Kako su praistorijske životinje i opasnosti koje su okupirale čovečanstvo milenijumima nestajale, zamenili smo ih novom “opasnostima” – strahovima. Od razvoda, bolesti, nepoznatog, nemaštine… i naposletku, šta će nam se desiti ako preduzmemo određeni korak ili zauzmemo stav.

Izgleda da smo naučeni na strah, a možda i navučeni, jer se grčevito suzdržavamo, potiskujemo i ignorišemo, dok nam iznad glava zlokobno vijori “šta ako”.

Neki od “šta ako” sasvim su na mestu. Naravno da ne treba prenagljivati, donositi nepromišljene, impulsivne poteze, naročito ako to može nekoga da ugrozi, ošteti, povredi. Ovaj deo mislim da nam je svima jasan.
Jasno je i zašto pristajemo na neke okolnosti u situacijama kad imamo opravdan i realan strah, uostalom, svako ko je trpeo dok ne nađe bolji posao, zna o čemu govorim.

I nema čoveka na ovom svetu koji je oslobođen straha. Iako nauka kaže da su nam zapravo samo dva straha prirodno urođena – od zvuka i od pada – strahu su podjednako podložni čelnik multimilionske kompanije i skromni ribar iz Bangladeša.

Strah ima različite oblike. Može da bude poput oštrog vetrića koji pirka tokom cele godine. Može da dolazi u naletima, poput talasa. Ponekad preplavi, pa se povuče, vrati se kad on odluči i tako u krug. A može i da se pretvori u cunami. Jasno je da se opasnost neumoljivo približava, da nema milosti i razumevanja i da sledi jak udar. I taj trenutak je ključan. Kad shvatiš da se zakotrljana grudva pretvorila u neman koja se sprema da proždere sve pred sobom.

U većini slučajeva, zapravo se ne desi ništa epohalno. Često se ne desi ništa. Setite se samo za koliko ste se sve stvari grčevito pribojavali, gajili crne slutnje i razvijali dramatične scenarije… i šta se od svega toga tačno ostvarilo? Čak i kada pogodi cunami – rastanak od partnera, gubitak posla, ipak ostajemo na nogama i gledamo kako dalje, a zatim vraćamo u ravnotežu.

Poznavala sam jednu divnu damu koja je plenila svojim manirima i dikcijom. Nemam dilemu da li se tranzitnih dvehiljaditih pribojavala za svoj posao u Beobanci. Mogu da zamislim kako joj je bilo kad je taj gigant, decenijama unazad asocijacija na sigurnost i stabilnost, počeo rapidno da iščezava. I kako joj je bilo kada se posle takvog okruženja suočavala s deficitom radnih mesta u njenoj struci i činjenicom da je tržište rada preplavljeno ljudima kao što je ona. Pošto za nju nije bilo posla u tadašnjim bankama, tu nekih par godina pred penziju, obrela se u potpuno novoj branši. Možda neki smatraju da pomoćna kuvarica i “nije baš nešto” posao, ali gospođa S. je bila zadovoljna iz više razloga: plata je bila prilično solidna, osim dinamičnih smena nije bilo trzavica i izvora stresa na poslu, s koleginicama iz kuhinje je uvek bila dobra atmosfera. I svaki put dok bih slušala njen rezonantni glas dok čučimo na stepenicama, pijemo kaficu uz cigaricu, pomislila bih da gospođa S. uopšte nije tako loše prošla.

Strah je veoma bitan ispit na fakultetu čovečnosti. Možeš da ga položiš ne tako što ćeš ga otkloniti – već suočiti se sa njim i proći kroz njega. Taj ispit kad padneš, možeš ga neko vreme prebacivati u naredne rokove, neminovno ćeš pasti godinu i naposletku odustati. A strah će ostati prisutan.

No, to čak nije najgora stvar!

Najgora stvar koju strah ostavi nakon što porazi je spoznaja da se moglo reagovati, postupiti, delovati, ustati.

ŠTA AKO… PA ŠTA?

Kao što je noć najtamnija pred zoru, tako je i strah najgušći pred ishod. I baš tada je naše biće na značajnom testu: da li će pohrliti ka svetlosti, odabrati stranu pravde i ispravnosti, ili će završiti u krhotinama nakon što cunami prođe.

Ne osuđujem ako ostaneš paralisan pred strahom koji pogađa samo tebe. Svi imamo svoje bitke i granice, i nekad je preživljavanje dovoljno hrabrosti. Ali kad strah zahvati ono što nas sve povezuje – pravdu, dostojanstvo, ili čak samu budućnost – tada nema mesta za pasivnost. Tada se dešava taj, jedan od glavnih ispita čovečnosti, da li si spreman da ustaneš i suprostaviš se mraku.

Jer, nisu bajke i mitovi u kojima se običan čovek suočava s nemani i pobeđuje, nastale slučajno. Neke stvari su se zaista desile, ali njihova značaj nije u činjeničnosti, već istinitosti. Heroji nisu oni koji nemaju strah, već oni koji uprkos njemu biraju svetlost. I da, izbori koje pravimo oblikuju ne samo našu priču, već i priču sveta oko nas. Kad stojiš pred zlom i ćutiš, ti ga time hraniš. A kada se uspraviš, bez obzira na cenu, postaješ herojem samim svojim izborom strane. U takvim trenucima ne postoji neutralnost. Ili si uz svetlo, ili srljaš u tamu.

The post Tebi, što se plašiš appeared first on Moodiranje.

To i ne čudi s obzirom na to da pripada brend arhetipu Vladara (The Ruler) koji simbolizuje moć, luksuz, prestiž i kontrolu. Arhetip Vladara odnosi se na brendove koji teže da budu autoritet u svojoj industriji, stvarajući proizvode koji odišu vrhunskim kvalitetom i statusom.

Priča o Cartieru traje već više od 175 godina i svedoči o inovacijama, kreativnosti i strateškom širenju koje su ovu porodičnu radnju pretvorile u globalnog giganta luksuza.

Počeci i rani uspeh (1847-1904)

Sve je počelo 1847. godine kada je mladi Parižanin Luj Fransoa Kartije (Louis-François Cartier) preuzeo skromnu časovničarsku radnju svog mentora Adolfa Pikarda (Adolphe Picard). Kartije je bio odlučan da od male radnje stvori uspešan posao, a prilika mu se ukazala tokom političkih nemira u Parizu 1871. godine. Dok su aristokrate bežale iz grada, prodavale su svoje dragocenosti, a Kartije je znao kako da to iskoristi. Kupovao je vrhunski nakit po niskim cenama, postavljajući temelje za budući uspeh.

Kada se u posao uključio Kartijeov sin Alfred, luksuzni imidž brenda dodatno je ojačan. Alfred je imao izuzetan poslovni instinkt i uspeo je da podigne ugled Cartiera na viši nivo, učinivši ga omiljenim među evropskom elitom.

Širenje i internacionalni rast (1904-1917)

Tri Alfredova sina – Luj, Pjer i Žak – odigrala su ključnu ulogu u globalnom širenju brenda. Prepoznali su potrebu da Cartier izađe iz Pariza i primenili strategiju „podeli i osvoji“. Pjer je 1909. otvorio radnju u Njujorku na Petoj aveniji, dok je Žak otvorio prodavnicu u Londonu. Luj je ostao u Parizu i upravljao centralom.

Ovo internacionalno širenje donelo je prestižne porudžbine, uključujući narudžbinu kralja Edvarda VII za 27 tijara povodom njegove krunisanja 1902. godine. Cartier je 1904. predstavio Santos de Cartier ručni sat, kreiran za pilota Alberta Santos-Dumonta, čime je brend zakoračio u svet luksuznih satova. Do 1917. godine, Cartier je lansirao kultni Tank sat, inspirisan gusenicama tenkova iz Prvog svetskog rata.

TANK SAT: Predstavljen 1919. godine, ovaj sat je inspirisan oblikom tenka iz Prvog svetskog rata. Njegov kvadratni dizajn i elegantne linije čine ga jednim od najprepoznatljivijih satova u istoriji.

Ikonični dizajn i inovacije (1920-1940)

Dve decenije nakon Prvog svetskog rata bile su obeležene nekim od najslavnijih Cartier kreacija. Trinity prsten, predstavljen 1924. godine, postao je instant klasik sa tri isprepletena prstena od žutog, roze i belog zlata, simbolizujući ljubav, prijateljstvo i vernost. Tutti Frutti kolekcija, lansirana 1925. godine, donela je narukvice ukrašene retkim dragim kamenjem.

TRINITY PRSTEN: Ovaj prsten sastoji se od tri isprepletena prstena od belog, žutog i roze zlata, simbolizujući ljubav, prijateljstvo i vernost.

Luj Kartije je insistirao na savršenstvu i svaki komad koji nije ispunjavao njegove visoke standarde elegancije bio je odbačen. Klijenti Cartiera postali su Rokfeleri, Morgani i druge uticajne porodice, čime je brend učvrstio svoju poziciju na vrhu luksuznog tržišta.

