Ako je ljubav to što deci treba, kako je pružiti?

Odgovor na ovo pitanje deluje jako jednostavno, međutim ako posmatramo razvojne izazove deteta ne kroz prizmu deteta, već kroz prizmu izazova koje dečiji razvoj može postaviti roditeljima, vrlo brzo uviđamo da je rad na pružanju ljubavi detetu zapravo rad na sebi.

Veliki broj roditelja bi najradije upakovao dete u rebrasti karton u rolni i jastuke i sunđere da se nikada ne bi povredili, zatvorili ih da se nikada ne bi razboleli, hranili ih jer je tako lakše, a i nema haosa i nereda i mrva toliko, oblačili ih i obuvali jer je brže, i tako dalje. Davanje ljubavi detetu neretko podrazumeva to da idemo i preko nekog prvog instinkta, te da detetu pružimo optimalnu distancu i zdravu separaciju, omogućimo im da dođu do zona narednog razvoja, kao i da uvek budemo konstantni objekat kroz sve faze razvoja tolerancije na ambivalenciju. Ovo je vrlo sveden i uprošćen opis psihodinamskog pristupa razvoja dece, a svaka od navedenih stavki jeste neiscrpna i obimna tema za sebe.

Možda je lakše posmatrati ih kroz ono što može da se desi ukoliko se ne postignu usvajanja svih veština, odnosno ako one skrenu u maladaptacije ili ako zbog neadekvatnih rešavanja stadijuma dođe do regresije u zonu prethodnog razvoja.

Svi žele samostalnu, odgovornu, vrednu, sposobnu decu…na papiru. A istina jeste da je danas roditeljima više nego ikada pre potrebno dosta pomoći da razreše sopstvene šeme i mehanizme kako bi zapravo razumeli mehanizme razvoja deteta i ucelovili i samu dečiju prirodu i temperament, ali i sebe, posebno majke, u tome da je idealno biti samo “dovoljno dobra mama”.

Šta znači to da smo deci potrebni samo mi?

Deci smo potrebni mi, autentični mi, oslobođeni stega reaktivnog, sposobni da uz veštine neutralizacije i mentalizacije postignemo svesne izbore, respons, i da adekvatno prepoznamo i odgovorimo na bazične dečije potrebe.

Jedna od osnovnih veština koje kao roditelj možemo imati jeste konstantnost.

Konstantnost objekta je, kao pojam, u psihoanalitičku literaturu uveo Hajnc Hartman. On je ovim pojmom hteo da označi stadijum u kome se sve dublja detetova veza sa voljenim objektom stabilizuje i postaje proširena unutrašnja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Hartman je smatrao da usvajanje ove sposobnosti zavisi od razvoja „stalnosti predmeta“, tj. od kognitivne trajnosti mentalne predstave nekog predmeta kada je on fizički odsutan i od ‘izvesnog nivoa neutralizacije’ agresivnih i libidinalnih nagona. Dete je, dakle, na najranijem uzrastu, svesno objekta (majke) dok ona zadovoljava njegove potrebe i dok mu je u vidnom polju. Vremenom (i razvojem kognitivnog aparata), mentalne predstave objekta postaju trajnije (mogli bismo, običnim rečima, mentalne predstave nazvati „uspomenama“ koje se učvršćuju). Razvija se i sposobnost pamćenja. Između deteta i majke razvija se veza koja je prisutna iznutra, u detetu (naravno, i u majci), i kada majka nije fizički prisutna i kada ne zadovoljava njegove potrebe. (OLI psihodinamski pristup)

U O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji konstantnost objekta, prema funkciji koju obavlja, osnivač O.L.I. metoda, Nebojša Jovanović naziva “stabilizator psihe” i spada u bazične emocionalne kompetencije, sposobnosti za obradu i upravljanje emocijama na koje su sastavni delovi složenijih sposobnosti-sposobnosti za ljubav i rad. Rad na razvoju bazičnih emocionalnih kompetencija je osnova O.L.I. Metoda.

1. O.L.I. metod se usmerava na dve ključne, složene sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad. Ove dve složene ljudske sposobnosti su, kao „lego kocke“ sastavljene od određenog broja manjih, jednostavnijih kockica – bazičnih emocionalnih kompetencija:

• sposobnost za mentalizaciju i neutralizaciju (regulator i artikulator psihe),
• celovitost objekta (lepak psihe),
• konstantnost objekta (stabilizator psihe),
• tolerancija na ambivalenciju (usmerivač psihe),
• tolerancija na frustraciju (imunitet psihe),
• volja (motor psihe),
• inicijativa (pokretač psihe).

Ovde vidimo da je konstantnost objekta jedan deo široke palete sposobnosti koja se razvija upravo u fazi ranog razvoja.

