Psihologija moći: Zašto nas menja?

Mnogi ljudi misle da moć otkriva kakav je neko zapravo. Ali nauka kaže drugačije – moć ne otkriva, nego menja. Studije pokazuju da kad osoba stekne moć, njen mozak počinje da funkcioniše drugačije.
Konkretno:

• Smanjuje se empatija. Eksperimenti su pokazali da ljudi na višim pozicijama teže prepoznaju osećanja drugih. Jednostavno, što više moći imaju, to im je teže da se stave u tuđu kožu.
• Povećava se impulsivnost. Osobe koje se osećaju moćno češće donose rizične odluke, a manje se plaše posledica. Odatle bahata vožnja, sulude investicije i iznenadni moralni padovi.
• Javlja se iluzija superiornosti. Misle da su bolji od drugih.

Ljudi s moći često veruju da su bolji, pametniji i vredniji od drugih – čak i kad su na tu poziciju došli spletom srećnih okolnosti.

Drugim rečima, moć nije samo test karaktera – to je droga koja menja način na koji vidimo sebe i druge.

Kako se “osiljavanje” dešava u realnom životu?

1. Uspon iz „blata“ i osvetnički mentalitet

Mnogi koji su odrasli u oskudici nose u sebi osećaj nepravde. Kad se konačno dokopaju moći, kreću u nesvesnu osvetu. “Sad ću ja da pokažem ko sam!” – i odjednom svi postaju neprijatelji. Odatle dolazi ono prezirno “A gde si bio kad sam ja bio niko?”

Kako odoleti?
Jedini način da ne postaneš ono protiv čega si se borio jeste da ne dozvoliš da tvoj uspeh postane terapija za prošle traume. Nepravda iz detinjstva se ne leči bahatošću, nego razumevanjem sopstvene prošlosti.

2. Potreba za potvrdom

Neki ljudi se osile jer nisu sigurni u sebe. Njihov ego je krhak, pa moć koriste kao štit. Prepoznaćeš ih po tome što stalno moraju da podsećaju druge ko su oni zapravo. To su oni što na svaku sitnu kritiku odgovaraju uvredama ili demonstracijom moći.

Kako odoleti?
Ako osećaš potrebu da stalno dokazuješ koliko vrediš – problem nije u drugima, nego u tebi. Prava moć dolazi iz unutrašnje sigurnosti, ne iz potrebe da te se drugi plaše.

3. Gubitak dodira sa realnošću

Kad neko stekne moć, svet se oko njega menja. Ljudi mu više ne govore istinu u lice, svi ga hvale, niko mu se ne suprotstavlja. Tako se stvara iluzija nepogrešivosti – a odatle do bahatosti je samo korak.

Kako odoleti?
Najveća greška je okružiti se ulizicama. Svako treba da ima nekoga ko će mu reći: “Ej, preteruješ.” Ako takvih ljudi nema – velika je šansa da si već izgubio dodir sa realnošću.

Kako zadovoljiti potrebu za moći – a da to bude bez bahatosti?

Ako moć zaista menja način na koji mislimo i osećamo, da li je uopšte moguće odoleti njenoj demonstraciji? Postoji nekoliko trikova:

• Pronađi svrhu veću od ega. Ljudi koji moć koriste za nešto veće od sebe – za dobrobit tima, firme, zajednice – ređe postaju bahati.
• Nauči da slušaš. Prava moć nije u tome da ti pričaš, nego da znaš da čuješ šta drugi kažu – iako ti se ne sviđa.
• Sačuvaj kritičare oko sebe. Ako se svi slažu sa tobom, znači da si okružen pogrešnim ljudima. Treba ti neko ko će te spustiti na zemlju.
• Povremeno se seti ko si bio. Kad sledeći put pomisliš da si “iznad drugih”, seti se gde si bio pre pet, deset godina. I ko ti je tada pomogao.

Moć nije sama po sebi loša – loše je kako je koristimo.

Nije sramota želeti uspeh, novac, uticaj. Ali je sramota izgubiti sebe u tom procesu. Ključ je u tome da moć ne postane sredstvo za lečenje unutrašnjih nesigurnosti.

A najvažnije pravilo? Ako primetiš da ti se drugi klanjaju samo zato što “mogu da im naudim” – vreme je da pogledaš u ogledalo. I podsetiš se ko si bio pre nego što ti je moć udarila u glavu.

The post Zašto se ljudi „osile“ kad dobiju moć – i kako tome odoleti appeared first on Moodiranje.

Neuspeh te ne definiše

Da li znaš da je Tomas Edison pre nego što je izmislio sijalicu napravio preko 1.000 neuspešnih prototipova? Kada su ga pitali kako se oseća zbog tolikih grešaka, odgovorio je: „Ja nisam 1.000 puta pogrešio. Naučio sam 1.000 načina kako sijalica neće raditi.“

Baš kao i Edison, i ti moraš zapamtiti da tvoji padovi ne određuju ko si – ono što te definiše jeste način na koji se nosiš s neuspehom. Svaki put kada se podigneš, pokazuješ koliko si snažan i uporan. Tvoje greške nisu sramota, već deo procesa koji vodi do uspeha.

Otkrivaš koliko ti je stalo do cilja

Sećaš li se kada si poslednji put odustao od nečega? Možda si prestao da treniraš sport jer ti nije bio dovoljno važan ili si batalio kurs jezika jer nisi video svrhu. Međutim, ako i dalje pokušavaš da ostvariš neki san, čak i nakon što si pao, to znači da ti je stalo.

Tvoj neuspeh je dokaz da se trudiš i da ne odustaješ. To je znak tvoje posvećenosti. Ljudi koji nikada ne dožive neuspeh obično ne rizikuju dovoljno – ali ti si spreman da uložiš sve jer znaš da tvoj san vredi borbe.

Učiš da veruješ sebi, čak i kad niko drugi ne veruje

Možda ti se čini da si sam u svom cilju. Možda još nemaš tim ljudi koji ti aplaudira ili finansijsku podršku da kreneš napred. I to je u redu. Verovati sebi kada niko drugi ne veruje je najvažniji korak.

Seti se Stiva Džobsa. Kada je otpušten iz sopstvene kompanije, mnogi su mislili da je njegovo vreme prošlo. Međutim, on je verovao u svoju viziju i nastavio dalje, kreiravši jednu od najuticajnijih tehnoloških kompanija na svetu.