Poslovanje nakon porodice i obnova (1964-1979)

Nakon smrti Luja i Žaka Kartijea 1942. godine, Pjer je preuzeo kompaniju do svoje smrti 1964. Bez naslednika koji bi preuzeli biznis, Cartier je prodat i podeljen na različite vlasnike. Ipak, Cartier je ostao lider u industriji nakita.

CARTIER LOVE NARUKVICA: Dizajnirana 1969. godine od strane Alda Cipulla, ova narukvica simbolizuje večnu ljubav. Zaključava se pomoću malog šrafcigera, što predstavlja trajnu vezu između partnera.

Robert Hok (Robert Hocq), heroj francuskog pokreta otpora, započeo je 1972. godine ponovno ujedinjavanje Cartier filijala. Pod njegovim vođstvom lansirana je linija „Les Must de Cartier“, uvodeći pristupačne luksuzne proizvode dostupne široj publici.

Cartier danas (1980 – )

Cartier je nastavio da cveta tokom 1980-ih pod vođstvom Alena Dominika Perina (Alain-Dominique Perrin). Uvedene su nove kolekcije, a osnovana je i Fondacija Cartier za savremenu umetnost. Godine 2012. Cartier je prešao u vlasništvo porodice Rupert iz Južne Afrike.

Zanimljivo je da ova kompanija takoreći nema skandale iza sebe, jer im to ne dozvoljava tradicija od skoro 200 godina i prestižni imidž koji su toliko brižljivo gradili. Mada, zanimljivo je pomenuti da je u martu 2022. Cartier je podneo tužbu protiv kompanije Tiffany & Co., optužujući je za krađu poslovnih tajni vezanih za njihovu “High Jewelry” kolekciju. Prema navodima, Tiffany je angažovao bivšeg zaposlenog Cartiera kako bi pribavio poverljive informacije. Slučaj je rešen nagodbom u februaru 2023. godine.

Panthère kolekcija:
Inspirisana motivom pantere, ova kolekcija uključuje nakit i satove koji odražavaju snagu i eleganciju ove životinje. Posebno su popularne narukvice i prstenje sa motivom pantere.

Poznate ličnosti koje su odabrale Cartier

Juste un Clou narukvica: Poznata i kao ‘ekser narukvica’, ovaj komad je predstavljen 1970-ih i odlikuje se inovativnim dizajnom koji podseća na savijeni ekser, simbolizujući industrijsku eleganciju.

Kraljevske ličnosti:

• Princeza Matilda: Napoleonova nećaka, bila je jedan od prvih VIP klijenata Cartiera.
• Grace Kelly: Nosila je Cartierov verenički prsten.
• Kraljica Elizabeta II: Često je viđena sa Cartier nakitom tokom svoje vladavine.

Filmske i muzičke zvezde:

• Elizabeth Taylor: Posedovala je dijamant od 69 karata iz Cartiera.
• Madonna: Nosila je Cartierov sat “Panthère de Cartier”, poznat po svom kvadratnom kućištu i elegantnom dizajnu.
• Rihanna: Često je viđena sa Cartier nakitom, uključujući narukvice i prstenje.

Modne ikone:

• Bella Hadid: Supermodel koja često nosi Cartier nakit na modnim događajima i u privatnom životu.
• Hailey Bieber: Poznata po nošenju Cartierovog “Panthère de Cartier” sata, koji kombinuje klasičan i moderan dizajn.

The post Cartier je za one koji znaju svoju vrednost i nemaju problem da to istaknu appeared first on Moodiranje.

Izvestan broj ljudi smatra da u društvu najbližih nema potrebe da se pazi preterano na ponašanje i šta će se reći, jer, to je valjda i poenta, biti ono što jesi i imati svu slobodu s ljudima koje poznaješ toliko dobro. Još ako previše dajemo sebi za pravo, stavljamo se u poziciju autoriteta i korektivnog faktora, gotovo je izvesno da su te slobode povredile nečiju dušu.

U tvojoj glavi, imaš odnos “na j..em ti mater” s nekim, a ta osoba se zbog tebe oseća kao da si joj zbilja uputio tu psovku.

Kao što rekosmo, ovo činimo zbog osećaja jake bliskosti i slobode koja se na nju nadovezuje, iako se može protumačiti da ti manjka kućnog vaspitanja. Nije te mama učila da ne treba diskreditovati ljude ukoliko malo zarađuju?

Osim manjka vaspitanja, verovatno ti nedostaje uviđajnosti i empatije. Kritikuješ drugaricu što se zapustila? A zašto je ne pitaš šta joj najviše oduzima volju i kako možeš da joj pomogneš da se to popravi?

Naposletku, ne stojiš dobro ni sa socijalnom inteligencijom. Čak i ako ti nije urođena, socijalna inteligencija može da se usvoji, i to na prilično visokom nivou, ukoliko želiš da budeš osoba koja gradi trajno kvalitetne odnose. Jer, ako imaš sklonost da radiš neke od stvari koje ćemo opisati dalje u tekstu, vrlo je izgledno da ove gafove činiš i u poslovnom okruženju. Na primer, vidno se podsmehneš kada neko nepravilno izgovori neku reč na engleskom. Još ako ima još ljudi, iskoristiš priliku da ispraviš.

Primeri koji slede su se desili svakome od nas dvosmerno: ili je ovo neko nama rekao/uradio, ili smo to bili mi sami. Baš zbog toga je bitno da ovakve stvari prepoznamo i maksimalno anuliramo u odnosu ne samo s najbližim ljudima, već svima sa kojima dolazimo u kontakt.

#1 Prekrajanje vremena i odluka

Zoveš ortaka na pivo večeras, a on kaže da ne može, jer sprema neki ispit. A tebi se tako cirka! Odmah se hvataš za telefon, koga briga što ćeš mu srušiti koncetraciju dok uči: “Aloeee, šta je s tobom? Izblejimo dva, tri sata i onda se vrati kući da učiš! Neće ispit pobeći!”

Sat vremena kasnije: “Jel vidiš kako je lepo što sam te izvukao iz kuće?! A koji je to fazon sad da ne piješ, a? Šta bre moraš da smanjiš, moraš da piješ pametnije, a ne da prestaješ, konobar, daj ‘vamo dva velika točena!”

Uhhh! Bez obzira što misliš da si spontana osoba (ne tvrdimo da je to uopšte loše!) postoje situacije kada treba ispoštovati nečiju volju i ne navaljivati, naročito ako se iza toga kriju sebični razlozi.

Sasvim je jedna situacija kada se osoba nećka, tada nagovaranje ima smisla; međutim, kada neko kaže da mu se negde jednostavno ne ide, nema vremena, radi nešto preče, najbolje što možeš da kažeš je: “U redu je, čujemo se, ako se predomisliš, znaš gde sam.”

Jer razmisli, ako je neko uprkos protivljenju došao tamo gde si insistirao, da li je to učinio drage volje? Ili iz osećaja dužnosti i moranja?

Najzad, ako podstrekuješ prijatelja da prekrši odluke ko je su bitne za njega (“Nemoj danas biti na dijeti, pa rođendan mi je, uzmi barem parče torte!”) osim što direktno ugrožavaš njegov lični suverenitet, nego ga prekidaš u procesu koji za njega ima značaj i benefite.

#2 Podsećaš na loše dane i sramne situacije

Ej bre, koliko ste vi dobri prijatelji! Znaš ga iz vremena kad je bio kondukter da bi skupio pare za diplomsku ekskurziju! Ajaoj, kakvih je događaja svega tu bilo! Kao onda kad je na Riveru povratio po hostesi, a kasnije se ljubio s nekom ribom! A gle ga sad, pravo gospoče u Massimo Dutiju, a nije znao sako kako se zakopčava.

Možda se u tebi krije namera da priznaš vrednost, uspeh i trud prijatelju koji je imao loše okolnosti i faze. Ali, ako on ne govori o tome, nema potrebe ni ti da otvaraš prašnjave kutije. Nemoj misliti da se stidi svoje prošlosti iako to može biti slučaj, loše stanje jednostavno više nije njegova realnost. Zamisli da tebe neko podseća koliko imaš loše zube, a stavio si keramiku pre više od pet godina?

Isto važi i za podsećanje na blamove, sramotne situacije, nedolična ponašanja.

Osim ako ta osoba sama to ne pomene, nema potrebe ni ti, jer ćeš joj svakako stvoriti neprijatnost prisećanjem na stvari koje možda nije sebi oprostila i dan-danas ih se stidi.

#3 Kritikuješ izbor partnera

Pa naravno da ćeš joj reći da on nije za nju, pa to je tvoja najbolja drugarica, zar ne, i ti želiš naj-naj za nju?! Pa bravo legendo, kako te to do sada nisu zaposlili u Tinderu, da kažeš algoritmu kako da povezuje ljude?

