Prvi izazovi bračnog odnosa i pitanja sa kojima se partneri suočavaju

Parovi se danas suočavaju sa odlukama koje dolaze veoma brzo nakon onih lepih izbora kao što su veridba, venčanje, sale za venčanja, medeni mesec, mesto za život. Ubrzo, kreću pitanja o brizi o deci, promenama u karijeri, gubitku posla, finansijskim teškoćama, preseljavanju, roditeljskoj brizi, rađanju dece, zajedničkom useljavanju na neodređene rokove i prisiljavanju na razne druge velike i važne razgovore od životnog značaja. Ove odluke su već teške, pa i u najboljim i idealnim okolnostima. Dodajmo tome bilo koji od otežavajućih faktora-i svaka od ovih odluka može postati tle za konflikt ili probleme u odnosu.

Koje vrste parova postoje [istraživanje]?

Istraživači sa Univerziteta Ilinois identifikovali su četiri različita tipa parova i otkrili da će jedan tip veze najverovatnije dovesti do braka i sreće.

Univerzitet je anketirao 376 parova, tražeći od njih da vode detaljnu evidenciju o tome koliko su se posvećeni (ili ne toliko posvećeni) osećali prema svom partneru tokom perioda od devet meseci. Zaključili su da postoje četiri različite kategorije parova.

Brajan Ogolski, docent za ljudski razvoj i porodične studije izneo je rezultat istraživanja po kojem su pronađene četiri vrste parova za zabavljanje uključivale:

• dramatični par,
• par koji je opterećen sukobima,
• par koji je uključen u društvo i
• par koji je fokusiran na partnera

Nije iznenađujuće da je veća verovatnoća da će dramatični parovi spontano promeniti nivo posvećenosti.

„Ovi parovi imaju mnogo uspona i padova, a njihova posvećenost divlje varira“, rekao je Ogolski. “Oni imaju tendenciju da donose odluke na osnovu negativnih događaja koji se dešavaju u vezi ili na obeshrabrujućim stvarima o kojima razmišljaju o vezi, a te stvari će verovatno uništiti njihovu posvećenost.”

Slično tome, parovi u čestim sukobima takođe variraju u nivou prisnosti u velikoj meri. Međutim, Ogolski napominje da to ne znači da idu ka raskidu. “Ovi parovi deluju u napetosti između sukoba koji ih razdvaja i strastvene privlačnosti koja ih ponovo spaja.” Mada, dodaje, „Ova vrsta ljubavi možda neće biti održiva na duži rok“.

S druge strane, činilo se da su društveno uključeni parovi mnogo bolje ocenjeni kada je u pitanju nivo posvećenosti. „Ovi parovi dele društvenu mrežu i oslanjaju se na tu mrežu da bi doneli odluke o svojoj posvećenosti“, rekao je Ogolski. „U idealnom slučaju, dugoročne veze treba da budu zasnovane na ljubavi zasnovanoj na prijateljstvu, a zajednički prijatelji čine da se ljudi u ovim parovima osećaju bliži i posvećeniji.”

I parovi koji su prošli najbolje: parovi fokusirani na partnera. „Ovi partneri su veoma povezani jedni sa drugima i zavise jedan od drugog, i koriste ono što se dešava u njihovoj vezi da unaprede svoju posvećenost na dublje nivoe“, rekao je Ogolski. “Ovi parovi imaju najveće šanse da ostanu zajedno i budu srećni tokom vremena.”

Tri najvažnije stvari koje treba da uradite za srećan i dugotrajan odnos, vezu ili brak

Dodir je jednako važan kao i dobra komunikacija ili intimni život.

1. Održavajte otvorenu liniju komunikacije. Kao što je rečeno u istraživanju, komunikacija je ključna za održavanje svake veze i odnosa.
2. Znanje (o sebi i jedni o drugima). Morate biti slobodni da pokažete i svoje snage i svoju ranjivost.
3. Privrženost. Bez želje za srećom onog drugog, kao i podrške, nema osnova za zdrav i dugotrajan odnos. 