Neuspeh te uči kako da budeš bolji

Kada pogrešiš, prirodno je osećati frustraciju. Ali umesto da te greška obeshrabri, iskoristi je kao alat za poboljšanje. Pitaj se: šta sam mogao da uradim drugačije? Da li sam dovoljno istražio? Da li sam bio fokusiran?

Na primer, kada je poznati pisac Stiven King poslao svoj prvi roman izdavačima, dobio je više od 30 odbijenica. Danas je jedan od najprodavanijih autora svih vremena. Njegova greška nije bila neuspeh – već uputstvo kako da sledeći put bude bolji.

Neke stvari nisu pod tvojom kontrolom

Ponekad, bez obzira na tvoju pripremu, napor i trud, stvari jednostavno ne idu kako si planirao. Možda konkurencija ima veze na pravom mestu ili se tržište promenilo u trenutku kada si ti krenuo.

To ne znači da si ti kriv. Umetnik Vinsent van Gog prodao je samo jednu sliku tokom svog života. Njegov rad nije prepoznat za vreme njegovog postojanja, ali danas njegovi radovi vrede milione. Sve ima svoje vreme.

Učiš da uživaš u putovanju

Da li si se zabavio dok si radio na svom cilju? Da li si upoznao zanimljive ljude? Stvorio uspomene? Nisu svi ciljevi o uspehu i priznanjima – ponekad je sama borba ono što se računa.

Seti se, na primer, kako si se osećao dok si pravio prvi kolač koji nije ispao savršen. Možda nije bio lep na izgled, ali smeh i radost koje si delio s prijateljima dok si ga pravio vrede više od savršenog recepta.

Naučiš kako da se nosiš s razočaranjem

Ne moraš odmah biti pozitivan nakon neuspeha. Normalno je biti razočaran. Daj sebi vremena da osetiš te emocije. Ali važno je da se ne zadržavaš u njima predugo.

Svaki neuspeh je deo puta. Ako sada boli, zamisli kako će se sjajno osećati trenutak kada konačno uspeš. Taj trenutak će biti vredan svega što si prošao.

Neuspeh nije kraj priče, već samo novo poglavlje. Kada ga posmatraš iz prave perspektive, shvatićeš da te svaki pad približava tvom cilju. Zato ustani, seti se zašto si počeo i kreni dalje. Tvoj uspeh čeka!

The post 7 krucijalno bitnih lekcija koje se mogu izvući iz svakog neuspeha appeared first on Moodiranje.

Izvestan broj ljudi smatra da u društvu najbližih nema potrebe da se pazi preterano na ponašanje i šta će se reći, jer, to je valjda i poenta, biti ono što jesi i imati svu slobodu s ljudima koje poznaješ toliko dobro. Još ako previše dajemo sebi za pravo, stavljamo se u poziciju autoriteta i korektivnog faktora, gotovo je izvesno da su te slobode povredile nečiju dušu.

U tvojoj glavi, imaš odnos “na j..em ti mater” s nekim, a ta osoba se zbog tebe oseća kao da si joj zbilja uputio tu psovku.

Kao što rekosmo, ovo činimo zbog osećaja jake bliskosti i slobode koja se na nju nadovezuje, iako se može protumačiti da ti manjka kućnog vaspitanja. Nije te mama učila da ne treba diskreditovati ljude ukoliko malo zarađuju?

Osim manjka vaspitanja, verovatno ti nedostaje uviđajnosti i empatije. Kritikuješ drugaricu što se zapustila? A zašto je ne pitaš šta joj najviše oduzima volju i kako možeš da joj pomogneš da se to popravi?

Naposletku, ne stojiš dobro ni sa socijalnom inteligencijom. Čak i ako ti nije urođena, socijalna inteligencija može da se usvoji, i to na prilično visokom nivou, ukoliko želiš da budeš osoba koja gradi trajno kvalitetne odnose. Jer, ako imaš sklonost da radiš neke od stvari koje ćemo opisati dalje u tekstu, vrlo je izgledno da ove gafove činiš i u poslovnom okruženju. Na primer, vidno se podsmehneš kada neko nepravilno izgovori neku reč na engleskom. Još ako ima još ljudi, iskoristiš priliku da ispraviš.

Primeri koji slede su se desili svakome od nas dvosmerno: ili je ovo neko nama rekao/uradio, ili smo to bili mi sami. Baš zbog toga je bitno da ovakve stvari prepoznamo i maksimalno anuliramo u odnosu ne samo s najbližim ljudima, već svima sa kojima dolazimo u kontakt.

#1 Prekrajanje vremena i odluka

Zoveš ortaka na pivo večeras, a on kaže da ne može, jer sprema neki ispit. A tebi se tako cirka! Odmah se hvataš za telefon, koga briga što ćeš mu srušiti koncetraciju dok uči: “Aloeee, šta je s tobom? Izblejimo dva, tri sata i onda se vrati kući da učiš! Neće ispit pobeći!”

Sat vremena kasnije: “Jel vidiš kako je lepo što sam te izvukao iz kuće?! A koji je to fazon sad da ne piješ, a? Šta bre moraš da smanjiš, moraš da piješ pametnije, a ne da prestaješ, konobar, daj ‘vamo dva velika točena!”

Uhhh! Bez obzira što misliš da si spontana osoba (ne tvrdimo da je to uopšte loše!) postoje situacije kada treba ispoštovati nečiju volju i ne navaljivati, naročito ako se iza toga kriju sebični razlozi.

Sasvim je jedna situacija kada se osoba nećka, tada nagovaranje ima smisla; međutim, kada neko kaže da mu se negde jednostavno ne ide, nema vremena, radi nešto preče, najbolje što možeš da kažeš je: “U redu je, čujemo se, ako se predomisliš, znaš gde sam.”

Jer razmisli, ako je neko uprkos protivljenju došao tamo gde si insistirao, da li je to učinio drage volje? Ili iz osećaja dužnosti i moranja?

Najzad, ako podstrekuješ prijatelja da prekrši odluke ko je su bitne za njega (“Nemoj danas biti na dijeti, pa rođendan mi je, uzmi barem parče torte!”) osim što direktno ugrožavaš njegov lični suverenitet, nego ga prekidaš u procesu koji za njega ima značaj i benefite.

