Iako nekada i istorija smatra da su odluke donosili moćni muškarci, iza njih su stajale još moćnije žene, kao majke, supruge, kćerke ili ljubavnice. Takav njihov uticaj uglavnom uočavamo kao potomci ali retko i kao savremenici. Najbolji primer uticaja žene na državne poslove imamo u domaćoj istoriji, na primeru braka između Kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Lunjevica Mašin. Ona ne samo da je uticala na državne odluke svog supruga, koristeći svoju seksualnost i inteligenciju zarad statusne moći, već je uticala i na potpunu promenu kursa istorije srpskog naroda. Aleksandar VI, poznatiji kao Papa Bordžija, upamćen je kao veliki razvratnik. Njegova kćerka Lukrecija Bordžija bila je njegova marioneta i moneta za kupovinu uticaja i položaja, jer ju je iz tog razloga tri puta udavao.

Žene su, osvrćući se nazad kroz istoriju oduvek bile sredstvo “trgovine” zarad vlasti, ali su i one same i potpuno svesno skoristile svoju seksualnost baveći se obaveštajnim i kontra obaveštajnim radom. Mata Hari je bilo umetničko ime holandske egzotične igračice i kurtizane koja je za vreme Prvog Svetskog rata putovala između Engleske, Francuske, Holandije i Španije. Bila je kurtizana mnogih visokih funkcionera. Francuska obaveštajna služba je špijuna N-21 koji se pominjao u nemačkim tajnim porukama identifikovao kao Matu Hari, uhapsili su je i streljali. Madam Pompadur bila je dobro poznata kurtizana i čuvena ljubavnica Luja XV. Imala je ogroman uticaj na kralja, toliko da se mešala u veliki broj tema, od vojnih pitanja do spoljnih poslova. Smatrali su je odgovornom i zbog Sedmogodišnjeg rata.

Žene i njihov nemerljiv uticaj

Svi ovi primeri potvrđuju indirektan uticaj žena na važna državna i ratna pitanja ali i na razvoj istorije. Indirektan jer su svojom inteligencijom upotpunjenu svojom ženstvennšću i seksualnoću vršile uticaj na svoje na svoje muškarce, koji su u dobrom delu slučajeva bili samo figura i marioneta u rukama žene. Ipak, koliko god žene bili jake, stabilne i savršene u ulogama koje im život daje, na tu savršenost sujeta baca senke. Sujeta vezana za moć, lepotu, sposobnost zavođenja… Možda nam u dobrom delu sve to sjajno dočarava davno napisana misao našeg nobelovca, Iva Andrića: “Teško je gledati život očima bivše lepotice”. Iskorištavanje ženske lepote i seksualnosti u savremenom društvu dobilo je drugačiju dimenziju. Pa tako sada lepa ženska lica i tela reklamiraju i prodaju razne proizvode, od kupaćih kostima, kozmetičkih preparata, i alkoholnih pića, pa do prodavanja političkih ideja.

Dvadeset i prvi vek je bar sa pravnog aspekta vek muško-ženske ravnopravnosti. Ipak, delovi populacije su skloni preterivanju. Jedni teže ukidanju ženske seksualnosti i ženstvenosti (radikalne feministkinje) a drugi su zaostali u shvatanjima iz predhodnih vekova pa ženu posmatraju samo kao seksualni objekat i kao jedinu njenu ulogu smatraju reprodukciju (žena sedi kući, kuva ručak, čuva decu). Da li je žena nužno zlo, đavo bez kojeg nemožemo ili biće koje nepravedno kroz istoriju nije stajalo rame uz rame sa muškarcima, ostaje da razmislimo, i otkrijemo šta je opravdanje superiornosti nas muškaraca u odnosu na žene?!

The post Uticaj koji su pravile žene, kroz istoriju i danas appeared first on Moodiranje.