4 razvojne faze deteta po Eriksonu

Poznati razvojni psiholog i psihoanalitičar Erik Erikson tokom svog profesionalnog rada veoma intenzivno se bavio definisanjem i proučavanjem životnih faza kroz koje čovek tokom svog života prolazi. Njegova koncepcija usvojena je od strane velikog broja stručnjaka koji se bave proučavanjem ljudskog razvoja od rođenja do smrti (takozvane ontogeneze). Erikson smatra da svaka od tih faza sadrži razvojni zadatak, odnosno krizu koji bi trebalo da se razreši do izlaska iz faze koji je uglavnom uslovljen vremenom i životnim okolnostima, inače će se kriza preneti u narednu fazu, ali usložnjena i pojačana dodatnim krizama karakterističnim za tu fazu.

Tako Erikson detinjstvo opisuje kroz ukupno četiri faze.

1. Prva faza nazvana je faza sticanja osnovnog poverenja i traje tokom prve godine života. Osnovni zadatak ove faze je izgrađivanje poverenja koje predstavlja temelj kasnijeg samoprihvatanja i ljubavi prema drugima, a po uzoru na odnos sa majkom, odnosno sa osobom koja se stara o detetu. U slučaju neuspešno izvršenog zadatka, može doći do izgradnje osnovnog nepoverenja koje dalje obeležava put ka identitetu.
2. Tokom druge godine nastupa faza sticanja autonomije, a njen zadatak je sticanje samopouzdanja, osećanja moći i ponosa spram doživljaja deteta da je nemoćno, loše i neposlušno.

3. Sledeća je faza sticanja inicijative, koja se odvija tokom predškolskog uzrasta, a njen zadatak je upravo izgrađivanje inicijative, koja će kasnije biti osnova za težnju ka postignuću. U slučaju neuspeha javljaju se agresija, otpor i stid prema svemu što je novo, propraćeno osećajem krivice kada se rešenje problema ne traži u poznatim i dozvoljenim okvirima.

4. Kada je već u školi, dete ulazi u fazu usvajanja odgovornosti. Osnovni zadatak ove faze je identifikacija sa figurom učitelja koji se pojavljuje u detetovom životu. U ovoj fazi menja se odnos deteta prema roditeljima i prema sebi. Ukoliko je dete preterano izloženo zaštiti i poređenju sa rezultatima svojih vršnjaka, ono može pokazivati tendenciju ka nesamostalnosti ili osećanju inferiornosti, što za posledicu može imati neusvajanje odgovornosti i razvijanje osećanja manje vrednosti.

Ljubav i konstantnost, bezuslovnost i dostupnost, pre svega majke, spremne da pusti dete i prihvati ga u njegovom vraćanju nakon osvešćavanja da nema svemoćnost bez kažnjavanja i trigera odbacivanja do kojih neretko dolazi, jesu bazični preduslovi odgoja zdrave dečije psihe. Znate kad se majke hvale kako dete neće ni sa kim drugim, kako neće da se odlepi od nje, kako samo biva uz nju…znate i situacije u kojima deci fale životne veštine i samopouzdanje kroz kontinuirano uglavnom nesvesno slanje poruka da je manje sposobno, da ne može, da ne treba, da će mama umesto deteta, itd. Koren takvih nerazvijenih kompetencija može biti u velikom broju uzroka, ali oni su uglavnom umreženi upravo sa manjkom nepoverenja u to da je majka zapravo tu i zainteresovana, istinski prisutna, empatična i reaktivna na dečije potrebe, da je tu i nakon faze ambivalencije i razvoja prefrontalnog korteksa kod deteta, sa pomešanim porukama o svetu i odnosima u njemu, dostupnosti i realističnosti uspeha i kapaciteta, kao i lišavanja deteta zdrave odgovornosti kroz zadatke i obaveze u okviru doma.

Negde smatram da se roditeljstvo treba malo vratiti u okrilje zdrave porodice pre svega, intime i jasnih uloga majke i oca, gde koliko god da želimo možda, nismo sasvim isti, niti su naše razvojne funkcije iste, iako po potrebi mogu da se i kompenzatorno koriste.

Ne zaboravimo da je detetu dovoljan makar JEDAN dobar, stabilan i zdrav primer, a ako niko drugi-budite to upravo VI!

Poklanjajte deci vreme i svoje iskustvo, a ne kule, kamione i avione. Volite ih bezuslovno. Radite na sebi. Lični razvoj je najbolja investicija koju možete napraviti za svoju sveopštu budućnost na svim poljima.

Izvor: OLI, Sposobnost za ljubav i Rad, Zelenaučionica

Marija Todorović, OLI trener ličnih veština na superviziji, pedagog sa decenijskim iskustvom u radu sa decom i odraslima, mama četvoro dece i još ponešto

The post Zašto vam za dete ne trebaju kule i avioni, već ljubav i samo VI appeared first on Moodiranje.

Šta su najveći potrošači vremena u životu?

Bernard Marr Influencer i jedan od međunarodno najprodavanijih autora, glavnih govornika, futurista i savetnik za strateško poslovanje i tehnologiju objašnjava u svom članku upravo ovaj fenomen.

