Ubedljivo najveća noćna mora svake žene je, bez izuzetka, neposlušna kazaljka na vagi koja histerično naginje ka desnoj strani. O opsesiji debljinom, ali i njenim posledicama, najbolje govori činjenica da je, kako navodi American Journal of Psychiatry, 13,1 %  ljudi 2009. godine u Americi umrlo od poremećaja u ishrani. Takođe, jedna od četiri tinejdžerke pati od poremećaja u ishrani, a skoro polovina osoba koje pate od poremećaja u ishrani boluju od depresije. Samo jedna od deset osoba koje boluju od poremećaja u ishrani će prihvatiti da se leči, dok poremećaji u ishrani čine najsmrtnonosniju mentalnu bolest.

Biti debeo ili biti mršav, pitanje je sad? Zašto ne postoji zlatna sredina? Nekako se čini da ju je konzumerizam izbrisao – sa jedne strane imate ekstra mršave devojke, na granici anoreksije i bulimije, koje vas posmatraju sa stranica modnih i lajfstajl časopisa, a sa druge reklamne kampanje za Mekdonalds, Burger King i ostale fastfud gigante koje nam poručuju da nas sreća čeka negde duboko u mašću natopljenim krompirićima i hamburgerima.

Kada govorimo o opsesiji vitkim stasom, svakako da je „ciljna grupa“ anoreksije i bulimije lepši pol. Htele to, ili ne, mladim devojkama i ženama se od najranijeg pubertetskog doba nameće svojevrsan standard lepote – vitko telo i upali obrazi, sa istaknutim jagodicama. Manekeska lepota, u relativno kratkom periodu od petnaest godina, je prešla dug put – od zaobljene Sindi Kraford do dečački građene Kejt Mos. Velika je zabluda da modni svet ne kroji način života zapadnog društva.

Konzumerizam se početkom dabl ou dekade udružio sa vodećim modnim kućama i stavio šapu na sve ostale grane šou biznisa, tako da danas imate slučajeve u kojima su glumice i pevačice zaštitna lica Diora, Berberija, D&G… Madona, Natali Portman i Eva Longorija su idol mnogim mladim devojkama, koje teže da ih kopiraju u svakom aspektu života. Iako mediji pod maskom „dizanja svesti“ svakodnevno vode računa i o tome obaveštavaju javnost, gubitak kilograma Andželine Žoli i Kejt Midlton je pre podstrek nego upozorenje za najmlađe čiteteljke. Retke su one koje iz modno-estradnog sveta pokušavaju da skrenu pažnju na lošu stranu vitke linije, većina zvezda i zvezdica jedva čeka da sa obožavaocima podeli načine na koje su „doterale“ liniju do granica bolesti. Tako je pre par godina glumica Dženifer Eniston podelila tajnu svoje vitke linije koja se krije u jelovniku isključivo sastavljenom od bebi kašica, a našem podnevlju, voditeljka Sanja Marinković je brojala trešnje. Smešna je, ali još više tužna, izjava manekenke Linde Evanđeliste – „nemojte držati dijete, samo nemojte jesti kada ste gladni“.

Iako je eksplicitno gladovanje nemoguća misija za većinu populacije opsednute svojom „prekomernom“ težinom, farmaceutska industrija je rešila da umeša svoje prste i „pomogne“ gojaznim ljudima. Istorija čuvene pilule za mršavljenje je puna smrtnih slučajeva, jedan od skorašnjih je smrt 2 000 ljudi u Francuskoj pretprošle godine. Oni malo stariji će se setiti haosa koji je izazvala čuvena pilula za mršavljenje, prisutna i na ovim prostorima početkom devedesetih godina prošlog veka, koja je u sebi sadržala amfetamine. Obedial je ime čudesne tablete koja je bila prodavana bez recepata na ovim prostorima, takođe tokom ’90, a koja je ozbiljno ugrožavala funkciju nadbubrežne žlezde. Bitno je i spomenuti fantastičnu tabletu, aktuelnu u Beogradu, isto tokom ’90, od koje su žene zaista gubile kilograme, ali i dobijale novog kućnog ljubimca – pantljičaru.

Da li vam poznato zvuči ime Izabela Karo? Ovaj bivši francuski model je jedna od najžešćih boraca protiv anoreksije. Postala je poznata po reklamnoj kampanji protiv anoreksije, koju je zajedno sa fotografom Oliverom Toskaninijem pokrenula 2007. godine, pod proktektoratom italijanske vlade, u kojoj je pozirala gola, sa svojih 30 kilograma i 164 santimetara visine. Nažalost, Izabela nije dobila bitku koju vodi od trinaeste godine – krajem 2010. godine, umrla je od plućne infekcije, a neposredno pred smrt, imala je svega 25 kilograma. Ipak, Izabela je skrenula pažnju na opasnosti koje vrebaju iza opsesija telesnom težinom, tako da su se, ubrzo potom, vodeći modni magovi oglasili i odlučili da na svetskim nedeljama mode njihove kreacije ne nose premršave devojke, iako je pojam „premršavog“ i dalje diskutabilan.

Nažalost, svest o poremećajima u ishrani u Srbiji gotovo i da nepostoji. O tome najbolje govori manjak statistika o bolestima poput anoreksije i bulimije, koje su najčešći uzročnik ozbiljnih hormonalnih poremećaja, a neretko i smrtnog ishoda, među svim poremećajima u ishrani.

Uvek se javi neki glasić mudrosti, koji nam poručuje da je zdravo s vremena na vreme gladovati, što je možda i za očekivati zbog pravoslavnog običaja posta, ali sa medicinske tačke gledišta, bilo kakvo gladovanje, pa čak i povremeno, siguran je put u bolest, jer se na taj način uništava imuni sistem.