#2 Podsećaš na loše dane i sramne situacije

Ej bre, koliko ste vi dobri prijatelji! Znaš ga iz vremena kad je bio kondukter da bi skupio pare za diplomsku ekskurziju! Ajaoj, kakvih je događaja svega tu bilo! Kao onda kad je na Riveru povratio po hostesi, a kasnije se ljubio s nekom ribom! A gle ga sad, pravo gospoče u Massimo Dutiju, a nije znao sako kako se zakopčava.

Možda se u tebi krije namera da priznaš vrednost, uspeh i trud prijatelju koji je imao loše okolnosti i faze. Ali, ako on ne govori o tome, nema potrebe ni ti da otvaraš prašnjave kutije. Nemoj misliti da se stidi svoje prošlosti iako to može biti slučaj, loše stanje jednostavno više nije njegova realnost. Zamisli da tebe neko podseća koliko imaš loše zube, a stavio si keramiku pre više od pet godina?

Isto važi i za podsećanje na blamove, sramotne situacije, nedolična ponašanja.

Osim ako ta osoba sama to ne pomene, nema potrebe ni ti, jer ćeš joj svakako stvoriti neprijatnost prisećanjem na stvari koje možda nije sebi oprostila i dan-danas ih se stidi.

#3 Kritikuješ izbor partnera

Pa naravno da ćeš joj reći da on nije za nju, pa to je tvoja najbolja drugarica, zar ne, i ti želiš naj-naj za nju?! Pa bravo legendo, kako te to do sada nisu zaposlili u Tinderu, da kažeš algoritmu kako da povezuje ljude?

Hajmo ovako: imaš pravo da zaključiš da neko nije dovoljno lep, pametan, situiran, sposoban, zgodan, dobar za tvoju drugaricu (i uopšteno, za nekog od tvojih prijatelja). Ali, to se ne govori. Jer ona je iz nekog razloga sa njim, oseća nešto prema njemu, u krajnjem slučaju, to je njena volja i izbor.

Sve dok ti se ne zatraži mišljenje, dok te neko ne upita za savet, požali na problem, ne rovari po tuđem odnosu!!! Ne nameći drugima svoj ukus i standarde u odabiru partnera. Odakle ti ideja da tvoja procena treba da bude relevantna za tuđe odnose?

Ovo, logično, ima izuzetak, a to je kad primetiš da partner loše deluje na tvog prijatelja. Ali ni tada nećeš krenuti u ofanzivu, već ćeš bez imalo osude i kritike izraziti mišljenje i upozoriti prijatelja. To su situacije kada vidiš da je mentalno ugnjetavana, da joj partner ima problematično i rizično ponašanje.

#4 Ismevanje/potiskivanje u društvu

Okej, za ovo prvo ne treba trošiti reči, osim ako nije reč o anegdoti koju i taj tvoj prijatelj voli da prepričava, šta tebi tačno daje za pravo da od njega praviš predmet smeha? Toliko smešno, kažeš? Kao onda kad si se sedam meseci dopisivao s lažnim profilom na Instagramu, misleći da je u pitanju Alexandra iz Grčke koja je odlepila na tvoje fotografije splavarenja i roštilja?

Ti i tvoj prijatelj ste u novom društvu. Ti si, kao i uvek epicentar dešavanja, uzimaš i vodiš reč, uh, ovi ljudi upijaju sve što kažeš, dok tvoj prijatelj nit’zbori nit romori, a i kako bi od tebe? Ha, pomisliće ovi da mi je telohranitelj!

Vidi srce, super je što si u centru pažnje, bravooo, ajde sad mami i njenim drugaricama da odrecituješ šta ste juče naučili u vrtiću, ali, nešto da ti velimo, zapravo je malo nepristojno osvajati na takav način prostor i uskraćivati drugima da se istaknu. A veruj nam da uskraćuješ, jer ako bi i tvoj prijatelj poželeo par trenutaka pažnje, on bi morao da se nadmeće s tobom, a to već vidi kao unapred izgubljenu trku. Uostalom, zamisli na primer Džerar Batlera da se ponaša tako, pa ne ide, jel da?

#5 Soljenje pameti s više pozicije

E neka si se ti nama udala, mašala, ali kako da ti kažemo, nisi zbog toga ni bolja ni pametnija osoba. Stoga ti ništa ne daje za pravo da svoju drugaricu savetuješ da se opameti i skrasi, jer svi se sećamo kako si trčala na noge onom diplomati nadajući se da ćeš postati gospođa ambasadorka, dok je njega kući čekala Helga s njihove dve male zlatokose kopije.

Ne, pozitivna slika emotivnog aspekta (stabilna veza, veridba ili brak) ti ne garantuje mudrost koju ti treba da posipaš po neosvešćenima. Ako neko nema partnera, to je zato što neće ili ne može, a tvoj savet svakako ne može promeniti nijedno od toga.

Slično važi za ekonomsko/profesionalno prosvećivanje, naročito danas, u eri motivacionih lelemuda i biznis blebetala. Svaka tebi čast što imaš stabilan posao, dobru platu, ili čak svoju firmu, ali, oprezno s namerom da motivišeš i svog prijatelja! Možda ga nešto sprečava da se ustremi ka prosperitetu, možda ima strahove, a možda mu je pak sasvim dobro tu gde jeste? Kako god, razgovor ovog tipa treba da se vodi tek ako postoji volja s obe strane, jer, ako se možda tvoj prijatelj oseća inferiorno, malodušno, bezvoljno, nemotivisano, potenciranje šta bi mogao/treba da uradi, samo će mu dodatno produbiti to stanje. Umesto toga, za početak, potenciraj njegove dobre strane, sposobnosti,  postignuća.

To što se u jednom trenutku, aspektu života (ili više njih) osećamo uspešnim, ne sme da nam daje povoda da gledamo s visine naše prijatelje: niti (treba da) idemo istim putem, niti su naša ishodišta ista.

U krajnjem slučaju, imaj na umu da poziciju u kojoj uživaš lako možeš izgubiti u svakom trenutku, stoga pre nego što kreneš da prosipaš tu novostečenu mudrost i prosvetiteljstvo seti se stare narodne “u dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi”.