Naime, istina jeste da svi imamo istih 24 sata svakog dana da stvaramo, dajemo rezultate, živimo najbolje, utičemo na svoje okruženje i dešavanja u našim životima, kao i da budemo prisutni u njemu. Ali, nismo svi podjednako disciplinovani u tome da smanjimo rasipanje vremena koje smanjuje našu produktivnost. Da bismo povećali produktivnost, Bernard Mar savetuje da prestanemo da radimo ovih 13 stvari koje su izvori najvećeg gubljenja vremena u našem životu.

#1 Multitasking – Skakanje od zadatka do zadatka

Prvi korak u postizanju veće produktivnosti je znati koji su vaši prioriteti. Kada ste načisto sa svojim prioritetima, više se ne osećate primoranim da skačete od zadatka do zadatka. Umesto toga, možete potrošiti svoje vreme radeći ono najvažnije i organizovati svoje vreme prema onome što vam je prioritet u tom trenutku.

#2 Opsesija društvenim mrežama

Isključite kanale društvenih mreža na nekoliko sati svakog dana. I, sasvim moguće, kada se jednom disciplinujete da ne budete vezani za društvene medije 24/7, shvatićete da ništa specijalno ne propuštate.

#3 Proveravanje e-pošte svakih 15 minuta

Dva ili tri puta dnevno odredite sebi kada ćete proveravati svoje mejlove i odgovarati na poruke. Ako dozvolite da vam obaveštenja e-pošte odvlače pažnju svaki put kada se pojavi nova poruka (neželjena pošta i sve ostalo), gubite dragoceno vreme.

#4 Neorganizovani sastanci

Eliminišite što više sastanaka. Kada zakazujete sastanke, kontrolišite njihov tok i vodite računa o određenim ciljevima, dnevnom redu i akcionim stavkama kako bi vaše vreme bilo produktivnije, a ne rasuto na sve strane.

#5 “Nikad dosta sadržaja”

Kada ste na mreži, neverovatno je lako da se zanesete najnovijim člancima, vestima i sadržajem koji kao da morate pročitati i koji vam stiže u prijemno sanduče i iskače vam svakog časa. Umesto da ove stavke čitate ad hoc kad god naiđete na njih, imajte datoteku u kojoj ih čuvate da biste ih pročitali za kasnije. Postoje aplikacije koje skupljaju tekstove “za kasnije”. Da ne pominjemo da treba isključiti notifikacije o najnovijim tekstovima. Odredite vreme (dnevno ili nedeljno) za čitanje vesti i članaka s portala i magazina.

#6 Stalno govorite svemu “da”

Kada se prebukirate, vaša produktivnost slabi. Kada ste u režimu preživljavanja i pokušavate da se pozabavite ogromnom listom obaveza, vaše stavke sa visokim prioritetom trpe. Recite “ne” onome što troši prostor u vašem rasporedu da se zaista usredsredite na zadatke visokog prioriteta.

Dakle, ako vas pozove prijatelj koji voli dugo da razgovara, ljubazno mu objasnite da mu ne možete posvetiti više od 15 minuta.

#7 Surfovanje na TV-u

Preplavljeni smo opcijama za gledanje na televiziji sa Amazona, Netflixa, kablovske i još mnogo toga, ali često umesto da se prilagodimo jednom ili dva programa koje zaista volimo, trošimo dragoceno vreme pokušavajući da pronađemo “nešto za gledanje”. Budite realni – koliko vremena gubite na skrolovanje programima tražeći “bilo šta”?

#8 Nered i gomilanje stvari koje vam nisu potrebne

Bez obzira da li je u pitanju stanje u našoj kancelariji ili u našim domovima, mnogi od nas se bukvalno dave u stvarima. Održavajte svoj sto i kancelariju organizovanim, tako da možete doći do onoga što vam zatreba. Rešite se stvari koje vam nisu potrebne i smanjite nered arhiviranjem stvari i organizacijom stvari u elektronskom obliku.

#9 Odugovlačenje

Obavežite se na to da prvo uradite za vas teške ili izazovne stvari. Kada izbegavamo teške stvari i odugovlačimo, gubimo vreme pronalazeći načine da izbegnemo zadatak, a ne samo da ga obavimo.

#10 Stalno vezani za računar

To bi moglo izgledati kontraintuitivno, ali kada imate veliku listu obaveza, prisiljavanje sebe da prosto samo sedite ispred računara non stop zapravo vas čini manje produktivnim. Dajte duhu i telu nekoliko predaha tokom dana – prošetajte, udahnite svež vazduh. Vratićete se napunjeni i osveženi, spremni za bitku sa zadacima i obavezama, učenjem, radom.

#11 Konstantna briga

Usredsredite se na stvari koje možete kontrolisati i prestanite da brinete o stvarima koje ne možete. Ako nemate moć da nešto promenite, briga zbog toga je ogromno gubljenje vremena. Samo pustite to sve – i dišite.

