No, uvek su tu neke dobronamerne duše koje su pozvane da dele lekcije jer im kredibilitet za to daje puka činjenica što su sami u vezi.

Nije li to sjajno? Samim time što je neko u vezi (braku), automatski postaje najkompetentnija osoba za deljenje ljubavnih saveta svojim ubogim prijateljima, koji eto, nemaju sreće.

“Kako je na ljubavnom planu, viđaš li se s nekim?”

Isprva se kiselo smeškaš, daješ nemušte odgovore, čak izgovore, pomisliće druga strana.

“Šta čekaš, vreme ti je”, nastavlja tvoj lični samopozvani terapeut, podsetivši te na rok upotrebe za koji ne znaš kad ti ističe.

“Ne valja biti toliko probirljiv u životu, smanji malo kriterijume”, opalac, idemo još niže, direkt ispod pojasa, pa naravno, biti single je neopisiva sramota, pomisliće svet da ti fali nešto, čim nemaš nikog.

“Eto, imam baš nekog za tebe, mogu da vas upoznam”, od ovog ne postoji niže!

Počinješ da se pravdaš, isprva fino, a kako se pitanja i “argumenti” nižu, u sećanja ti naviru osnove karatea savladane doduše još 1997. koje toliko silno želiš da osvežiš u praksi.

Odlučuješ da se neko vreme ne srećeš sa ljubopitljivim srećno uparenim savetodavcem, ali dovraga, ima ih još!

Na poslu, među ekipom s faksa, na porodičnim ručkovima, uvek je neko s misijom da sredi tvoj ljubavni život i spase tvoju ubogu dušu.

Pravila plemenske zajednice

U neka daleka, podjednako zahtevna vremena, postojala su pravila kako da budeš deo društva i zajednice… ili ćete jednostavno izopštiti. U primitivnom ljudskom i životinjskom svetu, zakon preživljavanja kaže da ako se ne razmnožiš, tvoja rasa izumire.

Ako nisi srećno uparen, jednostavno, nešto s tobom ne valja, otpadaš, nestaješ.

Iako smo kao civilizacija prevazišli skandiranje pred giljotinom i puštanje krvi kao antistres terapiju, plemenska načela su ostala (i teško da ćemo ih se zapravo ikad rešiti).

Svako vreme nosi svoje društveno poželjne odrednice koje ako ne ispunjavaš, bivaš diskriminisam i/ili diskreditovan.

U našem je to da li imaš “nekog” i dalje ček stavka za koju nije prigodno da stoji prazna.

Tako da svoje savetodavce, umesto s negodovanjem, pravdanjem i otporom, treba da pogledaš sa samilošću.

“Vidim da u tvom mentalnom sklopu pojedinac nečemu vredi tek ako je srećno uparen. Žao mi je zbog toga i što svoju vrednost uslovljavaš tuđim prisustvom. Znaš, čovek može biti ostvaren, srećan, uspešan i bez partnera. Zapitaš li se nekad šta je tvoja prava vrednost, kada bi hipotetički ostao bez one za koje veruješ da ti daje partnerstvo?”

Otpij gutljaj kafe i nonšalantno pređi na teme svetskih zbivanja. Jako je bitno da ne izgubiš prisebnost i dostojanstvo, uz malo bezobraštine, dakako.

“Oprosti, da li ja tebe pitam kad ćeš se maknuti s tog bednog posla od kog imaš samo muke i minuse? Znaš, ljudi s daleko manje znanja od tebe jako lepo žive i nemaju ni izbliza takve teskobe. Gledaj oglase, raspituj se, eto baš mom drugu koji drži fast food treba pomoćna radnica za salate, ma super ti je to posao, isključiš mozak i seckaš, a 60 000 kaplje svakog meseca…”

Udaraj slobodno na kvarno sve dok to ne pređe granice dobrog ukusa, posle čega nema nazad. Udaraj na sve za šta možeš da se uhvatiš, a kad ugledaš zaprepašćenje druge strane zaustavi se i pozovi na trn i brvno u oku.

