Da li krojite život po svojoj meri?

Ono što se negde često da primetiti jeste da ljudi previše često misle da život teče i teče i da su odluke koje donesemo jednom one koje ostaju sa nama zauvek, uklesane u kamen, nepromenjive i stalne. Prihvatamo situacije takve kakve jesu, a umesto da se zapitamo šta zapravo želimo i zašto, ljutimo se, besnimo, postajemo isfrustrirani, uznemireni i nespokojni, i vremenom dolazi do preplavljenja nezadovoljstvom koje se vidi u našem društvu na bukvalno svakom koraku.

Hajde da pogledamo to koliko je jednostavno promeniti ovu perspektivu kroz jednostavan primer naručivanja nameštaja po meri.

Lekcija za kreiranje po meri

Ove lekciju naučila sam prošle godine, kada sam se preselila kod mog, tada verenika, a danas supruga. Brak je zajednica puna kompromisa, a sigurna sam da jeste istina to da žena gradi dom, jednostavno, prirodno i obraćajući pažnju na sve one detalje neophodne za svakodnevno funkcionisanje i operativu po kući.

Kada se gradi stabilna i lepa zajednica, oba partnera unose nešto svoje, daju svoj pečat, a sloga i mir baziraju se na uvažavanju uzajamnih ukusa, potreba, ali i neophodnosti. Ovo važi u svim okolnostima.

Kao što znamo, ove godine su se okolnosti svima nama dobrano promenile. Tako i nama, i za naše dvoje dece.

Stan u kome živimo najednom je postao pored našeg doma, ujedno i kancelarija i škola i igraonica i kabinet za likovno i muzički studio i omanji restoran (jer nam je kuća često bila puna ljudi, a tokom pandemije puna ideja za spremanje za nas ukućane). U nekom trenutku je sve postalo izazovno. Da nismo bili spremni za brzo adaptiranje, uhvatili bismo se za glavu. Kuhinja je postala prirodno mesto okupljanja, više nego i pre, ali uz sve druge aktivnosti i potrebe svakog člana porodice, delovalo je kao da nama u svakoj prostoriji trebaju trpezarijski stolovi po meri!

Kada biramo nameštaj po meri, imamo taj luksuz da biramo dimenzije, boju, materijal, visinu, detalje, prilagodimo ga svojim potrebama i idejama, zar ne?

Pa zbog čega onda ista pravila ne bi važila i za naš sam život?

Međutim, ima tu još jedna stvar.

Takođe veoma često se dešava da ljudi misle da im nešto treba ili žele, posebno u vremenima u kojima se mnoge stvari nameću sa svih strana. A onda je istina negde na pola puta pa se desi da zapravo ono što zaista želimo možda nije ono što nam je potrebno za sreću.

Često poželimo nešto za šta verujemo da je dobro za nas, ali istina je da nikada zaista ne znamo šta je to najbolje za nas.

Takođe ne možemo biti 100% sigurni u to kako bi ishod naših želja mogao uticati na nas ili druge ako bi se ostvarile. Drugi put možda nešto poželimo, iako znamo da to nije baš dobra želja, bilo za nas same ili za druge ljude.

Znate i one ljude koji često drugima žele zlo? Time što žele da se nešto loše dogodi drugim ljudima, veoma lako mogu da zbog toga zažale onda kada se želja zaista ostvari. Međutim, i to su sami kreirali. I zlobu i nesreću koju šire, takvi ljudi zapravo i suštinski stvaraju sami sebi. A zašto?

Zašto bi iko živeo tako?

Zašto bi iko sebi samom nanosio bol?

Istina jeste da je izbor u građenju života po meri i dalje nedostižan mnogima. Izbor sam po sebi podrazumeva svesnost i jasno, savesno odlučivanje o tome kuda nas život nosi. Tek kada zaista dođemo do toga da su naše odluke usmerene ka suštini i smislu našeg sopstvenog života, onda ćemo zaista umeti da izaberemo i taj trpezarijski sto po meri koji će biti u boji koja se uklapa skladno u ostatak našeg života, koji je od materijala koji će izdržati naše aktivnosti i rad, pretrpeti udarce i rezove, tanjire, šerpe i tacne kojima ćemo ga izlagati. Jer on mora da ima primenu prilagođenu našim potrebama. Isto tako i naše odluke. Moraju biti usmerene ka našoj sreći.

