Piše: Sanela Kesegi

Iako se ne zna tačno koliko ljudi u Srbiji pripada nekoj od sekti, veruje se da uključujući i porodice osoba koje su podpale pod sektni uticaj što aktivnih, što pasivnih sledbenika ima negde oko pola miliona. Sekti u Srbiji ima u skoro svim gradovima, te tako od mističnih poruka nisu bezbedni ni Beograd, ni Novi Sad, ni Niš, ni Subotica, a ni Kragujevac. Ako govorimo o pseudohrišćanskim sektama, na našem prostoru najaktivniji su Jehovini svedoci i Subotari koji ubedljivo imaju i najviše sledbenika, a za njima idu Sai-babovci, te oni koji propagiraju transcendentalnu meditaciju i Sinkretisti.

Pripadnici neke od sekti, raznim tehnikama pokušavaju da vrbuju ljude, te tako neki naizgled obični ljudi, koji se bave nekim sasvim običnim i svakodnevnim stvarima, ustvari mogu biti veoma opasni.

D.T. je deset godina živeo u Indiji, kako kaže tamo je upoznao svog učitelja Gospodara univerzuma Svamiđija koji zna odgovor na svako pitanje.

– U Indiji sam naučio koliko su materijalne stvari nebitne, tamo ljudi žive veoma skromno i ne jedu meso, jer ne mora niko da umre da bismo mi živeli. Ujutru vežbam jogu i redovno meditiram.  Joga mi pomaže da prebrodim sve izazove u životu- objašnjava D. T.

Prema istraživanju jedne novinarke iz SAD, joga koju vežba ceo svet, može da bude veoma opasna, ako se kao oruđe manipulacije nađe u rukama ljudi koji bukvalno shvataju svoje gurue i zarad uzimanja energije, igraju se svojim sledbenicim, otvaraju njihov um i čine ih ranjivim i lakim za rukovođenje, te tako i D. T. koji se bavi ugostiteljstvom i u svojim vegetarijanskim restoranima gostima veoma često priča o sveznalici Svamiđiju. Igra sa njima igru života koja podseća na “Ne ljuti se čoveče” i kaže da meditaciju i jogu doživljava kao blaženstvo i kao spas, te tome uči i svoje potencijalne sledbenike.

– Meditacija mi je pomogla u mnogo čemu. Ne mogu da se naljutim i veoma lako rešavam sve probleme. Mogu čak i da letim. Ako u snu poželim da vidim nečiji sobu, ako me zanima šta ima u njoj, kakav je raspored nameštaja, ja samo poletim i sve to saznam– kaže D.T.

I dodaje da ove veličastvene stvari ne bi znao da nije upoznao Svamiđija koji zna sve i koji je Gospodar univerzuma jednom rečju Bog.

U restoranu kod ovog čoveka, sluša se samo muzika iz Indije. Mnogi mladi ljudi, posećuje taj restoran, koji se nalazi u strogom centru grada i kako pojedini od njih tvrde, vole da slušaju ovog čoveka jer zna sve i svašta, priča kao neki mudrac i uvek govori mirnim i nekako ubedljivim tonom.

– Zanimljiv je, nedavno je mojoj devojci poklonio jedan prsten koji menja boju u zavisnosti od promene raspoloženja. Sve što kaže je nekako logično, uopšte nije materijalsta kao većina ljudi u današnje vreme, nekako mi se čini da podržava prave vrednosti. Uspeo je i mene i moju devojku da nagovori da krenemo na jogu- priča mladić koji se predstavio kao Vlada.

Satanizam

Psihijatar Jadranka Podkonjak kaže da nije lako prepoznati da je čovek podpao pod uticaj neke sekte i da je to veoma teško otkriti na početku, osim ako sa vrbovanom osobom ne provodite po ceo dan. Ona osobe koje se priključuju sektama opisuje kao pasivne. Oni u sektama traže utehu za na izgled bezizlaznu situaciju u kojoj su se našli.

