fbpx

Intimni odnosi i ne, ne mislimo na ONO

Intimni odnosi su postali iskasapljeni oduzimanjem njihove esencije iz samog naziva, a to je intimnost. U vremenima u kojima je život pojeftinjen i postavljen u kontekst rijalitija, sačuvati intimu kao da se smatra uvredljivim.

0

Možda nije loše da se malo zapitamo šta je to u korenu naših potreba i reakcija, a i podsetimo da je intima ono između dve osobe i samo između njih, ali uslovljeno evolucijom i brojnim drugim faktorima kojih možda nismo sasvim svesni. Ovi odnosi su jedinstveni i svaki je za sebe, a čime god da ih oslikamo, upakujemo, u koje god kockice pokušavali da ih uglavimo i fioke, jedinstveni su.

Odnosi su kao folije za pakovanje. Naizgled krte i lako se buše. Ali samo ako idu u jednom beskrajnom sloju. Ako se posvetimo našem malom odabranom paketu, dok se motaju folije života i njegovi slojevi, bilo da se radi o snazi, zaštiti, pouzdanosti ili ekonomičnosti, što više vreme prolazi i što više slojeva dodajemo kroz zajednička iskustva i razvoj, i snaga i izdržljivost se povećavaju. I postaje nemoguće iskidati ih.

Kada su u pitanju međuljudski odnosi, postoji veliki broj validnih teorija. One nisu više samo iz domena jedne nauke, već su sve češće interdisciplinarne i pojedinac se svakako ne može posmatrati izolovano i van konteksta vremena i okolnosti. Teorije kojima se bavilo istraživanje objavljeno u knjizi Tomasa Bredberija i Bendžamina Kameja o intimnim odnosima smo odlučili da sada podelimo sa vama iako je pomalo teže, pokriva širok spektar konfuznih stanja u koje zapadamo kao pojedinci, pokušavajući da spoznamo mehanizme ponašanja na ličnom nivou, dok su oni sasvim jasni na daleko većem, egzistencijalističkom i evolucionom polju.

Velike teorije intimnih odnosa

EVOLUCIONARNA PERSPEKTIVA

Ljudske preferencije su podložne pritiscima prirodne selekcije, a faktori koji se gledaju su klasični, kao što su fizičke osobine, preferencije i želje koje omogućavaju preživljavanje, a najverovatnije će se preneti i na ovom polju.

Kroz seksualnu selekciju, osobine koje su najpoželjnije za suprotni pol najverovatnije će se preneti. Želje i fizičke osobine koje ljudi danas imaju su one koje najbolje odgovaraju okruženju i evoluciono su se prilagodili prirodi. Ovo se odnosi na današnje vreme, kao i na to kako su ljudi živeli pre mnogo hiljada godina.

Teorija roditeljske investicije predviđa da će postojati rodne razlike u onome što muškarci i žene žele u partneru. U prirodi, ženke imaju veće investicije – u smislu vremena i energije – u potomke od muškaraca. Oni su takođe ograničeni u broju potomaka koje mogu imati. Zbog toga, žene treba da se trude da se pare sa mužjacima koji će im dati potomke sa najvećim šansama za preživljavanje. Mužjaci bi trebalo da nastoje da se pare sa što više ženki da bi se optimizirao njihov broj potomaka. A upravo ovde, u ovoj urođenoj potrebi, besomučnom traganju za boljim, kvalitetnijim, primerenijim i leži ključ epidemične usamljenosti i otuđenosti zapadnog društva danas.

Gledano sa strane – ovaj prirodni status nagona i stvari u muško-ženskim odnosima  je u današnjem društvu postajao, posebno kroz religiju i pravo, tabuisan i potisnut, kreiranjem porodice kao osnovne ćelije. Ona pak danas kao da pati posebno u moru naizgled dostupnih izbora i opcija, dok se zaboravlja da smo odavno evoluirali dalje od ovog stadijuma postojanja i da kao umna bića koja bi trebalo da gaje zrele emotivne odnose, moramo stati na put primitivizmu, ali ne i pravu izbora.

TEORIJA POVEZIVANJA tj PRIVRŽENOSTI

Teorija privrženosti sugeriše da su intimni odnosi ljudi povezani sa njihovim odnosima sa likom koji simbolizuje vezanost i privrženost, a to je psihološki primarni staratelj.