Bračni odnosi – problemi, izazovi i faze

Bračni terapeuti DeMaria i Harrar predstavljaju sedam faza braka. Te faze braka su: strast, ostvarenje, pobuna, saradnja, ponovno okupljanje, eksplozija i završetak – zajedno sa tehnikama za postizanje „osećaja srećne, sigurnosti i zadovoljstva““ u bilo kojoj od njih.

7 najčešćih bračnih problema

1. Novac.
2. Intima.
3. Nepoželjno društvo/okruženje.
4. Podela rada u domaćinstvu.
5. Roditeljske razlike.
6. Zavisnost.
7. Komunikacija.

Tri najčešće rasprave bračnih parova su oko seksa, novca i dece.

1. Seks: Ovo je verovatno najčešći izvor sukoba između parova.
2. Novac: Pitanja vezana za novac oko kojih se parovi svađaju su brojna i mnoga.
3. Deca: Poslednja tema kojom se parovi posebno bave su deca.

U svakom procesu komunikacije i svakom odnosu, neminovno ćete se suočiti sa svojim ograničenjima — to je neizbežno. I ovo je razlog zašto je pokazivanje vaših ograničenja jedan od najtežih delova braka. Jedno je suočiti se sa svojim ograničenjima sam, a drugo je to raditi u prisustvu nekog drugog svakog dana.

Stoga, nakon 5 do 7 godina braka, ljudi se toliko naviknu jedni na druge da im se čini da je brak dosadan. Često se to izražava kroz nedostatak interesovanja za seks, osećaj da više niste zaljubljeni u ovu osobu i/ili u želji za ljubavnom aferom i razvodom.

2 glavna kamena spoticanja za svaku vezu ili brak

Nije svaki izazov isti, postoji kamen spoticanja, ali i način da se on preskoči ili zaobiđe.

Vrhunac problema koji prethodi krahu svakog odnosa jeste onaj u kojem komunikacija jednostrano biva prekinuta. Termin stonewalling je sam sebi pojašnjenje. U diskusiji ili svađi, slušalac se povlači iz interakcije, isključujući se i zatvarajući od govornika jer se oseća preopterećeno ili fiziološki preplavljeno. Metaforički rečeno, oni grade zid između sebe i partnera.

Drugi vid problematične komunikacije jeste takozvani gaslighting. Gaslighting je oblik emocionalnog zlostavljanja u vezama. To se dešava kada jedna osoba ubedi svoju metu da se pogrešno seća stvari ili da pogrešno tumači događaje. Gaslighter pokušava da manipuliše drugom osobom i predstavlja svoje misli i osećanja kao istinu. Gaslighting je taktika u kojoj osoba manipuliše drugom osobom u nadi da će steći moć nad njom. Često ova manipulacija dovodi do toga da žrtva preispituje sopstvenu stvarnost, a pritom ne dovodi u pitanje motive i postupke osobe kojanjima manipuliše.

Ima li onda brak kao institucija budućnost?

Iako je stopa razvoda visoka, ima mnogo parova koji izgledaju otporni i prebrode sve oluje koje dolaze sa brakom. Jedna stvar je zabavljati se, činiti bračni život zabavnim. Druga je biti iskren i jasan i transparentan sa partnerom. Možete da kidate brak i da istovremeno neke stereotipne domaćinske stvari ne volite, ali tek ako je to iskomunicirano sa partnerom i jasno i njemu odnosno njoj, zapravo je korektno.

Koje su neke od strategija koje uspešni brakovi koriste za održavanje zdravlja svoje veze?

Postoji veliki broj strategija koje su predložene.

