fbpx

Pitanje iz pretkosovskog ciklusa: Zašto su žene žrtve?

Nemoj da ga zoveš, gotovo je. Nazovi ga. Nemoj, jadna si, ne zaslužuje. Nazovi ga, nemoj da si glupa, želiš to. Nemoj, rekao ti je svašta. Nazovi, rekla si i ti njemu. Nemoj, dete je, ne shvata. Nazovi ga, jer i ti imaš dečje ispade. Nemoj, nije on jedini. Znam, nisam ni ja.

4

Nikad ne zovi, uvek budi poslednja, nemoj da ne plačeš, nemoj da plačeš, budi jaka, budi slaba, neka se on brine o tebi, treba da se sama brineš o sebi, budi samostalna, budi jaka, budi nežna, budi amazonka, budi ženstvena, nemoj da si tolika žena.

Previše fraza, previše uputa. Mi smo glupe, sve se vrti oko njih. Šta reći a šta ne, šta učiniti a šta ne nikako ni po cenu kataklizme, šta obući a šta ne i kakva jela kuvati a šta podgrevati u majkrovejvu. Čak i naši, “ženski” magazini se vrte oko njih, drugog pola. Kako ga zadovoljiti, kako mu pušiti, kako smršati sedam kila da se okreću za tobom, kako mu prići, kako otići, kako ga odvesti pred oltar, kako mu roditi sina.

Uvek je on taj koji odlazi, a ti neumorna nesrećna junakinja sopstvenog romana na visokim štiklama koja sa suzama u očima i ponosom u grudima gleda kako on odlazi.

Martina Tasić kolumnista

Uvek smo neke žrtve. Nikada heroji. Pa i ako jesmo, sve se svodi na sindrom majke devet Jugovića. Čemu, zašto?

A žene, k’o žene, glupe. Primaju se na ono što im se plasira, što i nije preterano polno određeno, jer se celo čovečanstvo prima, ali ipak, mi jadne i glupe se gubimo u pričama o buntovicima, večnim ljubavima i prinčevima. I onda se izgubimo. Daleko smo mi od princeza i boginja, ali nam ipak trebaju grčki bogovi i prinčevi u belim mečkama da nas spasu. A stvarnost? Potpuno različita od bajke – mi smo te koje spasavaju. I uvek, jebeno uvek, po pravilu, ne uspemo ni sebe da spasemo iz te bezuspešne, a kamikazne misije. Odgovor na pitanje zašto? Ne znam. Zašto večito spasavamo posrnule dušice? Zašto jednom za promenu neko ne spase nas?

Majčinski instinkt, ili čista glupost? Ne znam; kao što ne znam ni jednu žensku osobu koja je sa već spasenom, da ne kažem savršenom, muškom osobom. Sve njih treba spasti, i svi su spasotrebajući. Svi su oni neuredni, treba da završe faks, da nauče da kuvaju, da se lepo oblače, da sami peru veš, da gledaju nešto sem sporta, da ne izlaze svako veče sa drugovima, da rade ili ne rade milion stvari koje su radili i koje će uvek raditi.

Kao mame medvedice koje uče svoje mladunče kako da love losose, polarni medvedi su u pitanju, shvatate ironiju.

Ali nekako, uvek i svakako, mi spasavamo njih. Ej, u kojoj bajci to ima? Da princeza spasava princa?

Uvek se nekako on nadmeće za njenu ruku, lovi jabuke, zlatne jarebice i bori se sa stogodišnjim trnjem. Hej, mi smo te koje treba neko da spasi, mi smo ti nežni cvetići. Hej, spašavaćemo svoju decu kad spoznaju čari slobodnog seksa. Hej, nije normalno spašavati okolinu od nje same menjajući to što jeste. Onda ona nije ona a i mi nismo s njom zbog toga što ona nešto jeste.

I nije mi jasna, ta masovna potreba promene, da se sve menja. To nije kompatibilnost i usklađivanje, to je korenita promena. Istina, menjaju i oni nas, al to mi kod njih više vuče u patologiju i sindrom mala-mi-je-kita-ako-si-ti-u-nečemu-bolja-od-mene. A mi, glupače, pokušavamo da menjamo njih, jer nam se to možda može. Možda sebi dokažemo da možemo da pokorimo nekoga i promenimo ga. Onda to više nije on. No svejedno, nama na licu stoji onaj osmejak – ja sam ga spasla. Suze, haos, izgrizeni nokti i ispucale usne nekako se brišu iz sećanja kada on nađe novu curu, a mi konstatujemo da bi dotična trebalo da nam bude zahvalna. Ma hajte, čisti mazohizam. I opet, da, pogađate, mi budemo žrtve. Majke devet Jugovića.