Vidiš trun u oku brata svoga, ali ne vidiš balvan (brvno) u oku svome.

Kada izvadiš balvan iz oka svoga, jasno ćeš videti kako da izvadiš trun iz oka brata svoga.

Svako od nas ima neku neispunjenu stavku koja može da se spočitava. Svakom se može naći mana. Svakom se ima za šta pametovati. A što bismo to radili? Zar nemamo odveć dosta posla oko sopstvenih života?

Pitanja, saveti koji ti ne trebaju, predlozi koji užasavaju će se fakat nastavljati. Nemoj da se pravdaš. Nemoj da lažeš. Nemoj da se svađaš. Ostani na svom i pri svom. Iskoristi navedene ili smisli svoje replike i samo pucaj, bez da povisiš ton. U krajnjem slučaju, osveži krug ljudi s kojim provodiš vreme. Šta će ti zaboga neko ko na tako besprizoran način zabada nos u tuđa posla i možeš li da naslutiš kako te zaista doživljava, čim ti u tvom prisustvu ukazuje toliko nepoštovanja?

Vremenom će pitanja i podpitanja utihnuti, možda čak i nestati, jednostavno ih nećeš čuti? Znaš zašto? Zato što te to više ne pogađa.

Nepisano je pravilo da predator oseti gde je žrtva slaba i da tu napada. Tvoj single status nije problem, mana, sramota. To je situacija.

Možda će trajati još neko vreme, a možda će se preokrenuti očas posla, da nećeš znati šta te je snašlo. Ko to uopšte može da zna?

Ali znaš šta se zasigurno zna? Što god je u tebi više integriteta, dostojanstva, mira, radosti, to te bolja prilika čeka iza ćoška.

U zdravlje!

The post Kako da ne odlepiš dok te srećno upareni savetuju da treba da se skrasiš appeared first on Moodiranje.

Umesto prošarane kose, dobila sam izblajhano ćebe koje smrdi na kiselinu, o čemu sam već pisala, pa koga ne mrzi:

• Šta je olaplex tretman
• Kako oporaviti oštećenu kosu, uništenu od blanša

Ukratko, iako sam se svim silama trudila da saniram štetu koju mi je frizerska kasapnica Minjović načinila, kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije – oštećena kosa mora da se odcvikari i izraste nova!

Redovno šišanje i predivno L’Oreal pakovanje su dosta pomogli; međutim, ono što je bilo tretitano blanšem je i dalje vidno i na dodir oštećeno. Tako se desilo da potpuno prestanem da se farbam, jer šta mi vrede lepi pramenovi uz oštećene krajeve, složićemo se svi.

Šta se desilo za četiri godine

Promena koju sam doživela zbilja se može podvesti kao neverovatna, sa sve click bait prefiksom “NEĆETE VEROVATI”.

#1 Oporavila sam teme glave

Imam jako, jako osetljivo teme glave, sklono iritacijama, crvenilu, perutanju, svrabu. Fakat je da sam ga dodatno iritirala farbanjem i čestim pranjem (na svaka 2-3 dana). Najpre sam počela da koristim isključivo biljne šampone, bez parabena i sulfata; a potom sam ga potpuno oporavila korišćenjem šampona Mycosept. (Nemojte se uplašiti što bočica od 100ml košta 800 dinara, na moju ovoliku kosu potrajala je 2 meseca!)

Posle sam prešla na organski šampon u formi sapuna (ima ga u DM-u, košta oko 700 dinara).

Sada perem kosu Still litarskim šamponom. Ne šamponiram celu dužinu, već samo deo do temena.

#2 Ne treba mi pakovanje/regenerator/maske

Svesna sam koliko ovo zvuči neverovatno, svih dvadesetak godina koliko sam bila plavuša, to mi je bilo nezamislivo! Ipak, tako je. Kosa koja je izrasla je svilenkasta, teška i laka češljanje (dok je preostalih 4-5 cm koje treba da odcvikarim i dalje krto i sklono mršenju). Šta više, sjaj prirodne kose je toliko dobar, te nema potrebe da stavljam neke kapi ili ulja.

