Zašto ne utrčavaš u novu vezu dok se ni prethodna nije ohladila, zašto ti treba vremena da otpatiš i presabereš se, zašto smatraš da je bolje biti sinlge i raditi kvalitetne stvari nego forsirati nešto što je osuđeno na propast od samog početka, to su tvoji lični razlozi i shvatanja i niko nema prava di ih spočitava, zar ne?

No, uvek su tu neke dobronamerne duše koje su pozvane da dele lekcije jer im kredibilitet za to daje puka činjenica što su sami u vezi.

Nije li to sjajno? Samim time što je neko u vezi (braku), automatski postaje najkompetentnija osoba za deljenje ljubavnih saveta svojim ubogim prijateljima, koji eto, nemaju sreće.

“Kako je na ljubavnom planu, viđaš li se s nekim?”

Isprva se kiselo smeškaš, daješ nemušte odgovore, čak izgovore, pomisliće druga strana.

“Šta čekaš, vreme ti je”, nastavlja tvoj lični samopozvani terapeut, podsetivši te na rok upotrebe za koji ne znaš kad ti ističe.

“Ne valja biti toliko probirljiv u životu, smanji malo kriterijume”, opalac, idemo još niže, direkt ispod pojasa, pa naravno, biti single je neopisiva sramota, pomisliće svet da ti fali nešto, čim nemaš nikog.

“Eto, imam baš nekog za tebe, mogu da vas upoznam”, od ovog ne postoji niže!

Počinješ da se pravdaš, isprva fino, a kako se pitanja i “argumenti” nižu, u sećanja ti naviru osnove karatea savladane doduše još 1997. koje toliko silno želiš da osvežiš u praksi.

Odlučuješ da se neko vreme ne srećeš sa ljubopitljivim srećno uparenim savetodavcem, ali dovraga, ima ih još!

Na poslu, među ekipom s faksa, na porodičnim ručkovima, uvek je neko s misijom da sredi tvoj ljubavni život i spase tvoju ubogu dušu.

Pravila plemenske zajednice

U neka daleka, podjednako zahtevna vremena, postojala su pravila kako da budeš deo društva i zajednice… ili ćete jednostavno izopštiti. U primitivnom ljudskom i životinjskom svetu, zakon preživljavanja kaže da ako se ne razmnožiš, tvoja rasa izumire.

Ako nisi srećno uparen, jednostavno, nešto s tobom ne valja, otpadaš, nestaješ.

Iako smo kao civilizacija prevazišli skandiranje pred giljotinom i puštanje krvi kao antistres terapiju, plemenska načela su ostala (i teško da ćemo ih se zapravo ikad rešiti).

Svako vreme nosi svoje društveno poželjne odrednice koje ako ne ispunjavaš, bivaš diskriminisam i/ili diskreditovan.

U našem je to da li imaš “nekog” i dalje ček stavka za koju nije prigodno da stoji prazna.

Tako da svoje savetodavce, umesto s negodovanjem, pravdanjem i otporom, treba da pogledaš sa samilošću.

“Vidim da u tvom mentalnom sklopu pojedinac nečemu vredi tek ako je srećno uparen. Žao mi je zbog toga i što svoju vrednost uslovljavaš tuđim prisustvom. Znaš, čovek može biti ostvaren, srećan, uspešan i bez partnera. Zapitaš li se nekad šta je tvoja prava vrednost, kada bi hipotetički ostao bez one za koje veruješ da ti daje partnerstvo?”

Otpij gutljaj kafe i nonšalantno pređi na teme svetskih zbivanja. Jako je bitno da ne izgubiš prisebnost i dostojanstvo, uz malo bezobraštine, dakako.

“Oprosti, da li ja tebe pitam kad ćeš se maknuti s tog bednog posla od kog imaš samo muke i minuse? Znaš, ljudi s daleko manje znanja od tebe jako lepo žive i nemaju ni izbliza takve teskobe. Gledaj oglase, raspituj se, eto baš mom drugu koji drži fast food treba pomoćna radnica za salate, ma super ti je to posao, isključiš mozak i seckaš, a 60 000 kaplje svakog meseca…”

Udaraj slobodno na kvarno sve dok to ne pređe granice dobrog ukusa, posle čega nema nazad. Udaraj na sve za šta možeš da se uhvatiš, a kad ugledaš zaprepašćenje druge strane zaustavi se i pozovi na trn i brvno u oku.

Vidiš trun u oku brata svoga, ali ne vidiš balvan (brvno) u oku svome.

Kada izvadiš balvan iz oka svoga, jasno ćeš videti kako da izvadiš trun iz oka brata svoga.

Svako od nas ima neku neispunjenu stavku koja može da se spočitava. Svakom se može naći mana. Svakom se ima za šta pametovati. A što bismo to radili? Zar nemamo odveć dosta posla oko sopstvenih života?

Pitanja, saveti koji ti ne trebaju, predlozi koji užasavaju će se fakat nastavljati. Nemoj da se pravdaš. Nemoj da lažeš. Nemoj da se svađaš. Ostani na svom i pri svom. Iskoristi navedene ili smisli svoje replike i samo pucaj, bez da povisiš ton. U krajnjem slučaju, osveži krug ljudi s kojim provodiš vreme. Šta će ti zaboga neko ko na tako besprizoran način zabada nos u tuđa posla i možeš li da naslutiš kako te zaista doživljava, čim ti u tvom prisustvu ukazuje toliko nepoštovanja?

Vremenom će pitanja i podpitanja utihnuti, možda čak i nestati, jednostavno ih nećeš čuti? Znaš zašto? Zato što te to više ne pogađa.

Nepisano je pravilo da predator oseti gde je žrtva slaba i da tu napada. Tvoj single status nije problem, mana, sramota. To je situacija.

Možda će trajati još neko vreme, a možda će se preokrenuti očas posla, da nećeš znati šta te je snašlo. Ko to uopšte može da zna?

Ali znaš šta se zasigurno zna? Što god je u tebi više integriteta, dostojanstva, mira, radosti, to te bolja prilika čeka iza ćoška.

U zdravlje!