Biti debeo ili biti mršav, pitanje je sad? Zašto ne postoji zlatna sredina? Nekako se čini da ju je konzumerizam izbrisao – sa jedne strane imate ekstra mršave devojke, na granici anoreksije i bulimije, koje vas posmatraju sa stranica modnih i lajfstajl časopisa, a sa druge reklamne kampanje za Mekdonalds, Burger King i ostale fastfud gigante koje nam poručuju da nas sreća čeka negde duboko u mašću natopljenim krompirićima i hamburgerima.

Kada govorimo o opsesiji vitkim stasom, svakako da je „ciljna grupa“ anoreksije i bulimije lepši pol. Htele to, ili ne, mladim devojkama i ženama se od najranijeg pubertetskog doba nameće svojevrsan standard lepote – vitko telo i upali obrazi, sa istaknutim jagodicama. Manekeska lepota, u relativno kratkom periodu od petnaest godina, je prešla dug put – od zaobljene Sindi Kraford do dečački građene Kejt Mos. Velika je zabluda da modni svet ne kroji način života zapadnog društva.

Konzumerizam se početkom dabl ou dekade udružio sa vodećim modnim kućama i stavio šapu na sve ostale grane šou biznisa, tako da danas imate slučajeve u kojima su glumice i pevačice zaštitna lica Diora, Berberija, D&G… Madona, Natali Portman i Eva Longorija su idol mnogim mladim devojkama, koje teže da ih kopiraju u svakom aspektu života. Iako mediji pod maskom „dizanja svesti“ svakodnevno vode računa i o tome obaveštavaju javnost, gubitak kilograma Andželine Žoli i Kejt Midlton je pre podstrek nego upozorenje za najmlađe čiteteljke. Retke su one koje iz modno-estradnog sveta pokušavaju da skrenu pažnju na lošu stranu vitke linije, većina zvezda i zvezdica jedva čeka da sa obožavaocima podeli načine na koje su „doterale“ liniju do granica bolesti. Tako je pre par godina glumica Dženifer Eniston podelila tajnu svoje vitke linije koja se krije u jelovniku isključivo sastavljenom od bebi kašica, a našem podnevlju, voditeljka Sanja Marinković je brojala trešnje. Smešna je, ali još više tužna, izjava manekenke Linde Evanđeliste – „nemojte držati dijete, samo nemojte jesti kada ste gladni“.

Iako je eksplicitno gladovanje nemoguća misija za većinu populacije opsednute svojom „prekomernom“ težinom, farmaceutska industrija je rešila da umeša svoje prste i „pomogne“ gojaznim ljudima. Istorija čuvene pilule za mršavljenje je puna smrtnih slučajeva, jedan od skorašnjih je smrt 2 000 ljudi u Francuskoj pretprošle godine. Oni malo stariji će se setiti haosa koji je izazvala čuvena pilula za mršavljenje, prisutna i na ovim prostorima početkom devedesetih godina prošlog veka, koja je u sebi sadržala amfetamine. Obedial je ime čudesne tablete koja je bila prodavana bez recepata na ovim prostorima, takođe tokom ’90, a koja je ozbiljno ugrožavala funkciju nadbubrežne žlezde. Bitno je i spomenuti fantastičnu tabletu, aktuelnu u Beogradu, isto tokom ’90, od koje su žene zaista gubile kilograme, ali i dobijale novog kućnog ljubimca – pantljičaru.

Da li vam poznato zvuči ime Izabela Karo? Ovaj bivši francuski model je jedna od najžešćih boraca protiv anoreksije. Postala je poznata po reklamnoj kampanji protiv anoreksije, koju je zajedno sa fotografom Oliverom Toskaninijem pokrenula 2007. godine, pod proktektoratom italijanske vlade, u kojoj je pozirala gola, sa svojih 30 kilograma i 164 santimetara visine. Nažalost, Izabela nije dobila bitku koju vodi od trinaeste godine – krajem 2010. godine, umrla je od plućne infekcije, a neposredno pred smrt, imala je svega 25 kilograma. Ipak, Izabela je skrenula pažnju na opasnosti koje vrebaju iza opsesija telesnom težinom, tako da su se, ubrzo potom, vodeći modni magovi oglasili i odlučili da na svetskim nedeljama mode njihove kreacije ne nose premršave devojke, iako je pojam „premršavog“ i dalje diskutabilan.