#12 Perfekcionizam

Prestanite da težite savršenstvu. Cilj je uspešno stići do kraja nekog procesa. Uvek ima prostora za poboljšanje, ali dodatni napor i vreme koji ulažete u pokušaju da dođete do savršenstva troše se i to previše, umesto da ste svesni da je nekada i “dovoljno dobro” idealno za skoro svaku aktivnost.

#13 Biti poput svih ostalih

Budući da ne postoji problem sa kojim se jednako susreću gotovo svi, budite drugačiji. Ako živite drugačije, imaćete drugačije rezultate. Budi promena koju želite da vidite.

Ako započnete s uklanjanjem ovih 13 stvari iz svog života, sasvim sigurno ćete imati više vremena da se usredsredite na stvari koje su vam najvažnije. Šta biste dodali na listu?

The post Ovih 13 nekontrolisanih navika proždiru naše vreme! appeared first on Moodiranje.

Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI

U tome će nam pomoći knjiga “Socijalna inteligencija” – dr Daniel Goleman, svetski bestseler, iz koje smo za vas izvukli samu esenciju.

Stoga, skuvaj veliku kafu i zakorači u novo poglavlje. Evo zašto je SI toliko bitna:

• Jaki i kvalitetni odnosi poboljšavaju naš imuni sistem i pomažu u borbi protiv bolesti.
• Usamljenost i slabe veze jedan su od glavnih izvora stresa, zdravstvenih problema i depresije.
• Naši odnosi utiču na svako područje našeg života – od kolega do supružnika, prijatelja, dece.

Ljudska vrsta je “programirana” za izgradnju konekcija i veza. Šta više, u našem mozgu postoje strukture čija je svrha da nam pomognu u izgradnji veza. Vretenaste ćelije usmeravaju naše društvene odluke; miror neuroni nam pomažu da oponašamo druge, pa i predvidimo njihovo ponašanje.

# 1 Protokonverzija

Iza naših reči se toliko toga događa. Dok govorimo, naš mozak pravi mikroekspresije, intonacije glasa, gestove. Ljudi koji imaju visoku SI imaju veću svest o svojim protokonverzijama. Goleman identifikuje dva aspekta:

Socijalna svest: kako odgovarate drugima

Osnovna empatija: osećaj za tuđa osećanja
Prijemčivost: Slušanje sa potpunom pažnjom
Empatična tačnost: Razumevanje tuđih misli i namera
Socijalna spoznaja: Razumevanje društva i rad na mreži konekcija

Društveni fond: Znati kako imati skladne i efikasne interakcije

Sinhronizacija: “glatka” interakcija
Samoprezentacija: Znati kako da se predstaviš
Uticaj: Oblikovanje ishoda interakcija (pregovori, diplomatija)
Zabrinutost: Briga o potrebama drugih

Posmatraj sebe u kontekstu ovih stavki kao servis mobilnih telefona: potrebno je izbrisati aplikacije koje ne koristiš, zameniti ih onim koje su efikasne, resetovati ceo sistem ako treba i vratiti se na “fabrička podešavanja”.

#2 Socijalni prekidači i okidači

Razmisli o tvojoj osvešćenosti. Ljudi i situacije u nama pokreću različite emocije, a sve to utiče na to kako se ponašamo. Razmisli kada si se osećao uzbuđeno, punim energije (i šta je to izazvalo). Zatim razmisli šta te čini iscrpljenim i poraženim. Goleman predstavlja teoriju o tome kako naš mozak obrađuje ove “okidače”.

“The low road” je naš instiktivni, na emocijama baziran način na koji obrađujemo interakcije. Na taj način čitamo govor tela, izraze lica, te time formirmo osećanja prema ljudima.

“The high road” je naš logički i kritički segment razmišljanja, a koristimo ga za verbalnu komunikaciju.

Zašto je ovo bitno? “The low road” određuje naša suštinska osećanja i instinkte. Na primer, ako niko nije došao na tvoj rođendan kad si bio dete, možda ćeš danas, kao odrasla osoba, osećati anksioznost kad je u pitanju proslava tvog rođendana, iako imaš dosta prijatelja. Tvoja logika ti govori da su se stvari otada promenile i nema razloga da se brineš, no, nelagoda je i dalje tu. Ovo se zovu socijalni okidači. Treba da ih budeš svestan, čime ćeš pomoći logičkom delu svog uma da eliminiše bespotrebne strahove i grčeve. Evo kako možeš da ih identifikuješ – odgovori sebi iskreno na ova pitanja:

• kojih situacija se pribojavaš kada je u pitanju interakcija s drugim ljudima?
• osećaš li strepnju, zebnju pri pomisli da treba da provedeš vreme s određenom osobom i ko je to?
• kada ne možeš da budeš ono što jesi, u kojim situacijama?