 #6 Davati lažne nade i podsticaje

“Hoće li me zvati?” Sve vrišteći ukazuje da neće, ali, ti u želji da oraspoložiš, utešiš, kažeš da hoće, iako to ne smatraš. Hajde da se podsetimo koliko nas je i koliko puta bilo u lažnim nadanjima. I kao da to nije dovoljno, tražimo potvrdu za njih, što samo produbljava i produžuje agoniju! Nemoj, svega ti! Kaži da ne znaš, nešto neutralno, predloži da odete na pileća krilca.

Davati podršku, podsticaj, komplimente, ohrabrenje je u redu ukoliko to zaista smatraš. Međutim, ako govoriš nešto u šta ne veruješ, uh srce, pa kako se to razlikuje od laži? Postoji toliko načina da se postaviš prijateljski, toplo, ohrabrujuće, a da to nije izgovaranje besmislica u cilju olakšavanja situacije.

Ako neku osobu zaista smatraš prijateljem, onda nećeš hraniti njegove zablude, iluzije i jalova nadanja, ma koliko god da ti je dobra namera.

Sve i da ste čuvali ovce zajedno…

neke granice postoje bogamu, a svako od nas ima svoje. Taman posla da to znači da ne treba biti spontan i meriti svaku reč! Ali ono čega treba biti svestan sve vreme i raditi aktivno na tome je sam pristup, zasnovan na poštovanju i uvažavanju dragog prijatelja, jer u ova prevrtljiva vremena najmanje ti treba da izgubiš nekog u životu zbog nadmenog, provocirajućeg, uvredljivog, drskog i bezobraznog ponašanja, čak i da je to na nesvesnom nivou, a tvoje namere najbolje moguće.

The post Šta nikako ne treba reći prijatelju, ako ga zaista smatraš time appeared first on Moodiranje.

Kognitivne distorzije ili greške u mišljenju su poremećaji u kojima um neke osobe stavlja “spin” na događaje koje vidi i pripisuje ih neobjektivnoj interpretaciji onoga što doživljava – ili se događa stalno. Naročito su česte kod osoba sa depresijom i drugim poremećajima raspoloženja.

Ove greške u mišljenju (kognitivne distorzije) smatraju se uzrokom emocionalnih poremećaja (npr. depresija, anksiozni poremećaj) ili pravcem kojim se neka osoba kreće ka iracionalnim uverenjima koja te poremećaje potkrepljuju. Čovek često ovih grešaka uopšte nije svestan i ako uspe da ih otkrije i shvati kao pogrešne, on može da ih promeni. A to se može postići samo ako doživljaje realistički sagledamo kako bi čak iako nisu prijatni bili upotrebljeni u našu korist, a ne protiv nas. U tom smislu jedan od koraka, kao otkrivanju i prevenciji kognitivnih distorzija je osvešćivanje grešaka koje u mišljenju pravimo.”

Šta znače kognitivne distorzije u životu?

Kognitivne distorzije dovode do velikih problema u komunikaciji, osećajima osobe, kao i stavu koji osoba zauzima prema okolini i svetu, ali i sebi samom.

Previše je lako sagledati slučajnost ili komplikovanu vezu i izneti lažne ili previše pojednostavljene pretpostavke u istraživanju – baš kao što je lako povezati dva događaja ili misli koji se javljaju približno u isto vreme kada između njih nema stvarnih veza.

Spolja osoba može da deluje mirno kao hladna površina mermerne ploče za kuhinju, ali iznutra da sagori i u tom toku i spletu uzajamno povezanih misli i reakcija.

Ovi obrasci i sistemi mišljenja su često suptilni – teško ih je prepoznati kada su redovna karakteristika vaših svakodnevnih misli. Zbog toga mogu biti toliko štetni, jer je teško promeniti ono što ne prepoznajete kao nešto što treba promeniti.

Kognitivna izobličenja postoje u mnogim oblicima, ali svima njima su zajedničke neke stvari.

Suština kognitivnih distorzija je:

• Tendencije ili obrasci razmišljanja ili verovanja;
• Koji su netačni ili nerealni;
• I imaju potencijal da izazovu psihološku štetu.

Može biti zastrašujuće priznati da biste mogli prepoznati neko svoje mišljenje kao iskrivljeno razmišljanje. Možda mislite: “Nema šanse da se JA držim bilo kakvog očigledno lažnog verovanja!“ Iako većina ljudi u svakodnevnom životu ne pati od ovih vrsta kognitivnih distorzija, čini se da niko ne može u potpunosti pobeći od ovih njih.

Koje su najčešće kognitivne distorzije?

Najčešće kognitivne distorzije tiču se pristupanju osećanjima i postupcima drugih, tumačenju sadržaja na koje osoba nailazi, kao i na pristupanje problemu, odnosno očekivanjima, stavljanju svega na svetu u nekakve kategorije, generalizacija i slično.

Najčešće se sreću sledeći primeri kognitivnih distorzija:

1. Sve ili ništa razmišljanje/polarizovano razmišljanje
2. Prekomerna generalizacija
3. Mentalni filter
4. Diskvalifikovanje pozitivnog
5. Zaključivanje – čitanje uma
6. Zaključivanje – proricanje sudbine
7. Uvećanje (katastrofiranje) ili minimizacija
8. Emocionalno rasuđivanje
9. Treba li izjave
10. Etiketiranje i pogrešno etiketiranje
11. Personalizacija

Kako da prepoznate da li proživljavate kognitivnu distorziju?

Napravite jedan radni list. Radni list podelite u šest kolona:

1. Datum vreme
2. Situacija
3. Automatske misli (AT)
4. Emocije
5. Vaš odgovor
6. Prilagodljiviji odgovor

Prvo, zabeležite datum i vreme misli. U drugu kolonu ćete zapisati situaciju. Zapitajte se:

• Šta je dovelo do ovog događaja?
• Šta je izazvalo neprijatna osećanja koja doživljavam?

Treća komponenta radnog lista vas upućuje da zapišete negativnu automatsku misao, uključujući sve slike ili osećanja koja su pratila misao. Razmotrićete misli i slike koje su vam prolazile kroz glavu, zabeležite ih i utvrdite koliko ste verovali tim mislima.

