Milica je mlada studentkinja Filološkog fakulteta, apsolvent, koja stoji na raskrsnici svog života. Dok se polako približava kraju studija, suočava se sa važnom odlukom koja će oblikovati njenu budućnost – da li da se bavi pedagogijom ili prevođenjem. Njena ljubav prema jezicima i želja da povezuje ljude iz različitih kultura usmerava je ka prevođenju, ali je i dalje nesigurna. U poslednje vreme, sve više istražuje šta radi jedna prevodilačka agencija, pokušavajući da pronađe svoj put.

Inspirativno Putovanje do Titule Prevodioca

Milica je oduvek volela jezike. Još kao dete, fascinirala se stranim rečima i kulturama. Njeno interesovanje za jezike je raslo tokom godina, a upis na Filološki fakultet bio je prirodan korak. Sada, kao apsolvent, Milica se suočava sa izazovom da odluči u kom pravcu će krenuti njena karijera.

Prevodilačke Agencije: Most ka Globalnoj Karijeri

Jedna od glavnih opcija koja se Milici nudi su poslovi koje donosi prevodilačka agencija. Ove agencije igraju ključnu ulogu u globalnoj komunikaciji, povezujući ljude i organizacije širom sveta. Rad u prevodilačkoj agenciji pruža priliku da se radi na raznovrsnim projektima, od prevođenja pravnih dokumenata i medicinske dokumentacije do marketinških materijala i literarnih dela.

Kako Postati Dobar Prevodilac

Milica zna da postati dobar prevodilac zahteva više od same ljubavi prema jezicima.

Evo nekoliko koraka koje treba da preduzme kako bi postala uspešan prevodilac:

1. Formalno Obrazovanje: Iako je već na dobrom putu sa svojim studijama na Filološkom fakultetu, dodatne kurseve i specijalizacije u prevođenju mogu joj pružiti prednost. Milica može istražiti sertifikovane kurseve za prevođenje, koje nude mnogi univerziteti i online platforme.
2. Razvijanje Jezičkih Veština: Osim osnovnog znanja jezika, potrebno je stalno unapređivati jezičke veštine. Milica može čitati knjige, gledati filmove i serije, i praktikovati pisanje na jezicima koje planira da prevodi.
3. Specijalizacija: Prevođenje specifičnih oblasti, kao što su pravo, medicina ili tehnika, zahteva dodatno znanje. Milica može razmotriti specijalizaciju u oblasti koja je posebno zanima, što će joj omogućiti da se istakne na tržištu.
4. Korišćenje Tehnologije: Savremeni prevodioci koriste alate kao što su CAT (Computer-Assisted Translation) alati. Učenje kako koristiti alate kao što su Trados, MemoQ ili Wordfast može značajno unaprediti Milicine veštine i efikasnost.
5. Praktično Iskustvo: Praksa je ključna. Milica može volontirati ili raditi kao stažista u prevodilačkim agencijama, ili se uključiti u projekte prevođenja za neprofitne organizacije. Ovo će joj pomoći da stekne praktično iskustvo i izgradi portfolio.

Pronalaženje Klijenata i Posla u Prevodilačkoj Agenciji

Nakon što usavrši svoje veštine, sledeći korak je pronalaženje posla ili klijenata.

Evo nekoliko strategija koje Milica može koristiti:

1. Umrežavanje: Prisustvovanje konferencijama, seminarima i radionicama može pomoći Milici da upozna ljude iz industrije. Umrežavanje sa kolegama prevodiocima i potencijalnim klijentima može otvoriti vrata novim prilikama.
2. Online Prisustvo: Kreiranje profesionalnog profila na platformama kao što su LinkedIn, ProZ i Upwork može pomoći Milici da se poveže sa klijentima širom sveta. Aktivno prisustvo na ovim platformama i učestvovanje u diskusijama može joj doneti vidljivost i nove poslove.
3. Portfolio: Izrada profesionalnog portfolija sa uzorcima prevoda je neophodna. Portfolio može uključivati različite vrste prevoda koje je radila, kao i preporuke zadovoljnih klijenata.
4. Pridruživanje Profesionalnim Udruženjima: Pridruživanje udruženjima prevodilaca, kao što su Društvo sudskih tumača i prevodilaca ili Međunarodno udruženje konferencijskih prevodilaca, može pružiti Milici pristup resursima, obukama i umrežavanju.
5. Marketing i Samopromocija: Milica može koristiti društvene mreže i osobni web sajt za promociju svojih usluga. Redovno deljenje korisnog sadržaja o prevođenju, saveta i članaka može joj pomoći da izgradi autoritet i privuče klijente.