#3 Tvoja sigurna baza

Bilo da si pričalica ili stidljivko, svakom od nas potrebno je vreme i mesto da “napuni baterije”. Goleman to naziva “sigurnom bazom”, a to je mesto, ritual ili navika koje nam pomaže da “procesuiramo” emocije ili događaje. Ovo je bitno iz dva razloga:

• da predahnemo i “napunimo baterije” pre neke nove interakcije ili zadatka, kako nam se ne bi desio “burn out”
• to nam pomaže da procesuiramo ljude i događaje, te iz svake situacije ili interakcije naučimo nešto

Zato je korisno nakon poslovnog ili ljubavnog sastanka, izlaska ili žurke, odvojiti vreme i razmisliti na sledeća pitanja: Šta je bilo dobro u ovome? Šta je pošlo naopako? Šta je trebalo drugačije uraditi ili reći? Šta sam naučio iz ovoga?

O ovome možeš da razmišljaš dok se voziš kolima ili gradskim prevozom, pre spavanja, tokom neformalnog sastanka s kolegama, ili kroz razgovor s partnerom ili prijateljem; svakako treba da se trudiš da iz ovoga nešto zakljkučiš i naučiš.

#4 Prekinute veze

Jedna od najvećih zamki, kada je u pitanju socijalne inteligencija je nedostatak empatije. Goleman to zove prekinutim vezama (“broken bonds”), dok je filosof Martin Buber smislio naziv “ja i TO”, a odnosi se na to kada jedna osoba tretira drugu kao objekat, a ne kao ljudsko biće.

To je recimo situacija kada ti se desilo nešto jako loše. Zove te prijatelj da izrazi žaljenje ili saučešće – čuješ mu po glasu da je rezervisan, da to radi “reda radi”, da bi te bukvalno “otaljao”. Odjednom ti je još gore.

Zbog ovog poziva osećaš se kao TO (objekat), kao stavka sa “to-do” liste. Verovali ili ne, postoje ljudi kojima je čitav život kalendar i to-do lista. Neće te pozvati na ručak zato što žele da provedu vreme s tobom, već zato što im tamo negde stojiš kao stavka koju treba ispuniti na svaka 3 meseca, recimo. Ako primetiš da se neko prema tebi ovako ponaša, udalji se iz tog odnosa.

Takođe, razmotri i svoje ophođenje prema drugim ljudima:

• nemoj da se družiš i komuniciraš s nekim ljudima samo zato što smatraš da to tako treba;
• reci “ne” obavezivanju, ako si u prilici (na primer, pozvan si na porodični događaj, na koji ti se jednostavno, ne ide)
• komuniciraj s empatijom ili nemoj komunicirati uopšte

#5 Pozitivna zaraza

Kada ti se neko nasmeši, teško je da mu ne uzvratiš osmeh. Isto je s ostalim facijalnim ekspresijama. Ako je naš sagovornik u suzama, pospan, blesav, razdražljiv – i na nas će se preneti njegovo raspoloženje, zbog već pomenutih mirror neurona.

Iz ovoga se lako da zaključiti da treba provoditi vreme s ljudima čije raspoloženje nam odgovara.

Da li želiš da te neko “zarazi” dobrom energijom, optimizmom, humorom ili želiš da primiš ozlojeđenost, pakost, depresivno raspoloženje?

#6 Adaptiranje

Pomenuti “low road” automatski reflektuje ljude oko nas. Tako funkcioniše empatija. Naš mozak kopira ljude kojima smo okruženi, te smo u stanju da osetimo kako se oni osećaju. To nam pomaže da ih razumemo, odakle dolaze i kuda idu, te predvidimo njihove reakcije.

Mnogo “low road” staza prolazi kroz ogledala neurona. Neuroni se aktiviraju u osobi na osnovu nečega što druga osoba doživi na isti način koju doživljava i sama osoba. Bez obzira da li se bol (ili zadovoljstvo) očekuje ili vidi kod drugog, aktivira se isti neuron.

– Daniel Goleman

Goleman savetuje da se ne treba uvek opirati lošem raspoloženju druge osobe. Na primer, tvoj partner je besan, a ti pokušavaš da ostaneš smiren, čak i njega smiriš. Uglavnom, situacija će postati još gora – uznemirena osoba će protumačiti da je ne razumeš i da ti nije stalo. Zašto se ovo dešava? Zato što se boriš sa svojim instiktom da ne reflektuje uznemirennost tvog partnera. Ponekad se treba prepustiti usvajanju ovakvih emocija. Pređi “na tu stranu”, stavi se u perspektivu tvog partnera i pokaži mu da ste na “istoj strani”.

#7 Čuvaj se “mračne trijade”

Ne samo kod drugih ljudi, već i kod sebe, ako primetiš neka od ovih ponašanja. Goleman ih je nazvao mračnom trijadom, prema najčešćim ponašanjima ljudi s psihotičnom crtom.