#3 Perem kosu na svakih sedam dana

Ovo mi je bukvalno životna promena, jer dok sam bila plavuša i posle Minjović masakra, kosa bi mi se zamastila posle dva dana (tad sam bila ubeđena da je suva).

Otkako je izrasla, perem je dakle običnim šamponom (i to ne celu dužinu), ne stavljam preparate, a rezultat: ne samo da nije suva ili masna, već je kosa koju bih poželela bukvalno svakom!

Nema više iritacije, svraba, masnoće. Šta više, kad odem kod frizera na feniranje (što se dešava vrlo retko), kosa mi stoji i po deset dana, gotovo netaknuta!

Na ovo se odlično nadovezuje savet moje drugarice Vesne, inače televizijskog frizera: ukoliko želite da kosa nakon feniranja stoji što duže, prilikom pranja ne stavljajte nikakve omekšivače!

Da li ću se ponovo farbati? Nemam nameru dok ne počnem da sedim. Eventualno ću izvući pramenove, naravno, farbom bez amonijaka. Blanš više ni u ludilu, ni po koju šansu!

Trebalo mi je preko 20 godina farbanja u plavo i jedno uništenje do temelja by Minjović da shvatim da ne postoji sredstvo koje može da nadmaši ono što nam je priroda dala.

Da ne pominjem koliko novca i vremena ćete uštedeti.

The post Prestala sam da se farbam 2018. i evo šta se desilo za četiri godine appeared first on Moodiranje.

Da li krojite život po svojoj meri?

Ono što se negde često da primetiti jeste da ljudi previše često misle da život teče i teče i da su odluke koje donesemo jednom one koje ostaju sa nama zauvek, uklesane u kamen, nepromenjive i stalne. Prihvatamo situacije takve kakve jesu, a umesto da se zapitamo šta zapravo želimo i zašto, ljutimo se, besnimo, postajemo isfrustrirani, uznemireni i nespokojni, i vremenom dolazi do preplavljenja nezadovoljstvom koje se vidi u našem društvu na bukvalno svakom koraku.

Hajde da pogledamo to koliko je jednostavno promeniti ovu perspektivu kroz jednostavan primer naručivanja nameštaja po meri.

Lekcija za kreiranje po meri

Ove lekciju naučila sam prošle godine, kada sam se preselila kod mog, tada verenika, a danas supruga. Brak je zajednica puna kompromisa, a sigurna sam da jeste istina to da žena gradi dom, jednostavno, prirodno i obraćajući pažnju na sve one detalje neophodne za svakodnevno funkcionisanje i operativu po kući.

Kada se gradi stabilna i lepa zajednica, oba partnera unose nešto svoje, daju svoj pečat, a sloga i mir baziraju se na uvažavanju uzajamnih ukusa, potreba, ali i neophodnosti. Ovo važi u svim okolnostima.

Kao što znamo, ove godine su se okolnosti svima nama dobrano promenile. Tako i nama, i za naše dvoje dece.

Stan u kome živimo najednom je postao pored našeg doma, ujedno i kancelarija i škola i igraonica i kabinet za likovno i muzički studio i omanji restoran (jer nam je kuća često bila puna ljudi, a tokom pandemije puna ideja za spremanje za nas ukućane). U nekom trenutku je sve postalo izazovno. Da nismo bili spremni za brzo adaptiranje, uhvatili bismo se za glavu. Kuhinja je postala prirodno mesto okupljanja, više nego i pre, ali uz sve druge aktivnosti i potrebe svakog člana porodice, delovalo je kao da nama u svakoj prostoriji trebaju trpezarijski stolovi po meri!

Kada biramo nameštaj po meri, imamo taj luksuz da biramo dimenzije, boju, materijal, visinu, detalje, prilagodimo ga svojim potrebama i idejama, zar ne?

Pa zbog čega onda ista pravila ne bi važila i za naš sam život?

Međutim, ima tu još jedna stvar.