Svađe, rasprave, bes, cepanje ličnosti, iako nas ne vode na staze životne radosti, jesu realno validne i deo toga da smo ljudska bića, nesavršena u svojoj kreaciji, ali savršena u svom potencijalu.

Pokušajte da pre bilo koje reakcije usvojite ono starog pravila odnosno priče o Sokratu i njegova tri sita odnosno filtera koja se mogu primeniti i na nas same, ne samo na ljude oko nas.

Sledi priča i naše želje da vam svaka nova godina donese napredak na putu ličnog razvoja i da vam život kakav stvarate uvek bude krojen baš po vašoj meri. Ne zaboravite – u redu je da se pomerite, niste drvo, kako kaže naša Neva Rajković iz Kreiranja Uspeha.

Priča o tri sita

U staroj Grčkoj Sokrat je bio poznat po tome što je veoma visoko cenio znanje. Jednog dana poznati filozof je sreo poznanika, koji mu je rekao:

– Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?

– Samo trenutak – zaustavio ga je Sokrat. – Pre nego što mi bilo šta kažeš, želeo bih da napraviš kratak test. Ime mu je “Test tri sita”

– “Test tri sita”?

– Tako je – nastavi Sokrat. – Pre nego što mi budeš govorio o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome šta mi želiš reći i propustiš svoje reči kroz posebna sita. Zato se i zove “Test tri sita”.

– Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

– Ne – odgovori čovek, u stvari, upravo sam čuo i…

– U redu – reče Sokrat. – Dakle, ne znaš zasigurno da li je to istina ili nije. Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro o mom prijatelju?

– Ne, upravo suprotno…

– Znači tako – nastavi Sokrat, želiš da mi ispričaš nešto loše o njemu, ali ne znaš da li je to istina. No, još uvek možeš napraviti test, na raspolaganju ti je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš o mom prijtelju?

– U stvari, ne…

– Dakle – zaključio je Sokrat, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?

The post Da li krojiš svoj život po svojoj meri ili prosto – plutaš? appeared first on Moodiranje.

Da ne postoji samo jedna vrsta inteligencije (koju zovemo IQ), psiholozi su odavno uočili, te 1983. dr Howard Gardner svetu predstavlja teoriju o čak 9 vrsti inteligencije:

• verbalna (komunikacija, izražavanje, jezici…)
• logičko-matematička (snalaženje s brojevima, uočavanje principa u nauci i prirodi, kompjuteri, zagonetke…)
• muzička (osećaju ritam i zvuke, lako pamte melodije, pevaju ili sviraju, odlaze na koncerte…)
• kinestetička (ples, sport, gluma, kretanje, rad s rukama…)
• prostorna (razmišljanje u slikama, bolje pamte lica nego imena, likovne umetnosti, fotografija, bavljenje vizuelnim)
• interpersonalna (lako stupanje u kontakt, komunikacija, empatija, posmatranje, grupne aktivnosti, dobra organizacija, moral i etika…)
• intrapersonalna (okrenutost ka sebi, sopstveni ciljevi, fokus na budućnost, solo igrači…)
• naturalistička (vole životinje i biljke, uživaju u prirodi, ekologija, razumevanje i snalaženje u prirodi..)
• duhovna (razmišljanja o životu, filosofija, psihologija)

Prema ovoj postavci, u svakome od nas postoji “od svega pomalo”, ali u različitoj razmeri; odsustvo jedne, poput muzičke, nije katastrofalno ako nemaš ama baš nikakav afinitet prema muzici, no, ako ti nedostaje interpersonalna, u daljem tekstu, socijalna inteligencija, izvesno je da ćeš imati poteškoće pri uklapanju s ljudima i u sisteme. Neko se sa tom lakoćom uklapanja jednostavno rodio, neko treba da radi na tome. Dobra vest je da je to moguće, ali pod sledećim okolnostima: da svesno radiš na tome i prihvataš nove obrasce razmišljanja. Ne, ne treba da menjaš sebe, već način na koji gledaš neke stvari. 