Hajmo ovako: imaš pravo da zaključiš da neko nije dovoljno lep, pametan, situiran, sposoban, zgodan, dobar za tvoju drugaricu (i uopšteno, za nekog od tvojih prijatelja). Ali, to se ne govori. Jer ona je iz nekog razloga sa njim, oseća nešto prema njemu, u krajnjem slučaju, to je njena volja i izbor.

Sve dok ti se ne zatraži mišljenje, dok te neko ne upita za savet, požali na problem, ne rovari po tuđem odnosu!!! Ne nameći drugima svoj ukus i standarde u odabiru partnera. Odakle ti ideja da tvoja procena treba da bude relevantna za tuđe odnose?

Ovo, logično, ima izuzetak, a to je kad primetiš da partner loše deluje na tvog prijatelja. Ali ni tada nećeš krenuti u ofanzivu, već ćeš bez imalo osude i kritike izraziti mišljenje i upozoriti prijatelja. To su situacije kada vidiš da je mentalno ugnjetavana, da joj partner ima problematično i rizično ponašanje.

#4 Ismevanje/potiskivanje u društvu

Okej, za ovo prvo ne treba trošiti reči, osim ako nije reč o anegdoti koju i taj tvoj prijatelj voli da prepričava, šta tebi tačno daje za pravo da od njega praviš predmet smeha? Toliko smešno, kažeš? Kao onda kad si se sedam meseci dopisivao s lažnim profilom na Instagramu, misleći da je u pitanju Alexandra iz Grčke koja je odlepila na tvoje fotografije splavarenja i roštilja?

Ti i tvoj prijatelj ste u novom društvu. Ti si, kao i uvek epicentar dešavanja, uzimaš i vodiš reč, uh, ovi ljudi upijaju sve što kažeš, dok tvoj prijatelj nit’zbori nit romori, a i kako bi od tebe? Ha, pomisliće ovi da mi je telohranitelj!

Vidi srce, super je što si u centru pažnje, bravooo, ajde sad mami i njenim drugaricama da odrecituješ šta ste juče naučili u vrtiću, ali, nešto da ti velimo, zapravo je malo nepristojno osvajati na takav način prostor i uskraćivati drugima da se istaknu. A veruj nam da uskraćuješ, jer ako bi i tvoj prijatelj poželeo par trenutaka pažnje, on bi morao da se nadmeće s tobom, a to već vidi kao unapred izgubljenu trku. Uostalom, zamisli na primer Džerar Batlera da se ponaša tako, pa ne ide, jel da?

#5 Soljenje pameti s više pozicije

E neka si se ti nama udala, mašala, ali kako da ti kažemo, nisi zbog toga ni bolja ni pametnija osoba. Stoga ti ništa ne daje za pravo da svoju drugaricu savetuješ da se opameti i skrasi, jer svi se sećamo kako si trčala na noge onom diplomati nadajući se da ćeš postati gospođa ambasadorka, dok je njega kući čekala Helga s njihove dve male zlatokose kopije.

Ne, pozitivna slika emotivnog aspekta (stabilna veza, veridba ili brak) ti ne garantuje mudrost koju ti treba da posipaš po neosvešćenima. Ako neko nema partnera, to je zato što neće ili ne može, a tvoj savet svakako ne može promeniti nijedno od toga.

Slično važi za ekonomsko/profesionalno prosvećivanje, naročito danas, u eri motivacionih lelemuda i biznis blebetala. Svaka tebi čast što imaš stabilan posao, dobru platu, ili čak svoju firmu, ali, oprezno s namerom da motivišeš i svog prijatelja! Možda ga nešto sprečava da se ustremi ka prosperitetu, možda ima strahove, a možda mu je pak sasvim dobro tu gde jeste? Kako god, razgovor ovog tipa treba da se vodi tek ako postoji volja s obe strane, jer, ako se možda tvoj prijatelj oseća inferiorno, malodušno, bezvoljno, nemotivisano, potenciranje šta bi mogao/treba da uradi, samo će mu dodatno produbiti to stanje. Umesto toga, za početak, potenciraj njegove dobre strane, sposobnosti,  postignuća.

To što se u jednom trenutku, aspektu života (ili više njih) osećamo uspešnim, ne sme da nam daje povoda da gledamo s visine naše prijatelje: niti (treba da) idemo istim putem, niti su naša ishodišta ista.

U krajnjem slučaju, imaj na umu da poziciju u kojoj uživaš lako možeš izgubiti u svakom trenutku, stoga pre nego što kreneš da prosipaš tu novostečenu mudrost i prosvetiteljstvo seti se stare narodne “u dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi”.

 #6 Davati lažne nade i podsticaje

“Hoće li me zvati?” Sve vrišteći ukazuje da neće, ali, ti u želji da oraspoložiš, utešiš, kažeš da hoće, iako to ne smatraš. Hajde da se podsetimo koliko nas je i koliko puta bilo u lažnim nadanjima. I kao da to nije dovoljno, tražimo potvrdu za njih, što samo produbljava i produžuje agoniju! Nemoj, svega ti! Kaži da ne znaš, nešto neutralno, predloži da odete na pileća krilca.

Davati podršku, podsticaj, komplimente, ohrabrenje je u redu ukoliko to zaista smatraš. Međutim, ako govoriš nešto u šta ne veruješ, uh srce, pa kako se to razlikuje od laži? Postoji toliko načina da se postaviš prijateljski, toplo, ohrabrujuće, a da to nije izgovaranje besmislica u cilju olakšavanja situacije.

Ako neku osobu zaista smatraš prijateljem, onda nećeš hraniti njegove zablude, iluzije i jalova nadanja, ma koliko god da ti je dobra namera.

Sve i da ste čuvali ovce zajedno…

neke granice postoje bogamu, a svako od nas ima svoje. Taman posla da to znači da ne treba biti spontan i meriti svaku reč! Ali ono čega treba biti svestan sve vreme i raditi aktivno na tome je sam pristup, zasnovan na poštovanju i uvažavanju dragog prijatelja, jer u ova prevrtljiva vremena najmanje ti treba da izgubiš nekog u životu zbog nadmenog, provocirajućeg, uvredljivog, drskog i bezobraznog ponašanja, čak i da je to na nesvesnom nivou, a tvoje namere najbolje moguće.

The post Šta nikako ne treba reći prijatelju, ako ga zaista smatraš time appeared first on Moodiranje.

Agonija biva dublja (i duža) kada za konsultanta uzmete drugaricu koja u želji da vas uteši kaže ono što želite da čujete: da će se javiti, da mu je stalo… (nastavite niz). Sve i da hoću, ne bih mogla da se setim broja situacija ovog tipa kojima sam prisustvovala; ali jedno mogu zasigurno da potvrdim, nijedna od njih nije rezultirala hepi endom. Nažalost, ne mogu da vratim godine i pomognem sebi i svojim drugaricama da ne gubimo vreme na odnose osuđene na propast, ali zato mogu hirurški precizno da ih navedem i spasim vas muka.

#1 Muškarci su kao semafor – dok im je u glavi crveno, nemaš šanse

Možeš biti čista desetka po svim parametrima, ako on nije rešen da se skrasi, veruj mi da će tako ostati. Najdalje dokle ćete dobaciti je neki kežual odnos koji se svodi na nešto lepih trenutaka i sveopštu prazninu.

“Kao da je pravljena za mene”, odgovorio je jedan moj prijatelj na pitanje kako je bilo na dejtu. Punih pet sati koliko su zajedno proveli u restoranu je proletelo. Osim što mu je fizički izuzetno privlačna, zaključio je da imaju sijaset tema za razgovor, da sve između njih teče lako i lepo, međutim, posle tog dejta joj se više nikada nije javio. Niti namerava. Na pitanje “zašto”, odgovor je “jebiga”. Ne treba mu sad devojka.

To je nešto, drage moje devojke, na šta jednostavno morate da računate. Ako neko ne želi da bude u vezi, neće ga na to nagnati ni Adrana Lima iz najbolje faze (stoga se nemojte oprerećivati da niste dovoljno dobre). Ali zato, ako mu klikne u glavi “moram da se ženim”, to će biti realizovano u roku od dva meseca ako treba, i to s random curom s Tindera.

Kako izbeći da stojiš na semaforu godinama dok se njemu ne upali zeleno? Pitaj, ne naravno kada misli da se venčavate, pitaj ga šta su mu planovi, gde sebe vidi za koju godinu, šta želi od života, onako neobavezno, izokola, ma pametna si ti, znaćeš kako!

#2 On me izbegava zato što se plaši emocija/vezivanja

Ajme, gde si pošla s cvetom u kosi? Ne želi da bude (ponovo) povređen, na to misliš? Toliko ga radiš, da se on jadan sav izbezumi i lakše mu je da te zaobilazi, nego da ti padne pred noge? Ovde u najboljem, ujedno i najgorem slučaju, se sve svodi na fizičku privlačnost i tu priča staje. Ne plaši se on vezivanja, već ne želi da se veže za tebe. Ne postoji trik kojim ćeš ga nagnati da produbite priču (a i sve da postoji, ne savetujem bilo kakve “trikove”, jer se to uvek okrene protiv tebe).