Dala mu je svoju mladost, platila mu školovanje, peglala mu košulje, kuvala mu ručkove, kuvala ručkove za njega i drugare, skupljala mu prljave čarape, kupala ga kad je bio bolestan, napustila posao da bi se brinula o njemu, da bi on imao šta da jede. A on, spasen pa prestrašen, pobegao sa nekom mlađom, boljom, koja mu još uvek ne pegla košulje i ne pravi ajvar, ali pitanje je kada će. Opet žrtve.

Večito. Uvek. Bez obzira na scenario. Žene žrtve.

Neka mi neko pojasni…mene, samu sebi. Nas same, nama. Mene, vama; ili sve nas, vama. Čitavu jednu papazjaniju, koja će možda zauvek promeniti muško ženske odnose.

4 Komentara
  1. Jelena Milosevic kaže

    Ohohooo 🙂
    Evo sad ovako;
    One koje izigravaju zrtve dobiju onoga koga hoce i drze ga izigravajuci pacenice dajuci mu osecaj jakog muskog, cak i po cenu toga da znaju da nije to to. Ali je stvar u “imati “.
    A muski, sujetno orijentisani, traze i zele da se uz zensko osecaju jacim bicem,ne svesni koliko su izmanipulisani, Kad to shvate , onda jure sojke okolo 🙂
    P.S. Izuzetak potvrdjuje pravilo- ponekad se nadje po koji par, koji izmamljuje osmeh na lice i veru u to da prava ljubav postoji 🙂

  2. ToMCaa kaže

    Evo sad ja ovako vama da kažem, bez preterane surovosti i bez generalizacije kakvu obično primenjujete, jer niste sve iste (dakle, govorim vama što kukate kako ste žrtve i kako morate da budete žrtve, a i alfa mužjacima koji to zahtevaju od vas):

    Niti ste vi princeze iz bajke, niti je život bajka, niti su oni prinčevi. Ako morate da izigravate žrtvu da biste dobile nekog idiota, a to vam se ne sviđa, znači da taj idiot nije za vas, ili da ste i vi idiot jer ste spremne da pogazite sebe kako biste se dodvorile tom idiotu. U slučaju da ste idiot, dalje ne morate da čitate. U slučaju da idiot nije za vas – nađite drugog, nije jedini, i nisu svi muškarci idioti, samo su neki zauzeti, a neki zavučeni u mišju rupu zbog previše idiota oko sebe. Potražite ove iz mišje rupe, pošto se ovi zauzeti sigurno neće obazirati na vas. Za vas koje ste se u dosadašnjem pronašle, komentar se ovde završava.

    Čitate i dalje, zar ne? U slučaju da niste idiot, onda:
    1. izigravate žrtvu da biste dobile nekog idiota i to vam se sviđa
    2. ne morate da izigravate žrtvu da biste dobile nekog idiota

    U slučaju 2. samo ste se iznervirale zbog celog teksta, i ja vam želim sreću u daljem životu, jer ne pripadate gornjoj generalizaciji.

    Slučajevi 1. pripadaju manipulatorkama koje nemaju pravo da se žale ni na šta, jer su same birale svoj put da zavedu idiota. A i ako se žalite, nikoga nije briga za vas, pomirite se s tim.

    Slobodno pitajte ako vam nešto nije jasno. Hvala na pažnji.

  3. Sonja Martić kaže

    ToMCaa dragi, hoćeš da pišeš za nas? 🙂

  4. ToMCaa kaže

    Najlepše hvala na ponudi, ali vi ste, koliko sam primetio, magazin koji se bavi stvarima koje meni uglavnom nisu interesantne i stvarno nemam pojma šta bih pisao za vas 🙂

    Imam jedno pitanjce, slučajno sam primetio dok sam lutao po sajtu: Zašto kategorija “Od <3" izbacuje "No posts match this criteria"?

Komentari