Inspiracija za Budućnost

Dok razmišlja o svojoj budućnosti, Milica shvata da rad u prevodilačkoj agenciji nije samo posao, već prilika da doprinese globalnoj komunikaciji i poveže ljude iz različitih kultura. Prevodilačke agencije nude dinamično okruženje u kojem može rasti i razvijati se kao profesionalac.

Odluka da postane prevodilac omogućila bi Milici da koristi svoje jezičke veštine na najvišem nivou, istražuje različite oblasti i stalno se suočava sa novim izazovima. Kroz rad u prevodilačkim agencijama, Milica može izgraditi karijeru koja je ispunjava i pruža joj priliku da pravi stvarne razlike u svetu.

Milica je na prekretnici svog života, suočena sa važnom odlukom. Dok se dvoumi između pedagogije i prevođenja, sve više je privlače mogućnosti koje nude prevodilačke agencije. Kroz marljiv rad, stalno usavršavanje i strast prema jezicima, Milica može postati uspešan prevodilac i ostvariti svoje snove. Prevodilačke agencije će joj pružiti platformu da iskoristi svoje veštine i doprinese globalnoj zajednici, stvarajući mostove između različitih kultura i jezika.

The post Kako Prevodilačka Agencija Može Oblikovati Budućnost Mlade Studentkinje appeared first on Moodiranje.

U usluge prevodilačkih agencija spadaju recimo i prevodi svih pravnih, ekonomskih tekstova, kao što smo rekli i prevodi iz oblasti medicine, psihologije, zatim građevine i u sve većem obimu iz oblasti informacionih tehnologija i menadžmenta ljudskih resursa, ali i marketinga i menadžmenta, administracije i knjigovodstva. Često su tu i prevodi naučnih radova, knjiga, što su sasvim drugačije vrste i pristupi prevođenju kao takvom.

Postoji veliki broj prevodilačkih agencija u Beogradu, ali ono što svaka prevodilačka agencija mora da nudi jeste sledećih 5 stvari.

1. Stručnost
2. Poverljivost
3. Poštovanje dogovora i pouzdanost
4. Overu i usluge sudskih tumača
5. Specijalizovane stručnjake za određene industrije

Šta znači stručnost prevodilačke agencije?

Smatra se da su stručni oni prevodioci koji pre svega poseduju diplomu fakulteta za poslove prevoda i jezik kojim se bave. Nije svaki prevodilac stručan samim tim što je završio fakultet, a ko god je prisustvovao nekim od ispita recimo Filološkog fakulteta u Beogradu može tome da posvedoči. Nisu ni svi diplomci filologije jednako naklonjeni svakoj vrsti prevoda, niti prevodu uopšte. Upravo zato se neki odlučuju da se više posvete nastavi, neki prevodu, a neki i pisanju i uslugama kao što su proofreading, književni prevod ili lektura i korektura.

Poverljivost kao preduslov rada za prevodilačke agencije

Prevodilačka agencija mora da nudi NDA sporazum (non disclosure agreement) kao preduslov za bilo koji vid saradnje. On može biti dat u odvojenom i potpisanom dokumentu, ili pak i napomenom u okviru elektronske prepiske može se smatrati da se agencija smatra odgovornom za čuvanje dokumentacije i podataka.

NDA ugovor odnosno ugovor o poverljivosti podataka sklapa se ne samo sa klijentom, već i sa sami prevodiocima, koje mnoge agencije eksterno angažuju, što zbog prirode, što zbog obima posla.

