U poslednje vreme, naročito poslednjih decenija, tema ženskog osnaživanja je nešto čemu se pristupa sa različitim nivoima intenziteta i emocija. Jedna od centralnih tema koja se poteže jeste to koje sve uloge jedna žena, i pazite sad, MORA da ima.

Pomislimo zajedno sada šta se sve smatra onim što je “žensko”, “ženstveno”, “biti žena”, “biti PRAVA žena” i slično.

Komentari kakve ne očekujemo pojave se kada se najmanje nadamo, kada ih ne očekujemo, a neretko i od onih od kojih nikada ne bismo očekivali.

Evo jednog pitanja:

Šta po vama čini osnovnu razliku između muškaraca i žena?

Mnoge žene koje sebe smatraju feministkinjama i borcima za ženska prava napraviće ovde jednu naizgled nevinu, ali fundamentalnu grešku i ženskom moći istaći pre svega mogućnost rađanja.

Istorijski, da, uloga žena jeste suštinski vezana za reprodukciju, dom, kuću.

Ali, reći da je GLAVNA razlika muškaraca i žena u kapacitetu datom prirodom, anuliranje je svih žena koje nisu, neće ili ne mogu da rađaju, svojim izborom ili ne. Negiranje je svih prava koja su postignuta i ostvarena u borbi za ravnopravnost, u borbi za to da se rodne uloge prilagode vremenima, kapacitetima koje žene imaju mimo biologije, ali i, a sasvim ironično, upravo žena samih i njihove suštine.

Da li je idealna domaćica idealna žena?

Sad kad sam napravila pitu, samo da je smažem, pa se vraćam poslu!

U međuvremenu, počeo je da se potencira i novi kult radne žene, žene koja je okrenuta isključivo karijeri i poslu, ambicijama i sebi. Ona živi u restoranima, ne zna šta je kuvanje, ali odlično zna koji je puder najbolji za konturing. Ne oduševljava se modlama za mafine, nema pojma šta je strec folija, a kamoli se posekla na kutiju kojom se seku, i ne pada joj na pamet da se bavi prazničnim dekorom doma.

Uz ovu ženu, tu su i žene iz bajke, one čije instagrame krase slike kao iz magazina, sa egzotičnih putovanja, uvek same, uvek punih, napunjenih usta, nekome lepe lutke, nekome dostižne, nekome nedostižne. Niko ne zna čime se bave, svuda su i svugde stignu, uzor mladim devojkama, idilična slika trulog iznutra.

I onda neki balans u vidu savršenstva koje opet pak opterećuje – savršene majke uvek doterane, divne frizure, sređenih noktiju, fit, bez celulita, sa stanom ili kućom udešenom do tančina, one i kuvaju, one spremaju, one dekorišu. U kući uvek imaju sveže ceđene sokove, sa doručkom kao iz magazina, nasmejanom decom koja nikada ne plaču, mužem koji je retko prisutan, a kad jeste, on je smrtno zaljubljen, uglađen, opušten i doteran. Stižu sve i mogu sve.

Gde je istina lične sreće?

Bilo šta od ovoga ako vam je napravilo neprijatan osećaj u stomaku – dobro je.

Pre svega, jer bilo koji stereotip NIJE PRODUKTIVAN. Ne možemo ništa postići sudeći drugima, živeći tako da se uvek preispitujemo i pitamo da li će i šta neko drugi reći. Moć kojom se dolazi do sreće jeste biti usmeren na sebe, na svoj potencijal, svoje izbore, i svoje odluke. Možda su nam društvene mreže donele poplave nekih lažnih ili insceniranih života. Najverovatnije. Ali to šta se nalazi iza toga, koliko je istine u tome ili nije, NIJE TVOJA STVAR. Ne gubite vreme na to kako i zašto neko drugi radi nešto. I ovo se ne odnosi samo na to koliko sudimo drugim ženama, u čemu smo, nažalost, zapravo, mi druge žene daleko gore od muškaraca, neretko.

Suština lične sreće jeste u tome da u svakom trenutku budemo u kontaktu sami sa sobom.

Dakle…

Šta je uopšte lična sreća i ko je srećniji, domaćica ili preduzetnica, majka ili starleta? 