Nažalost, svest o poremećajima u ishrani u Srbiji gotovo i da nepostoji. O tome najbolje govori manjak statistika o bolestima poput anoreksije i bulimije, koje su najčešći uzročnik ozbiljnih hormonalnih poremećaja, a neretko i smrtnog ishoda, među svim poremećajima u ishrani.

Uvek se javi neki glasić mudrosti, koji nam poručuje da je zdravo s vremena na vreme gladovati, što je možda i za očekivati zbog pravoslavnog običaja posta, ali sa medicinske tačke gledišta, bilo kakvo gladovanje, pa čak i povremeno, siguran je put u bolest, jer se na taj način uništava imuni sistem.

The post Poremećaj u ishrani: Da li je mršavost vredna toga? appeared first on Moodiranje.

Prvi kontakt

Bio si miomirisan, kulturan i fin, te ti je dala broj. Šta činiti? Sutra ujutru, budiš se blago mamuran sa trncima u preponama – želiš je, i to odmah. Gledaš cedulju ispisanu karminom – Saša, 0** 123 456 i ne znaš šta ti je činiti. Pitaš se, onako muški, da li je ona zaista tako lepa, “ili sam ja bio zaista prepijan?” Sedaš za komp, kucaš tu magičnu reč facebook i… STOP! Čak i da je nađeš na mreži, biće poprilično psihotično da je dodaš! Da li zaista želiš da vidi sve te tvoje pijane fotke sa masnim guzicama igračica sa Freestylera u pozadini? Ili onu dražesnu gde polumrtav grliš wc šolju?

U tvom svetu se muškost ceni brojem golih dupeta i ispijenih limenki u enterijeru, ali većina nas dobija nagon za povraćanjem na takve momente.

S obzirom da će sakrivanje ili brisanje ovakvih mačo fotografija biti atak na tvoju muškost, sačekaj još malo sa zahtevom za prijateljstvo. Sigurno ne želiš da se sa unutrašnjim krikom tvoja lepa gospa osvesti i ozbiljno se zapita kakvom je to kretenu dala broj. Zbog toga, pozovi je telefonom.

Pustiću da zvoni telefon

Najubitačnija greška i razlog nejavljanja dobrih devojaka je ono čuveno “mačo čekanje od tri dana”. Moj komentar na to je “nisam ja Ceca pa da čekam” a s obzirom da sam poprilično tolerantna, verujem da je ovo najbolje što možeš dobiti. Kada se otrezniš, istuširaš i pojedeš svoj burek, udahni duboko i nazovi je. Budi pažljiv jer “đesi mačko” i dalje ne prolazi – ona je verovatno sad trezna. “Ćao ja sam Pera, dala si mi broj sinoć u klubu, pa me zanima da li si za jednu kafu ovih dana” svakako bolje zvuči od “E ribo, juče smo se krljali u wc-u onog kluba (da li ste?) pa ono… dođi do mene da nastavimo. Ne bi verovala kakvu zver imam u gaćama!”. Takođe, uvodne rečenice koje počinju sa “lepotice”, “mačko”, “ti si žena mog života”  i slično, nisu poželjne, kao i bilo kakve seksualne aluzije. Iako je to san svakog muškarca, šta god rekao, mala je šansa da će ti popušiti na prvom dejtu. Ali, ako dobro odigraš svoju ulogu civilizovanog mužjaka, taj blow job ti je sve bliži i bliži.

Vodim te na jedno mesto

Sve je okej dok je na prvom dejtu ne odvedeš u svoj stan, zaključaš sigurnosna vrata, zamračiš prozore i upališ sveće. Ovo možda i pali kod Meg Rajan, ali u stvarnom svetu više liči na voodoo obred nego na romantičnu atmosferu. Zbog ovog, ali i panike koju tvoja ženka može doživeti kada je neznanac pozove u svoj stan (mozak vrišti “Redaljka! Belo roblje! Njegova mama! Uzeće mi bubreg!”) bolje je da to ostaviš za neki od sledećih sastanaka. Dakle, budi originalan, ali ne previše.