Takođe veoma često se dešava da ljudi misle da im nešto treba ili žele, posebno u vremenima u kojima se mnoge stvari nameću sa svih strana. A onda je istina negde na pola puta pa se desi da zapravo ono što zaista želimo možda nije ono što nam je potrebno za sreću.

Često poželimo nešto za šta verujemo da je dobro za nas, ali istina je da nikada zaista ne znamo šta je to najbolje za nas.

Takođe ne možemo biti 100% sigurni u to kako bi ishod naših želja mogao uticati na nas ili druge ako bi se ostvarile. Drugi put možda nešto poželimo, iako znamo da to nije baš dobra želja, bilo za nas same ili za druge ljude.

Znate i one ljude koji često drugima žele zlo? Time što žele da se nešto loše dogodi drugim ljudima, veoma lako mogu da zbog toga zažale onda kada se želja zaista ostvari. Međutim, i to su sami kreirali. I zlobu i nesreću koju šire, takvi ljudi zapravo i suštinski stvaraju sami sebi. A zašto?

Zašto bi iko živeo tako?

Zašto bi iko sebi samom nanosio bol?

Istina jeste da je izbor u građenju života po meri i dalje nedostižan mnogima. Izbor sam po sebi podrazumeva svesnost i jasno, savesno odlučivanje o tome kuda nas život nosi. Tek kada zaista dođemo do toga da su naše odluke usmerene ka suštini i smislu našeg sopstvenog života, onda ćemo zaista umeti da izaberemo i taj trpezarijski sto po meri koji će biti u boji koja se uklapa skladno u ostatak našeg života, koji je od materijala koji će izdržati naše aktivnosti i rad, pretrpeti udarce i rezove, tanjire, šerpe i tacne kojima ćemo ga izlagati. Jer on mora da ima primenu prilagođenu našim potrebama. Isto tako i naše odluke. Moraju biti usmerene ka našoj sreći.

Svađe, rasprave, bes, cepanje ličnosti, iako nas ne vode na staze životne radosti, jesu realno validne i deo toga da smo ljudska bića, nesavršena u svojoj kreaciji, ali savršena u svom potencijalu.

Pokušajte da pre bilo koje reakcije usvojite ono starog pravila odnosno priče o Sokratu i njegova tri sita odnosno filtera koja se mogu primeniti i na nas same, ne samo na ljude oko nas.

Sledi priča i naše želje da vam svaka nova godina donese napredak na putu ličnog razvoja i da vam život kakav stvarate uvek bude krojen baš po vašoj meri. Ne zaboravite – u redu je da se pomerite, niste drvo, kako kaže naša Neva Rajković iz Kreiranja Uspeha.

Priča o tri sita

U staroj Grčkoj Sokrat je bio poznat po tome što je veoma visoko cenio znanje. Jednog dana poznati filozof je sreo poznanika, koji mu je rekao:

– Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?

– Samo trenutak – zaustavio ga je Sokrat. – Pre nego što mi bilo šta kažeš, želeo bih da napraviš kratak test. Ime mu je “Test tri sita”

– “Test tri sita”?

– Tako je – nastavi Sokrat. – Pre nego što mi budeš govorio o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome šta mi želiš reći i propustiš svoje reči kroz posebna sita. Zato se i zove “Test tri sita”.

– Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

– Ne – odgovori čovek, u stvari, upravo sam čuo i…

– U redu – reče Sokrat. – Dakle, ne znaš zasigurno da li je to istina ili nije. Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro o mom prijatelju?

– Ne, upravo suprotno…

– Znači tako – nastavi Sokrat, želiš da mi ispričaš nešto loše o njemu, ali ne znaš da li je to istina. No, još uvek možeš napraviti test, na raspolaganju ti je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš o mom prijtelju?

– U stvari, ne…

– Dakle – zaključio je Sokrat, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?

The post Da li krojiš svoj život po svojoj meri ili prosto – plutaš? appeared first on Moodiranje.

Pomislimo zajedno sada šta se sve smatra onim što je “žensko”, “ženstveno”, “biti žena”, “biti PRAVA žena” i slično.

