Ali kako možemo prepoznati koji su to stilovi komunikacije i da li postoji neko vreme i mesto za svaki od njih u određenim situacijama? Svi ćemo se složiti da je uljudna, kulturna komunikacija, poznatija kao asertivnost, nešto čemu treba da težimo u apsolutno svim prilikama. Biti asertivan znači pre svega negovati samopoštovanje, kao i poštovanje prema drugim ljudima. To je sposobnost da jasno izrazite svoje misli i osećanja kroz otvorenu, iskrenu i direktnu komunikaciju.

Insistiranje na asertivnosti ne znači da ćete uvek dobiti ono što želite – ali, to vam može pomoći u postizanju kompromisa. Čak i ako ne dobijete željeni rezultat, imaćete to zadovoljstvo da znate da ste dobro postupili i da nema bolnih osećanja između vas i druge osobe ili ljudi uključenih u diskusiju.

Međutim, potrebno je vreme i praksa, tojest vežbanje, ukoliko stil komunikacije koji praktikujete sada ne daje zadovoljavajuće odnose s okolinom. Srećom, to su tehnike koje možete da vežbate i učite kod kuće kada vama odgovara – ili sami ili sa prijateljima u koje imate poverenja i znate da će vam dati iskrene povratne informacije. Razmislite i o tome kako osoba sa kojom razgovarate može reagovati i kako najbolje možete da se nosite sa tim.

Pre svega je potrebno shvatiti i prepoznati koji je to vaš lični stil komunikacije.

Postoji pet stilova komunikacije, i dok mnogi od nas mogu koristiti različite stilove u različitim situacijama, većina će se vratiti na jedan poseban stil, koji koristimo kao naš “standardni” stil.

1. Asertivni komunikacijski stil

Asertivna komunikacija dolazi od visokog samopoštovanja. To je najzdraviji i najefektivniji način komunikacije – slatka tačka između previše agresivnog i previše pasivnog. Kad smo sigurni, imamo poverenje da komuniciramo bez pribegavanja igricama ili manipulacijama. Znamo naše granice i ne dozvoljavamo sebi da ih gurnemo izvan njih samo zato što neko drugi to želi ili treba nešto od nas. Iznenađujuće, asertivni je stil koji većina ljudi koristi.

Karakteristike ponašanja:

• Postizanje ciljeva bez povređivanja drugih;
• Zaštita sopstvenih prava i poštovanje prava drugih;
• Društveno i emocionalno izražavanje;
• Pravite sopstvene izbore i preuzmite odgovornost za njih;
• Prihvatanje pohvala.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – srednji tempo, umerena brzina i jačina zvuka;
• Položaj – otvoren položaj, simetrična ravnoteža, uspravan, opušten, bez nervoze;
• Gestovi – ravnomerni, zaobljeni, ekspanzivni;
• Izraz lica – dobar kontakt sa očima;
• Prostorna pozicija – u kontroli, poštujući druge.

Govor:

“Molim vas, da li možete da utišate muziku? Stvarno se trudim da se koncentrišem na ovo što radim.”
“Žao mi je, ali ne mogu vam pomoći u vašem projektu danas popodne, jer imam neodložne obaveze.”
“Žao mi je što se osećaš tako, ali, želim da ti objasnim kako to izgleda iz mog ugla.”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Mogu da veruju osobi na reč;
• Znaju “na čemu su” sa to osobom;
• Osoba može da se nosi sa opravdanim kritikama i prihvati pohvale;
• Osoba pazi na sebe;
• Poštovano.

2. Agresivni stil

Ovaj stil je vezan za pobedu po svaku cenu – ali često na uštrb drugih. Agresivne osobe se ponašaju kao da su njihove potrebe najvažnije, kao da imaju više prava i da daju više doprinosa od drugih ljudi. To je neefikasan stil komunikacije, pošto se sadržaj poruke može izgubiti, jer su sagovornici fokusirani na sam ton komunikacije.

Karakteristike ponašanja:

• Zastrašujući, preteći, glasan, neprijateljski;
• Spremni da postignu ciljeve na račun drugih;
• Čine sve da bi “pobedili”;
• Zahtevajuće, naglo;
• Eksplozivno, nepredvidivo;
• Zastrašujuće.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – jačina zvuka je glasna;
• Položaj – “veći” od drugih;
• Gestovi – veliki, brzi, oštri;
• Izraz lica – mrštenje;
• Prostorna pozicija – Napadi ličnog prostora drugog, pokušavaju da stoje iznad drugih.

Govor:

“Ti si lud!”
“Uradi to kako ti kažem!”
“Vi ste nepismene neznalice i sledi vam odmazda!”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Defanzivno, agresivno (povlače se ili se bore);
• Ne sarađuju;
• Žalosno/Osvetoljubivo;
• Ponizno/Degradirano;
• Bol, strah;
• Gubitak poštovanja prema agresivnoj osobi;
• Greške i problemi se ne prijavljuju agresivnoj osobi zbog straha da ne “eksplodira”. Drugi se plaše da budu kažnjeni, eksploatisani ili poniženi.

3. Pasivno-agresivni komunikacijski stil

Ljudi koji pripadaju ovom stilu komunikacije naizgled su pasivni, mirni, čak i hladnokrvni, dok zapravo svoj bes iskaljuju na indirektan način. Ratni zatvorenici često deluju na pasivno-agresivan način kako bi se suočili sa ogromnim nedostatkom moći. Ljudi koji se ponašaju na ovaj način obično se osećaju bespomoćno i nezadovoljni su, i izražavaju svoja osećanja suptilnim potkopavanjem, podrivanjem, spletkama i nameštaljkama, a neretko i pravim sabotiranjem.