Šta raditi onda? Izbegavaj i ti njega! Šalim se, pusti taj odnos, što bi se reklo, “da prenoći”. Nemoj ga razmatrati kao (budućeg) partnera, znam, znam da to nije lako, ali slušaj me! Minimalizuj u svojoj glavi njegov značaj i posmatraj ga kao dragog poznanika (kom nećeš otrčati u krevet čim ti pusti poruku!) pa ako se stvari vremenom razviju između vas, sjajno! Ali da traćiš život viseći na ofingeru i čekajući da te on pokupi, znači samo jedno, a to je da ne ceniš sebe.

#2b Muškarci se plaše jakih žena

Oh, ovaj kliše je trebalo da izumre zajedno s izdanjima City recordsa, ali, ako ti još neko nije rekao, deder ja ću: jaka žena ne znači da si naporna, glasna, radikalna u stavovima i principima, teška za saradnju, već isto što možemo reći i za jakog muškarca: da si zrela, samosvesna osoba, koja čvrsto stoji na nogama, ne beži od problema i obaveza, oslonac je sebi i drugima. To neće uplašiti ili odbiti ikog normalnog.

Na ovo se nadovezuje još grđa predrasuda, a to je da muškarci ne vole uspešne žene. Osim ako nemaš posla sa zatucanim kompleksašem, svaki iole kršten frajer će biti ponosan da kraj sebe ima uspešnu ženu. Šta više, čak i da je pozicijama i novcem ispod tebe, ako je u glavi zdrav, ako te poštuje i voli, biće tvoj noseći stub (setimo se Džordža i Amal Kluni). Ovo je pod uslovom da ti glava nije u oblacima, jer ako si iz fazona da ističeš svoju bitnost, koliko zarađuješ i gde radiš, pa šta da ti kažem, i ja bih bežala od tebe.

#3 Neće se smiriti zato što si ti super

Nekada Tozovac “ti si me čekala”, danas Pejović “ja znam da neko kući čeka me” na koncu pevaju o istoj stvari: ko je zaglibio u čaši i provodu, neće, ne želi i ne mora da menja način života “samo” zato što je našao partnerku. Odnosno, hoće, ako to sam reši, ali toj odluci prethodi najčešće neki veći belaj, što bi se reklo, treba nešto da ga opauči po glavi. Evo primera koji se, srećom, završio dobro: ortak je jedan od onih likova čiji izlazak ne prolazi ispod €500 i tako godinama. Doslovce sve veze su mu propale zbog takvog načina života, koji nije imao nameru da menja sve dok se nije sunovratio poslovno. E, kad je presušila česma za nalivanje grebatora, nestao je i buljuk ljudi s kojima je sedeo po glavnim separeima. Srećom, povratio je pozicije, ali i pamet: dernek samo povremeno, s odabranom ekipom i to u prisustvu žene koju je u međuvremenu upoznao i s njom se venčao.

Šta ako si u vezi s nekim bekrijom? Primeni podelu koju oni imaju za nas, devojka za kuću/provod. Ne gaji nade da ćeš od njega napraviti porodičnog čoveka, već udri s njim po kafanama i klubovima ako/dok ti je zabavno, samo pazi da ne zaglibiš u “voliš li me kad sam mrtav pijan”.

#4 U vezi ste, samo on to ne zna 🙂

U neka, ne tako daleka vremena, stvari su bile mnogo jednostavnije: ili ste u vezi, ili ste “tajno” (čitaj: kombinacija). Danas je ta granica prilično blurovana, stoga ne čudi što prepredeni mačori koriste sve benefite “sive zone”: viđate se, može se reći redovno, postoji tu neka komunikacija i emocije, lepo vam je zajedno, ali na tome sve ostaje. Nemate status (zvaničnog para), nemate planove, zajedničke aktivnosti. Najgore što možeš uraditi je da čekaš, nadaš se, trudiš, preispituješ, razmišljaš. Ti se mučiš, njemu je super, ima “siguricu”.

Šta uraditi? Isto što u slučaju #1, pitaj! Nećeš mu, naravno, zatražiti ruku za brak ili detinjasto pitati da li ste u vezi, nego sestro slatka, postavi situaciju ovako: “Gledaj, tebra. Ja znam šta hoću od života. U tu agendu se ne uklapa sporadično viđanje s tobom i odnos koji vodi ka ničemu. Šta ti hoćeš od života, vidiš li mene u njemu, ako ne, daj da se pozdravimo k’o ljudi i bujrum!” (Dobro, ne moraš baš ovako, sroči to malo lepše, meni nikad nije išla diplomatija.) Krene li da vrda i zaobilazi, to je odgovor precizniji od bilo kog “da” ili “ne”.

#4b Nisi mu na listi prioriteta

Ne vadi telefon iz ruke, a tebi se javlja “kad se seti”. Ne postoji tvoj rođendan, godišnjica, praznik. Dok panično tražiš vodoinstalatera, on gleda patike po tržnom centru. Poslednja saznaješ o njegovim krupnim odlukama ili prilikama. (Nastavi niz…)

Drzneš li se da izraziš nezadovoljstvo, vrlo verovatno ćeš dobiti ukor koji će te posramiti. “Šta lupaš bre, esmo išli preksinoć na večeru/kupio sam ti parfem/čim sam s tobom, znači da mi je stalo…” Ne gaji previše nade da je “jednostavno takav”, da “ne ume da pokazuje emocije”, jer “u njegovoj porodici su svi hladni”. Čim ti ne pokazuje da si mu vredna, zasigurno i misli tako.

Šta reći, koju poruku poslati? Ne slušaj mene, ja bih ga oterala dođavola!

 #5 Neće se razvesti

Veruješ da je vaš slučaj poseban, toliko drugačiji od svih onih gde se on ne razvodi jer mu je žena bolesna, deca suviše mala, imovina prevelika da bi se delila razvodom. Ne samo da veruješ, već znaš, jer ti je on rekao da će se razvesti kad se stvore uslovi.

Samo što se to ne dešava – jer zašto bi ostavio komoditet skuvanog ručka, namirene dece, opranih gaća i čarapa i švalerisanje po onim “na dan” apartmanima za prmpačenje? Grozno zvuči, ali veruj mi da je tako, imaš posla sa samoživom, bezočnom, monstruoznom osobom kojoj je zadovoljenje ličnih potreba preče i od tebe i od te žene s kojom je izgradio život.

Uostalom, tako kažu i naši advokati, vrlo mali procenat kao razlog razvoda navodi prevaru, mahom je zbog nerazumevanja, različitih pogleda na brak i podelu obaveza, finansijskih prilika, nasilja.
Ljudi se razvode zbog sebe, a ne zbog tebe, dakle, dokle god on u tom braku vidi neku kalkulaciju, dotle će i u njemu biti.

Šta da radiš? Ako u tebi ima imalo morala, razuma, saosećajnosti, poštenja, onda znaš odgovor.

[BONUS] Baš ga briga što si se namunjila

♛ Da se razumemo, biti lepa, zgodna, negovana, atraktivna ženska je sjajan osećaj i treba da ulažeš u sebe isključivo zbog toga (što ne treba da ti bude jedini “adut” i poenta u životu).

☈ Raditi sve ovo ne bi li upecala nekog moćnog macana, da se ne lažemo, daje rezultate, koji su Pirova pobeda: nikad nećeš biti načisto oće li te zameniti novijim modelom.

☢ Međutim, baciti se na “remont” ne bi li zainteresovala nekog u čijem si životu pluskvamperfekat je groteskno poput kladionica koje kroz plaćene tekstove pokušavaju da se prikažu kao društveno odgovorne kompanije.

Naravno da u ovim zabludama ima izuzetaka, čiji je broj toliko zanemarljiv, da se mogu nazvati statističkom greškom. No, ako si se prepoznala u nekoj od ovih situacija, nije samo suprotna strana neko čije ponašanje treba da razmotriš. Razmisli i o sebi, o svom ponašanju, samovrednovanju, stavovima. Pokušaj da sagledaš sebe bez samoosuđivanja, krivice, griže savesti, postavi se prema sebi kao prijatelj, koji te neće tešiti praznim frazama, već pomoći da trasiraš put ka zdravom partnerskom odnosu.

The post 5 ženskih zabluda o muškarcima koje ako ne osvestiš – zbogom, pameti! + [BONUS] appeared first on Moodiranje.

Jedna od takvih influenserki (čiji identitet nećemo otkriti iz razloga koji će vam uskoro biti jasni) našla se na udaru relativno novog, ali dovoljno uticajnog foruma, čiji članovi imaju zajedničku misiju, a to je razotkrivanje prevaranata koji lažiraju luksuzan stil života, usput prodajući kurseve na tu temu. Naša junakinja, u daljem tekstu Banana (što joj je “zvaničan” nadimak na pomenutom forumu) navukla je gnev forumaša ne samo što se fotografiše u garderobi koja nije njena, noseći luksuzne torbe za koje se u tri klika može zaključiti da su kopije, predstavljajući hotelsku sobu kao svoj stan, već ponajviše što u svojim videima i kursevima uči devojke kako da uplove u vezu s imućnim muškarcima, što ima za cilj, šta drugo nego finansiranje krpica i skupih putovanja.