Slaba socijalna inteligencija: odlike

Gledaš sve prema sebi. Svako od nas ima neke svoje principe i stavove, ali je iluzorno očekivati da se ostatak sveta prema njima ponaša. To što ti nikada, ali baš nikada ne bi ostavio partnera bez reči, ne čini te boljim ili ispravnijim od nekoga ko je to uradio. Svet ne postoji da bi se jednačio prema tebi. Tačnije, svet zaboli za tebe.

Reakcija umesto odgovora. Vode te impulsi i emocije, ne umeš da ih balansiraš pre no što ih plasiraš. Partner ti saopštava da bi voleo da sa društvom ode na pecanje. Kovitlaju ti se zloslutne misli i slike po glavi, iako pokušavaš da se suzdržiš, ne vredi, evo te kako pretiš raskidom ukoliko ne odustane od te ideje.

Misliš da te niko ne razume. Ako moraš da objašnjavaš nešto što si izjavio ili napisao, to znači da ne umeš da se izražavaš precizno. Ako imaš utisak kako “niko ne zna kako ti je”, to je zato što ni sa kim nisi uspostavio iskren i dubok odnos.

Kriviš druge za svoju situaciju. Roditelji, prijatelji, partner, država, firma… svi su oni krivi zato ne živiš onako kako bi hteo. U stanju si satima da se žališ na situaciju na poslu, a ni minut vremena da potrošiš na traženje rešenja.

Ne pokušavaš da razumeš druge. U sukobu s drugom osobom, posmatraš je kao neprijatelja kog treba pobediti; a da se pritom ne zapitaš odakle u njoj sav taj bes.

Ne umeš da sagledaš, pa tek onda delaš. Došao si u kolektiv u kome vladaju pravila koja ti se ne dopadaju. Odlučio si da to promeniš iz korena. Jasno ti je šta dalje sledi (čopor će te rastrgnuti).

Lako te je isprovocirati. To može biti rasprava na društvenim mrežama, polemika za slavskim stolom o politici, neka od aktuelnih zapaljivih tema (u 2020. to su migranti). Planeš kao hepo kockica, a s mnogim ljudima si trajno prekinuo kontakt.

Ne umeš da posmatraš kontekst, već samo sebe u njemu. U stanju si da zanemariš neke jako bitne okolnosti i da posmatraš samo sebe, “u SFRJ smo putovali dvaput godišnje, e to su bila vremena, a to što su učinili sve da unište Srbiju i pobili nam tolike intelektualce, jebiga, dešava se”.

Imaš “očekivanja”. Roditelji su dužni da ti obezbede stan, a država posao. Partner mora da se ponaša tačno onako kako si zamislio, ili će da nadrlja. Život ti svakodnevno dokazuje da niko za ta tvoja očekivanja ne mari, no ti i dalje insistiraš da ona budu ispunjena (i iznova ostaješ razočaran).

Radiš sve isto, a nadaš se boljem rezultatu. “Kako to da ne napredujem, kad dolazim redovno na posao, uradim sve što mi je na radnoj listi, često ostajem prekovremeno, za šta nisam dobio ni dinara, a ovaj do mene redovno kasni i još je dobio povišicu?” Pitanje vredno Dinkićevih 1000 evra, a odgovor ćeš naći nešto kasnije.

Imaš otpor prema novom. Teško ti je da usvajaš nove obrasce ponašanja, funkcionisanja, čak i kad su tehničke stvari u pitanju.

Izvesno je da se ovaj niz crtica karakterističnih za slabu socijalnu inteligenciju može znatno proširiti, uostalom, svi, ali baš svi mi poznajemo ljude sklone ovome, a neretko se i sami tako ponašamo.