Kao prvo, važno je razgovarati o svakodnevnim događajima čak i jednog sasvim prosečnog dana i pažljivo slušati šta vaš partner govori. Uvođenje humora i razigranosti u razgovor je takođe korisno i čini razgovor zabavnijim. Pored toga, slušanje pomaže da se potvrdi ono što je rečeno. Na kraju krajeva, glupi događaji su oni koji ispunjavaju prosečan dan života. Važno je da parovi svaki dan odvoje vreme za ovakav razgovor.

Razgovor ponekad podrazumeva da jedan supružnik saopštava dobre vesti drugom. bilo da se radi o unapređenju, povećanju plate ili dobijanju zaista dobrog bonusa, ovo je prilika da zajedno proslavimo i potvrdimo. Ako ništa drugo, takođe je važno da supružnik pomogne svom partneru da postigne ciljeve koje su postavili.

Brak je kooperativni poduhvat.

Podjednako je važno da parovi pomažu jedni drugima da se izbore sa stresnim i traumatskim događajima. Kome se onda bolje obratiti svom mužu ili ženi u teškim vremenima.

Dodajte svemu ovome važnost dodira. Neverovatno je kako dodir može biti umirujući i topao dodatak odnosu i koliko je jednostavan alat za umirenje. Važno je da ne zaboravite da se dodirnete. Inače, ovde nije u pitanju seksualno dodirivanje, već samo spontan način izražavanja interesovanja i davanja topline svom partneru.

Ove i druge aktivnosti važne su za izgradnju i održavanje vitalnog braka. Parovi mogu planirati zajednički odmor, dogovoriti sastanke jedno sa drugim da izađu na romantičnu večeru bez dece. Raditi neočekivane stvari kao što je kupovina cveća iako se to retko radi, pisanje romantičnih beleški vašem supružniku i davanje toplog poljupca kada dolazite i odlazite, sve to može doprineti izgradnji trajnih brakova.

Opraštanje je takođe sastojak koji je neophodan. Život ponekad može biti težak i parovi mogu reći i učiniti stvari koje su okrutne i gadne. Razgovor o ovim stvarima i opraštanje mogu mnogo doprineti da se obezbedi netaknut brak.

(izvor: mentalhealth)

Da li ste se prepoznali u nekom od navedenih odnosa?

The post Kakav ste par i ima li budućnost vaš brak? [+tajne za dobar odnos] appeared first on Moodiranje.

Mora postojati svest i pažnja vezana za sve što govorimo, a jednako tako i obzir u konstrukcijama naših misli, rečenica i namera svega što kažemo. Nije nam uvek pri ruci sudski tumač za engleski jezik, niti interpretatori i prevodioci. Čak i kada, kao nas dvoje, engleski koristimo svakodnevno i njime se bavimo, pa čak i mnoštvo puta u samoj komunikaciji na maternjem jeziku, možda previše često rekli uzimamo zdravo za gotovo.

U svetu u kojem se komunikacija svodi na poštapalice i na haštagove kojima obeležavamo život, u kojem se vizuelni i video sadržaji koriste kao alati komunikacije, često se pitam, gde je naša istinska komunikacija i koji je njen cilj postao?

Postavka komunikacije i odgovori u različitim komunikacionim kontekstima

Postoje tri postavke za komunikaciju.

Intrapersonalna, Impersonalna (bezlična) i Interpersonalna. Ovo su važne veštine kako za poslovanje, tako i za privatan život. Kada razumemo gde se odvija komunikacija, možemo je prilagoditi tom kontekstu, prepoznati njene izazove i prepreke, i voditi je najbolje i najjasnije što možemo.

1. Intrapersonalna komunikacija

Intrapersonalna komunikacija je komunikacija sa samim sobom. Vi komunicirate sa sobom kada razmišljate kroz izbore, strategije i razmišljanja o tome kakav bi bio ishod vaših postupaka. Kada ste na času i razmišljate o tome šta ćete imati za večeru, komunicirate intrapersonalno. Dosta intrapersonalne komunikacije se dešava bez razmišljanja o tome. Kada razgovarate sa prijateljem, vaše unutrašnje samopouzdanje može vam reći da prijatelj zapravo ne sluša ono što govorite. Ovo unutrašnje samopouzdanje je intrapersonalna komunikacija.