Izbegavaj već viđena mesta kao i one bezlične kafeterije. Mračna mesta takođe nisu opcija, ja se uvek zapitam koliko je ružan i da li mu fali oko. Neki fini kafić u kome ne sede popularne face uvek jeste dobar izbor. Takođe, maratonske šetnje po Kališu i ostalim gradskim parkovima za prvi dejt su ubitačne, jer ako joj se sviđaš, verovatno će doći u dvanaesticama. Ovde na scenu stupaju tvoje psihološko proročke sposobnosti, drugim rečima, od tebe se očekuje da napraviš njen profil – ako je bila tip top sređena, izaberi neko formalnije mesto, ako je bila u farkama i nekoj opuštenijoj varijanti, možda može da prođe i neka piknik varjanta. U stvarnom svetu je to toliko retko, a mi stvarno volimo filmove, te ćemo najverovatnije pasti na takvu originalnost.  U skladu sa mestom koje ćeš izabrati, a hoćeš jer, osim nafuranih sado mazo feminstkinja, žene stvarno ne vole kada uvek moraju da odlučuju gde, šta i kako. O tome koliko trenerke nisu okej, kao ni flekave majice, već sam govorila, tako da se uzdam u tvoje sposobnosti, jer si već dobio broj telefona. U svakom slučaju, imaj u vidu da je uvek bolji dnevni dejt od onog noćnog (verovatno ćeš je zvati na kafu – vodim te na pivo baš i nije očaravajuće).

Umetnost slušanja

Obuzdaj se od uzdizanja svojih sposobnosti i ne deli s njom tvoju tužnu ljubavnu priču kada te je ona kučka ostavila i pobegla sa tvojim najboljim drugom jer je bila navučena na onu stvar. Svaka normalna osoba će iz ovakvog izliva sentimenta zaključiti:

a) da ti je piša mala,
b) da si pičkopaćenik i/ili
c) da ti treba rame za plakanje.

Isto tako, nemoj pričati o svojim podvizima, bilo ljubavnim, bilo alkoholičarskim, bilo snagatorskim. Dovoljno je da se predstaviš, kažeš par reči o sebi i pokušaš da pronađeš zajedničku temu za razgovor. Misliš da je mnogo važno što se znojiš kao konj od onih steroida? E pa dragi moj, i meni stvarno smeta kad dobijem, pa moram da koristim tampone jer mrzim da sedim u krvavoj peleni. Ah, da, ne zanima te ovo i poprilično ti je gadno? E pa isto tako i mene neke stvari ne zanimaju. “Šta slušaš?” jeste kliše, ali jedan od onih dobrih. Filmovi, predstave i izložbe su uvek dobra tema za razgovor. A ako naletiš na neku lujku poput mene, par reči o filozofiji i državnim uređenjima mogu da ti prođu, u suprotnom, politika je veliko no-no.

Prvi sastanak: Ko pije, ko plaća

Ponudi se da platiš račun, možda će ti dozvoliti, a možda ćeš prisustvovati sudaru svetova kada ona to odbije. Ako je neka normalna dama u pitanju, kao što sam ja, dozvoliće ti da platiš račun, a onda ćete častiti pljekom. Ako joj u startu budeš tražio da plati svoj deo, ili nedajbože ceo račun, ispašaćeš škrtica. Jednom mom dečku sam mesecima ispirala mozak što je otišao iz kafića i doveo me u situaciju da platim njegovo pivo. Nisam ga ostavila, ali više u životu ništa nisam platila dok sam bila s njim. Ko mu je kriv, kada je spao na to da ga devojke finasiraju, barem da je pitao da li imam keša, ali avaj, samo je zbrisao… Dakle, da ne lutamo sa teme na temu, jer ti nisi ovakav pičkopaćenik niti želiš da budeš, te zaboga plati to prvo piće.

Da si se rodio par vekova ranije, plaćao bi sve, uvek i svuda, te budi zahvalan emancipaciji.