Zajednička karaktristika svemu navedenom je krutost u mišljenju, delovanju i prihvatanju, te odbijanje bilo kakvih promena. 

Hajde sad da vidimo kako to može da se popravi.

Od baksuza do legende: Iskoristi socijalnu inteligenciju kao tvoje najjače oruđe

Verovatno si se susretao s biografijama nekih velikih ljudi koji su potekli iz veoma skromnih sredina, te su se “trbuhom za kruhom” obreli u novim. Takvih ljudi ima po celom svetu, naravno i među nama Srbima. Karakteristično je za većinu njih, da su prvi period po prelasku iskoristili za prilagođavanje, posmatranje, učenje. Radili su kao šegrti, fizički radnici, sitni trgovci, sve vreme posmatrajući novu sredinu i zakonitosti koje i njoj važe. Ovo ti je pravilo broj jedan!

Učenje uviđanjem. Bez obzira da li se nađeš u novoj zgradi, firmi, ekipi za izlaske, pre nego što pokušaš da se istakneš, ili nešto menjaš, posmatraj! Posmatraj “nepisana” a i pisana pravila, relacije, dinamiku, šta je prihvatljivo, a šta ne, posmatraj dok ne sklopiš toliko dobru sliku, da bi od nje mogao da napraviš mini film. Recimo da si iz vrlo kežual firme prešao u novu gde se u minut gleda kad je ko došao na posao i da li je prekršio neko pravilo. Jasno ti je da će te raščeretiti ako svakih pola sata izlaziš na cigaretu, a ti vidi oćeš li da se prilagođavaš ili tražiš sredinu kakva ti odgovara.

Umeš da se izražavaš. Ne treba da pišeš gramatički besprekorne eseje, već da svoje misli, namere i upite spakuješ u formu razumljivu i nedvosmislenu sagovorniku. Zaboravi na isprekidane misli koje pakuješ u rečenice, naročito ako je čet u pitanju, pa sagovorniku izgleda kao da si bunovan. Ako treba, izražavaj se školski jednostavnim rečenicama, sve dok ne stekneš tu veštinu da te razumeju.

Snimaj se dok razgovaraš s nekim, posmatraj ljude koji na zanimljiv način umeju da prepričaju nešto, čak postoji i kvalitetna besplatna literatura na ovu temu.

S gospodom gospodski, u kafani… Ne, ne treba da glumiš i da se foliraš, već da komunikaciju i ponašanje prilagodiš prilici. Zna se kako se ponaša na nekom formalnom mestu, kako se priča s zvaničnicima, a kako na pijaci, za slavskim stolom i naposletku, u kafani. Sve ima svoje.

Nauči da slušaš. Već smo o važnosti slušanja pisali u tekstu na temu potrage za idealnim partnerom:

Ovih 7 stvari koje žene nesvesno rade su bukvalno “sprej protiv muškaraca”

Pravim, pažljivim slušanjem, razumevanjem onoga što govori, sagovorniku šalješ poruku da si se “konektovao” s njim, da vrednuješ njegove misli i iskustvo.

Razumevanje. Bez osuđivanja nekog, optuživanja da je ovakav ili onakav, pokušaj da razumeš njegovu poziciju. Sagledaj tu osobu u kontekstu, iz kakve porodice potiče, kakvog je obrazovanja, šta su joj težnje, ideali, šta li je plaši, šta li joj se sve desilo te se tako ponaša… Shvati da ljudi nisu crni ili beli, niko od nas nije potpuno dobar ili zao.

Svi postojimo kao rezultat okolonosti, odluka, prilagođavanja, i ne možeš suditi nekom zato što nije uspeo da postane bolji, postao je ono što je umeo.

Proaktivnost. Ovo je veoma širok pojam, a u praktičnom životu to je ono kad vodiš računa o rođendanima u firmi (i iniciraš da se kupe pokloni); kad pozoveš prijatelja i pitaš ga da li treba da mu se pričuva dete; kad ne čekaš da se rešenje stvori, već ga sam potražiš.