• narcisoidna ličnost ima prenaduvan pogled na sebe, veliki ego
• Makijavelista je manipulativan i iskorišćava ljude oko sebe
• psihopata je impulsivan, bezosećajan i krajnje sebičan

Goleman je sumirao odlike ljudi mračne trijade u njihov moto:

Drugi postoje da bi me obožavali i bili mi podređeni.

Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti: Nastanak, simptomi i zašto je jako težak za lečenje

#8 Slepilo uma

Možeš li da pogodiš šta će neko reći? Da li si dobar u predviđanju ponašanja drugih ljudi? Smatraš li da imaš dobru intuiciju? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, očigledno imaš jaku sposobnost uviđanja i društvenu svest. Većina “ne” odgovora ukazuje na “mindblin” stranu skale.

Slepilo uma (mindblind) je nizak nivo saosećanja i nesposobnost da se oseti šta se dešava u umu druge osobe.

Goleman: Preokupacija sobom smanjuje sposobnost empatije, a naročito saosećanje. Kada smo fokusirani samo na sebe, naš svet se svodi na naše probleme i preokupacije. Međutim, kada naš fokus premestimo i na druge, naš svet se uvećava. Tada naši problemi klize ka periferiji uma i čine nam se manjim, a mi povećavamo našu sposobnost saosećanja, empatije i povezivanja s drugima.

#9 Uput za druženje

Goleman: Frapantno upečatljiv dokaz o vezama i fizičkom zdravlju je da društveno integrisani ljudi (u braku, imaju kvalitetne odnose s užom porodicom i bliskim prijateljima, pripadaju društvenim i verskim grupama i aktivni su u njima) brže se oporavljaju od bolesti i žive duže. Oko 18 ozbijnih studija pokazuje jaku povezanost između društvenih relacija i stope smrtnosti.

Prijatelji te čine zdravijim!

Golemanov recept za dug, zdrav i srećan život je u pozitivnim relacijama. Naš partner, prijatelj, kolega ili dete, oni su blagotvorni za našu dušu i imuni sistem. Lepe reči, nežni dodiri, muzika iz detinjstva ili ona koja izaziva lepe asocijacije pobljšavaju vitalne funkcije bolesnih, pa čak i ozbiljno bolesnih ljudi.

Investiranje u ljude, druženje, kvalitetne odnose je više nego vredno truda.

The post Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA appeared first on Moodiranje.

Da ne postoji samo jedna vrsta inteligencije (koju zovemo IQ), psiholozi su odavno uočili, te 1983. dr Howard Gardner svetu predstavlja teoriju o čak 9 vrsti inteligencije:

• verbalna (komunikacija, izražavanje, jezici…)
• logičko-matematička (snalaženje s brojevima, uočavanje principa u nauci i prirodi, kompjuteri, zagonetke…)
• muzička (osećaju ritam i zvuke, lako pamte melodije, pevaju ili sviraju, odlaze na koncerte…)
• kinestetička (ples, sport, gluma, kretanje, rad s rukama…)
• prostorna (razmišljanje u slikama, bolje pamte lica nego imena, likovne umetnosti, fotografija, bavljenje vizuelnim)
• interpersonalna (lako stupanje u kontakt, komunikacija, empatija, posmatranje, grupne aktivnosti, dobra organizacija, moral i etika…)
• intrapersonalna (okrenutost ka sebi, sopstveni ciljevi, fokus na budućnost, solo igrači…)
• naturalistička (vole životinje i biljke, uživaju u prirodi, ekologija, razumevanje i snalaženje u prirodi..)
• duhovna (razmišljanja o životu, filosofija, psihologija)

Prema ovoj postavci, u svakome od nas postoji “od svega pomalo”, ali u različitoj razmeri; odsustvo jedne, poput muzičke, nije katastrofalno ako nemaš ama baš nikakav afinitet prema muzici, no, ako ti nedostaje interpersonalna, u daljem tekstu, socijalna inteligencija, izvesno je da ćeš imati poteškoće pri uklapanju s ljudima i u sisteme. Neko se sa tom lakoćom uklapanja jednostavno rodio, neko treba da radi na tome. Dobra vest je da je to moguće, ali pod sledećim okolnostima: da svesno radiš na tome i prihvataš nove obrasce razmišljanja. Ne, ne treba da menjaš sebe, već način na koji gledaš neke stvari. 

Slaba socijalna inteligencija: odlike

Gledaš sve prema sebi. Svako od nas ima neke svoje principe i stavove, ali je iluzorno očekivati da se ostatak sveta prema njima ponaša. To što ti nikada, ali baš nikada ne bi ostavio partnera bez reči, ne čini te boljim ili ispravnijim od nekoga ko je to uradio. Svet ne postoji da bi se jednačio prema tebi. Tačnije, svet zaboli za tebe.

Reakcija umesto odgovora. Vode te impulsi i emocije, ne umeš da ih balansiraš pre no što ih plasiraš. Partner ti saopštava da bi voleo da sa društvom ode na pecanje. Kovitlaju ti se zloslutne misli i slike po glavi, iako pokušavaš da se suzdržiš, ne vredi, evo te kako pretiš raskidom ukoliko ne odustane od te ideje.