NEMA PRAVILA! Ovo pitanje samo po sebi pogrešno je postavljeno. Sreću ili imamo ili nemamo, ona se ne može meriti po intenzitetu i odlikama.

Još jedna bitna stvar jeste to da se sam koncept sreće i menja tokom života, pored toga što jednostavno nije isti za svakoga. Niko od nas ne nosi sasvim identična iskustva, doživljaje, formativne godine svakoga od nas, koliko god imale sličnosti, nisu iste. Naše ličnosti prošle su transformacije i promene u najrazličitijim smerovima, i bore se svakodnevno sa najrazličitijim izazovima koje nameću sredina i unutrašnji život koji nosimo.

Prema psihologiji, sreća je više od pukog iskustva pozitivnog raspoloženja. Da bi opisali sreću, psiholozi se obično pozivaju na subjektivno blagostanje (Kesebir & Diener, 2008). Drugim rečima, sreća je “procena ljudi o njihovom životu i obuhvata kognitivne sudove zadovoljstva i afektivne procene raspoloženja i osećanja” (Kesebir & Diener, 2008, str. 118).

Psihološko ispitivanje sreće je važno jer sreća nije povezana samo sa poboljšanjem fizičkog zdravlja, pa čak i dugovečnosti, već je i prioritet za ljude – širom sveta sreća je ocenjena kao važnija od ostalih poželjnih ishoda, uključujući život smisleno život ili zaraditi puno novca (Psychology Today, 2019).

Ako želimo da postignemo ličnu sreću, moramo prestati da osuđujemo, da sudimo, da ispravljamo krive Drine i uzaludno se pitamo zašto i kako neko drugi živi, već da tragamo za ličnim istinama i suštinom.

Da se vratimo na temu.

Pusti druge da prave svoje izbore

Photo by Magnet.me on Unsplash

Kao društvo moramo da prestanemo da namećemo svoja merila stvari i ponašanja drugima, kao što ona, ne baš prazna floskula “Živi i pusti druge da žive”, lepo kaže. Ne možemo nametati svoj lični snishodljivi stav prema onima čiji su izbori drugačiji od naših ili koji možda imaju prepreke na putu samoaktualizacije.

Ja sam živela godinama kao neko ko je bio posvećen poslu, imao velike prepreke u pronalaženju idealnog partnera, strah od vezivanja, kao i recimo banalne strahove tipa strah od spremanja testa.

Bila sam prototip ambiciozne i preduzimljive žene koja je radila od jutra do prekosutra.

Danas, sa velikim zadovoljstvom delim svoje vreme između ambicije i rada koji me ispunjava, ali i posvećenosti porodici, kao i kuvanju i onom istom testu. Sa zadovoljstvom smatram sebe, kao i brojne žene koje znam, pratim na mrežama ili putem raznih kanala, fantastičnim domaćicama i ženama kojima se divim. Njihovo umeće me inspiriše i motiviše. Kao nekada dok sam bila sama i imala veliku prazninu u domenu emotivnog života, ljudi oko mene koji su imali ono što ja želim, davali su mi snagu da istrajem i sačuvam nadu, a nikako suprotno, neku zavist ili ljubomoru. Prosto, ideja o tome da je sve dostupno i moguće, da je sve na svetu u našem dometu, da možemo stići do toga što želimo, za mene je bila utešna i davala mi mir i spokoj.

Živi svoj život

Tako da, da zaključimo.

Nemojte suditi drugima, nemojte vi da brinete o tome da li je neko domaćica, da li je neko posvećen više ili manje porodici ili poslu, da li je neko stavio tonu silikona ili ne deli vrednosti koje smatrate validnim.

Nemojte napadati druge žene.

Nemojte dovoditi u pitanje to da li je neka žena zaista to što tvrdi.

Na kraju dana, budite u svom životu ono što svaka žena treba da bude: žena, majka, kraljica u svom svetu, u svom sopstvenom životu i u svojoj priči koju pišemo svakom odlukom i svakoga dana.

Za sebe i one zaista bitne oko nas. Tu je moć. Svet se menja takvim koracima koje pravimo sami, sebi, od sebe i za sebe.

“Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.”

Ali zaista.