Nakon što identifikujete misao, radni list vas upućuje da zabeležite emocije koje su vam prolazile kroz um zajedno sa identifikovanim mislima i slikama. Zapitajte se kakve ste emocije osećali u to vreme i koliko su bile intenzivne na skali od 1 (jedva da ste je osetili) do 10 (potpuno intenzivne).

Dalje, imate priliku da iznesete prilagodljiv odgovor na te misli. Ovde se dešava pravi posao, gde identifikujete izobličenja koja se pojavljuju i izazivate ih.

Postavite sebi sledeća pitanja:

• Koje kognitivne distorzije ste koristili?
• Koji su dokazi da su automatske misli istinite i koji dokazi postoje da nisu istinite?
• Razmišljali ste o najgorem što se može dogoditi, ali šta je najbolje što se moglo dogoditi? Koji je najrealniji scenario?
• Koliko su verovatno najbolji i najrealniji scenariji?

Na kraju ćete razmotriti ishod ovog događaja. Razmislite koliko verujete automatskoj misli sada kada ste smislili prilagodljivi odgovor i ocenite svoje uverenje. Utvrdite koje emocije osećate sada i sa kojim intenzitetom ih doživljavate.

Kognitivne distorzije su izuzetno česte svuda oko nas. Vidljive su u komentarima koje ljudi ostavljaju na društvenim mrežama, kao i u kontaktima (iako smanjenim) oko nas.

Setite se uvek da najčešće nečije reakcije, reči i postupci govore o toj osobi, a ne o nama, a upravo je ovo u korenu te pojave. A šta je u korenu nastanka kognitivnih distorzija – to je već druga tema.

Marija Todorović, kouč na edukaciji

The post Šta su kognitivne distorzije i zašto su u korenu tvojih problema? appeared first on Moodiranje.

Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI

U tome će nam pomoći knjiga “Socijalna inteligencija” – dr Daniel Goleman, svetski bestseler, iz koje smo za vas izvukli samu esenciju.

Stoga, skuvaj veliku kafu i zakorači u novo poglavlje. Evo zašto je SI toliko bitna:

• Jaki i kvalitetni odnosi poboljšavaju naš imuni sistem i pomažu u borbi protiv bolesti.
• Usamljenost i slabe veze jedan su od glavnih izvora stresa, zdravstvenih problema i depresije.
• Naši odnosi utiču na svako područje našeg života – od kolega do supružnika, prijatelja, dece.

Ljudska vrsta je “programirana” za izgradnju konekcija i veza. Šta više, u našem mozgu postoje strukture čija je svrha da nam pomognu u izgradnji veza. Vretenaste ćelije usmeravaju naše društvene odluke; miror neuroni nam pomažu da oponašamo druge, pa i predvidimo njihovo ponašanje.

# 1 Protokonverzija

Iza naših reči se toliko toga događa. Dok govorimo, naš mozak pravi mikroekspresije, intonacije glasa, gestove. Ljudi koji imaju visoku SI imaju veću svest o svojim protokonverzijama. Goleman identifikuje dva aspekta:

Socijalna svest: kako odgovarate drugima

Osnovna empatija: osećaj za tuđa osećanja
Prijemčivost: Slušanje sa potpunom pažnjom
Empatična tačnost: Razumevanje tuđih misli i namera
Socijalna spoznaja: Razumevanje društva i rad na mreži konekcija

Društveni fond: Znati kako imati skladne i efikasne interakcije

Sinhronizacija: “glatka” interakcija
Samoprezentacija: Znati kako da se predstaviš
Uticaj: Oblikovanje ishoda interakcija (pregovori, diplomatija)
Zabrinutost: Briga o potrebama drugih

Posmatraj sebe u kontekstu ovih stavki kao servis mobilnih telefona: potrebno je izbrisati aplikacije koje ne koristiš, zameniti ih onim koje su efikasne, resetovati ceo sistem ako treba i vratiti se na “fabrička podešavanja”.

#2 Socijalni prekidači i okidači

Razmisli o tvojoj osvešćenosti. Ljudi i situacije u nama pokreću različite emocije, a sve to utiče na to kako se ponašamo. Razmisli kada si se osećao uzbuđeno, punim energije (i šta je to izazvalo). Zatim razmisli šta te čini iscrpljenim i poraženim. Goleman predstavlja teoriju o tome kako naš mozak obrađuje ove “okidače”.

“The low road” je naš instiktivni, na emocijama baziran način na koji obrađujemo interakcije. Na taj način čitamo govor tela, izraze lica, te time formirmo osećanja prema ljudima.

“The high road” je naš logički i kritički segment razmišljanja, a koristimo ga za verbalnu komunikaciju.

Zašto je ovo bitno? “The low road” određuje naša suštinska osećanja i instinkte. Na primer, ako niko nije došao na tvoj rođendan kad si bio dete, možda ćeš danas, kao odrasla osoba, osećati anksioznost kad je u pitanju proslava tvog rođendana, iako imaš dosta prijatelja. Tvoja logika ti govori da su se stvari otada promenile i nema razloga da se brineš, no, nelagoda je i dalje tu. Ovo se zovu socijalni okidači. Treba da ih budeš svestan, čime ćeš pomoći logičkom delu svog uma da eliminiše bespotrebne strahove i grčeve. Evo kako možeš da ih identifikuješ – odgovori sebi iskreno na ova pitanja:

• kojih situacija se pribojavaš kada je u pitanju interakcija s drugim ljudima?
• osećaš li strepnju, zebnju pri pomisli da treba da provedeš vreme s određenom osobom i ko je to?
• kada ne možeš da budeš ono što jesi, u kojim situacijama?

#3 Tvoja sigurna baza

Bilo da si pričalica ili stidljivko, svakom od nas potrebno je vreme i mesto da “napuni baterije”. Goleman to naziva “sigurnom bazom”, a to je mesto, ritual ili navika koje nam pomaže da “procesuiramo” emocije ili događaje. Ovo je bitno iz dva razloga:

• da predahnemo i “napunimo baterije” pre neke nove interakcije ili zadatka, kako nam se ne bi desio “burn out”
• to nam pomaže da procesuiramo ljude i događaje, te iz svake situacije ili interakcije naučimo nešto

Zato je korisno nakon poslovnog ili ljubavnog sastanka, izlaska ili žurke, odvojiti vreme i razmisliti na sledeća pitanja: Šta je bilo dobro u ovome? Šta je pošlo naopako? Šta je trebalo drugačije uraditi ili reći? Šta sam naučio iz ovoga?