– Prvo se primeti promena u ponašanju. Od neobičnog oblačenja do čudnog ophođenja, različiti znakovi ukazuju da nešto nije u redu. Ove osobe se često izoluju, zatvaraju se u svoje sobe u neki svoj svet. Ubrzo nastupa i jedna veoma zanimljiva faza, kada sledbenik oduševljen znanjem koje je stekao ima neopisivu potrebu da to prenese drugima i ne bira sredstva da dopre do ljudi. Tako što ih presreće na ulici, u javnom prevozu, pa čak ide i  od vrata do vrata,  ne bi li ljudima ukazao da postoje ubeđenja koja su mu otvorila oči i promenila život na bolje naravno – kaže Potkonjak.

Posebnu pažnju, kako u svetskim, tako i u domaćim istraživanjima zauzimaju satanističke sekte. Naime satanizam kao religija priznata od strane zakona postoji skoro 50 godina. Anton Šandor La Vej bivši dreser lavova i policijski fotograf, proglasio se prvog maja 1966. godine “crnim papom”. On je tada osnovao prvu crkvu Satane, reč je o najvećoj satanističkoj organizaciji na svetu.  On se rukovodio idejom da je čovek životinja i da bi opstao, mora svaki dan da se bori kao zver i da bude najjači i najsposobniji, jer će samo tako preživeti.

Satanizam u Srbiji ima zanimljivu genezu. Naime satanistički kult je u bivšoj SFRJ najjače uporište imao u Sloveniji. Tada je bila popularna jedna diskoteka u Ljubljani, u kojoj su se satanisti okupljali i vrbovali nove članove. Marjan Gobelič i Emil Koter su dva imena koja su povezana sa tada najjačim kultom satanista pod nazivom Borgezija. Početkom osamdesetih godina ova sekta je najviše pristalica imala među omladinom i to od 13 do 22 godine. Kada je reč o Srbiji najviše pristalica je bilo iz Pančeva i Vršca. Veruje se da ova sekta i dan danas ima svoje poklonike u Beloj Crkvi.

Međutim, prema istraživanjima prva prava satanistička sekta u Srbiji je “Crni plamen”. Radi se o organizaciji koja je delovala javno i 1997. godine, otvoreno pozvala ljude da joj pristupe.  Verovalo se da je najviše pristalica ove sekte bilo u Vojvodini i da se radilo o “tajkunima”.

Među satanističkim sektama posebno je zanimljivo delanje, sekte koja se zove  “Crna ruža” i čiji je osnivač Ivica Čuljak, koji je preminuo 1991. godine. Zanimljivo je napomenuti, da osnivač ove veoma opasne organizacije nikada nije optužen, niti krivično gonjen, a veruje se da je Crna ruže “vrbovala” mlade u Srbiji sredinom osamdesetih godina prošlog veka i pretpostavlja se da su prve pristalice ove sekte bile iz Niša.

Jedna devojka iz Beograda je godinama bila u sekti “Crna ruža”. Njena prijateljica se nerado priseća tog perioda.

– Bila je najlepša, a i najpametnija među nama. Imala je samo osamnaest godina, kada ju je ova sekta uzela pod svoje. Nekako sam ja jedina od društva bila sa njom u kontaktu, skoro do sudnjeg dana. Svi ostali su joj okrenuli leđa. Pričala mi je o svemu i svačemu, pa i o seansama, ako kažem da su rituali koje je opisivala bili svirepi čini mi se da ću u izboru reči ostati čak i veoma blaga. Kada se i sada setim njenog lica i nekih čudnih izraza koje je pravila u toku objašnjavanja, bude mi loše. Ipak u opisima me ni malo nije štedela. Te sam tako saznala da su često išli na groblje i tamo sknavili grobove. Saznala sam i da postoji nešto što se zove satanistički trening i da se tu radi na “unapređenju” ličnosti, te se tako vežba seksualna privlačnost, ali je ključna stvar podizanje samopouzdanja, što je donekle i logično jer kako mi je pričala satanisti moraju da budu najjači, najsposobniji pa i najlepši jer je to u skladu sa verovanjem da je čovek životinja, zver koja se bori za svoj položaj u društvu, sa krajnjom namerom postizanja moći i bogatstva. Čudno mi je bilo što je napominjala da u njenoj sekti najviše ima muškaraca i tek po koja devojka. Od svega što mi je pričala najogavniji mi je deo kada se žrtvuju pristalice. Do detalja mi je opisivala šta se radi sa žrtvama. Kada je odaberu seksualno se iživljavaju nad njom, vezuju je kanapom ili samolepljivim trakama. Bilo je slučajeva da su žrtvi čak vadili i organe ili odsecali getitalije. A izvršioci ovih dela su pili kokošiju krv, oko njih su bile upaljene sveće i krstovi koji su bili okrenuti naopako. Na posletku se bacila sa sedmog sprata, sa terase svoje sobe – priča devojka koja je želela da ostane anonima i dodaje da se prošle godine ubila majka ove devojke, jer nikako nije mogla da se pomiri sa tim da njene ćerke više nema.

