fbpx

Da li su prevodioci moderni kentauri?

Prevodioci se nalaze u procepu, između dva sukobljena trenda.

0

S jedne strane, svet se svakim danom sve više globalizuje. Sa tehnologijom koja se širi preko granica jednim dodirom dugmeta, potreba za ljudima koji mogu da prevode i istovremeno razumeju nijanse različitih kultura nikad nije bila veća.

S druge strane, svet se sve više automatizuje. Google je pre tri godine, 2016. lansirao prevodilački alat na bazi veštačke inteligencije, koji se skoro ne razlikuje od ljudskog prevoda. Izgledalo je da je neizbežno da prevodioci budu zamenjeni algoritmima i mašinama.

Ipak, sudbina ljudskog prevodilaštva, kao i većine industrija zrelih za automatizaciju, nije crno-bela.

Najefikasniji prevodioci, bar za prevode i lokalizacije kompleksnih tekstova, nisu ni ljudi ni mašine. To su, u stvari, kentauri – ljudi kojima tehnologija pruža podršku.

Kompanije kao Snap ili Zendesk, koje se šire na nova tržišta i otkrivaju podršku za različite jezike, okreću se ka Lilt, mašinski podržanoj platformi za prevođenje, koju su napravila dvojica bivših inženjera Google Translate tima.

Lilt je ono što istraživači AI tehnologija zovu sistemom “čovek-u-petlji”.

Umesto da neko ručno prevede tekst ili da mašina to uradi algoritamski, Lilt kombinuje to dvoje. Dok čovek prevodi tekst, Lilt predviđa šta bi on mogao da napiše, slično Gmail funkciji Smart Compose. Kada čovek ispravi predlog koji mu je algoritam dao, podaci sa povratnom informacijom se šalju u mašinu, čime se vremenom algoritam usavršava.

Prevođenje je globalna industrija vredna 50 milijardi dolara.

S tim što će tokom narednih pet godina narasti na preko 66 milijardi, prema istraživanju konsultantske firme za jezike Nimdzi Insights.

Nasuprot onome što se očekivalo, podaci američkog Biroa za statistiku rada otkrivaju da se potražnja za prevodiocima udvostručila u prethodnih sedam godina, što je trend za koji suosnivač kompanije Lilt, Spens Grin, ne misli da će se obavezno usporiti.

Grin veruje da će prevodilački alati poput Lilt u isto vreme smanjiti cenu prevoda po reči i povećati iznos koji će prevodioci moći da naplate za svoje vreme.

Za razliku od prevodilačkih aplikacija namenjenih svakodnevnoj potrošačkoj upotrebi, kao što je Google Translate, Lilt je kreiran za poslovnu upotrebu, gde su upiti manje strukturirani, a rizici koje nosi netačnost veći. Trenutno je profesionalno prevođenje i dalje obiman i skup proces, ali će se ovo promeniti kada ljudi budu više podržani tehnologijom.

“Postoji tržište za pametne telefone koji koštaju više hiljada dolara, kao i za one od 20-30 dolara,” kaže Grin. “Što se tiče prevođenja, sada imamo samo onu kategoriju od 3000 dolara.”

Prevodioci mogu da prevedu od 2000 do 3000 reči na dan, ali uz pomoć tehnologije, kao što je Lilt, istu ovu količinu teksta mogu prevesti tri do pet puta brže, zarađujući više u isto vreme.

 

Komentari