O ovome možeš da razmišljaš dok se voziš kolima ili gradskim prevozom, pre spavanja, tokom neformalnog sastanka s kolegama, ili kroz razgovor s partnerom ili prijateljem; svakako treba da se trudiš da iz ovoga nešto zakljkučiš i naučiš.

#4 Prekinute veze

Jedna od najvećih zamki, kada je u pitanju socijalne inteligencija je nedostatak empatije. Goleman to zove prekinutim vezama (“broken bonds”), dok je filosof Martin Buber smislio naziv “ja i TO”, a odnosi se na to kada jedna osoba tretira drugu kao objekat, a ne kao ljudsko biće.

To je recimo situacija kada ti se desilo nešto jako loše. Zove te prijatelj da izrazi žaljenje ili saučešće – čuješ mu po glasu da je rezervisan, da to radi “reda radi”, da bi te bukvalno “otaljao”. Odjednom ti je još gore.

Zbog ovog poziva osećaš se kao TO (objekat), kao stavka sa “to-do” liste. Verovali ili ne, postoje ljudi kojima je čitav život kalendar i to-do lista. Neće te pozvati na ručak zato što žele da provedu vreme s tobom, već zato što im tamo negde stojiš kao stavka koju treba ispuniti na svaka 3 meseca, recimo. Ako primetiš da se neko prema tebi ovako ponaša, udalji se iz tog odnosa.

Takođe, razmotri i svoje ophođenje prema drugim ljudima:

• nemoj da se družiš i komuniciraš s nekim ljudima samo zato što smatraš da to tako treba;
• reci “ne” obavezivanju, ako si u prilici (na primer, pozvan si na porodični događaj, na koji ti se jednostavno, ne ide)
• komuniciraj s empatijom ili nemoj komunicirati uopšte

#5 Pozitivna zaraza

Kada ti se neko nasmeši, teško je da mu ne uzvratiš osmeh. Isto je s ostalim facijalnim ekspresijama. Ako je naš sagovornik u suzama, pospan, blesav, razdražljiv – i na nas će se preneti njegovo raspoloženje, zbog već pomenutih mirror neurona.

Iz ovoga se lako da zaključiti da treba provoditi vreme s ljudima čije raspoloženje nam odgovara.

Da li želiš da te neko “zarazi” dobrom energijom, optimizmom, humorom ili želiš da primiš ozlojeđenost, pakost, depresivno raspoloženje?

#6 Adaptiranje

Pomenuti “low road” automatski reflektuje ljude oko nas. Tako funkcioniše empatija. Naš mozak kopira ljude kojima smo okruženi, te smo u stanju da osetimo kako se oni osećaju. To nam pomaže da ih razumemo, odakle dolaze i kuda idu, te predvidimo njihove reakcije.

Mnogo “low road” staza prolazi kroz ogledala neurona. Neuroni se aktiviraju u osobi na osnovu nečega što druga osoba doživi na isti način koju doživljava i sama osoba. Bez obzira da li se bol (ili zadovoljstvo) očekuje ili vidi kod drugog, aktivira se isti neuron.

– Daniel Goleman

Goleman savetuje da se ne treba uvek opirati lošem raspoloženju druge osobe. Na primer, tvoj partner je besan, a ti pokušavaš da ostaneš smiren, čak i njega smiriš. Uglavnom, situacija će postati još gora – uznemirena osoba će protumačiti da je ne razumeš i da ti nije stalo. Zašto se ovo dešava? Zato što se boriš sa svojim instiktom da ne reflektuje uznemirennost tvog partnera. Ponekad se treba prepustiti usvajanju ovakvih emocija. Pređi “na tu stranu”, stavi se u perspektivu tvog partnera i pokaži mu da ste na “istoj strani”.

#7 Čuvaj se “mračne trijade”

Ne samo kod drugih ljudi, već i kod sebe, ako primetiš neka od ovih ponašanja. Goleman ih je nazvao mračnom trijadom, prema najčešćim ponašanjima ljudi s psihotičnom crtom.

• narcisoidna ličnost ima prenaduvan pogled na sebe, veliki ego
• Makijavelista je manipulativan i iskorišćava ljude oko sebe
• psihopata je impulsivan, bezosećajan i krajnje sebičan

Goleman je sumirao odlike ljudi mračne trijade u njihov moto:

Drugi postoje da bi me obožavali i bili mi podređeni.

Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti: Nastanak, simptomi i zašto je jako težak za lečenje

#8 Slepilo uma

Možeš li da pogodiš šta će neko reći? Da li si dobar u predviđanju ponašanja drugih ljudi? Smatraš li da imaš dobru intuiciju? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, očigledno imaš jaku sposobnost uviđanja i društvenu svest. Većina “ne” odgovora ukazuje na “mindblin” stranu skale.

Slepilo uma (mindblind) je nizak nivo saosećanja i nesposobnost da se oseti šta se dešava u umu druge osobe.

Goleman: Preokupacija sobom smanjuje sposobnost empatije, a naročito saosećanje. Kada smo fokusirani samo na sebe, naš svet se svodi na naše probleme i preokupacije. Međutim, kada naš fokus premestimo i na druge, naš svet se uvećava. Tada naši problemi klize ka periferiji uma i čine nam se manjim, a mi povećavamo našu sposobnost saosećanja, empatije i povezivanja s drugima.

#9 Uput za druženje

Goleman: Frapantno upečatljiv dokaz o vezama i fizičkom zdravlju je da društveno integrisani ljudi (u braku, imaju kvalitetne odnose s užom porodicom i bliskim prijateljima, pripadaju društvenim i verskim grupama i aktivni su u njima) brže se oporavljaju od bolesti i žive duže. Oko 18 ozbijnih studija pokazuje jaku povezanost između društvenih relacija i stope smrtnosti.

Prijatelji te čine zdravijim!

Golemanov recept za dug, zdrav i srećan život je u pozitivnim relacijama. Naš partner, prijatelj, kolega ili dete, oni su blagotvorni za našu dušu i imuni sistem. Lepe reči, nežni dodiri, muzika iz detinjstva ili ona koja izaziva lepe asocijacije pobljšavaju vitalne funkcije bolesnih, pa čak i ozbiljno bolesnih ljudi.