I dok se kod nas ovakve devojke nazivaju influenserkama, pa i starletama (ako su učesnice rijalitija), te vremenom postaju “legitimne” javne ličnosti čije nam se fotografije iz Dubaija, đakuzija i koječijih jahti predstavljaju kao životni uspeh, pomenuti forumaši nemaju problem s eufemizmima, te su dotičnu označili kao eskort damu, ili barem nekog ko pretenduje to da postane.

Suočivši se s pažnjom kakvoj se nije nadala, Banana je brže-bolje uklonila sve sajtove, kurseve, objave i videe na temu “kako uskočiti u visoko društvo i navatati šugar dedija koji će da te izdržava”, međutim, nije računala da će tema ostati aktuelna:

Dokle ćemo tolerisati persone koje navode mlade, nesigurne i lakome osobe da krenu putem “Žaklina traži sponzora”?

Računajući na golemu popularnost foruma, kao i da ga zasigurno čitaju devojke koje se slažu s Bananinim sistemom vrednosti, jedna članica je predložila mini strategiju kako iskoristiti prisustvo imućnog muškarca, koja je primenjiva i u slučaju devojaka koje ne žele da krenu tim putem, ali imaju za cilj da avanzuju u životu.

#1 Mani se skupih tašni. Umesto toga…

Nemoj da žudiš za Erme (Hermès) i sličnim tašnama, gotovo svako ima jednu, bila original ili lažnjak. Ako si već naumila da iskamčiš taj novac (ili si ga nekako skupila), uloži ga u zube! Stavi plombe, pokrij šupljine, ispravi nekom novom metodom, izbeli ako je potrebno. To je životno ulaganje. Estetski gledano, lep i zdrav osmeh predstavlja 50% šarma neke osobe. Time ti se povećavaju šanse da privučeš zbilja dobrog dasu i ne moraš da trpiš Šugar dedija i njegove prohteve.

NE POMIŠLJAJ: da staviš fasete (navlake) na zube (osim ako to nije neophodno)! Ako nešto u današnje vreme pravi od žene jeftinu pojavu, to su dva, tri broja veće fasete, u neprirodno beloj boji, još ako su u kombinaciji sa silikonskim usnama… Možda na fotografijama i snimcima takvi zubi izgledaju “holivudski”, međutim, u svakodnevnom životu stvar je drugačija: deluju jeftino i veštački.

#2 Ne traži mu skupe haljine i cipele. Umesto toga…

Bliži ti se rođendan? Nemoj mu tražiti da ti kupi skupu haljinu na koju si se nameračila (njena vrednost će drastično pasti već naredne sezone). Umesto toga, odluči se za članarinu koja podrazumeva personalnog trenera u najboljoj i najskupljoj teretani za koju znaš! Bićeš motivisana da posvećeno treniraš kada si u takvom okruženju, tvoje telo će dobiti zdravu, privlačnu formu i dopašće se nekom moćnom frajeru, umesto da mesecima odrađuješ kod Šugar dedija tu haljinu ili cipele.

NE POMIŠLJAJ: da smuvaš fitnes trenera! Čim je spreman da petlja s klijentkinjom, vrlo je moguće da je i on sponzica.

#3 Zaboravi “džet-set” lokacije koje posećuju klasične “instagramuše”

Svi znamo koje su to: da se vide jahte, palme, bazeni, suši i spektakularni hoteli. Umesto toga, idi(te) u Englesku, Francusku, Italiju, Španiju u zavisnosti od toga koji jezik želiš tečno da govoriš. Iskoristi ovakav put da govoriš na stranom jeziku tečno, elegantno, samouvereno, bez zamuckivanja i poštapalica. Posmatrajući žene na ulicama Milana ili Pariza, shvatićeš da se elegancija i atraktivnost ne podrazumevaju nadograđene trepavice koje liče na tarantulu, platforme, očigledno nadograđenu kosu… Postaćeš više kultivisana razgovarajući s prodavcem voća na pijaci, nego ako fotografišeš i objavljuješ hranu iz restorana. Posmatraj arhitekturu, pejzaže, a ne izloge poznatih brendova. I kroz ovo ulaganje ti se značajno povećavaju šanse da upoznaš nekog zbilja dobrog frajera, namesto što bi morala da hvataš uglove iz hotelske sobe dok se slikaš na ogledalu tako da se ne vide Šugar Dedijeva stopala dok odmara na krevetu.

NE POMIŠLJAJ: da ovo putovanje koristiš za stvaranje iluzije na mrežama (kao pomenuta Banana, koja je hotelski lobi predstavila kao svoju kancelariju).

# bonus savet: ne dozvoli mu da ti plaća kiriju (ako nemaš svoj stan)

jer time postaješ njegovo vlasništvo, doslovce! Umesto toga, zamoli ga da ti pomogne oko kredita. Ne da ti kupi stan (jer to će očigledno biti njegov stan), već da novac koji je obećao za iznajmljivanje stana stavi na gomilu i pomogne ti oko učešća. Ne pričamo ovde o penthausu u centru grada, već o garsonjeri na periferiji (u najgorem slučaju) što je svakako bolje rešenje nego da te neko izbaci na ulicu kao kofer! Na tebi je dalje da se snađeš za otplatu rata i vraćanje novca za učešće, ali, s bilo kakvim krštenim poslom i nekretninom u svom vlasništvu, bićeš u daleko boljoj poziciji, nego da sediš u nekom golubarniku koji ti Šugar dedi iznajmljuje, primorana da se odazoveš na svaki njegov poziv i samim time sprečena da razviješ vezu s nekim normalnim.

Ovi saveti jesu napisani u polušaljivom tonu, ali svakako su daleko konstruktivniji od svih “obećanje, ludom radovanje” saveta i kurseva o milionerskom stilu života, basnoslovnom novcu, ulasku u visoke krugove. Jer ono što vam nijedan lajfstajl guru neće reći je da se istinski imućni ljudi (pričamo o barem tri generacije u lovi) kreću u sebi sličnim krugovima i da jednostavno umeju da prepoznaju “uljeza”.  

Hipotetički, možeš iskonstruisati da si rich baby ne bi li se približila nekom zgodnom nasledniku (ko nije, nek obavezno pogleda “Inventing Anna”), ali samo ćeš se upetljati u vrtlog laži iz kog je, gotovo po pravilu, nemoguće se izvući.

U krajnjem slučaju, zašto težiti iskonstruisanoj, nametnutoj slici luksuznog života, kad možeš stvoriti sopstvenu? Ko ti garantuje da će se tvoja sreća, samopouzdanje, zadovoljstvi povećati srazmerno s novčanim prilikama?

Prestani da zamišljaš da ljudi višeg društvenog sloja vode uzbudljivije živote od tebe, bez obzira gde se nalaziš na planeti. Većina njih je jednako smorena svojim životom, situacijom, poslovima, partnerima, kao bilo ko od nas. Svi su zarobljeni u životu isceniranih stavova gde moraju da se pretvaraju da vole operu, izložbe slika ili putovanja, samo da bi imali nešto da kažu za stolom ili na koktel zabavi (tzv. small talk). Malo njih ima sposobnost da izrazi svoje stvarno mišljenje, svoju pravu ličnost. A to je sloboda, ljudi: sposobnost da budeš svoj čak i ako nemaš Hermes torbu; sloboda da poljubiš čoveka čiji ti se miris ne gadi; radost da pronađeš haljinu za €20 u outlet prodavnici, koja ti stoji kao da košta €2000.

Ni najmanje nam nije namera da nekom srušimo san o bezbrižnom životu i izobilju novca – imati puno novca je jako lepa stvar, ako ne dozvoliš da on gospodari tobom. Međutim, ono što jeste veoma upitno, i za šta se nadamo da će u vremenu pred nama biti razobličeno i sankcionisano jeste način koji propoveda pomenuta Banana i slične njoj: kroz oponašanje bogataškog života i targetiranjem imućnih ljudi kao mete koje će to da ti pruže. Jer i u čak retkim slučajevima kad to nekom (trenutno) uspe, od sopstvenog karaktera, misli, mana, poroka i navika se ne može pobeći, i pitanje je trenutka kada će se sve to okrenuti protiv tebe. Uostalom, pitajte gospođu Patriciju Ređani (bivšu suprugu Maurucija Gučija) bil bi uradila sve isto ponovo.

The post Savet “sponzorušama” toliko dobar, da treba da se zamisle i one koje to nisu appeared first on Moodiranje.

Olaplex No. 3 se koristi kao treći korak (logično) u sklopu salonskog tretmana i samostalno, u kućnim uslovima, o čemu će ovde biti reči. Zašto pravimo distinkciju između ova dva postupka?