Sociolog Milorad Jovanović, kaže da se pre 11 godina zainteresovao za satanizam.

– Niko nije bezbedan od uticaja satanizma, pa svuda je oko nas u muzici, slikarstvu, video igricama, reklamama. Nije nikakva slučajnost što je Džimi Hedriks rekao da kroz muziku možemo ubaciti u podsvest sve što želimo. Muzika ima nemerljiv uticaj na ljudsku psihu, te tako je jedna od najvažnijih firmi za produkciju ploča sa satanističkim sadržajem “Mural Rekord” kao amblem na pločama ima satanski hram. Ima jedna čuvena reklama koja je emitovana na MTV i koja je osmišljena kao čestitka za Novu godinu, gde devojčica na sebe prosipa kečap po beloj haljini i počinje da plače, te joj u nameri da je uteše prilaze dva čoveka i drže je za ruke, što bi stanističkim jezikom značilo da dvojica prinose žrtvu Sotoni i to devicu, naravno prosuti kečap simbolizuje krv, te onda dolazi do toga da se zapali jelka koja pada i sa zida se ruši maska bika, koja “slučajno” pada na glavu muškarca, koji belim čaršafom, gasi požar. Sve to u paketu neupućenima može delovati bezazleno i zabavno, a ustvari se radi o veoma opasnim skrivenim porukama koje se na jedan svirep način igraju ljudskom psihom – kaže Jovanović.

Sublimirane poruke

Veoma je zanimljivo napomenuti da postoji posebna fonetska metoda kojom se ugrađuju izobličene poruke i kako mozak reaguje na muziku koja krije poruke koje su destruktivne.

– Tako na primer, skrivena poruka “ugord imzu” preko leve polovine mozga, za koju je neprepoznatljiva, dospeva do desne koja je kreativna i intuitivna i koja tu poruku dekodira i prepoznaje njeno pravo značenje kao “uzmi drogu” – objašnjava sociolog.

Istraživanja koja su vršena u svetu kao zagovornike satanizma proglašavaju globalno popularne i respektabilne grupe, među kojima su Roling Stonsi, te Iglsi, Bitlisi, Pink Flojd, pa čak i pop ikona Madona.

Da od uticaja satanizma nisu bezbedni ni najmlađi svedoči i činjenica da njega ima i u društvenim igrama, među kojima prednjači igra pod nazivom “Bitka za Zagreb” i koja po formi veoma podseća na “Riziko” i koja prema tumačenjima poznavalaca ratne strategije, nije ni malo naivna, čak je i jedan pukovnik prokomentarisao, da se tu ne radi ni o kakvoj igri nego da je u pitanju obuka za rat. Ništa bezazlenija situacija nije ni po pitanju video i komjuterskih igrica, koje imaju veoma precizno osmišljen vojni scenario. Radi se o igricama koje su namenjene deci uzrasta od 10 do 14 godina i kroz koje deca uče istoriju određene nacije, te njenim bitnim strategijama,  upoznaju se sa političkom situacijom,  vojnim potencijalom,  geografskim položajem i reljefom, određene države. Stručnjaci tvrde da su među najopasnijim igricama “Gulf Strajk”, “Takvar”, “Janus” i druge.

Ko je ciljna grupa?

Velika je zabluda da su mladi u najvećoj opasnosti kada je u pitanju “napad” organizacija sa sektnim delanjem, naime oni su tek na trećem mestu. Najnebezbedniji su ljudi u srednjim godinama, jer su oni zapravo najproduktivniji i kao takvi veoma privlačni pojedinim sektama. A.Š. priča kako je izgledalo njegovo iskustvo.

