fbpx

Kad bi srpske banje iskopirale ovaj švajcarski model, generisali bismo milione evra godišnje!

Šta Srbija može da nauči od jedne uređene zemlje poput Švajcarske?

Piše: Milena Gačević

Pre svega, Srbija je lepa zemlja, isto koliko je lepa i Švajcarska, Slovenija, deo Nemačke oko Švarcvalda (ostalo nisam videla pa ne mogu da sudim), samo treba da se očisti od smeća, da se ošiša trava, raščisti korov i rastinje pored puta. Da se urede prilazi banjama i izletištima.

Ono što prvo primetite u Švajcarskoj to su uređena dvorišta i parkovi sa uredno pokošenim travnjacima, baštama punim cveća…Međutim, da bi to sve bilo tako lepo uređeno kao sa razglednice vlasnici dvorišta i radnici javnih preduzeća vredno rade da bi sve zelene površine bile lepe za oko.

Dakle, rad, rad i disciplina.

Poseta Bad Ragacu

Švajcarska banja, jedna od najstarijih u Evropi, u kojoj sam imala prilike da boravim kao turista ima bezbroj uličnih česmi s kraja 19. veka. To je pijaća voda i te ozidane česme nikom ne smetaju, niti iko ima nameru da ih renovira ili zatvara.

Banjsko kupalište s toplom vodom od 37 stepeni je vrlo lepo uređeno, čisto s otvorenim i zatvorenim bazenima. Uređeno je taman toliko da možete da ga ponudite i VIP gostima, imućnijim Rusima, ali i meštanima. Pravi je primer kako se koriste topli izvori i kako od toga što vam je priroda dala može lepo da se zarađuje!

Banja Koviljača ima prelep park poput parka u Bad Ragacu, usluga u spa centru na Kopaoniku  ne zaostaje za uslugom u Termama Tamina u Bad Ragacu, Sokobanja i Užice imaju divne ulične česme koje treba očuvati, Zlatibor i nekoliko etno restorana u tom delu Srbije (zajedno sa rafting školom na reci Vrbas u Republici Srpskoj) mogu biti putokaz u kom pravcu Srbija treba i može da ide kada je reč o turističkoj ponudi.

Šta želi turista danas – tinejdžer iz EU, naši ljudi iz dijaspore, i ona grupa turista koja posećuje Balkan i može da bude potencijalni gost srpskih banja i turističkih odredišta?

Ako im nudite etno smeštaj to mora da bude u renoviranim brvnarama koje samo po spoljašnosti i dizajnu podsećaju na staro i život s kraja 19. i početka 20. veka. U sobama nije bitan luksuz koliko doživljaj starih vremena; “ovako je bilo kod moje babe pre 30 godina, kad sam bio dete, a dve decenije pre mog iseljavanja iz Srbije”, rekao bi naš gastarbajter.

Hrana mora da bude sveža, domaća, pristojno dekorisana i tu najmanje treba da se prilagođavamo.

Poželjno je da kupatila budu savremeno opremljena sa modernim česmama, nekim detaljima u apartmenu ili ispred njega (džakuzi u buretu i slično).

Dizajneri tu mogu u celom regionu da odigraju važnu ulogu – da osmisle tuš kabine s brodskim podom na ulazu, iskoriste krpare i vunene prostirke kao detalj… Ne zaboravite da razmaženi gost (koji hoće i može da za noćenje plati 100 do 200 evra) po pitanju kupatila, tuš kabina i WC-a zahteva maksimalni komfor. Oni koji su bliski turističkoj branši znaće da mislim na kupatila poput onih na Svetom Stefanu, u pojedinim apartmanima u Bokokotorskom zalivu namenjenim stranim turistima, pa i na kupatila u hotelu u centru Banja Luke.

Zdravstveni turizam

Rehabilitacioni centri u Srbiji imaju dobar i stručan kadar. Nevelikim ulaganjima u, bar delimično, renoviranje soba i podizanje usluge na viši nivo mogu takođe da budu značajan faktor u razvoju zdravstvenog turizma u zemlji.

Učiti od drugih…

Ono što sam primetila tokom kratkog boravka u Švajcarskoj je da je stočarstvo vrlo razvijeno. S ponosom kažu da su zemlja sira i mleka! Vozeći se pored varoši i između gradova na velikom broju livada širom Švajcarske vidite čitava stada krava i pastirske kolibe. Zdrava hrana potrebna je i turisti i stanovništvu.

Ono što sam zapazila u zemlji čokolade, sireva i satova

  • porodice i pojedinci često vikendom idu na pešačenje /u pešačke ture/ samostalno ili organizovano,
  • nije ih sramota da kažu da su godišnji odmor proveli u svojoj zemlji,
  • štede i kada imaju stabilan prihod,
  • poštuju svoju i tuđu imovinu,
  • pozdravljaju jedni druge na ulici i u susedstvu iako se znaju samo iz viđenja,
  • čuvaju svoju tradiciju.

Kada ćemo mi ovako, pitanje je na koje se odgovor sam nameće. Bez čvrste volje nadležnih i detaljne strategije, ne u narednim godinama, već decenijama, ne možemo ni da razmišljamo o ozbiljnijem brendiranju Srbije kao turističke destinacije. Mada, ako se neko doseti i sračuna koliko novca to može da inkaasira, nije isključeno da ćemo to doživeti u doglednoj budućnosti.

 

Komentari