Misliš da te niko ne razume. Ako moraš da objašnjavaš nešto što si izjavio ili napisao, to znači da ne umeš da se izražavaš precizno. Ako imaš utisak kako “niko ne zna kako ti je”, to je zato što ni sa kim nisi uspostavio iskren i dubok odnos.

Kriviš druge za svoju situaciju. Roditelji, prijatelji, partner, država, firma… svi su oni krivi zato ne živiš onako kako bi hteo. U stanju si satima da se žališ na situaciju na poslu, a ni minut vremena da potrošiš na traženje rešenja.

Ne pokušavaš da razumeš druge. U sukobu s drugom osobom, posmatraš je kao neprijatelja kog treba pobediti; a da se pritom ne zapitaš odakle u njoj sav taj bes.

Ne umeš da sagledaš, pa tek onda delaš. Došao si u kolektiv u kome vladaju pravila koja ti se ne dopadaju. Odlučio si da to promeniš iz korena. Jasno ti je šta dalje sledi (čopor će te rastrgnuti).

Lako te je isprovocirati. To može biti rasprava na društvenim mrežama, polemika za slavskim stolom o politici, neka od aktuelnih zapaljivih tema (u 2020. to su migranti). Planeš kao hepo kockica, a s mnogim ljudima si trajno prekinuo kontakt.

Ne umeš da posmatraš kontekst, već samo sebe u njemu. U stanju si da zanemariš neke jako bitne okolnosti i da posmatraš samo sebe, “u SFRJ smo putovali dvaput godišnje, e to su bila vremena, a to što su učinili sve da unište Srbiju i pobili nam tolike intelektualce, jebiga, dešava se”.

Imaš “očekivanja”. Roditelji su dužni da ti obezbede stan, a država posao. Partner mora da se ponaša tačno onako kako si zamislio, ili će da nadrlja. Život ti svakodnevno dokazuje da niko za ta tvoja očekivanja ne mari, no ti i dalje insistiraš da ona budu ispunjena (i iznova ostaješ razočaran).

Radiš sve isto, a nadaš se boljem rezultatu. “Kako to da ne napredujem, kad dolazim redovno na posao, uradim sve što mi je na radnoj listi, često ostajem prekovremeno, za šta nisam dobio ni dinara, a ovaj do mene redovno kasni i još je dobio povišicu?” Pitanje vredno Dinkićevih 1000 evra, a odgovor ćeš naći nešto kasnije.

Imaš otpor prema novom. Teško ti je da usvajaš nove obrasce ponašanja, funkcionisanja, čak i kad su tehničke stvari u pitanju.

Izvesno je da se ovaj niz crtica karakterističnih za slabu socijalnu inteligenciju može znatno proširiti, uostalom, svi, ali baš svi mi poznajemo ljude sklone ovome, a neretko se i sami tako ponašamo.

Zajednička karaktristika svemu navedenom je krutost u mišljenju, delovanju i prihvatanju, te odbijanje bilo kakvih promena. 

Hajde sad da vidimo kako to može da se popravi.

Od baksuza do legende: Iskoristi socijalnu inteligenciju kao tvoje najjače oruđe

Verovatno si se susretao s biografijama nekih velikih ljudi koji su potekli iz veoma skromnih sredina, te su se “trbuhom za kruhom” obreli u novim. Takvih ljudi ima po celom svetu, naravno i među nama Srbima. Karakteristično je za većinu njih, da su prvi period po prelasku iskoristili za prilagođavanje, posmatranje, učenje. Radili su kao šegrti, fizički radnici, sitni trgovci, sve vreme posmatrajući novu sredinu i zakonitosti koje i njoj važe. Ovo ti je pravilo broj jedan!

Učenje uviđanjem. Bez obzira da li se nađeš u novoj zgradi, firmi, ekipi za izlaske, pre nego što pokušaš da se istakneš, ili nešto menjaš, posmatraj! Posmatraj “nepisana” a i pisana pravila, relacije, dinamiku, šta je prihvatljivo, a šta ne, posmatraj dok ne sklopiš toliko dobru sliku, da bi od nje mogao da napraviš mini film. Recimo da si iz vrlo kežual firme prešao u novu gde se u minut gleda kad je ko došao na posao i da li je prekršio neko pravilo. Jasno ti je da će te raščeretiti ako svakih pola sata izlaziš na cigaretu, a ti vidi oćeš li da se prilagođavaš ili tražiš sredinu kakva ti odgovara.

Umeš da se izražavaš. Ne treba da pišeš gramatički besprekorne eseje, već da svoje misli, namere i upite spakuješ u formu razumljivu i nedvosmislenu sagovorniku. Zaboravi na isprekidane misli koje pakuješ u rečenice, naročito ako je čet u pitanju, pa sagovorniku izgleda kao da si bunovan. Ako treba, izražavaj se školski jednostavnim rečenicama, sve dok ne stekneš tu veštinu da te razumeju.