Međutim, ako si se zakačio na pijavicu kojoj je guja zašla u novčanik, beži kuda te noge nose, samo pre toga plati račun kao gospodin čovek.

Posle kafe – seks

Na tvoju veliku žalost, ovo postoji samo u filmovima. Imaš dve opcije – da je otpratiš kući ili da nastavite obilazak beogradskih mesta. Pošto ti tata nije guverner narodne banke, malo teže ćeš imati sredstava da to iskeširaš te ti savetujem da je otpratiš kući, a asa u rukavu sačuvaš za drugi sastanak. Međutim ako je u pitanju bio večernji dejt, a slučajno je petak ili subota, u redu je da je pozoveš u neki klub. Možda će odbiti, možda neće, ali je to i te kako simpatično. Pre svega, na taj način joj suptilno sugerišeš da ti je lepo u njenom društvu. Ipak, ako pristane, ne pokušavaj da je siluješ u toaletu, a nemoj se ni napiti kao svinja.

Sve dok ne padne onaj čuveni poljubac za laku noć, vi ste drugari i ponašaj se u skladu sa tim.

Da li moram da naglašavam da je šmekanje ili muvanje drugih devojaka recept za nejebicu? Čak i ako je tvoje društvo u klubu, ostani sa svojom pratiljom. Poželjno je da je upoznaš sa njima, ali se potrudi da se ne oseti zapostavljeno.

Poljubac za laku noć

Bez obzira da li ste se zaustavili na kafi ili ste produžili u noćni provod, elementarno je da je ispratiš kući, ili makar na autobus/do njenog auta. U slučaju da imaš svoja kola, odvezi je kući, pod uslovom da nisi mrtav pijan što, naravno, nisi, jer to nije seksi. Dakle, otpratio si je do kuće/njenih kola/autobusa koji polazi i vreme je za tvoj omiljeni realni deo sastanka – poljubac. Kako ćeš je poljubiti, to zavisi od tebe – u obraz ili u usta. Međutim, ako se odlučiš za usta, potrudi se da joj ne razvališ krajnike. Šta ćeš joj reći posle poljupca, zaista ne znam, taj deo i dalje nisam savladala, ali verujem da jedno “laku noć” je sasvim dovoljno. Možda je porukica par minuta kasnije “bilo mi je lepo sa tobom” previše njanjava, ali verujem da uvek pali, pod uslovom da si se i ti njoj svideo. Smajlići, srculenca i ostala družina su za izbegavanje jer ipak nisi infantilno derište. Ako ti odgovori na poruku potvrdno, imaš blagoslov svih ženskih božanstava da je pozoveš na sledeći dejt. Naravno da se verovatno nećeš omrsiti na drugom dejtu, ali ne vrti se sve oko seksa. Možda se desi čudo, pa shvatiš da sa privlačnom osobom suprotnog pola možeš i da pričaš, smeješ se i uživaš bez krevetskih aktivnosti. Ako se ovo desi, molim te da se obratiš urednici za moj broj, imaš pljeku od mene!

The post Samo za momke: Ultimativni vodič kroz prvi sastanak s curom appeared first on Moodiranje.

Previše fraza, previše uputa. Mi smo glupe, sve se vrti oko njih. Šta reći a šta ne, šta učiniti a šta ne nikako ni po cenu kataklizme, šta obući a šta ne i kakva jela kuvati a šta podgrevati u majkrovejvu. Čak i naši, “ženski” magazini se vrte oko njih, drugog pola. Kako ga zadovoljiti, kako mu pušiti, kako smršati sedam kila da se okreću za tobom, kako mu prići, kako otići, kako ga odvesti pred oltar, kako mu roditi sina.

[bs-quote quote=”Uvek je on taj koji odlazi, a ti neumorna nesrećna junakinja sopstvenog romana na visokim štiklama koja sa suzama u očima i ponosom u grudima gleda kako on odlazi.” style=”default” align=”left” author_name=”Martina Tasić” author_job=”kolumnista” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2011/12/martina-tasic.jpg”][/bs-quote]

Uvek smo neke žrtve. Nikada heroji. Pa i ako jesmo, sve se svodi na sindrom majke devet Jugovića. Čemu, zašto?

