fbpx

Ovo nije više pitanje feminizma: Da li je u redu da žena postoji kroz uloge koje joj nameće društvo?

Od danas Srbija počinje da prati drugu sezonu TV serije “Sluškinjina priča”, samo dan posle premijere na matičnom kanalu Hulu u SAD.

0

Piše: Sandra R. Tošić

Prva epizoda se zove “June”, po glavnoj junakinji koju smo u poslednjoj sceni 01 sezone ostavili u mraku “marice” koja je odvozi u novu budućnost. Prva sezona je bila perfektno urađena i imala je ogromnu gledanost.

Kreatori nas uveravaju da nas neće razočarati. Bilo je mnogo pitanja i sva su polazila od toga da autorka uticajnog romana “The Handmaid’s Tale” Margaret Atvud nije napisala nastavak.

Roman je objavljen 1985. u svom bleštavilu progresa, kraja Hladnog rata, građanskih sloboda. Kritika je priču odmah prihvatila i nagrađivala. Čitaoci su se sa njom nosili. Privlačila ih je.

Kategorija u koju je stavljena je naučna fantastika i to je bilo odlično tle za njen razvoj među čitaocima i trajanje. Sledbenici žanra su joj dodeli potkategoriju distopija i ovde je obezbeđen njena aktuelnost.

Kod nas je roman preveden i objavljen tek 2006. Uglavnom se stavlja u feminističko štivo. Sa ovim se ne slažu mnogi pa, ni ja.

Priča jača feministička uporišta, ali ona je govor o slobodi i ljubavi i tome koliko je društvo u kome živimo tvorevina nas samih.

Priča o nametnutim društvenim kategorijama, oduzimanju sloboda i odlučivanju sićušne manjine podseća na fašizam ali nas tera i da se okrenemo oko sebe. Prva sezona je izašla u sjaju Trampove ponovovelike Amerike i odmah je vezana za sadašnjost.

 

Jer ako žene stavljamo u kategorije: supruga, roditeljka, kuvarica, upraviteljica, ljubavnica, to ne znači slobodu za muškarce, jer su oni onda gospodari, muževi, čuvari, vozači, ljubavnici. Pitanje koje nam Sluškinja postavlja jeste da li je nama to ok? Da li mi to želimo za nas i naše ćerke i naše sinove? U seriji glavni lik Džun Ozborn nosi fenomenalna Elizabet Mos.

Vredi odvojiti vreme za ovo.

Komentari