fbpx

Uticaj žena kroz istoriju i danas

Vitke i one punije. Pametne i one za koje se to baš i ne može reći. One sa stilom i one sa nedostatkom istog. Lepe i one kojima se ovaj pridev ređe upućuje kao kompliment – žene su uvek bile večiti izvor inspiracije.

0

One su bile te zbog kojih su se mnogi ratovi vodili, i mnoge pobede izvojevale. Zbog njih su napisane najlepše ljubavne pesme. One su stubovi porodica, društva, civilizacije. Često diskriminisane, potcenjene, omalovažene. Zašto je to tako kada i u prošlosti, kao i u sadašnjosti imamo besprekorne primere uticaja žene na razvoj istorije društva, u kojima se kristalno jasno uočavaju njihove sposobnosti, inteligencija i umeće?

Iako nekada i istorija smatra da su odluke donosili moćni muškarci, iza njih su stajale još moćnije žene, kao majke, supruge, kćerke ili ljubavnice. Takav njihov uticaj uglavnom uočavamo kao potomci ali retko i kao savremenici. Najbolji primer uticaja žene na državne poslove imamo u domaćoj istoriji, na primeru braka između Kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Lunjevica Mašin. Ona ne samo da je uticala na državne odluke svog supruga, koristeći svoju seksualnost i inteligenciju zarad statusne moći, već je uticala i na potpunu promenu kursa istorije srpskog naroda. Aleksandar VI, poznatiji kao Papa Bordžija, upamćen je kao veliki razvratnik. Njegova kćerka Lukrecija Bordžija bila je njegova marioneta i moneta za kupovinu uticaja i položaja, jer ju je iz tog razloga tri puta udavao.

Žene su, osvrćući se nazad kroz istoriju oduvek bile sredstvo “trgovine” zarad vlasti, ali su i one same i potpuno svesno skoristile svoju seksualnost baveći se obaveštajnim i kontra obaveštajnim radom. Mata Hari je bilo umetničko ime holandske egzotične igračice i kurtizane koja je za vreme Prvog Svetskog rata putovala između Engleske, Francuske, Holandije i Španije. Bila je kurtizana mnogih visokih funkcionera. Francuska obaveštajna služba je špijuna N-21 koji se pominjao u nemačkim tajnim porukama identifikovao kao Matu Hari, uhapsili su je i streljali. Madam Pompadur bila je dobro poznata kurtizana i čuvena ljubavnica Luja XV. Imala je ogroman uticaj na kralja, toliko da se mešala u veliki broj tema, od vojnih pitanja do spoljnih poslova. Smatrali su je odgovornom i zbog Sedmogodišnjeg rata.

Nemerljiv uticaj

Svi ovi primeri potvrđuju indirektan uticaj žena na važna državna i ratna pitanja ali i na razvoj istorije. Indirektan jer su svojom inteligencijom upotpunjenu svojom ženstvennšću i seksualnoću vršile uticaj na svoje na svoje muškarce, koji su u dobrom delu slučajeva bili samo figura i marioneta u rukama žene. Ipak, koliko god žene bili jake, stabilne i savršene u ulogama koje im život daje, na tu savršenost sujeta baca senke. Sujeta vezana za moć, lepotu, sposobnost zavođenja… Možda nam u dobrom delu sve to sjajno dočarava davno napisana misao našeg nobelovca, Iva Andrića: “Teško je gledati život očima bivše lepotice”. Iskorištavanje ženske lepote i seksualnosti u savremenom društvu dobilo je drugačiju dimenziju. Pa tako sada lepa ženska lica i tela reklamiraju i prodaju razne proizvode, od kupaćih kostima, kozmetičkih preparata, i alkoholnih pića, pa do prodavanja političkih ideja.

Dvadeset i prvi vek je bar sa pravnog aspekta vek muško-ženske ravnopravnosti. Ipak, delovi populacije su skloni preterivanju. Jedni teže ukidanju ženske seksualnosti i ženstvenosti (radikalne feministkinje) a drugi su zaostali u shvatanjima iz predhodnih vekova pa ženu posmatraju samo kao seksualni objekat i kao jedinu njenu ulogu smatraju reprodukciju (žena sedi kući, kuva ručak, čuva decu). Da li je žena nužno zlo, đavo bez kojeg nemožemo ili biće koje nepravedno kroz istoriju nije stajalo rame uz rame sa muškarcima, ostaje da razmislimo, i otkrijemo šta je opravdanje superiornosti nas muškaraca u odnosu na žene?!

Komentari