Komentari kakve ne očekujemo pojave se kada se najmanje nadamo, kada ih ne očekujemo, a neretko i od onih od kojih nikada ne bismo očekivali.

Evo jednog pitanja:

Šta po vama čini osnovnu razliku između muškaraca i žena?

Mnoge žene koje sebe smatraju feministkinjama i borcima za ženska prava napraviće ovde jednu naizgled nevinu, ali fundamentalnu grešku i ženskom moći istaći pre svega mogućnost rađanja.

Istorijski, da, uloga žena jeste suštinski vezana za reprodukciju, dom, kuću.

Ali, reći da je GLAVNA razlika muškaraca i žena u kapacitetu datom prirodom, anuliranje je svih žena koje nisu, neće ili ne mogu da rađaju, svojim izborom ili ne. Negiranje je svih prava koja su postignuta i ostvarena u borbi za ravnopravnost, u borbi za to da se rodne uloge prilagode vremenima, kapacitetima koje žene imaju mimo biologije, ali i, a sasvim ironično, upravo žena samih i njihove suštine.

Da li je idealna domaćica idealna žena?

Sad kad sam napravila pitu, samo da je smažem, pa se vraćam poslu!

U međuvremenu, počeo je da se potencira i novi kult radne žene, žene koja je okrenuta isključivo karijeri i poslu, ambicijama i sebi. Ona živi u restoranima, ne zna šta je kuvanje, ali odlično zna koji je puder najbolji za konturing. Ne oduševljava se modlama za mafine, nema pojma šta je strec folija, a kamoli se posekla na kutiju kojom se seku, i ne pada joj na pamet da se bavi prazničnim dekorom doma.

Uz ovu ženu, tu su i žene iz bajke, one čije instagrame krase slike kao iz magazina, sa egzotičnih putovanja, uvek same, uvek punih, napunjenih usta, nekome lepe lutke, nekome dostižne, nekome nedostižne. Niko ne zna čime se bave, svuda su i svugde stignu, uzor mladim devojkama, idilična slika trulog iznutra.

I onda neki balans u vidu savršenstva koje opet pak opterećuje – savršene majke uvek doterane, divne frizure, sređenih noktiju, fit, bez celulita, sa stanom ili kućom udešenom do tančina, one i kuvaju, one spremaju, one dekorišu. U kući uvek imaju sveže ceđene sokove, sa doručkom kao iz magazina, nasmejanom decom koja nikada ne plaču, mužem koji je retko prisutan, a kad jeste, on je smrtno zaljubljen, uglađen, opušten i doteran. Stižu sve i mogu sve.

Gde je istina lične sreće?

Bilo šta od ovoga ako vam je napravilo neprijatan osećaj u stomaku – dobro je.

Pre svega, jer bilo koji stereotip NIJE PRODUKTIVAN. Ne možemo ništa postići sudeći drugima, živeći tako da se uvek preispitujemo i pitamo da li će i šta neko drugi reći. Moć kojom se dolazi do sreće jeste biti usmeren na sebe, na svoj potencijal, svoje izbore, i svoje odluke. Možda su nam društvene mreže donele poplave nekih lažnih ili insceniranih života. Najverovatnije. Ali to šta se nalazi iza toga, koliko je istine u tome ili nije, NIJE TVOJA STVAR. Ne gubite vreme na to kako i zašto neko drugi radi nešto. I ovo se ne odnosi samo na to koliko sudimo drugim ženama, u čemu smo, nažalost, zapravo, mi druge žene daleko gore od muškaraca, neretko.

Suština lične sreće jeste u tome da u svakom trenutku budemo u kontaktu sami sa sobom.

Dakle…

Šta je uopšte lična sreća i ko je srećniji, domaćica ili preduzetnica, majka ili starleta? 

NEMA PRAVILA! Ovo pitanje samo po sebi pogrešno je postavljeno. Sreću ili imamo ili nemamo, ona se ne može meriti po intenzitetu i odlikama.