2. Impersonalna komunikacija

Impersonalna, neosobna, odnosno bezlična komunikacija je komunikacija između ljudi o opštim informacijama. Kada kažete “zdravo” nekome pored koga prođete u hodniku, ili kada razgovarate sa kolegama o fudbalskoj utakmici u petak uveče, koristite bezličnu komunikaciju. Kada govorite, javlja se bezlična komunikacija kada govorite o nečem drugom, a ne o glavnoj temi govora. Na primer, ako pripremate govor na fudbalskoj utakmici u petak uveče, možda ćete pomenuti performans tima na poluvremenu, ili ćete možda reći i podeliti nešto što se desilo na putu do stadiona. Neosoban komentar govori vašoj publici da se spremi za slušanje.

3. Interpersonalna komunikacija

Interpersonalna komunikacija je komunikacija između dvoje ljudi koji imaju određeni međusobni odnos. Kada sa prijateljem razgovarate o svojim planovima za vikend ili o tome što ste radili sinoć, imate interpersonalnu komunikaciju. Kada održite govor, koristite interpersonalnu komunikaciju kada podržavate glavnu stvar tako što ćete nešto podeliti vezano za svoj život.

Postoje i drugi tipovi komunikacije koji se odnose na to kolika i gde je naša publika.

Komunikacija u malim grupama

Komunikacija u malim grupama je komunikacija koja se odvija u grupi od tri do deset ljudi. Postoji mnogo vrsta malih grupa. Male grupe mogu uključivati vašu porodicu, prijatelje ili kolege koji rade zajedno na projektu. Kada ste deo grupe, uspeh grupe zavisi od svakog njenog člana.

Javna komunikacija

Javna komunikacija podrazumeva publiku od više od deset ljudi.

Tu je i Masovna komunikacija – komunikacija preko medija velikoj publici. Mediji uključuju elektronske medije kao što su televizija, radio, internet i štampani mediji kao što su novine i časopisi.

Javno izlaganje – formalna prezentacija koju je govornik uputio publici, kao kada se predsednik obraća javnosti. Kada govorite na nekom od vaših časova ili sastanaka, govorite javno. Mi kao nastavnici u školama jezika recimo održavamo javni govor kada predajemo. Kada roditelj govori školskom odboru, taj roditelj održava javni govor.

Vaša publika je važna – grupa ljudi kojima ste namenili svoj govor. Publika je važna kada govorite, tako da vaš govor treba da bude usredsređen na publiku. To je uvek jednako važno, bez obzira na to da li razgovarate sa jednim prijateljem ili sa ljudima u punoj učionici ili sali za sastanke. Kada govorite, imate određeni cilj koji želite postići. Postizanje tog cilja znači da vam je potrebna publika da vas sasluša, da razumete ono što govorite i da preduzmete odgovarajuće akcije u vezi sa onim što kažete.

Kada je u pitanju komunikacija, imamo mnogo toga da naučimo. Ali ako počnemo sa tim da smo pre svega iskreni prema sebi i u komunikaciji sa sobom, ako krenemo da osvešćujemo mehanizme iza komunikacije koji nas blokiraju ili vode, nećemo možda pogrešno ni čuti, jer ćemo pre svega uzeti u obzir sagovornika i ono što znamo o njemu, te nećemo kretati od svojih emocija. Kretaćemo iz pretpostavke istine i nekog osnovnog obećanja iskrenosti.

Sve drugo, laž i obmane, samo su slabosti koje će se pre ili kasnije pokazati jasno. Ali to nije naš problem. I to je već druga tema.

