Zgodna Šveđanka skoro da uopšte nije znala engleski, te je u jednom od prvih intervjua napravila ogroman lapsus kada ju je novinar upitao da li je u vezi s jednim svojim kolegom. “No, we just sleep together”, izavila je k’o iz topa, misleći na to da su ona i pomenuti muškarac samo cimeri, što je novinaru bilo dovoljno da to predstavi kao priznanje veze. Iako se kasnije trudila da nauči engleski, njen dubok, prozukli glas u kombinaciji s tvrdim švedskim akcentom bio je razlog što čelnici MGM-a nisu hteli da je “ubace” u filmove sa tonom, već samo u neme. Nakon toga, Greta se svuda pojavljivala s prevodiocem.

Mora postojati svest i pažnja vezana za sve što govorimo, a jednako tako i obzir u konstrukcijama naših misli, rečenica i namera svega što kažemo. Nije nam uvek pri ruci sudski tumač za engleski jezik, niti interpretatori i prevodioci. Čak i kada, kao nas dvoje, engleski koristimo svakodnevno i njime se bavimo, pa čak i mnoštvo puta u samoj komunikaciji na maternjem jeziku, možda previše često rekli uzimamo zdravo za gotovo.

U svetu u kojem se komunikacija svodi na poštapalice i na haštagove kojima obeležavamo život, u kojem se vizuelni i video sadržaji koriste kao alati komunikacije, često se pitam, gde je naša istinska komunikacija i koji je njen cilj postao?

Postavka komunikacije i odgovori u različitim komunikacionim kontekstima

Postoje tri postavke za komunikaciju.

Intrapersonalna, Impersonalna (bezlična) i Interpersonalna. Ovo su važne veštine kako za poslovanje, tako i za privatan život. Kada razumemo gde se odvija komunikacija, možemo je prilagoditi tom kontekstu, prepoznati njene izazove i prepreke, i voditi je najbolje i najjasnije što možemo.

1. Intrapersonalna komunikacija

Intrapersonalna komunikacija je komunikacija sa samim sobom. Vi komunicirate sa sobom kada razmišljate kroz izbore, strategije i razmišljanja o tome kakav bi bio ishod vaših postupaka. Kada ste na času i razmišljate o tome šta ćete imati za večeru, komunicirate intrapersonalno. Dosta intrapersonalne komunikacije se dešava bez razmišljanja o tome. Kada razgovarate sa prijateljem, vaše unutrašnje samopouzdanje može vam reći da prijatelj zapravo ne sluša ono što govorite. Ovo unutrašnje samopouzdanje je intrapersonalna komunikacija.

2. Impersonalna komunikacija

Impersonalna, neosobna, odnosno bezlična komunikacija je komunikacija između ljudi o opštim informacijama. Kada kažete “zdravo” nekome pored koga prođete u hodniku, ili kada razgovarate sa kolegama o fudbalskoj utakmici u petak uveče, koristite bezličnu komunikaciju. Kada govorite, javlja se bezlična komunikacija kada govorite o nečem drugom, a ne o glavnoj temi govora. Na primer, ako pripremate govor na fudbalskoj utakmici u petak uveče, možda ćete pomenuti performans tima na poluvremenu, ili ćete možda reći i podeliti nešto što se desilo na putu do stadiona. Neosoban komentar govori vašoj publici da se spremi za slušanje.

3. Interpersonalna komunikacija

Interpersonalna komunikacija je komunikacija između dvoje ljudi koji imaju određeni međusobni odnos. Kada sa prijateljem razgovarate o svojim planovima za vikend ili o tome što ste radili sinoć, imate interpersonalnu komunikaciju. Kada održite govor, koristite interpersonalnu komunikaciju kada podržavate glavnu stvar tako što ćete nešto podeliti vezano za svoj život.

Postoje i drugi tipovi komunikacije koji se odnose na to kolika i gde je naša publika.

Komunikacija u malim grupama

Komunikacija u malim grupama je komunikacija koja se odvija u grupi od tri do deset ljudi. Postoji mnogo vrsta malih grupa. Male grupe mogu uključivati vašu porodicu, prijatelje ili kolege koji rade zajedno na projektu. Kada ste deo grupe, uspeh grupe zavisi od svakog njenog člana.

Javna komunikacija

Javna komunikacija podrazumeva publiku od više od deset ljudi.

Tu je i Masovna komunikacija – komunikacija preko medija velikoj publici. Mediji uključuju elektronske medije kao što su televizija, radio, internet i štampani mediji kao što su novine i časopisi.

Javno izlaganje – formalna prezentacija koju je govornik uputio publici, kao kada se predsednik obraća javnosti. Kada govorite na nekom od vaših časova ili sastanaka, govorite javno. Mi kao nastavnici u školama jezika recimo održavamo javni govor kada predajemo. Kada roditelj govori školskom odboru, taj roditelj održava javni govor.

Vaša publika je važna – grupa ljudi kojima ste namenili svoj govor. Publika je važna kada govorite, tako da vaš govor treba da bude usredsređen na publiku. To je uvek jednako važno, bez obzira na to da li razgovarate sa jednim prijateljem ili sa ljudima u punoj učionici ili sali za sastanke. Kada govorite, imate određeni cilj koji želite postići. Postizanje tog cilja znači da vam je potrebna publika da vas sasluša, da razumete ono što govorite i da preduzmete odgovarajuće akcije u vezi sa onim što kažete.

Kada je u pitanju komunikacija, imamo mnogo toga da naučimo. Ali ako počnemo sa tim da smo pre svega iskreni prema sebi i u komunikaciji sa sobom, ako krenemo da osvešćujemo mehanizme iza komunikacije koji nas blokiraju ili vode, nećemo možda pogrešno ni čuti, jer ćemo pre svega uzeti u obzir sagovornika i ono što znamo o njemu, te nećemo kretati od svojih emocija. Kretaćemo iz pretpostavke istine i nekog osnovnog obećanja iskrenosti.

Sve drugo, laž i obmane, samo su slabosti koje će se pre ili kasnije pokazati jasno. Ali to nije naš problem. I to je već druga tema.

Inače, nakon lapsusa “we just sleep together” Garbo je marljivo učila i vežbala engleski, što je odobrovoljilo MGM da joj daju ulogu u tonskom filmu. “Garbo talks” je bio slogan filma “Anna Christie” u kom ona prvi put govori na filmu, što joj je donelo nominaciju za Oskara za najbolju glumicu.

Marija Gajić je profesor komunikacionih veština i predavala je Uvod u govor na Američkom Univerzitetu, a danas se bavi edukacijom i konsaltingom.