Piše: Bold Blond

U svakom izlasku ili na dejtu, redovno bih se hvatala za novčanik i uz dopuštenje, nekad na insistiranje, platila svoj deo ili ceo račun. A onda sam, na malo teži način, naučila šta je to, što se može objasniti kao ženski i muški princip.

Organizovala sam pozorište za mene i jednog momka s kojim sam tada bila na početku veze. Nakon predstave, na njegov predlog, otišli smo na večeru, iako se meni nije jelo, niti me je pitao da li mi se jede. Poručila sam nešto, čisto da ga ispoštujem. Dozvolio mi je bukvalno da ga ispoštujem i kada je došlo plaćanje na red. Opušteno je uzeo polovinu novca, u čemu ja nisam videla ništa loše, jer sam znala da ne stoji najsjajnije finansijski. Međutim, kada je trebalo krenuti kućama, kulturno je pozvao taksi. Odbila sam da odbaci prvo mene pa sebe, jer osim što živim bukvalno 5 minuta od tog pozorišta, nisam mogla iz glave da izbacim misao koja se u meni kovitlala.

Kukaš kako nemaš novca, uzimaš pola iznosa da platiš večeru, ali imaš za taksi za sebe?! Nije palo na pamet da ga se odrekneš i ispratiš me peške, šmekeru?

Kunem vam se, ni sanjala nisam da ću doći u situaciju da merim, no trenutak kad sam se peške zaputila kući, u bundi i na visokim štiklama, doprineo je da donesem jednu veoma bitnu odluku – desi li se ikada ponovo da tip koji pretenduje na mene dozvoli da platim račun u kafiću/restoranu, to će mu ujedno biti poslednji put da me vidi.

Muškarac donese ulov, žena kuva, tako je odvajkada

Kao film odmotali su mi se stanovišta koje sam čula od starijih ljudi, videla u nekim časopisima i knjigama, a koja zagovaraju i neka alternativna učenja koja se baziraju na energiji. Prisećajući se svega, to bi zvučalo ovako.

Postoji ženski princip i muški princip (ili energija, kako hoćete). Žena je topla, lepa, draga, doterana, brižna, uživanje je biti u njenom prisustvu. Ona poklanja svoj osmeh, ljubav, pažnju; ona pleni svojim izgledom i ne mora biti lepotica – njena kosa, oči ili grudi dovoljan su ukras. Žena daje toplinu i ljubav. Muškarac je jak, stabilan, samouveren. On uliva sigurnost i bezbrižnost, njegovi bližnji su zaštićeni, a naročito njegova voljena. Dobar je predvodnik, snalazi se u neočekivanim situacijama i ume da delegira. U njegovoj prirodi je da štiti.

Provucite ovo kroz bilo koju teoriju u koju verujete (religija, horoskop, psihologija), u nekom trenutku videćete da je tako. Uzgred, ovo ne implicira da postoji “jači i slabiji pol” niti da smo neravnopravni, naprotiv, vrlo smo ravnopravni i jednaki. Samo nismo isti.

No, da se vratimo na temu.

Dozvoliš li mi da nam platim večeru, ne poštuješ ni moj ni svoj princip (energiju). Jer vidiš prijatelju, ja ne skapavam od gladi i žeđi, pa da to što platiš večeru gledam na kao nešto veliko, zbog čega bi trebalo da se osećam inferiorno. Naprotiv. Ne plaćaš mene ili tu hranu, plaćaš uživanje. Pokazuješ da si muško koje uživa u prusustvu svoje drage i gleda kako da joj ugodi. A draga će ti uzvratiti tu pažnju na neki drugi (ženski) način: napraviće večeru, nežnim i slatkim poklonima, kvalitetno ispunjenim vremenom.

“Jesi ti normalna, ko će da plaća sve to?”

Sad dolazimo do jedne stare narodne – protegni se koliko si dug. Niko te ne lupa po ušima da pušiš cigarete preko 300 dinara, a onda kukaš kako ti je rezervoar na crti. Ne moraš devojku da odvučeš u restoran, a zatim cviliš za tim parama ili očekuješ da ona podjednako učestvuje. Ah da, ako je prava, kvalitetna ženska, neće ti manjak novca uzeti za manu. Ne zadugo.

Jer vidiš, ima tu jedna važna stvar. Nije sramota nemati, zaboga, dešava se. Svakom od nas dođu loši periodi kad ništa ne ide i sve se izjalovi. Ali lošije od toga je da ne preduzimaš ništa. Da se saživiš sa gorivom na crti, da cura plaća u restoranu/kafiću, uzgred popušiš njene cigarete. Loše je da vrlo često sežeš za izgovorima i kvazi argumentima kako živimo u vremenu gde samo lopovi i bitange uspevaju.

Ne traži niko od tebe prijatelju da budeš tajkun. Budi muško za početak, sasvim je dovoljno. Ako nemaš novca da plaćaš “bahanalije po restoranima”, svakako možeš da je odvedeš na neku pristojnu večeru po razumnoj ceni preko nekog od sajtova s popustima.

“Šta će meni žena koja jede po restoranima?”

U pravu si, ne treba ti takva bestidnica i bedastoća. Nađi curu prema svojoj meri, “koliko si dugačak”, odnosno, da se vaši standardi poklapaju. No, ako si “ravnopravni mužjak” koji se ne opire dok ženka plaća has, verovatno ćete doći u situaciju da te mrzi da prelaziš pola grada da bi je video, a tek da je ispratiš kući posebno je cimanje, tako da preferiraš da ona dolazi kod tebe.

Vidiš, opet dolazimo u scenu nakon pozorišta – ti nisi muško, ti si polumužjak. Da si životinja, bio bi lav koji čereči gazelu tek nakon što je drugi mužjaci ulove. Dakle, suštinski, ti ličiš na lava, ali si zapravo hijena.

Stvari se dakako menjaju u dugoj vezi ili braku. Postoje parovi koji stavljaju “novac na gomilu” pa ga ravnomerno troše, a ima i onih “old school”, gde muškarac ne odstupa od uloge džentlmena. No, nevezano da li imate milione ili krpite do prvog u mesecu, nadam se da shvataš da sve ovo zapravo nije pitanje novca, već jedino i isključivo da li nosiš pantalone ili se kriješ pod suknju.