A žene, k’o žene, glupe. Primaju se na ono što im se plasira, što i nije preterano polno određeno, jer se celo čovečanstvo prima, ali ipak, mi jadne i glupe se gubimo u pričama o buntovicima, večnim ljubavima i prinčevima. I onda se izgubimo. Daleko smo mi od princeza i boginja, ali nam ipak trebaju grčki bogovi i prinčevi u belim mečkama da nas spasu. A stvarnost? Potpuno različita od bajke – mi smo te koje spasavaju. I uvek, jebeno uvek, po pravilu, ne uspemo ni sebe da spasemo iz te bezuspešne, a kamikazne misije. Odgovor na pitanje zašto? Ne znam. Zašto večito spasavamo posrnule dušice? Zašto jednom za promenu neko ne spase nas?

Majčinski instinkt, ili čista glupost? Ne znam; kao što ne znam ni jednu žensku osobu koja je sa već spasenom, da ne kažem savršenom, muškom osobom. Sve njih treba spasti, i svi su spasotrebajući. Svi su oni neuredni, treba da završe faks, da nauče da kuvaju, da se lepo oblače, da sami peru veš, da gledaju nešto sem sporta, da ne izlaze svako veče sa drugovima, da rade ili ne rade milion stvari koje su radili i koje će uvek raditi.

Kao mame medvedice koje uče svoje mladunče kako da love losose, polarni medvedi su u pitanju, shvatate ironiju.

Ali nekako, uvek i svakako, mi spasavamo njih. Ej, u kojoj bajci to ima? Da princeza spasava princa?

Uvek se nekako on nadmeće za njenu ruku, lovi jabuke, zlatne jarebice i bori se sa stogodišnjim trnjem. Hej, mi smo te koje treba neko da spasi, mi smo ti nežni cvetići. Hej, spašavaćemo svoju decu kad spoznaju čari slobodnog seksa. Hej, nije normalno spašavati okolinu od nje same menjajući to što jeste. Onda ona nije ona a i mi nismo s njom zbog toga što ona nešto jeste.

I nije mi jasna, ta masovna potreba promene, da se sve menja. To nije kompatibilnost i usklađivanje, to je korenita promena. Istina, menjaju i oni nas, al to mi kod njih više vuče u patologiju i sindrom mala-mi-je-kita-ako-si-ti-u-nečemu-bolja-od-mene. A mi, glupače, pokušavamo da menjamo njih, jer nam se to možda može. Možda sebi dokažemo da možemo da pokorimo nekoga i promenimo ga. Onda to više nije on. No svejedno, nama na licu stoji onaj osmejak – ja sam ga spasla. Suze, haos, izgrizeni nokti i ispucale usne nekako se brišu iz sećanja kada on nađe novu curu, a mi konstatujemo da bi dotična trebalo da nam bude zahvalna. Ma hajte, čisti mazohizam. I opet, da, pogađate, mi budemo žrtve. Majke devet Jugovića.

Dala mu je svoju mladost, platila mu školovanje, peglala mu košulje, kuvala mu ručkove, kuvala ručkove za njega i drugare, skupljala mu prljave čarape, kupala ga kad je bio bolestan, napustila posao da bi se brinula o njemu, da bi on imao šta da jede. A on, spasen pa prestrašen, pobegao sa nekom mlađom, boljom, koja mu još uvek ne pegla košulje i ne pravi ajvar, ali pitanje je kada će. Opet žrtve.

Večito. Uvek. Bez obzira na scenario. Žene žrtve.

Neka mi neko pojasni…mene, samu sebi. Nas same, nama. Mene, vama; ili sve nas, vama. Čitavu jednu papazjaniju, koja će možda zauvek promeniti muško ženske odnose.

The post Pitanje iz pretkosovskog ciklusa: Zašto su žene žrtve? appeared first on Moodiranje.