Ne raspravljaš se. Samo su stari Grci umeli kulturno i sa stilom da se raspravljaju, sve posle toga je krmećak. No, ako si hepo kockica koja plane na svaku provokaciju, ovo će ići malo teže. Za početak, uoči šta te “trigeruje”, zašto bukneš na određene teme, koji tačno momenat te iritira. E, onda počni da se raspravljaš kao gospodin. S argumentima, doskočicama, pošalicama, bez napada na nečiju ličnost ili privatni život, jer to je passé composé čak i za Šešelja. Da naučiš kako da neko ne pravi budalu od tebe u komunikaciji – Artur Šopenhauer, “Eristička dijalektika”.

Vodiš računa o svojoj reputaciji. To znači da, žargonski rečeno, ne zatvaraš vrata dupetom, ne ulaziš u obračune bez preke potrebe, umeš da budeš šmeker te pomogneš što znanjem i informacijama što novčano, ako si u prilici. Vodiš računa o svom stilu, počevši od oblačenja, pa do ponašanja u restoranu.

Poštuješ razlike. Sasvim je u redu da imaš političke stavove, podržavaš neku opciju, izjašnjavaš se kao vernik, tačnije, u tome nema ništa loše – sve dok ne širiš netrpeljivost prema nečijoj veri, političkom opredeljenju, seksualnoj prirodi/emotivnom životu. To je primitivno, džukački i nedostojno civilizovanog čoveka.

Socijalna inteligencija, umeće prilagođavanja, empatije i odmerenosti, nije nešto što se da naštrebati ili savladati za mesec, dva ili tri. To je čitav skup navika i obrazaca ponašanja, na kom se radi tokom celog života i karijere.

U srazmeri s time koliko izbrusiš svoju ličnost, bićeš uspešan, poštovan i u skladnim odnosima sa svojim privatnim i poslovnim okruženjem.

Tada neće biti potrebe da gledaš koliko radi taj do tebe, da li kasni i koliko puši tokom dana i pitaš se zašto više zarađuje – jednostavno, fokusom na produktivnost (i opštu i sopstvenu) nećeš imati vremena za to. Verovatno neće biti ni potrebe, jer će tvoj život već doživeti progres.

Hipotetički Rajko s početka teksta bi sad trebalo da zna kako stvari zapravo funkcionišu. Ne postoji “srećna zvezda”, kao ni “rođeni baksuz”, niko nas ne sputava da od svog života napravimo nešto, niti su za to potrebi stranka, veze ili krevet, već samo ova veština koja se graniči s umetnošću, socijalna inteligencija.

Mi ćemo svakako još pisati o ovoj temi, sledeći tekst biće nešto zahtevniji za poimanje, stoga vežbaj svakodnevno, uživaj u procesu i samo gledaj kakva transformacija te čeka!

Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA

The post Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI appeared first on Moodiranje.

Čak sam prijateljima rekla za njega, što sam inače prestala da radim, jer sam se umorila da odgovaram na pitanja “šta ti je s onim dečkom, jel ste još uvek zajedno” i objašnjavam zašto nismo, šta je krenulo po zlu.

Elem, nakon prva dva meseca, postao je neko ko me užasava (ne postoji adekvatnija reč). Gde nestade onaj šarmantni momak pored kog je sve izgledalo tako lako?

Dugo sam razmišljala šta to nije u redu sa mnom i najzad shvatila: sa mnom je sve u redu. I sa njim je. I sa svima onima od pre sa kojima se nisam ukačila (neki su danas srećno oženjeni). Samo jedna stvar je bila pogrešna.

Pre nego što vam kažem šta je to toliko pogrešno, moram vam ispričati kako sam došla do tog zaljučka. Ovo je jako bitan deo.