Investiranje u ljude, druženje, kvalitetne odnose je više nego vredno truda.

The post Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA appeared first on Moodiranje.

Da ne postoji samo jedna vrsta inteligencije (koju zovemo IQ), psiholozi su odavno uočili, te 1983. dr Howard Gardner svetu predstavlja teoriju o čak 9 vrsti inteligencije:

• verbalna (komunikacija, izražavanje, jezici…)
• logičko-matematička (snalaženje s brojevima, uočavanje principa u nauci i prirodi, kompjuteri, zagonetke…)
• muzička (osećaju ritam i zvuke, lako pamte melodije, pevaju ili sviraju, odlaze na koncerte…)
• kinestetička (ples, sport, gluma, kretanje, rad s rukama…)
• prostorna (razmišljanje u slikama, bolje pamte lica nego imena, likovne umetnosti, fotografija, bavljenje vizuelnim)
• interpersonalna (lako stupanje u kontakt, komunikacija, empatija, posmatranje, grupne aktivnosti, dobra organizacija, moral i etika…)
• intrapersonalna (okrenutost ka sebi, sopstveni ciljevi, fokus na budućnost, solo igrači…)
• naturalistička (vole životinje i biljke, uživaju u prirodi, ekologija, razumevanje i snalaženje u prirodi..)
• duhovna (razmišljanja o životu, filosofija, psihologija)

Prema ovoj postavci, u svakome od nas postoji “od svega pomalo”, ali u različitoj razmeri; odsustvo jedne, poput muzičke, nije katastrofalno ako nemaš ama baš nikakav afinitet prema muzici, no, ako ti nedostaje interpersonalna, u daljem tekstu, socijalna inteligencija, izvesno je da ćeš imati poteškoće pri uklapanju s ljudima i u sisteme. Neko se sa tom lakoćom uklapanja jednostavno rodio, neko treba da radi na tome. Dobra vest je da je to moguće, ali pod sledećim okolnostima: da svesno radiš na tome i prihvataš nove obrasce razmišljanja. Ne, ne treba da menjaš sebe, već način na koji gledaš neke stvari. 

Slaba socijalna inteligencija: odlike

Gledaš sve prema sebi. Svako od nas ima neke svoje principe i stavove, ali je iluzorno očekivati da se ostatak sveta prema njima ponaša. To što ti nikada, ali baš nikada ne bi ostavio partnera bez reči, ne čini te boljim ili ispravnijim od nekoga ko je to uradio. Svet ne postoji da bi se jednačio prema tebi. Tačnije, svet zaboli za tebe.

Reakcija umesto odgovora. Vode te impulsi i emocije, ne umeš da ih balansiraš pre no što ih plasiraš. Partner ti saopštava da bi voleo da sa društvom ode na pecanje. Kovitlaju ti se zloslutne misli i slike po glavi, iako pokušavaš da se suzdržiš, ne vredi, evo te kako pretiš raskidom ukoliko ne odustane od te ideje.

Misliš da te niko ne razume. Ako moraš da objašnjavaš nešto što si izjavio ili napisao, to znači da ne umeš da se izražavaš precizno. Ako imaš utisak kako “niko ne zna kako ti je”, to je zato što ni sa kim nisi uspostavio iskren i dubok odnos.

Kriviš druge za svoju situaciju. Roditelji, prijatelji, partner, država, firma… svi su oni krivi zato ne živiš onako kako bi hteo. U stanju si satima da se žališ na situaciju na poslu, a ni minut vremena da potrošiš na traženje rešenja.

Ne pokušavaš da razumeš druge. U sukobu s drugom osobom, posmatraš je kao neprijatelja kog treba pobediti; a da se pritom ne zapitaš odakle u njoj sav taj bes.

Ne umeš da sagledaš, pa tek onda delaš. Došao si u kolektiv u kome vladaju pravila koja ti se ne dopadaju. Odlučio si da to promeniš iz korena. Jasno ti je šta dalje sledi (čopor će te rastrgnuti).

Lako te je isprovocirati. To može biti rasprava na društvenim mrežama, polemika za slavskim stolom o politici, neka od aktuelnih zapaljivih tema (u 2020. to su migranti). Planeš kao hepo kockica, a s mnogim ljudima si trajno prekinuo kontakt.

Ne umeš da posmatraš kontekst, već samo sebe u njemu. U stanju si da zanemariš neke jako bitne okolnosti i da posmatraš samo sebe, “u SFRJ smo putovali dvaput godišnje, e to su bila vremena, a to što su učinili sve da unište Srbiju i pobili nam tolike intelektualce, jebiga, dešava se”.

Imaš “očekivanja”. Roditelji su dužni da ti obezbede stan, a država posao. Partner mora da se ponaša tačno onako kako si zamislio, ili će da nadrlja. Život ti svakodnevno dokazuje da niko za ta tvoja očekivanja ne mari, no ti i dalje insistiraš da ona budu ispunjena (i iznova ostaješ razočaran).

Radiš sve isto, a nadaš se boljem rezultatu. “Kako to da ne napredujem, kad dolazim redovno na posao, uradim sve što mi je na radnoj listi, često ostajem prekovremeno, za šta nisam dobio ni dinara, a ovaj do mene redovno kasni i još je dobio povišicu?” Pitanje vredno Dinkićevih 1000 evra, a odgovor ćeš naći nešto kasnije.

Imaš otpor prema novom. Teško ti je da usvajaš nove obrasce ponašanja, funkcionisanja, čak i kad su tehničke stvari u pitanju.

Izvesno je da se ovaj niz crtica karakterističnih za slabu socijalnu inteligenciju može znatno proširiti, uostalom, svi, ali baš svi mi poznajemo ljude sklone ovome, a neretko se i sami tako ponašamo.

Zajednička karaktristika svemu navedenom je krutost u mišljenju, delovanju i prihvatanju, te odbijanje bilo kakvih promena. 

Hajde sad da vidimo kako to može da se popravi.