Inače, nakon lapsusa “we just sleep together” Garbo je marljivo učila i vežbala engleski, što je odobrovoljilo MGM da joj daju ulogu u tonskom filmu. “Garbo talks” je bio slogan filma “Anna Christie” u kom ona prvi put govori na filmu, što joj je donelo nominaciju za Oskara za najbolju glumicu.

Marija Gajić je profesor komunikacionih veština i predavala je Uvod u govor na Američkom Univerzitetu, a danas se bavi edukacijom i konsaltingom.

The post Komunikacija nije samo ono što izgovorimo – podjednako važno i je da se razumemo appeared first on Moodiranje.

To spell – bacanje čini rečima

U ranom 14 veku, spelovati je značilo “pročitati slova pismom, napisati ili reći slovima”. Francuska reč koja je usvojena ili je raseljena u okviru izvornog engleskog jezika značila je pravljenje reči od slova. Oba oblika su iz istog germanskog korena, ali francuska reč je razvila drugačiji smisao. Prirodno engleska reč je spellian, “da se govori, ima diskurs, priča” iz proto-germanskog spellam za onog “koji kaže glasno, govori”.

Ali postojeća značenja dolaze iz anglosko-francuske reči espeler, “znači, označava, objašnjava, tumači”, takođe “pisati slova, izgovarati, recitovati”.

U ranom srednjem engleskom jeziku “govoriti, propovedati, reći”, pa tako izrazi kao što je hear spell znači “čuti nešto o čemu se priča”. Izreka “objasniti korak po korak” prvo se javlja 1940. i to u američkom engleskom. Šekspir je rekao da spell someone backwards znali “preokrenuti karakter, objasniti nešto u suprotnom smeru, opisati nekoga sa određenom negativnošću”.

I eto je, moć. Moć reči koje mogu da slikaju svetove, ljude i događaje. Ovako ili onako.

Reči kao valuta sporazuma i nesporazuma

Setite se neke situacije u kojoj se ništa niste s nekim razumeli. A setite se i situacije u kojoj ništa niste morali ni da kažete a savršeno ste se razumeli.

Negde kao da čitavo svoje postojanje ljudski rod pokušava da spozna najbolji način da iskaže svoju ličnost i da se poveže u grupi. Ili u paru.

Koliko je tek zamršena komunikacija u ljubavi, pa posebno ako pogledamo pritiske pod kojima smo svi. Ne stvarati tenziju, ne gušiti, ne juriti, ne pisati mnogo, ne pisati premalo, ne zvati, zvati, čekati pa zvati. Odjednom je toliko nemogućih normi oko nas, a zaista je jedno jedino normalno pravilo – ako hoćeš da čuješ nekog, pričaš s nekim, vidiš nekog – pričaj, zovi, idi, reci. Baci tu čin. Tu je magija, u iskrenosti.

Čini obmane i decepcije

Naravno, reči se vrlo vešto nekad koriste i da stvaraju iluzije, laži, obmane. Decepcije je tako lako napraviti, uz dar ka logici, i eto vam-patološki lažovi, prevaranti, koristoljubivci, ili pak samo –nesigurni ljudi koji ne uspevaju da kreiraju istinu, pa biraju lažkao sredstvo komunikacije. Bilo da je rezultat toga takozvana bela laž ili čak zakonom zabranjeno krivotvorenje, reči mogu i to. A ima i ona – fake it till you make it, koje nisam pobornik, ali priznaću da mnogima radi.

Staro-engleska reč spell značila je ​​”priča, govoriti, bajka, basna, istorija, naracija, diskurs, komanda”, od proto-germanske reči spellam. Bajka. Verujete li u bajke? Ne one napisane da nas uveseljavaju i razigraju nam maštu. Ne one sa ekrana, iz flmova, knjiga i slično. Setite se izraza “Pričam ti priču”. Poverujete li? Desi se. Svesno ili nesvesno, te čini koje neko na nas baca rečima, mi “kupimo” ili ne. Proda nam priču. I to je do te osobe. Kako mi to usvojimo – to je već samo do nas.

