a plaši se da je kasno? Na kraju tog niza sam više puta sedela ja, tražeći krojeno rešenje za to dete, a to ume da bude i emotivno i iscrpljujuće. Posebno kada postoji odličan sistem koji funkcioniše, kao i ljudi koji umeju da ga primene, zato ne treba čekati, ni slučajno. Što pre-to bolje.

Mit broj 2: Učenje stranih jezika je dosadno!

Ah, koliko je samo ovo pogrešno. Priznaću da postoje đaci koji jednostavno nisu za grupnu nastavu, kojima treba više fokusa i bolje rezultate postižu u 1-1 sistemu. Ali ovo je retko. Rad u grupi, psihosociološki efekti učenja jezika, osnaživanje kapaciteta, usvajanje radnih navika, bogaćenje rečeničnih strukura i vokabulara, druženje, gluma. Sve su to elementi idealni za one najmlađe, a posle tog perioda, rad na jeziku podrazumeva komunikaciju u grupama do 12 polaznika (određeno po CEF-u, što javno školstvo apsolutno ne može da pokrije) na jednom višem nivou. Ta komunikacija na stranom jeziku znači da se polaznici teraju da misle, da se angažuju, da odgovaraju na neka pitanja koja su možda na maternjem jeziku prirodno usvajali bez da o njima razmišljaju. Podrazumeva jednu introspekciju, razvoj observativnog stava i analize, promatranja, a često i rušenja kulturoloških predrasuda i stavova. Retko šta je lepše od toga da posmatramo decu kako iz godine u godinu rastu, kako se njihove misli usložnjavaju, kako se širi njihova opšta kultura dok postavljaju sebi nove i nove izazove. Spomenula sam već i druženje. Na nastavi stranog jezika nastaju prijateljstva za ceo život. I dok mladi pričaju u poslednjem koncertu ili skandalu neke estradne histerije, u mojoj učionici se uvek pričalo o istoriji Beograda, internacionalnim običajima, praznicima, biznisu, biologiji i ekologiji, društvu. Učenje stranog jezika podrazumeva pokrivanje svega zaista na ovom svetu, prilagođeno uzrastu, zrelosti i fazi učenja deteta naravno.

Mit 3: Svako ko zna jezik može da ga predaje.

Pa, recimo svi fakulteti koji imaju potencijal zaposlenja u pedagogiji ne samo da imaju upravo predmet pedagogija, već i didaktike, metodologije nastave, kao i brojne psihologije, radionice i seminare vezane za rad sa mladima, decom, pa i odraslima. Apsolutno nije isto pristupiti predškolcima ili tinejdžerima, i iako svaki profesor negde ima svoje preference, ja lično sam uvek uživala u oba. Mladi nas drže nekako u toku, a deca nam donose neku posebnu radost. I jedni i drugi traže apsolutnu pažnju i uzimaju sve od nas, u svakom trenu. Učionica je pravi mikrokosmos. U učenju jezika je nešto drugačija situacija nego kod drugih predmeta. Analizira se svet, deca vas slušaju i morate biti primer i uzor na neki način. Deca vide sve, kao što znamo. I sve iz kuće i škole oni donesu na čas. Nedoumice, strahove, umore, nepravde, nedodeljene poene na testu, bol i kazne, tuge. Da li biste bilo kome ko ne shvata psihologiju nekog uzrasta i primerenost istom tek tako dali da radi sa vašim detetom? Kada je nervozno pa nemirno ili kad mu nešto ne ide? Zdrava sredina je jedini put za napredak. A to koliko će dete napredovati i zavoleti učenje stranog jezika, između ostalog, zavisiće i od ovoga.

Postoje brojne razlike u nastavi dece i odraslih i s razlogom se ozbiljne škole stranih jezika fokusiraju na ovo. Ono što je kod svih isto jeste da nijedna ne može da ubrza usvajanje jezika mimo bioloških, individualnih i starosnih kapaciteta, a izgubljeno vreme je najskuplje.

Jesen je idealan trenutak za upis u školu stranih jezika.

Odlučili?