Zato što tretman koji uključuje Olaplex No. 1 i Olaplex No. 2 je predviđen isključivo za frizerske salone, kao zaštita od oštećenja tokom hemijskog tretiranja kose i upotrebe blanša. Ovi proizvodi se ne prodaju fizičkim licima, i tu se već dovoljno može uočiti profesionalnost i etika ove kompanije.

Olaplex No. 0 se može koristiti i u kućnim uslovima, ali u slučajevima jako oštećene kose (tzv. “hemijsko šišanje” i slično). Dakle, ukoliko imate uobičajene probleme s kosom, ne preporučuje se korišćenje ovog proizvoda.

Najvažnija stvar koju treba znati u vezi sa Olaplex No.3 je da to nije maska ili regenerator, nego tretman, koji kosu ne čini samo mekšom, sjajnijom i lakšom za češljanje, već obnavlja pokidane strukture i sprečava dalja oštećenja.

Ovo je moguće zahvaljujući “game changing” tehnologiji koja ne koristi silikone, ulja i sulfate, već moćan i aktivan sastojak poznatiji u narodu kao bis-aminopropyl diglycol dimaleatem koji, plastično rečeno, obnavlja kosu iznutra ka spolja (nasuprot preparatima koji zamaskiraju problem, a kosa je nakon malo vremena opet krhka i beživotna). Šalu na stranu, iza Olaplex priče stoje dva ozbiljna naučnika – i to hemičara, koji su iznedrili liniju proizvoda baziranu na isključivo na delotvornim sastojcima. Dakle, nema bajki o česticama zlata, dijamanstskim nitima i tečnom kašmiru, samo ono što je u praksi dokazano da radi!

Valja još napomenuti da svi Olaplex proizvodi ne sadrže: sulfate, ftalate, aldehide, formaldehide i parabene!

Zašto je našoj kosi potreban Olaplex No. 3? 

Naučno je dokazano da Olaplex No. 3 sadrži molekul koji vrši jako bitnu funkciju, a to je da spaja popucale disulfidne veze između proteina i poboljšava kvalitet vaše kose kako bi bila otporna. Pitate se kako dolazi do kidanja ovih veza? Keratinska vlakna, od kojih se sastoji naša kosa, su povezane međusobnim vezama. Svaki put kad izložimo kosu hemijskom tretiranju da bismo promenili boju, menjamo strukturu naše kose i cepamo ove veze na dva dela i na taj način ih štetimo. Ovo se pogotovo dešava kada rešimo da budemo svetliji od naše prirodne boje kose, jer blanš razbija veze, vlakna nabubre kako bi boja mogla da prodre unutra i tamo se zadrži. Kada se to desi, molekuli kiseonika prodiru unutra i vezuju se za ove iskidane veze, crpe proteine iz kose i kosa postaje slaba i lakše puca. Takođe, može doći do oštećenja zbog prevelikog izlaganja suncu ili zbog nepravilne nege, piše na sajtu ovlašćenog maloprodavca, Numi.rs.

Kako se koristi Olaplex No. 3 u kućnim uslovima

Postoji nekoliko načina kako se koristi Olaplex No. 3 u kućnim uslovima, a ja sam se odlučila za onaj koji preporučuje proizvođač, shodno mojoj kosi (duga, gusta, suva, tanke vlasi, oštećena na krajevima).

Korak 1: Raščešljati kosu.

Korak 2: Pokvasiti kosu (može prskalicom, a može i tušem). Jako je bitno da kosa bude vlažna, a ne mokra, jer će viškom vode koji se cedi “skliznuti” i proizvod, a to nije ono što želimo.

Korak 3: Ponovo raščešljati kosu i podeliti je (barem ja tako moram, jer mi je kosa zaista pregusta)

Korak 4: Naneti proizvod (količinski između 1 i 3 kafene kašičice) na kosu, od ušiju ka krajevima, vodeći računa da proizvod ne dođe u dodir sa kožom glave.

Korak 5: Ostaviti da deluje najmanje 10 minuta, a idealno između 35 i 40, kako bi se postigao pun efekat. Isperite kosu – ja namerno nisam stavila masku nakon ispiranja, kako bih mogla da ispratim rezultat tretmana. Osušite kosu na uobičajen način.

Olaplex No. 3: Rezultati nakon prve upotrebe (12.11.2023.)

Već pri samom ispiranju šampona, osetila sam da je kosa ne samo mekša, već osetno elastičnija. Verovatno se sve sećate onog osećaja kad smo bile jako mlade (samim time, hemijski netretirane kose) kad pokušavaš da vežeš rep, a kosa se nekako opire, kao da hoće da pobegne iz ruke. E, pa utisak nakon prvog tretmana Olaplex No. 3 je vrlo sličan.

Nastaviću da koristim ovaj proizvod dok ne potrošim bočicu, što će biti ispraćeno u ovom tekstu.

The post Olaplex No. 3 Hair Perfector iz prve ruke appeared first on Moodiranje.

No, krenimo redom.

Sve je ukazivalo da će taj 3. mart 1991. biti dan kao i svaki drugi. Nakon uobičajene večeri uz pokoje pivo i gledanje basketa, Rodney King se vozio s dva druga San Fernando dolinom, kada su pripadnici kalifornijske patrole primetili njihov auto koji se kreće velikom brzinom i počeli da ih jure. Poteri su se pridružili i policajci Los Anđelesa.

Kada se automobil zaustavio, policajci su naterali mladiće da leže na putu (kasnije su tvrdili da su se opirali hapšenju). Dok se Rodney borio da ustane, četiri policajca su ga tukla palicama – primio je više od 50 udaraca.

Sve bi verovatno ostalo na ovome (i zataškano), da nije bilo čoveka po imenu George Holliday koji je s prozora svoje kuće gledao ovaj incident. Odmah je zgrabio kameru i snimio LAPD (Los Angeles Police Department) iživljavanje nad nemoćnim čovekom.

(Upozorenje: video sadrži uzmeniravajuće scene!)

Preneražen činom policije, gospodin Holliday odnosi snimak na lokalnu TV stanicu, koja ga je momentalno emitovala i time uzrokovala šok i gnev, ne samo širom Amerike, već i sveta.

11 preloma lobanje, trajno oštećenje mozga, slomljene kosti glave i zubi, insuficijencija bubrega, duboka emotivna i fizička trauma – su osnov po kom je Rodney tužio grad Los Anđeles.

Godinu dana kasnije, u aprilu 1992, trojica policajaca koja su učestvovala u premlaćivanju oslobođeni su svih optužbi, dok se za četvrtog ustanovilo da uopšte nije učestvovao u činu premlaćivanja Rodnija Kinga.

Za svega nekoliko sati, vest o aboliranju odgovornosti pripadnika LAPD je projurila celim Los Anđelesom i izazvala masovni bes zbog postupanja prema afroameričkim i latinoameričkim građanima. Dakle, sasvim je “legitimno” pretući čoveka na mrtvo ime, i da se cela planeta zgrane na to – počinioci će biti oslobođeni svake odgovornosti. Kakvu poruku to šalje? Da je afro/latinoamerički život bezvredan?!

Bes i ogorčenje zbog nepravednih presuda, višegodišnjim sistematskim propustima LAPD da zaštiti afro i latino građane eskalirali su neredima koji su trajali punih pet dana. LA je goreo, i to bukvalno!

Masovnost ovih nemira ne treba da začudi, jer su polovinu stanovništva činili Afroamerikanci među kojima je stopa nezaposlenosti bila 50%, usled čega je cvetao kriminal, trgovina drogom i rat kartela. Dakle, bilo je samo pitanje dana kada će bomba, tempirana upravo nemarom države, da eksplodira. Pobesneli narod je pljačkao, uništavao i palio prodavnice, prevrtali su automobile, a LAPD pripadnici su vozilima uletali u mase (pošto su isprva ignorisali dojave o nemirima).

Trećeg dana protesta, Rodney King se pojavio na televiziji i apelovao da se situacija smiri.

Rezime protesta:

• 50 mrtvih (od čega je 10 ustreljeno od strane LAPD)
• 2000 povređenih
• 6000 uhapšenih
• potpuni kolaps grada, uvođenje policijskog časa

Rađanje himne otpora

U danima dok je LA goreo, mladi bend Rage Against The Machine, radio je na svom debitantskom albumu.
Tom Morello, gitarista, pokazivao je polazniku kome je držao časove sviranja kako se štimuje Drop D, kada mu je jednostavno izletela melodija. Prekinuo je čas, snimio melodiju na kasetofonu i odjurio kod članova benda da im pokaže. Jednoglasno su se složili da je melodija “uhvatila bes naroda” zbog Rodnija Kinga.

Pesma nema mnogo teksta, ali u kombinaciji s kumilativnom melodijom, vodi do eskalacije emocija – i otpora prema supresiji, maltretiranju, ugnjetavanju.

Some of those that work forces
Are the same that burn crosses
Neki od onih koji su u redovima snage
Su isti oni koji su palili krstove

(Ovim stihom se podvlači direktna konekcija između pripadnika LAPD i grupe suprematista Ku Klux Klan koji su palili krstove, kako bi pojačali strah među svojim žrtvama.)