– Iako potičem iz porodice koja je veoma pobožna, bar sam ja tako verovao i koja me je od malena upućivala na sadržaj iz Biblije za koji sam verovao da ga odlično poznajem i razumem, ipak sam za neke očigledno mudrije od sebe ispao pravi naivko i žrtva organizacije “Kula stražara”- kaže A. Š.

Kada je shvatio, šta mu se dešava, već je bio prepisao dva stana i praktično se našao na ulici.

– Moja porodica vodi poreklo sa Dorćola. Odrastao sam u veoma ušuškanim uslovima, ako kažem da nisam dobijao sve što poželim, zaobići ću istinu. Uprkos svom tom izobilju, nešto mi je ipak nedostajao, čim sam ušao u celu tu tada meni tako logičnu priču. Naime bio je to period kada mi je devojka poginula u saobraćajnoj nesreći i malo je reći da sam bio rastrojen, sada kada se setim tog perioda, ne znam ni kako sam živeo, tako se malo toga sećam iz tih dana, da po nekada imam osećaj da sam živeo tuđ život. Iz ove perspective, jedino što mogu reći jeste da sam ispao budala- tvrdi on.

A sve je počelo tako što mu je jedan kolega sa fakulteta dao neku knjigu, koju je kako kaže isprva odložio u svojoj sobi i da je u svom tom ludilu i patnji, koja ga je snašla nakon pogibije voljene osobe, jedno predveče uzeo tu knjigu i ne bi li odagnao misli u nekom drugom smeru, počeo da je čita.

– Sada kada se setim koja je to gomila gluposti, prosto me je sramota da priznam da sam poverovao u te redove, tzv. “Nove istine” kako je Jehovini svedoci nazivaju. U to vreme, ovaj moj kolega sa fakulteta je često navraćao kod mene pod izgovorom da zajedno učimo. Ja tu nisam video ništa loše i ništa neobično, čak mi je i prijalo da neko bude uz mene, jer ne samo da sam se osećao usamljenim nego nisam imao ne volje za učenjem nego volje za životom- priseća se A. Š.

Prema njegovim rečima, često je tih dana sa kolegom pričao baš o veri,  a pošto je bio ljut na ceo svet, a time i na Boga, što je sudbina uzela njegovo voljeno biće, kako kaže te diskusije su mu čak i prijale.

– U to vreme nisam raspoznavao, izvrnute redove iz Biblije, te istrgnute ili izvrnute reči iz citata. Ono što mi je pričao moj kolega Davor je delovalo veoma logično, verovao sam u njegovu priču. Ubrzo mi je on doneo gomilu nekakve literarure, o kojoj smo besumučno diskutovali nedeljom. Vreme je prolazilo, a ja sam sve više ulazio u materiju koja mi se i te kako dopadala i delovala, kao prava i jedina istina. Počeo sam da verujem da u ovom pokretu leži spasenje sveta, da Isus zapravo nikada nije vaskrsao, da sam stranac na zemlji i slične iz ove perspektive gluposti, a tada istine i logičnosti – priseća se A. Š.

Kako kaže kada je počeo da se osvešćuje, već je godinama bio pod ropstvom “Kule stražara”, otac mu je umro zbog odbijanja transfuzije, ostao je bez dva stana.

– Ništa meni tada nije bilo neobično. Da sam imao još nekretnina sve bih to dao. Možda će zvučati neobično, ali spasila me je moja bivša supruga, koju sam sasvim slučajno upoznao. Bila je toliko uporna da mi se približi da sam na posletku popustio njenim naporima. Ubrzo je shvatila da ja čitam neke njoj čudne knjige, koje je ona bez mog znanja spalila. Davoru je zabranila da dolazi kod mene i iza mojih leđa sprovela niz mera koje su ustvari bile korak ka mom izbavljenju. Sećam se kako me je terala da idemo u crkvu, izmišljajući svakojake razloge i odvraćajući me o nedeljnih diskusija o religiji sa Davorom i ostalima. Iako više nismo zajedno, zauvek ću joj biti zahvalan za sve što je učinila za mene – kaže A. Š.