Snimaj se dok razgovaraš s nekim, posmatraj ljude koji na zanimljiv način umeju da prepričaju nešto, čak postoji i kvalitetna besplatna literatura na ovu temu.

S gospodom gospodski, u kafani… Ne, ne treba da glumiš i da se foliraš, već da komunikaciju i ponašanje prilagodiš prilici. Zna se kako se ponaša na nekom formalnom mestu, kako se priča s zvaničnicima, a kako na pijaci, za slavskim stolom i naposletku, u kafani. Sve ima svoje.

Nauči da slušaš. Već smo o važnosti slušanja pisali u tekstu na temu potrage za idealnim partnerom:

Ovih 7 stvari koje žene nesvesno rade su bukvalno “sprej protiv muškaraca”

Pravim, pažljivim slušanjem, razumevanjem onoga što govori, sagovorniku šalješ poruku da si se “konektovao” s njim, da vrednuješ njegove misli i iskustvo.

Razumevanje. Bez osuđivanja nekog, optuživanja da je ovakav ili onakav, pokušaj da razumeš njegovu poziciju. Sagledaj tu osobu u kontekstu, iz kakve porodice potiče, kakvog je obrazovanja, šta su joj težnje, ideali, šta li je plaši, šta li joj se sve desilo te se tako ponaša… Shvati da ljudi nisu crni ili beli, niko od nas nije potpuno dobar ili zao.

Svi postojimo kao rezultat okolonosti, odluka, prilagođavanja, i ne možeš suditi nekom zato što nije uspeo da postane bolji, postao je ono što je umeo.

Proaktivnost. Ovo je veoma širok pojam, a u praktičnom životu to je ono kad vodiš računa o rođendanima u firmi (i iniciraš da se kupe pokloni); kad pozoveš prijatelja i pitaš ga da li treba da mu se pričuva dete; kad ne čekaš da se rešenje stvori, već ga sam potražiš.

Ne raspravljaš se. Samo su stari Grci umeli kulturno i sa stilom da se raspravljaju, sve posle toga je krmećak. No, ako si hepo kockica koja plane na svaku provokaciju, ovo će ići malo teže. Za početak, uoči šta te “trigeruje”, zašto bukneš na određene teme, koji tačno momenat te iritira. E, onda počni da se raspravljaš kao gospodin. S argumentima, doskočicama, pošalicama, bez napada na nečiju ličnost ili privatni život, jer to je passé composé čak i za Šešelja. Da naučiš kako da neko ne pravi budalu od tebe u komunikaciji – Artur Šopenhauer, “Eristička dijalektika”.

Vodiš računa o svojoj reputaciji. To znači da, žargonski rečeno, ne zatvaraš vrata dupetom, ne ulaziš u obračune bez preke potrebe, umeš da budeš šmeker te pomogneš što znanjem i informacijama što novčano, ako si u prilici. Vodiš računa o svom stilu, počevši od oblačenja, pa do ponašanja u restoranu.

Poštuješ razlike. Sasvim je u redu da imaš političke stavove, podržavaš neku opciju, izjašnjavaš se kao vernik, tačnije, u tome nema ništa loše – sve dok ne širiš netrpeljivost prema nečijoj veri, političkom opredeljenju, seksualnoj prirodi/emotivnom životu. To je primitivno, džukački i nedostojno civilizovanog čoveka.

Socijalna inteligencija, umeće prilagođavanja, empatije i odmerenosti, nije nešto što se da naštrebati ili savladati za mesec, dva ili tri. To je čitav skup navika i obrazaca ponašanja, na kom se radi tokom celog života i karijere.

U srazmeri s time koliko izbrusiš svoju ličnost, bićeš uspešan, poštovan i u skladnim odnosima sa svojim privatnim i poslovnim okruženjem.

Tada neće biti potrebe da gledaš koliko radi taj do tebe, da li kasni i koliko puši tokom dana i pitaš se zašto više zarađuje – jednostavno, fokusom na produktivnost (i opštu i sopstvenu) nećeš imati vremena za to. Verovatno neće biti ni potrebe, jer će tvoj život već doživeti progres.

Hipotetički Rajko s početka teksta bi sad trebalo da zna kako stvari zapravo funkcionišu. Ne postoji “srećna zvezda”, kao ni “rođeni baksuz”, niko nas ne sputava da od svog života napravimo nešto, niti su za to potrebi stranka, veze ili krevet, već samo ova veština koja se graniči s umetnošću, socijalna inteligencija.

Mi ćemo svakako još pisati o ovoj temi, sledeći tekst biće nešto zahtevniji za poimanje, stoga vežbaj svakodnevno, uživaj u procesu i samo gledaj kakva transformacija te čeka!

Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA

The post Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI appeared first on Moodiranje.