Killing in the name of
Ubijanje u ime…

And now you do what they told ya
A sada radi šta su ti oni rekli

Those who died are justified, for wearing the badge, they’re the chosen whites
You justify those that died by wearing the badge, they’re the chosen whites
Oni koji su umrli su opravdani (legitimno je to što im je urađeno), po nošenju značke oni su odabrani belci
Opravdavate one koji su umrli, po nošenju značke, oni su izabrani belci

And now you do what they told ya, now you’re under control
I sada radiš šta su ti rekli, sada si pod kontrolom

Fuck you, I won’t do what you tell me
Jebite se, neću da radim to što ste mi rekli

Pesma se iz očiglednih razloga nije našla na radio i TV stanicama, bend je izvodio među svojom ekipom i na svirkama. Editovana verzija postala je hit u Velikoj Britaniji, stigavši do 25. mesta na top listama, a nadalje je sve istorija.

Pesma koja 16 puta sadrži reč “fuck” postala je himna otpora prema legalizovanom rasizmu, policijskoj i vojnoj mašineriji koja zbog “višeg cilja” i koristoljublja opravdava ubijanje i brutalnost.

Zapravo, ceo album, nazvan kao i sam bend, “Rage Against The Machine” je dizanje glasa u ime malog čoveka protiv represivnog sistema, potcenjenosti, sputanosti, vladavine brutalnih institucija i korporacija, pasivnosti u borbi protiv konstantne represije.

Album s 12 pesama izašao je 3. novembra 1992. na dan američkih izbora u Americi (na kojim je pobedio Bil Klinton). Postao je kritika ne samo dotadašnjeg, već nastupajućeg i svih narednih režima. Bend koji nije imao pretenzije da zgrne milione, već probudi svest i otpor, postao je planetarna senzacija, neko ko je govorio u ime svih skrajnutih i gegradiranih ljudi, budeći otpor i osvešćivanje.

Akteru s početka priče, Rodniju Kingu, ponuđeno je 200 000 dolara i besplatno stipendiranje, kao odšteta. Odbio je. Tužio je grad Los Anđeles i dobio 3.8 miliona dolara.

Za taj novac kupio je majci kuću i nastavio sa svojim aktivnostima u kojima je nažalost i dalje bilo prisutno obilje alkohola i droge. U aprilu 2012. izjavio je za NPR da je u procesu trežnjenja i odvikavanja. Već u junu iste godine pronađen je mrtav na dnu svog bazena. Autopsija je pokazala prisustvo alkohola i droge. Imao je 47 godina.

Da li je drugačije mogao provesti godine nakon milionske odštete sada nije tema, ali je izvesno da je njegov usud bio okidač za borbu kojoj se ni 30 godina kasnije ne nazire kraj.

Stoga:

Fuck you, I won’t do what you tell me!

The post Srećan 30. rođendan himne protesta protiv represije, tlačenja i rasizma svima koji se bore appeared first on Moodiranje.

No, uvek su tu neke dobronamerne duše koje su pozvane da dele lekcije jer im kredibilitet za to daje puka činjenica što su sami u vezi.

Nije li to sjajno? Samim time što je neko u vezi (braku), automatski postaje najkompetentnija osoba za deljenje ljubavnih saveta svojim ubogim prijateljima, koji eto, nemaju sreće.

“Kako je na ljubavnom planu, viđaš li se s nekim?”

Isprva se kiselo smeškaš, daješ nemušte odgovore, čak izgovore, pomisliće druga strana.

“Šta čekaš, vreme ti je”, nastavlja tvoj lični samopozvani terapeut, podsetivši te na rok upotrebe za koji ne znaš kad ti ističe.

“Ne valja biti toliko probirljiv u životu, smanji malo kriterijume”, opalac, idemo još niže, direkt ispod pojasa, pa naravno, biti single je neopisiva sramota, pomisliće svet da ti fali nešto, čim nemaš nikog.

“Eto, imam baš nekog za tebe, mogu da vas upoznam”, od ovog ne postoji niže!

Počinješ da se pravdaš, isprva fino, a kako se pitanja i “argumenti” nižu, u sećanja ti naviru osnove karatea savladane doduše još 1997. koje toliko silno želiš da osvežiš u praksi.

Odlučuješ da se neko vreme ne srećeš sa ljubopitljivim srećno uparenim savetodavcem, ali dovraga, ima ih još!

Na poslu, među ekipom s faksa, na porodičnim ručkovima, uvek je neko s misijom da sredi tvoj ljubavni život i spase tvoju ubogu dušu.

Pravila plemenske zajednice

U neka daleka, podjednako zahtevna vremena, postojala su pravila kako da budeš deo društva i zajednice… ili ćete jednostavno izopštiti. U primitivnom ljudskom i životinjskom svetu, zakon preživljavanja kaže da ako se ne razmnožiš, tvoja rasa izumire.

Ako nisi srećno uparen, jednostavno, nešto s tobom ne valja, otpadaš, nestaješ.

Iako smo kao civilizacija prevazišli skandiranje pred giljotinom i puštanje krvi kao antistres terapiju, plemenska načela su ostala (i teško da ćemo ih se zapravo ikad rešiti).

Svako vreme nosi svoje društveno poželjne odrednice koje ako ne ispunjavaš, bivaš diskriminisam i/ili diskreditovan.

U našem je to da li imaš “nekog” i dalje ček stavka za koju nije prigodno da stoji prazna.

Tako da svoje savetodavce, umesto s negodovanjem, pravdanjem i otporom, treba da pogledaš sa samilošću.

“Vidim da u tvom mentalnom sklopu pojedinac nečemu vredi tek ako je srećno uparen. Žao mi je zbog toga i što svoju vrednost uslovljavaš tuđim prisustvom. Znaš, čovek može biti ostvaren, srećan, uspešan i bez partnera. Zapitaš li se nekad šta je tvoja prava vrednost, kada bi hipotetički ostao bez one za koje veruješ da ti daje partnerstvo?”

Otpij gutljaj kafe i nonšalantno pređi na teme svetskih zbivanja. Jako je bitno da ne izgubiš prisebnost i dostojanstvo, uz malo bezobraštine, dakako.

“Oprosti, da li ja tebe pitam kad ćeš se maknuti s tog bednog posla od kog imaš samo muke i minuse? Znaš, ljudi s daleko manje znanja od tebe jako lepo žive i nemaju ni izbliza takve teskobe. Gledaj oglase, raspituj se, eto baš mom drugu koji drži fast food treba pomoćna radnica za salate, ma super ti je to posao, isključiš mozak i seckaš, a 60 000 kaplje svakog meseca…”

Udaraj slobodno na kvarno sve dok to ne pređe granice dobrog ukusa, posle čega nema nazad. Udaraj na sve za šta možeš da se uhvatiš, a kad ugledaš zaprepašćenje druge strane zaustavi se i pozovi na trn i brvno u oku.

Vidiš trun u oku brata svoga, ali ne vidiš balvan (brvno) u oku svome.

Kada izvadiš balvan iz oka svoga, jasno ćeš videti kako da izvadiš trun iz oka brata svoga.

Svako od nas ima neku neispunjenu stavku koja može da se spočitava. Svakom se može naći mana. Svakom se ima za šta pametovati. A što bismo to radili? Zar nemamo odveć dosta posla oko sopstvenih života?

Pitanja, saveti koji ti ne trebaju, predlozi koji užasavaju će se fakat nastavljati. Nemoj da se pravdaš. Nemoj da lažeš. Nemoj da se svađaš. Ostani na svom i pri svom. Iskoristi navedene ili smisli svoje replike i samo pucaj, bez da povisiš ton. U krajnjem slučaju, osveži krug ljudi s kojim provodiš vreme. Šta će ti zaboga neko ko na tako besprizoran način zabada nos u tuđa posla i možeš li da naslutiš kako te zaista doživljava, čim ti u tvom prisustvu ukazuje toliko nepoštovanja?

Vremenom će pitanja i podpitanja utihnuti, možda čak i nestati, jednostavno ih nećeš čuti? Znaš zašto? Zato što te to više ne pogađa.

Nepisano je pravilo da predator oseti gde je žrtva slaba i da tu napada. Tvoj single status nije problem, mana, sramota. To je situacija.

Možda će trajati još neko vreme, a možda će se preokrenuti očas posla, da nećeš znati šta te je snašlo. Ko to uopšte može da zna?

Ali znaš šta se zasigurno zna? Što god je u tebi više integriteta, dostojanstva, mira, radosti, to te bolja prilika čeka iza ćoška.

U zdravlje!

The post Kako da ne odlepiš dok te srećno upareni savetuju da treba da se skrasiš appeared first on Moodiranje.