Karakteristike ponašanja:

• Indirektno agresivan;
• Sarkastičan;
• Podmukao;
• Nepouzdan;
• Žali se konstantno;
• Durenje;
• Patronizujuće;
• Ogovaranje;
• Dvoličnost – Prijatni sa ljudima lično, ali otrovni i neprijatni iza njihovih leđa (šire glasine, prave sabotaže i tako dalje). Rade tako kako bi aktivno povredili drugu stranu: na primer, sabotiraju mašinu kolegi olabavljujući vijak ili stavljaju previše soli u hranu kolegi kuvaru.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – često govori umilnim slatkim glasom, “Alo ženska, kako si mi?”
• Položaj – često asimetričan – na primer, stojeći sa rukom na kuku, a kuk izbacuje (kada je sarkastična ili patronizirajuća);
• Gestovi – Mogu biti brzi;
• Izražavanje lica – Često izgledaju slatko i nevino;
• Prostorna pozicija – često suviše bliska, čak i dodiruju druge jer se pretvaraju da su topli i prijateljski nastrojeni.

Govor:

Pasivno-agresivni jezik je kad kažete nešto poput “Zašto ne nastavite i radite to, moje ideje ionako ne valjaju ništa i ništa vam ne znače”, ali možda sa malo ironije ili još gore, sarkazmom, kao što su “U svakom slučaju, vi znate bolje.”
“Oh, ne brinite za mene, mogu da se snađem sama – kao što obično i moram.”

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Zbunjeni;
• Ljuti;
• Osećaju bol;
• Žalosno.

4. Submisivni komunikacijski stil

Ovaj stil govori o postavljanju prioriteta na zadovoljstvo drugih ljudi i izbegavanje sukoba. Submisivno lice se ponaša kao da su potrebe drugih ljudi važnije, a drugi ljudi imaju više prava i više da doprinesu.

Karakteristike ponašanja:

• Apologetičan (oseća se kao da se nameće kada traži ono što želi);
• Izbegava bilo kakvu konfrontaciju;
• Pronalaženje poteškoća u preuzimanju odgovornosti ili odlukama;
• Oseća se kao žrtva;
• Sumnjivi za sve problematične događaje;
• Odbijaju komplimente;
• Ne izražavaju osećanja i želje.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – Govor je mekan;
• Položaj – postaju što je moguće manji, ponizni;
• Gestovi – uvijaju se i vrpolje;
• Izraz lica – nema kontakta sa očima;
• Prostorni položaj – postaju manji/niži od drugih;
• Submisivno ponašanje obeležava mučenički stav (mentalitet žrtve) i odbijanje pokušaja inicijativa.

Govor:

“Oh, to nije ništa, stvarno.”
“Oh, u redu je, nisam to zapravo želeo.”
“Izabrali ste vi, nema veze, sve je u redu”.

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Uznemireno;
• Frustrirano;
• Krivima;
• Oni mogu i da odluče da iskoristite ove osobe;
• Drugi zamišljaju nisku energiju koja okružuje submisivnu osobu i na kraju se odrekne pokušaja da im pomognu jer su njihovi napori suptilno ili otvoreno odbijeni.

5. Manipulativni komunikacijski stil

Ovaj stil je lukav, proračunat i pametan. Manipulativni komunikatori su sposobni da utiču ili kontrolišu druge u svoju korist. Njihove izgovorene reči skrivaju osnovnu poruku, koje druga osoba može biti potpuno nesvesna.

Karakteristike ponašanja;

• Lakoća;
• Kontrolisanje drugih na podmukle načine – na primer, durenjem;
• Traže indirektno rešenje za potrebe koje treba ispuniti;
• Čine da se ​​drugi osećaju obaveznim ili im bude žao zbog njih;
• Koristi veštačke suze.

Neverbalno ponašanje:

• Glas – patronizujuće, zavidno, glomazno, često visoka intenzivnost;
• Izraz lica – Može koristiti izraz lica u stilu tužnog kučeta;

Govor:

“Imaš sreće što uopšte primaš platu. U drugim firmama se volontira tri meseca, pa onda možda dobiješ ugovor.”
“Nemoj da misliš da ti je on prijatelj, jer ne znaš šta sve priča o tebi dok nisi tu.”
“Nisam imala vremena da kupim nešto, pa sam morala da obučem ovu haljinu. Nadam se da u tome ne izgledam previše strašno”. (Pecanje za komplimente)

Kako se drugi ljudi osećaju u komunikaciji s njima:

• Krivima;
• Frustrirano;
• Besno, iznervirano;
• Žalosno;
• Drugi osećaju da nikada ne znaju gde stoje sa manipulativnom osobom i uznemireni su što stalno moraju da pokušavaju da otkriju šta se dešava.

Činjenica stoji da je nekada jako teško razgraničiti stilove komunikacije i da se ponekad, bilo u poslovnom, bilo u privatnom odnosu osećamo kao da moramo toliko toga da dešifrujemo.

Osim kada je za ovo rešenje angažovanje neke prevodilačke agencije ili sudskog tumača, nije loše prepoznati ove tipove komunikacija, kako biste znali kako da se postavite i reagujete. Znanje je moć, tako i u ovom slučaju.

A ako komunikacija već nikako ne ide, udaljite se. Pomerite se niste drvo.

Postoje i brojni kursevi i radionice koje vam mogu pomoći da se osnažite i ojačate, a jedna od njih je upravo Manifesting Neve Rajković, gde možete naučiti kako da razbijete svoja uverenja, usvojena i naučena, ali i kako da vaša komunikacija sa drugima, ali sa samim sobom postane transparentna i jasna, kako bi vas povela ka ostvarenju vaših rezultata i ciljeva.

Izvor: Knjiga za anksioznost i fobiju. 2. izdanje. Edmund J Bourne. Novi Harbinger Publications, Inc. 1995.