Obavezno proverite i zahtevajte, odnosno insistirajte na ovoj stavci ukoliko vam je potreban prevod ma kojih ličnih, poslovnih ili drugih dokumenata osetljive prirode.

Poštovanje dogovora i stručnost

Ne postoji verovatno više frustrirajuća situacija od one u kojoj vam je nešto potrebno, imate rok, a zavisite od drugih, od njihovog rada, koji kasni. Kolika šteta može na ovakav neodgovoran način da nastane znaju samo oni koji su se u takvim situacijama našli, a istina je da nepoštovanje dogovorenih rokova nikada nije u redu.

To može da znači da agencija preuzima previše poslova na sebe, da njihovi saradnici nisu profesionalni dovoljno ili stručni, ili da im nije dovoljno stalo do klijenata i njihovih daljih poslovanja.

Ponekad istina jeste teško proceniti koliko je vremena potrebno za određeni prevod, a nekad se i klijenti javljaju u zadnji čas sa namerom da dobiju dokument danas za juče, na to smo svi mi koji smo se ikada bavili i bavimo se prevodima takođe realno navikli.

Međutim, kada je posao u pitanju, izgovori su jedno, a rezultat je drugo. Uvrstite u inicijalni dogovor klauzulu o kršenju rokova i dogovora, broj revizija, kao i posledice u slučaju lošeg ili neadekvatnog prevoda. Lično, ja uvek za sve što radim dajem pravo na jednu besplatnu korekciju, što mislim da je fer i realno, ali i efikasno za sve, štedi vreme, kao i resurse, i vodi računa o kontroli kvaliteta sa obe strane. Nekad se desi i da klijenti pogreše, pa i pošalju pogrešan dokument.

Vodite računa i o jasnoći vaših instrukcija, kao i o tome da razumete u svakom trenutku šta je i kada uključeno u cenu.

Overa prevoda i usluge sudskih tumača i šta je to apostilski pečat

Postoji veliki broj prevoda za koje vam nije potrebna overa sudskog tumača niti pečat. Prevodi bez sudske overe uglavnom su važni za razne aspekte poslovanja i prezentacije. Ovakvi prevodi se koriste online, na sajtovima i društvenim mrežama, a zatim i na sajmovima, kongresima, konferencijama.

Ovde spadaju i prevod prospekta, prevod brošure, prevodi kao što su uputstva za upotrebu, katalozi, kao i prevod tehničke dokumentacije, izveštaja i uopšte svih neophodnih dokumenata koji vam služe kako biste predstavili svoju firmu na adekvatan i precizan način.

Dakle, dokumenta za koja vam NIJE potreban pečat su:

• Prospekti
• Brošure
• Uputstva za upotrebu
• Katalozi
• Tehnička dokumentacija/izveštaji

Apostil pečat služi za overu originalnog pečata i potpisa na originalnom dokumentu. On potvrđuje da su pečat i potpisnik verodostojni. Ponekad je potrebno prevesti i sam Apostil ili staviti Apostil i na original i na prevod. Potrebno je da se o svemu ovome detaljno informišete u nadležnom sudu, u mestu u kome je izdat originalni dokument i pre odlaska kod sudskog tumača.

Apostil pečat je uveden 5. oktobra 1961. godine od strane država potpisnica Haške Konvencije, kojih ima oko 100, a Srbija je takođe među njima. Apostil se primenjuje na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je overio ili izdao javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige, takođe i na službne overe potpisa na privatnim ispravama.

Specijalizovani prevod i prevodi po oblasti

Photo by fauxels from Pexels

Za svaki stručan tekst iz neke oblasti, praksa je pokazala da je uglavnom najbolje da se angažuje i stručni saradnik kako bi se postigla maksimalna merodavnost, preciznost i tačnost prevoda. Kada se dokument prevede, može se angažovati i lektor kako bi proverio pravopisne i druge greške.

Danas kada je sve više samoimenovanih prevodilaca, priučenih i apsolutno neprofesionalnih pojedinaca, morate voditi računa o tome kome poveravate svoj prevod.