Od baksuza do legende: Iskoristi socijalnu inteligenciju kao tvoje najjače oruđe

Verovatno si se susretao s biografijama nekih velikih ljudi koji su potekli iz veoma skromnih sredina, te su se “trbuhom za kruhom” obreli u novim. Takvih ljudi ima po celom svetu, naravno i među nama Srbima. Karakteristično je za većinu njih, da su prvi period po prelasku iskoristili za prilagođavanje, posmatranje, učenje. Radili su kao šegrti, fizički radnici, sitni trgovci, sve vreme posmatrajući novu sredinu i zakonitosti koje i njoj važe. Ovo ti je pravilo broj jedan!

Učenje uviđanjem. Bez obzira da li se nađeš u novoj zgradi, firmi, ekipi za izlaske, pre nego što pokušaš da se istakneš, ili nešto menjaš, posmatraj! Posmatraj “nepisana” a i pisana pravila, relacije, dinamiku, šta je prihvatljivo, a šta ne, posmatraj dok ne sklopiš toliko dobru sliku, da bi od nje mogao da napraviš mini film. Recimo da si iz vrlo kežual firme prešao u novu gde se u minut gleda kad je ko došao na posao i da li je prekršio neko pravilo. Jasno ti je da će te raščeretiti ako svakih pola sata izlaziš na cigaretu, a ti vidi oćeš li da se prilagođavaš ili tražiš sredinu kakva ti odgovara.

Umeš da se izražavaš. Ne treba da pišeš gramatički besprekorne eseje, već da svoje misli, namere i upite spakuješ u formu razumljivu i nedvosmislenu sagovorniku. Zaboravi na isprekidane misli koje pakuješ u rečenice, naročito ako je čet u pitanju, pa sagovorniku izgleda kao da si bunovan. Ako treba, izražavaj se školski jednostavnim rečenicama, sve dok ne stekneš tu veštinu da te razumeju.

Snimaj se dok razgovaraš s nekim, posmatraj ljude koji na zanimljiv način umeju da prepričaju nešto, čak postoji i kvalitetna besplatna literatura na ovu temu.

S gospodom gospodski, u kafani… Ne, ne treba da glumiš i da se foliraš, već da komunikaciju i ponašanje prilagodiš prilici. Zna se kako se ponaša na nekom formalnom mestu, kako se priča s zvaničnicima, a kako na pijaci, za slavskim stolom i naposletku, u kafani. Sve ima svoje.

Nauči da slušaš. Već smo o važnosti slušanja pisali u tekstu na temu potrage za idealnim partnerom:

Ovih 7 stvari koje žene nesvesno rade su bukvalno “sprej protiv muškaraca”

Pravim, pažljivim slušanjem, razumevanjem onoga što govori, sagovorniku šalješ poruku da si se “konektovao” s njim, da vrednuješ njegove misli i iskustvo.

Razumevanje. Bez osuđivanja nekog, optuživanja da je ovakav ili onakav, pokušaj da razumeš njegovu poziciju. Sagledaj tu osobu u kontekstu, iz kakve porodice potiče, kakvog je obrazovanja, šta su joj težnje, ideali, šta li je plaši, šta li joj se sve desilo te se tako ponaša… Shvati da ljudi nisu crni ili beli, niko od nas nije potpuno dobar ili zao.

Svi postojimo kao rezultat okolonosti, odluka, prilagođavanja, i ne možeš suditi nekom zato što nije uspeo da postane bolji, postao je ono što je umeo.

Proaktivnost. Ovo je veoma širok pojam, a u praktičnom životu to je ono kad vodiš računa o rođendanima u firmi (i iniciraš da se kupe pokloni); kad pozoveš prijatelja i pitaš ga da li treba da mu se pričuva dete; kad ne čekaš da se rešenje stvori, već ga sam potražiš.

Ne raspravljaš se. Samo su stari Grci umeli kulturno i sa stilom da se raspravljaju, sve posle toga je krmećak. No, ako si hepo kockica koja plane na svaku provokaciju, ovo će ići malo teže. Za početak, uoči šta te “trigeruje”, zašto bukneš na određene teme, koji tačno momenat te iritira. E, onda počni da se raspravljaš kao gospodin. S argumentima, doskočicama, pošalicama, bez napada na nečiju ličnost ili privatni život, jer to je passé composé čak i za Šešelja. Da naučiš kako da neko ne pravi budalu od tebe u komunikaciji – Artur Šopenhauer, “Eristička dijalektika”.

Vodiš računa o svojoj reputaciji. To znači da, žargonski rečeno, ne zatvaraš vrata dupetom, ne ulaziš u obračune bez preke potrebe, umeš da budeš šmeker te pomogneš što znanjem i informacijama što novčano, ako si u prilici. Vodiš računa o svom stilu, počevši od oblačenja, pa do ponašanja u restoranu.

Poštuješ razlike. Sasvim je u redu da imaš političke stavove, podržavaš neku opciju, izjašnjavaš se kao vernik, tačnije, u tome nema ništa loše – sve dok ne širiš netrpeljivost prema nečijoj veri, političkom opredeljenju, seksualnoj prirodi/emotivnom životu. To je primitivno, džukački i nedostojno civilizovanog čoveka.

Socijalna inteligencija, umeće prilagođavanja, empatije i odmerenosti, nije nešto što se da naštrebati ili savladati za mesec, dva ili tri. To je čitav skup navika i obrazaca ponašanja, na kom se radi tokom celog života i karijere.

U srazmeri s time koliko izbrusiš svoju ličnost, bićeš uspešan, poštovan i u skladnim odnosima sa svojim privatnim i poslovnim okruženjem.

Tada neće biti potrebe da gledaš koliko radi taj do tebe, da li kasni i koliko puši tokom dana i pitaš se zašto više zarađuje – jednostavno, fokusom na produktivnost (i opštu i sopstvenu) nećeš imati vremena za to. Verovatno neće biti ni potrebe, jer će tvoj život već doživeti progres.

Hipotetički Rajko s početka teksta bi sad trebalo da zna kako stvari zapravo funkcionišu. Ne postoji “srećna zvezda”, kao ni “rođeni baksuz”, niko nas ne sputava da od svog života napravimo nešto, niti su za to potrebi stranka, veze ili krevet, već samo ova veština koja se graniči s umetnošću, socijalna inteligencija.

Mi ćemo svakako još pisati o ovoj temi, sledeći tekst biće nešto zahtevniji za poimanje, stoga vežbaj svakodnevno, uživaj u procesu i samo gledaj kakva transformacija te čeka!

Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA

The post Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI appeared first on Moodiranje.