Reči mogu da nas uznesu, da nas unize, reči rečene u besu, u afektu. Setim se često kako je moja učiteljica umela da kaže – “Reči seku oštrije od mača”. I tada, znala sam, reči će biti moje oružje i oruđe.

Kako vi koristite reči?
Da li ste danas nekome rekli nešto lepo?
Počinite da bacate čini lepe komunikacije, vodi daleko. Pokušajte bar. Spell.

The post Da li se razumemo? Magija zvana reči i komunikacija appeared first on Moodiranje.

Insistiranje na asertivnosti ne znači da ćete uvek dobiti ono što želite – ali, to vam može pomoći u postizanju kompromisa. Čak i ako ne dobijete željeni rezultat, imaćete to zadovoljstvo da znate da ste dobro postupili i da nema bolnih osećanja između vas i druge osobe ili ljudi uključenih u diskusiju.

Međutim, potrebno je vreme i praksa, tojest vežbanje, ukoliko stil komunikacije koji praktikujete sada ne daje zadovoljavajuće odnose s okolinom. Srećom, to su tehnike koje možete da vežbate i učite kod kuće kada vama odgovara – ili sami ili sa prijateljima u koje imate poverenja i znate da će vam dati iskrene povratne informacije. Razmislite i o tome kako osoba sa kojom razgovarate može reagovati i kako najbolje možete da se nosite sa tim.

Pre svega je potrebno shvatiti i prepoznati koji je to vaš lični stil komunikacije.

Postoji pet stilova komunikacije, i dok mnogi od nas mogu koristiti različite stilove u različitim situacijama, većina će se vratiti na jedan poseban stil, koji koristimo kao naš “standardni” stil.

1. Asertivni komunikacijski stil

Asertivna komunikacija dolazi od visokog samopoštovanja. To je najzdraviji i najefektivniji način komunikacije – slatka tačka između previše agresivnog i previše pasivnog. Kad smo sigurni, imamo poverenje da komuniciramo bez pribegavanja igricama ili manipulacijama. Znamo naše granice i ne dozvoljavamo sebi da ih gurnemo izvan njih samo zato što neko drugi to želi ili treba nešto od nas. Iznenađujuće, asertivni je stil koji većina ljudi koristi.

Karakteristike ponašanja:

• Postizanje ciljeva bez povređivanja drugih;
• Zaštita sopstvenih prava i poštovanje prava drugih;
• Društveno i emocionalno izražavanje;
• Pravite sopstvene izbore i preuzmite odgovornost za njih;
• Prihvatanje pohvala.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – srednji tempo, umerena brzina i jačina zvuka;
• Položaj – otvoren položaj, simetrična ravnoteža, uspravan, opušten, bez nervoze;
• Gestovi – ravnomerni, zaobljeni, ekspanzivni;
• Izraz lica – dobar kontakt sa očima;
• Prostorna pozicija – u kontroli, poštujući druge.

Govor:

“Molim vas, da li možete da utišate muziku? Stvarno se trudim da se koncentrišem na ovo što radim.”
“Žao mi je, ali ne mogu vam pomoći u vašem projektu danas popodne, jer imam neodložne obaveze.”
“Žao mi je što se osećaš tako, ali, želim da ti objasnim kako to izgleda iz mog ugla.”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Mogu da veruju osobi na reč;
• Znaju “na čemu su” sa to osobom;
• Osoba može da se nosi sa opravdanim kritikama i prihvati pohvale;
• Osoba pazi na sebe;
• Poštovano.

2. Agresivni stil

Ovaj stil je vezan za pobedu po svaku cenu – ali često na uštrb drugih. Agresivne osobe se ponašaju kao da su njihove potrebe najvažnije, kao da imaju više prava i da daju više doprinosa od drugih ljudi. To je neefikasan stil komunikacije, pošto se sadržaj poruke može izgubiti, jer su sagovornici fokusirani na sam ton komunikacije.