Ako ste student i treba vam prevod seminarskog to je jedno, ali ako imate važnu dokumentaciju, aplicirate za vizu ili vodite internacionalni biznis – ne gledajte da uštedite na ovakvim stavkama jer je izuzetno važno da sve što prilažete bude 100% ispravno, tačno i dosledno. Nekad je i jedna reč presudna, a kao i u svakoj branši – najvažnije je da se dobro razumemo.

The post 5 stvari koje najbolje prevodilačke agencije moraju da nude appeared first on Moodiranje.

Odmah da vam kažemo, u pitanju je i jedno i drugo i to nije karakteristično samo za naša podneblja, već pojava simptomatična za ceo svet. Kroz istorijske etape, kada je počela da cveta trgovina, putovanja, a i ratovi, “sudari” s narodima i zemljama s kojim ne postoji direktna granica prouzrokovali su davanje karakterističnih naziva. Tada nisu postojale prevodilačke agencije da nas uče kako se koji vlastiti strani naziv pravilno izgovara, nego su se ljudi snalazili na njima poznat način.

Krenimo od pomenute Holandije (na Google mapi upisana kao Netherlands), koju komšije Hrvati zovu Nizozemska, u čemu su tačniji od nas. 

Naime, Holandija (i varijacije naziva, prisutne kod još nekih naroda) potiče od “holt land”, što znači “šumovita zemlja”. Fora je što je to samo deo današnje Holandije, u prošlosti (kada smo usvojili naziv) to je bila grofovija Holandija, jedna od 12 provincija ove zemlje. Dakle, kad kažemo Holandija, mi mislimo na celu zemlju, a naziv se zapravo odnosi samo na jedan njen deo.

Originalan naziv se razvijao poslednjih 6 vekova – Nederland (na engleskom Netherlands), što u prevodu znači “niske zemlje”, što znači da je cela nizijska zemlja dobila naziv po geografskoj karakteristici.

Iz svega ovoga proizilazi da mi pogrešno zovemo ovu zemlju – to bi bilo kao kad bi Holanđani celu Srbiju zvali Šumadija.

Kako Nemačka od Deutschland, odnosno, Germany?

Nemci sebe i svoj jezik zovu Deutsch (od stare reči koja znači narod, onaj koji pripada narodu), a država je Deutschland, to svi znamo. Kinezi, Japanci i Danci imaju svoje verzuje izvedene od originalnog naziva, dok Germany potiče iz latinskog i starih spisa u kojima se pominje narod Germani.

Sa ovim narodom (kod Francuza, Arapa, Portugalaca, Španaca i Turaka – Alemani) došli smo u susret jako davno, i to ne kroz trgovinu, turizam i prijateljske relacije. Legenda kaže da su u trenutku susreta slovenska plemena bila daleko naprednija i pismenija od nemačkih koja su govorila nekim čudnim, potpunom nerazumljivim jezikom, usled čega smo im prikačili pridev “nem” od čega se razvio i naziv države, naroda i jezika.

Što se ostalih zemalja tiče, u velikoj meri smo “ispoštovali” originalno poreklo reči, uz neznatne modifikacije, pa tako imamo:

• España – Španija
• Portugal – Portugal, Portugalija
• Italia – Italija
• La France – Francuska
• Éire, Airlann – Irska
• Danmark – Danska
• Polska – Poljska
• România – Rumunija

i tako dalje, istražite sami kome smo dodali sufiks -ska, a kome -ija. Iako često deluje konfuzno, lepota “sudaranja” jezika (naročito iz različitih grupa indoevropske grupe jezika) očitava se u tome da ma koliko različiti jezici bili, ipak imaju mnogo sličnosti.

Još više je zabavnih anegdota i legendi, poput one kako je ploča od usitnjenog drveta, koja se koristi u gradnji, dobila naziv medijapan – priča kaže da smo ove ploče najpre uvozili iz Japana, a da su ih ovdašnji majstori druge polovine prošlog veka tako nazvali na osnovu oznake porekla: made in Japan (mejd in Japan – mejdinajapan – medijapan)!

A kako smo izvrnuli (pa čak i obesmislili) poznate strane izraze, pročitajte ovde:

Praška šunka, španska sela, ruska salata i ostale geografsko-jezičke zavrzlame

The post Zašto smo prekrojili Nederland u Holandiju, Germany u Nemačku, i slične geo zavrzlame appeared first on Moodiranje.