Ljudi imaju sistem ponašanja i povezivanja koji pomaže da se kontroliše to koliko su partneri u odnosu bliski ili udaljeni jedni od drugih. Način na koji ljudi razvijaju ovaj sistem zavisi od njihove lične percepcije pripadnosti. Kada se osećaju sigurnima, ljudi imaju osećaj da je lik za koji se vezuju prisutan i odgovarajući, pa se sistem ponašanja vezanosti za ove ljude nekako opušta. Kada se pitaju da li je lik za koju se vezuje privrženost prisutan i odgovara li, sistem ponašanja vezanosti za ljude postaje aktiviran. Postaju uznemireni i nastoje povratiti bliskost sa osobom sa kojom se teži osećaju privrženosti.

Vremenom, ljudi razvijaju interne radne modele vezivanja. Ovi modeli uključuju očekivanja u pogledu stepena u kojem će data osoba za koju se vezuju odgovarati njihovim potrebama. Ovi interni radni modeli vezivanja podeljeni su u tri različite vrste:

(1) sigurna osoba, u kojoj se slika vezivanja smatra pouzdanom i očekuje se da odgovara potrebama osobe,

(2) izbegavač, u kojem je slika vezivanja tumačena kao nedostupnost, pa osoba izbegava bliski kontakt sa drugima,

(3) anksioznost/ambivalentnost, u kojoj figura vezanosti nije dosledno dostupna ili reaguje, pa osoba postaje zaokupljena proveravanjem dostupnosti osobe za koju je vezana.

Teorija privrženosti sugeriše da ljudi primenjuju ove interne radne modele vezanosti i na svoje romantične odnose iako koren nose u infantilnom periodu i najranijem detinjstvu.

Druga teorija vezanosti je fokusirana na osnovnu strukturu modela vezanosti ljudi. Ova teorija je predložila dve dimenzije koje se mogu kretati od negativnih do pozitivnih:

(1) pogledi na sopstvo i

(2) stavovi drugih.

  • Ljudi sa pozitivnim stavovima o sebi i drugima klasifikovani su kao sigurni.
  • Ljudi sa pozitivnim stavovima o sebi i negativnim pogledima na druge klasifikuju se kao oni koji imaju problem sa odbacivanjem intimnosti.
  • Ljudi sa negativnim stavovima o sebi i pozitivnim stavovima o drugima su klasifikovani kao zaokupljeni odnosima.
  • Ljudi sa negativnim stavovima o sebi i drugima klasifikovani su kao nosioci straha od intimnosti.

TEORIJA SOCIJALNOG RAZMENJIVANJA

Teorija socijalne razmene fokusira se na ishode odnosa. Teorija socijalne razmene sugeriše da se partneri u odnosima fokusiraju na pozitivne ishode (nagrade) i negativne rezultate (troškove) svojih odnosa. Nagrade uključuju društvene nagrade i materijalne nagrade. Troškovi uključuju oportunitetne troškove. Prema ovoj teoriji, ljudi procenjuju svoje odnose kako u smislu stvarnih nagrada i troškova, tako i u smislu očekivanih nagrada i troškova.

Ljudi procenjuju ishode svojih odnosa na osnovu njihovog nivoa upoređivanja i njihovog uporednog nivoa za alternative. Nivo upoređivanja odnosi se na rezultate koje ljudi misle da zaslužuju, ili mogu očekivati, u vezi. Nivo upoređivanja alternativa se odnosi na rezultate koje ljudi misle da bi mogli dobiti ako bi ušli u drugačiji odnos. Ljudi sa niskim nivoom upoređivanja i niskim nivoom upoređivanja za alternative imaju tendenciju da imaju visok nivo zavisnosti od svojih odnosa i mogu se osećati nesposobnim da odu.

Alternative su široko tumačene. Oni uključuju ne samo alternativne odnose, već i alternative postojanju u vezi. Oni takođe uključuju sve posledice s kojima se neko može suočiti zbog napuštanja svoje veze. To uključuje gubitak investicija koje su stavljene u odnos, društveno neodobravanje zbog napuštanja odnosa i druge faktore koji čine da se ljudi osećaju nesposobnim da odu, bez obzira koliko oni to žele.

Posvećenost je proizvod zadovoljstva i zavisnosti. Posvećenost, definisana kao namera da se ostane u odnosima sastoji se od želje da se ostane (tj. zadovoljstva) i nemogućnosti da se ode (tj. zavisnosti).