Karakteristike ponašanja:

• Zastrašujući, preteći, glasan, neprijateljski;
• Spremni da postignu ciljeve na račun drugih;
• Čine sve da bi “pobedili”;
• Zahtevajuće, naglo;
• Eksplozivno, nepredvidivo;
• Zastrašujuće.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – jačina zvuka je glasna;
• Položaj – “veći” od drugih;
• Gestovi – veliki, brzi, oštri;
• Izraz lica – mrštenje;
• Prostorna pozicija – Napadi ličnog prostora drugog, pokušavaju da stoje iznad drugih.

Govor:

“Ti si lud!”
“Uradi to kako ti kažem!”
“Vi ste nepismene neznalice i sledi vam odmazda!”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Defanzivno, agresivno (povlače se ili se bore);
• Ne sarađuju;
• Žalosno/Osvetoljubivo;
• Ponizno/Degradirano;
• Bol, strah;
• Gubitak poštovanja prema agresivnoj osobi;
• Greške i problemi se ne prijavljuju agresivnoj osobi zbog straha da ne “eksplodira”. Drugi se plaše da budu kažnjeni, eksploatisani ili poniženi.

3. Pasivno-agresivni komunikacijski stil

Ljudi koji pripadaju ovom stilu komunikacije naizgled su pasivni, mirni, čak i hladnokrvni, dok zapravo svoj bes iskaljuju na indirektan način. Ratni zatvorenici često deluju na pasivno-agresivan način kako bi se suočili sa ogromnim nedostatkom moći. Ljudi koji se ponašaju na ovaj način obično se osećaju bespomoćno i nezadovoljni su, i izražavaju svoja osećanja suptilnim potkopavanjem, podrivanjem, spletkama i nameštaljkama, a neretko i pravim sabotiranjem.

Karakteristike ponašanja:

• Indirektno agresivan;
• Sarkastičan;
• Podmukao;
• Nepouzdan;
• Žali se konstantno;
• Durenje;
• Patronizujuće;
• Ogovaranje;
• Dvoličnost – Prijatni sa ljudima lično, ali otrovni i neprijatni iza njihovih leđa (šire glasine, prave sabotaže i tako dalje). Rade tako kako bi aktivno povredili drugu stranu: na primer, sabotiraju mašinu kolegi olabavljujući vijak ili stavljaju previše soli u hranu kolegi kuvaru.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – često govori umilnim slatkim glasom, “Alo ženska, kako si mi?”
• Položaj – često asimetričan – na primer, stojeći sa rukom na kuku, a kuk izbacuje (kada je sarkastična ili patronizirajuća);
• Gestovi – Mogu biti brzi;
• Izražavanje lica – Često izgledaju slatko i nevino;
• Prostorna pozicija – često suviše bliska, čak i dodiruju druge jer se pretvaraju da su topli i prijateljski nastrojeni.

Govor:

Pasivno-agresivni jezik je kad kažete nešto poput “Zašto ne nastavite i radite to, moje ideje ionako ne valjaju ništa i ništa vam ne znače”, ali možda sa malo ironije ili još gore, sarkazmom, kao što su “U svakom slučaju, vi znate bolje.”
“Oh, ne brinite za mene, mogu da se snađem sama – kao što obično i moram.”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Zbunjeni;
• Ljuti;
• Osećaju bol;
• Žalosno.

4. Submisivni komunikacijski stil

Ovaj stil govori o postavljanju prioriteta na zadovoljstvo drugih ljudi i izbegavanje sukoba. Submisivno lice se ponaša kao da su potrebe drugih ljudi važnije, a drugi ljudi imaju više prava i više da doprinesu.