Još jedna bitna stvar jeste to da se sam koncept sreće i menja tokom života, pored toga što jednostavno nije isti za svakoga. Niko od nas ne nosi sasvim identična iskustva, doživljaje, formativne godine svakoga od nas, koliko god imale sličnosti, nisu iste. Naše ličnosti prošle su transformacije i promene u najrazličitijim smerovima, i bore se svakodnevno sa najrazličitijim izazovima koje nameću sredina i unutrašnji život koji nosimo.

Prema psihologiji, sreća je više od pukog iskustva pozitivnog raspoloženja. Da bi opisali sreću, psiholozi se obično pozivaju na subjektivno blagostanje (Kesebir & Diener, 2008). Drugim rečima, sreća je “procena ljudi o njihovom životu i obuhvata kognitivne sudove zadovoljstva i afektivne procene raspoloženja i osećanja” (Kesebir & Diener, 2008, str. 118).

Psihološko ispitivanje sreće je važno jer sreća nije povezana samo sa poboljšanjem fizičkog zdravlja, pa čak i dugovečnosti, već je i prioritet za ljude – širom sveta sreća je ocenjena kao važnija od ostalih poželjnih ishoda, uključujući život smisleno život ili zaraditi puno novca (Psychology Today, 2019).

Ako želimo da postignemo ličnu sreću, moramo prestati da osuđujemo, da sudimo, da ispravljamo krive Drine i uzaludno se pitamo zašto i kako neko drugi živi, već da tragamo za ličnim istinama i suštinom.

Da se vratimo na temu.

Pusti druge da prave svoje izbore

Photo by Magnet.me on Unsplash

Kao društvo moramo da prestanemo da namećemo svoja merila stvari i ponašanja drugima, kao što ona, ne baš prazna floskula “Živi i pusti druge da žive”, lepo kaže. Ne možemo nametati svoj lični snishodljivi stav prema onima čiji su izbori drugačiji od naših ili koji možda imaju prepreke na putu samoaktualizacije.

Ja sam živela godinama kao neko ko je bio posvećen poslu, imao velike prepreke u pronalaženju idealnog partnera, strah od vezivanja, kao i recimo banalne strahove tipa strah od spremanja testa.

Bila sam prototip ambiciozne i preduzimljive žene koja je radila od jutra do prekosutra.

Danas, sa velikim zadovoljstvom delim svoje vreme između ambicije i rada koji me ispunjava, ali i posvećenosti porodici, kao i kuvanju i onom istom testu. Sa zadovoljstvom smatram sebe, kao i brojne žene koje znam, pratim na mrežama ili putem raznih kanala, fantastičnim domaćicama i ženama kojima se divim. Njihovo umeće me inspiriše i motiviše. Kao nekada dok sam bila sama i imala veliku prazninu u domenu emotivnog života, ljudi oko mene koji su imali ono što ja želim, davali su mi snagu da istrajem i sačuvam nadu, a nikako suprotno, neku zavist ili ljubomoru. Prosto, ideja o tome da je sve dostupno i moguće, da je sve na svetu u našem dometu, da možemo stići do toga što želimo, za mene je bila utešna i davala mi mir i spokoj.

Živi svoj život

Tako da, da zaključimo.

Nemojte suditi drugima, nemojte vi da brinete o tome da li je neko domaćica, da li je neko posvećen više ili manje porodici ili poslu, da li je neko stavio tonu silikona ili ne deli vrednosti koje smatrate validnim.

Nemojte napadati druge žene.

Nemojte dovoditi u pitanje to da li je neka žena zaista to što tvrdi.

Na kraju dana, budite u svom životu ono što svaka žena treba da bude: žena, majka, kraljica u svom svetu, u svom sopstvenom životu i u svojoj priči koju pišemo svakom odlukom i svakoga dana.

Za sebe i one zaista bitne oko nas. Tu je moć. Svet se menja takvim koracima koje pravimo sami, sebi, od sebe i za sebe.

“Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.”

Ali zaista.

The post Budi dobra žena, majka, kraljica, domaćica, ali nikako drugoj ženi VUČICA appeared first on Moodiranje.