fbpx

Da li se razumemo? Magija reči i komunikacije

Komunikacija je jedan predivan vid koji kao ljudska bića na neki način uzimamo zdravo za gotovo. Skoro sam sa đacima objašnjavala značenje reči spelling.

0

Ako pogledamo koren, to spell je deo ovog njima tako teškog zadatka. I nije da nam baš sad trebaju prevodilacke agencije da objasnimo značenje ove naizgled jednostavne reči, a i nije sasvim etimologija ni važna. Jer reči jesu magija. Mi pomislimo nešto, izgovorimo, a osoba preko puta nas to razume. Ili ne. Napišemo, čak smo i to smislili i nemo se razumemo. Ili ne.
Komunikacija je mnogo toga. Ali je imamo i trebalo bi da nam služi.

To spell – bacanje čini rečima

U ranom 14 veku, spelovati je značilo “pročitati slova pismom, napisati ili reći slovima”. Francuska reč koja je usvojena ili je raseljena u okviru izvornog engleskog jezika značila je pravljenje reči od slova. Oba oblika su iz istog germanskog korena, ali francuska reč je razvila drugačiji smisao. Prirodno engleska reč je spellian, “da se govori, ima diskurs, priča” iz proto-germanskog spellam za onog “koji kaže glasno, govori”.

Ali postojeća značenja dolaze iz anglosko-francuske reči espeler, “znači, označava, objašnjava, tumači”, takođe “pisati slova, izgovarati, recitovati”.

U ranom srednjem engleskom jeziku “govoriti, propovedati, reći”, pa tako izrazi kao što je hear spell znači “čuti nešto o čemu se priča”. Izreka “objasniti korak po korak” prvo se javlja 1940. i to u američkom engleskom. Šekspir je rekao da spell someone backwards znali “preokrenuti karakter, objasniti nešto u suprotnom smeru, opisati nekoga sa određenom negativnošću”.

I eto je, moć. Moć reči koje mogu da slikaju svetove, ljude i događaje. Ovako ili onako.

Reči kao valuta sporazuma i nesporazuma

Setite se neke situacije u kojoj se ništa niste s nekim razumeli. A setite se i situacije u kojoj ništa niste morali ni da kažete a savršeno ste se razumeli.

Negde kao da čitavo svoje postojanje ljudski rod pokušava da spozna najbolji način da iskaže svoju ličnost i da se poveže u grupi. Ili u paru.

Koliko je tek zamršena komunikacija u ljubavi, pa posebno ako pogledamo pritiske pod kojima smo svi. Ne stvarati tenziju, ne gušiti, ne juriti, ne pisati mnogo, ne pisati premalo, ne zvati, zvati, čekati pa zvati. Odjednom je toliko nemogućih normi oko nas, a zaista je jedno jedino normalno pravilo – ako hoćeš da čuješ nekog, pričaš s nekim, vidiš nekog – pričaj, zovi, idi, reci. Baci tu čin. Tu je magija, u iskrenosti.

Čini obmane i decepcije

Naravno, reči se vrlo vešto nekad koriste i da stvaraju iluzije, laži, obmane. Decepcije je tako lako napraviti, uz dar ka logici, i eto vam-patološki lažovi, prevaranti, koristoljubivci, ili pak samo –nesigurni ljudi koji ne uspevaju da kreiraju istinu, pa biraju lažkao sredstvo komunikacije. Bilo da je rezultat toga takozvana bela laž ili čak zakonom zabranjeno krivotvorenje, reči mogu i to. A ima i ona – fake it till you make it, koje nisam pobornik, ali priznaću da mnogima radi.

Staro-engleska reč spell značila je ​​”priča, govoriti, bajka, basna, istorija, naracija, diskurs, komanda”, od proto-germanske reči spellam. Bajka. Verujete li u bajke? Ne one napisane da nas uveseljavaju i razigraju nam maštu. Ne one sa ekrana, iz flmova, knjiga i slično. Setite se izraza “Pričam ti priču”. Poverujete li? Desi se. Svesno ili nesvesno, te čini koje neko na nas baca rečima, mi “kupimo” ili ne. Proda nam priču. I to je do te osobe. Kako mi to usvojimo – to je već samo do nas.

Reči mogu da nas uznesu, da nas unize, reči rečene u besu, u afektu. Setim se često kako je moja učiteljica umela da kaže – “Reči seku oštrije od mača”. I tada, znala sam, reči će biti moje oružje i oruđe.

Kako vi koristite reči?
Da li ste danas nekome rekli nešto lepo?
Počinite da bacate čini lepe komunikacije, vodi daleko. Pokušajte bar. Spell.

Komentari