To spell – bacanje čini rečima

U ranom 14 veku, spelovati je značilo “pročitati slova pismom, napisati ili reći slovima”. Francuska reč koja je usvojena ili je raseljena u okviru izvornog engleskog jezika značila je pravljenje reči od slova. Oba oblika su iz istog germanskog korena, ali francuska reč je razvila drugačiji smisao. Prirodno engleska reč je spellian, “da se govori, ima diskurs, priča” iz proto-germanskog spellam za onog “koji kaže glasno, govori”.

Ali postojeća značenja dolaze iz anglosko-francuske reči espeler, “znači, označava, objašnjava, tumači”, takođe “pisati slova, izgovarati, recitovati”.

U ranom srednjem engleskom jeziku “govoriti, propovedati, reći”, pa tako izrazi kao što je hear spell znači “čuti nešto o čemu se priča”. Izreka “objasniti korak po korak” prvo se javlja 1940. i to u američkom engleskom. Šekspir je rekao da spell someone backwards znali “preokrenuti karakter, objasniti nešto u suprotnom smeru, opisati nekoga sa određenom negativnošću”.

I eto je, moć. Moć reči koje mogu da slikaju svetove, ljude i događaje. Ovako ili onako.

Reči kao valuta sporazuma i nesporazuma

Setite se neke situacije u kojoj se ništa niste s nekim razumeli. A setite se i situacije u kojoj ništa niste morali ni da kažete a savršeno ste se razumeli.

Negde kao da čitavo svoje postojanje ljudski rod pokušava da spozna najbolji način da iskaže svoju ličnost i da se poveže u grupi. Ili u paru.

Koliko je tek zamršena komunikacija u ljubavi, pa posebno ako pogledamo pritiske pod kojima smo svi. Ne stvarati tenziju, ne gušiti, ne juriti, ne pisati mnogo, ne pisati premalo, ne zvati, zvati, čekati pa zvati. Odjednom je toliko nemogućih normi oko nas, a zaista je jedno jedino normalno pravilo – ako hoćeš da čuješ nekog, pričaš s nekim, vidiš nekog – pričaj, zovi, idi, reci. Baci tu čin. Tu je magija, u iskrenosti.

Čini obmane i decepcije

Naravno, reči se vrlo vešto nekad koriste i da stvaraju iluzije, laži, obmane. Decepcije je tako lako napraviti, uz dar ka logici, i eto vam-patološki lažovi, prevaranti, koristoljubivci, ili pak samo –nesigurni ljudi koji ne uspevaju da kreiraju istinu, pa biraju lažkao sredstvo komunikacije. Bilo da je rezultat toga takozvana bela laž ili čak zakonom zabranjeno krivotvorenje, reči mogu i to. A ima i ona – fake it till you make it, koje nisam pobornik, ali priznaću da mnogima radi.

Staro-engleska reč spell značila je ​​”priča, govoriti, bajka, basna, istorija, naracija, diskurs, komanda”, od proto-germanske reči spellam. Bajka. Verujete li u bajke? Ne one napisane da nas uveseljavaju i razigraju nam maštu. Ne one sa ekrana, iz flmova, knjiga i slično. Setite se izraza “Pričam ti priču”. Poverujete li? Desi se. Svesno ili nesvesno, te čini koje neko na nas baca rečima, mi “kupimo” ili ne. Proda nam priču. I to je do te osobe. Kako mi to usvojimo – to je već samo do nas.

Reči mogu da nas uznesu, da nas unize, reči rečene u besu, u afektu. Setim se često kako je moja učiteljica umela da kaže – “Reči seku oštrije od mača”. I tada, znala sam, reči će biti moje oružje i oruđe.

Kako vi koristite reči?
Da li ste danas nekome rekli nešto lepo?
Počinite da bacate čini lepe komunikacije, vodi daleko. Pokušajte bar. Spell.

The post Da li se razumemo? Magija zvana reči i komunikacija appeared first on Moodiranje.