Umesto prošarane kose, dobila sam izblajhano ćebe koje smrdi na kiselinu, o čemu sam već pisala, pa koga ne mrzi:

• Šta je olaplex tretman
• Kako oporaviti oštećenu kosu, uništenu od blanša

Ukratko, iako sam se svim silama trudila da saniram štetu koju mi je frizerska kasapnica Minjović načinila, kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije – oštećena kosa mora da se odcvikari i izraste nova!

Redovno šišanje i predivno L’Oreal pakovanje su dosta pomogli; međutim, ono što je bilo tretitano blanšem je i dalje vidno i na dodir oštećeno. Tako se desilo da potpuno prestanem da se farbam, jer šta mi vrede lepi pramenovi uz oštećene krajeve, složićemo se svi.

Šta se desilo za četiri godine

Promena koju sam doživela zbilja se može podvesti kao neverovatna, sa sve click bait prefiksom “NEĆETE VEROVATI”.

#1 Oporavila sam teme glave

Imam jako, jako osetljivo teme glave, sklono iritacijama, crvenilu, perutanju, svrabu. Fakat je da sam ga dodatno iritirala farbanjem i čestim pranjem (na svaka 2-3 dana). Najpre sam počela da koristim isključivo biljne šampone, bez parabena i sulfata; a potom sam ga potpuno oporavila korišćenjem šampona Mycosept. (Nemojte se uplašiti što bočica od 100ml košta 800 dinara, na moju ovoliku kosu potrajala je 2 meseca!)

Posle sam prešla na organski šampon u formi sapuna (ima ga u DM-u, košta oko 700 dinara).

Sada perem kosu Still litarskim šamponom. Ne šamponiram celu dužinu, već samo deo do temena.

#2 Ne treba mi pakovanje/regenerator/maske

Svesna sam koliko ovo zvuči neverovatno, svih dvadesetak godina koliko sam bila plavuša, to mi je bilo nezamislivo! Ipak, tako je. Kosa koja je izrasla je svilenkasta, teška i laka češljanje (dok je preostalih 4-5 cm koje treba da odcvikarim i dalje krto i sklono mršenju). Šta više, sjaj prirodne kose je toliko dobar, te nema potrebe da stavljam neke kapi ili ulja.

#3 Perem kosu na svakih sedam dana

Ovo mi je bukvalno životna promena, jer dok sam bila plavuša i posle Minjović masakra, kosa bi mi se zamastila posle dva dana (tad sam bila ubeđena da je suva).

Otkako je izrasla, perem je dakle običnim šamponom (i to ne celu dužinu), ne stavljam preparate, a rezultat: ne samo da nije suva ili masna, već je kosa koju bih poželela bukvalno svakom!

Nema više iritacije, svraba, masnoće. Šta više, kad odem kod frizera na feniranje (što se dešava vrlo retko), kosa mi stoji i po deset dana, gotovo netaknuta!

Na ovo se odlično nadovezuje savet moje drugarice Vesne, inače televizijskog frizera: ukoliko želite da kosa nakon feniranja stoji što duže, prilikom pranja ne stavljajte nikakve omekšivače!

Da li ću se ponovo farbati? Nemam nameru dok ne počnem da sedim. Eventualno ću izvući pramenove, naravno, farbom bez amonijaka. Blanš više ni u ludilu, ni po koju šansu!

Trebalo mi je preko 20 godina farbanja u plavo i jedno uništenje do temelja by Minjović da shvatim da ne postoji sredstvo koje može da nadmaši ono što nam je priroda dala.

Da ne pominjem koliko novca i vremena ćete uštedeti.

The post Prestala sam da se farbam 2018. i evo šta se desilo za četiri godine appeared first on Moodiranje.

Netflix hiperprodukcija je dovela do ozbiljnog pada kvaliteta ostvarenja poslednjih godina i obesmislila konkretno triler kao žanr. U želji da naprave što bolji “twist”, scenaristi i producenti su počeli da se gube, te od inicijalno dobre zamisli naprave krmećak.

Upravo se to desilo sa serijom Clickbait, koja je ovih dana prva u trendingu na Netflixu.

Iako prvih par epizoda obećavaju, serija je uvreda za inteligenciju za svakoga ko iole zna da koristi mobilni telefon.

No, krenimo redom.

Zaplet je postavljen na samom početku: fizioterapeut Nick Brewer (kog tumači Adrian Grenier, poznat po ostvarenju Entourage) je nestao, a na internetu se pojavljuje njegov snimak kako ćuteći pokazuje natpise “zlostavljao sam žene”, “ubio sam ženu”, uz opis videa da će Nik stradati ukoliko video ostvari pet miliona pregleda. Nakon što se to desilo, zaista ga apronalaze mrtvog (usmrćen udarcem u potiljak).

Ubrzo na videlo izlaze “prljave tajne” Nikove porodice: ispostavlja se da njegov brak i nije idealan kao što je izgledalo – njegova supruga Sofi je imala aferu, o čemu je obavestila supruga.

Poteru za ubicom vodi njegova mlađa sestra Pia, prgava i energična medicinska sestra koja je sklona alkoholu i redovno upada u nevolje.

Zaplet dobija zamajac kada počinju da isplivavaju informacije koje upućuju da je Nik imao paralelne veze s nekim ženama.

Ceo slučaj izaziva veliku pažnju javnosti, naročito medija koji bukvalno kampuju ispred kuće Brewer.

Iz epizode u epizodu, od ukupno osam, senka sumnje se baca na Nikovu suprugu, njenog ljubavnika, prijatelja Meta, da bi u jednom trenutku glavni osumnjičeni postao Daniel Burton, brat izvesne Sare, devojke s kojom se Nik dopisivao, nakon čega je izvršila samoubistvo.

U želji da osveti sestru, Barton s prijateljem otima Nika, međutim, nakon što je video dostigao pet miliona pregleda, Nik uverava Bartona da on sa njegovom sestrom nije imao ništa, nakon čega ga ovaj pušta na slobodu.

Zahvaljujući intervenciji beskrupuloznog novinara (koji je ukrao telefon pokojne Sare), sve ove informacije izlaze na videlo i Danijel završava u policiji, nakon čega se otvara pitanje: ko je, koristeći Nikove fotografije, pravio profile na dating aplikacijama i održavao paralelne online veze? Ova pitanja su jako bitna porodici, koja želi da skine ljagu sa svog prezimena i vrati se bolu za tragično nastradalim Nikom.

Do ovog momenta možemo reći da serija “drži pažnju”, međutim, rasplet je do te mere uprskan, da se slobodno može zaključiti da je scenario pisan po matrici “daj da stavimo za krivca nekog za koga se nikad ne bi pretpostavilo”. Ispostavlja se da je osoba koja je Niku ukrala identitet zapravo sredovečna administratorka s njegovog posla, kojoj je postao fetiš i opsesija da “peca” nepoznate žene njegovim likom.

Clickbait: sve nelogičnosti

Rekosmo da je serija uvreda za inteligenciju svakome ko iole rukuje mobilnim telefonom. Znamo da su filmovi, naročito žanra triler, fikcija, i da scenaristi neretko ubacuju ne baš moguća i logična rešenja, međutim, u seriji Clickbait ga baš preteraše.

• čemu “pet miliona pregleda” i kakve to veze ima s bilo čim?
• kako je moguće da je nekoliko žena naselo na “catfishing” i pristalo da održava online romansu, bez da proveri tog čoveka putem video poziva recimo?
• zašto nijedna od njih nije bila zgranuta fotomontažama Nika i njih?
• zašto je jedna od tih žena, Ema, nastavila da tvrdi kako je Nik bio divan prema njoj, iako joj je obelodanjeno da je izmanipulisana?
• zašto je muž od administratorke Dawn, kad je saznao čime mu se žena bavi, ne samo stao u njenu odbranu, već i počinio ubistvo, a zamalo i dva?
• koja je logika da će njih dvoje izbeći zatvor ako kidnapuju Nikovog sina?
• zašto su pravljeni Nikovi profili s lažnim imenima, a u komunikaciji s tim ženama su otkrivene informacije gde radi, kako mu se zovu članovi porodice?
• zašto bi Nik prećutao supruzi da mu se otac ubio?

Toliko pitanja, a odgovore zasigurno nećemo dobiti. Izvesno je da su sve ove nelogičnosti u službi “pripovedačke legalnosti” – likovi rade nelogične, glupe, ničim izazvane stvari, da bi se uklopili i opravdali zaplet.

Dalje, očito je da je serija “sklepana”, i da nije bilo vremena za razradu likova i scenarija – uostalom, pogledajte samo koliko serija je naštancovano tokom pandemije.

Za sve navedeno svakako nema opravdanja, jer je uništena dobra inicijalna zamisao i proćerdan potencijal jake glumačke ekipe, jer je važnije upecati gledaoca koji će da klikne “next episode”, nego napraviti nešto da valja.

Time je serija opravdala svoj naziv.

Clickbait je ništa drugo no skarabudžen sadržaj koji se ne razlikuje puno od tabloidnih naslova koji za cilj imaju samo klik.

The post Clickbait serija: Kada triler postane sapunica [RECENZIJA] appeared first on Moodiranje.