TEORIJA SOCIJALNOG UČENJA

Teorija socijalnog učenja smatra ponašanje centralnim za odnose. Partneri međusobno utiču na živote kroz ponašanje koje razmenjuju.

Partneri uče iz odnosa ponašanja. Svaki put kada se partneri upuste u pozitivno ponašanje, oni uče da mogu verovati jedni drugima i pozitivno gledati na odnos. Svaki put kada se partneri upuste u negativna ponašanja, oni se pitaju da li mogu verovati jedno drugomei počinju negativno da gledaju na taj odnos. Partneri donose u novi odnos uspomene na prošlo ponašanje i ideje o tome da li mogu verovati svom partneru i čitavom njihovom odnosu u svoju sledeću interakciju sa svojim partnerom.

Teorija prinude, jedan podskup teorije socijalnog učenja, obuhvata cikluse ponašanja. Ova teorija kaže da, ako ljudi dobiju odgovor od svog partnera nakon angažovanja u određenom ponašanju (npr, vičući da bi privukli pažnju partnera), oni će nastaviti da se angažuju u tom ponašanju.

Uslovljavanje bekstva, drugi podskup teorije socijalnog učenja, obuhvata još jedan aspekt ciklusa ponašanja. Ova ideja kaže da, ako ponašanje poništi neugodnu situaciju, ljudi će ponoviti to ponašanje.

SOCIJALNI EKOLOŠKI MODELI

Socijalni ekološki modeli fokusiraju se na spoljašnje okolnosti odnosa. Ove spoljašnje okolnosti uključuju mikrosistem (neposredno okruženje s prijateljima i porodicom), mezosistem (više uklonjeno okruženje uključujući komšiluk), i makrosistem (još više odstranjeno okruženje uključujući i zemlju).

Jedan socijalni ekološki model je ABC-Ks model. U ovom modelu, A predstavlja stresor, B označava ljudske resurse da se nose sa tim stresorom, C označava percepciju ljudi o stresoru, a Ks predstavlja ljudsko iskustvo i reakciju na stresor.

Produžetak ABC-Ks modela je Double ABC-Ks model. Ovaj model uvodi element vremena. U ovom modelu, AA se zalaže za nagomilavanje stresora tokom vremena, BB označava promene u resursima para tokom vremena, CC označava interpretaciju para i percepciju kako se oni nose sa stresorom, a KSKS označava iskustva para. tokom vremena u suočavanju sa stresorima.

Zašto nas neko privlači?

Zašto nas privlače neki ljudi? Kako ljudi znaju da su u dobrim odnosima? Zašto se ljudi zaljubljuju? Da li dobra komunikacija zaista stvara uspešne odnose? Da li su muškarci zaista sa Marsa i žene sa Venere? Ovo su samo neka od intrigantnih pitanja na koja socijalni psiholozi pokušavaju da odgovore. Proučavanje bliskih odnosa postalo je jedno od najvažnijih domena socijalne psihologije u proteklih nekoliko decenija.

Ali šta su bliski odnosi?

Ispostavlja se da odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan kao što se čini. Jedan ključni koncept, koji su razvili Harold Kellei i John Thibaut 1960-ih i 1970-ih, opisuje bliske odnose u smislu međuzavisnosti. Bliski odnosi se razlikuju od poznanstava poznavanjem dubokog načina na koji blagostanje i psihološki procesi jednog pojedinca odzvanjaju i vezuju se za iste procese u drugoj osobi. Osim toga, bliske odnose karakterišu relativno visoki nivo poverenja, ljubavi, znanja, predanosti i intimnosti. Međutim, sami bliski odnosi se dele na dve kategorije: platonska prijateljstva i romantične veze.

Romantični odnosi se razlikuju od bliskih platonskih prijateljstva na dva glavna načina. Prvo, romantične veze sadrže elemente seksa i strasti, i drugo, pojedinci su obično uključeni u samo jednu romantičnu privrženost u jednom trenutku. Prijateljstva mogu biti intenzivna i imaju ogroman psihološki značaj u našim životima, ali većina istraživanja u socijalnoj psihologiji posvećena je razumevanju romantičnih odnosa.

Možda nije loše da pre no što počnemo da postavljamo zahteve od drugih u ovom smislu, i sami budemo sigurni kakav zapravo odnos tražimo i zašto.

Komentari