Karakteristike ponašanja:

• Apologetičan (oseća se kao da se nameće kada traži ono što želi);
• Izbegava bilo kakvu konfrontaciju;
• Pronalaženje poteškoća u preuzimanju odgovornosti ili odlukama;
• Oseća se kao žrtva;
• Sumnjivi za sve problematične događaje;
• Odbijaju komplimente;
• Ne izražavaju osećanja i želje.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – Govor je mekan;
• Položaj – postaju što je moguće manji, ponizni;
• Gestovi – uvijaju se i vrpolje;
• Izraz lica – nema kontakta sa očima;
• Prostorni položaj – postaju manji/niži od drugih;
• Submisivno ponašanje obeležava mučenički stav (mentalitet žrtve) i odbijanje pokušaja inicijativa.

Govor:

“Oh, to nije ništa, stvarno.”
“Oh, u redu je, nisam to zapravo želeo.”
“Izabrali ste vi, nema veze, sve je u redu”.

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Uznemireno;
• Frustrirano;
• Krivima;
• Oni mogu i da odluče da iskoristite ove osobe;
• Drugi zamišljaju nisku energiju koja okružuje submisivnu osobu i na kraju se odrekne pokušaja da im pomognu jer su njihovi napori suptilno ili otvoreno odbijeni.

5. Manipulativni komunikacijski stil

Ovaj stil je lukav, proračunat i pametan. Manipulativni komunikatori su sposobni da utiču ili kontrolišu druge u svoju korist. Njihove izgovorene reči skrivaju osnovnu poruku, koje druga osoba može biti potpuno nesvesna.

Karakteristike ponašanja;

• Lakoća;
• Kontrolisanje drugih na podmukle načine – na primer, durenjem;
• Traže indirektno rešenje za potrebe koje treba ispuniti;
• Čine da se ​​drugi osećaju obaveznim ili im bude žao zbog njih;
• Koristi veštačke suze.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – patronizujuće, zavidno, glomazno, često visoka intenzivnost;
• Izraz lica – Može koristiti izraz lica u stilu tužnog kučeta;

Govor:

“Imaš sreće što uopšte primaš platu. U drugim firmama se volontira tri meseca, pa onda možda dobiješ ugovor.”
“Nemoj da misliš da ti je on prijatelj, jer ne znaš šta sve priča o tebi dok nisi tu.”
“Nisam imala vremena da kupim nešto, pa sam morala da obučem ovu haljinu. Nadam se da u tome ne izgledam previše strašno”. (Pecanje za komplimente)

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Krivima;
• Frustrirano;
• Besno, iznervirano;
• Žalosno;
• Drugi osećaju da nikada ne znaju gde stoje sa manipulativnom osobom i uznemireni su što stalno moraju da pokušavaju da otkriju šta se dešava.

Činjenica stoji da je nekada jako teško razgraničiti stilove komunikacije i da se ponekad, bilo u poslovnom, bilo u privatnom odnosu osećamo kao da moramo toliko toga da dešifrujemo.

Osim kada je za ovo rešenje angažovanje neke prevodilačke agencije ili sudskog tumača, nije loše prepoznati ove tipove komunikacija, kako biste znali kako da se postavite i reagujete. Znanje je moć, tako i u ovom slučaju.

A ako komunikacija već nikako ne ide, udaljite se. Pomerite se niste drvo.

Postoje i brojni kursevi i radionice koje vam mogu pomoći da se osnažite i ojačate, a jedna od njih je upravo Manifesting Neve Rajković, gde možete naučiti kako da razbijete svoja uverenja, usvojena i naučena, ali i kako da vaša komunikacija sa drugima, ali sa samim sobom postane transparentna i jasna, kako bi vas povela ka ostvarenju vaših rezultata i ciljeva.

Izvor: Knjiga za anksioznost i fobiju. 2. izdanje. Edmund J Bourne. Novi Harbinger Publications, Inc. 1995.

The post Stilovi komunikacije: Zašto nam se ponekad čini da neko govori sasvim drugim jezikom appeared first on Moodiranje.