Dakle, i ja i vi imamo prijatelje (ovo mogu biti i članovi porodice, naročito braća/sestre, ako se dobro slažete) s kojima se družimo godinama. Ljubav, poštovanje, podrška su obostrani. Možda nam se nešto ne dopada kod tih osoba (i obrnuto), ali generalno, prihvatili smo ih i kao takve ih volimo.

Možda je neko od tih ljudi malo komplikovan, težak što bi se reklo, možda na prvi pogled nije bio nimalo drag i simpatičan, šta više, ništa nije ukazivalo da ćete postati toliko dobri prijatelji, no, eto vas danas, obilazite agencije za nekretnine Novi Beograd i tražite zajedno prostor za tvoju firmu. Sve te stvari koje ti na prvu “nisu legle” su postale beznačajne nakon što si dobro upoznao svog prijatelja.

Akcenat je na “dobro upoznati”

Isto tako, možda je i tebe najpre potrebno dobro upoznati da bi se stekla kompletna slika i da bi te neko u potpunosti prihvatio. Recimo da imaš izražen temperament, baviš se vrlo specifičnim poslom, bacaš vatru po Twitteru, često si u provodu, izražavaš političke stavove… moraš shvatiti da je to za nekoga možda to much, čudno, strano, pa čak i odbojno!

E, tu dolazimo do suštine.

Kad upoznaš nekog za koga ti se učini da je “materijal za vezu”, tako ti svega, ne srljaj. Popijte, ne jednu kafu, već najmanje dvadeset (ne istog dana, naravno)!

Razgovarajte, razmenjujte mišljenja, upoznajte stil i navike jedno drugog, pomešajte društva. Zaboravi na velika očekivanja, hemiju i ludački seks barem neko vreme. Umesto fokusa na hipotetičku budućnost i to šta ti ta osoba može dati, posmatraj je.

5 velikih istina koje stoje između tebe i čoveka tvog života

Ako imaš sreće, ubrzo ćete se zgotiviti do te mere, da ćeš imati utisak da ste drugari celog života. Stvari koje su ti bile čudne ili su te plašile će iščeznuti; ili ćeš se uveriti da kod te osobe nema ničeg što ti do te mere smeta ili plaši, da je ljubav/zajednički život nemoguć.

Ovo malo ruši koncept holivudskih romantičnih komedija, gde se dvoje sretnu, isto veče kresnu, zatim suočavaju s kojekakvim peripetijama, a potom venčaju. Ok, ne kažem da je ovaj scenario nemoguć, ali znamo i sami koliko je mali procenat hepi-endova.

Rekoh da već neko vreme uživam u zdravoj i srećnoj vezi. Najsmešniji deo u vezi sa tim je da ništa nije ukazivalo na to!

Kad smo se upoznali, bio mi je simpatičan i drag, ali daleko od toga da sam videla sebe uz njega. Kako smo se sve više upoznavali (oh, bilo je tu i razmena strelica), sve više sam počela da volim njegovu ličnost. U jednom momentu sam shvatila da mi njegov pomalo flegmatični temperament zapravo jako odgovara. Treba li reći da sam tad bila uveliko “pečena”? 🙂

Tako da, nadam se da niste očekivali neki “instant recept”, jer tako nešto za ove stvari ne postoji. “Dobro upoznati nekog pre nego što stupite u vezu” jeste znatno duži, ali svakako najzdraviji način, a bogami i najisplativiji. Ujedno će te spasiti od boljki karakterističnih za početak veze kao što su nepoverenje, sumnjičavost, ljubomora, skepsa (pa i paranoja, što da se foliramo).

No, ako ti se baš žuri (potpuno te razumem, jednom sam spucala skoro četiri godine na priču koja je počela kao holivudski film, a raspadala se kao Demokratska stranka), ajde baš nemoj da se bacaš u naručje istog trenutka, već ga prvo metni na “test kompatibilnosti”, detaljno objašnjen u tekstu ispod.

E pa tako.

Jednostavan i logičan način da saznaš da li želi TEBE ili nešto OD TEBE

The post Ova jedna “sitnica” može te spasiti propalih veza i protraćenih godina appeared first on Moodiranje.