fbpx
Naslovna » Reflektor » Kad bi srpske banje iskopirale ovaj švajcarski model, generisali bismo milione evra godišnje!

Kad bi srpske banje iskopirale ovaj švajcarski model, generisali bismo milione evra godišnje!

Šta Srbija može da nauči od jedne uređene zemlje poput Švajcarske?

Dopunjeno: 06. 09. 2023.

Piše: Milena Gačević

Pre svega, Srbija je lepa zemlja, isto koliko je lepa i Švajcarska, Slovenija, deo Nemačke oko Švarcvalda (ostalo nisam videla pa ne mogu da sudim), samo treba da se očisti od smeća, da se ošiša trava, raščisti korov i rastinje pored puta. Da se urede prilazi banjama i izletištima.

Ono što prvo primetite u Švajcarskoj to su uređena dvorišta i parkovi sa uredno pokošenim travnjacima, baštama punim cveća…Međutim, da bi to sve bilo tako lepo uređeno kao sa razglednice vlasnici dvorišta i radnici javnih preduzeća vredno rade da bi sve zelene površine bile lepe za oko.

Dakle, rad, rad i disciplina.

Poseta Bad Ragacu

Švajcarska banja, jedna od najstarijih u Evropi, u kojoj sam imala prilike da boravim kao turista ima bezbroj uličnih česmi s kraja 19. veka. To je pijaća voda i te ozidane česme nikom ne smetaju, niti iko ima nameru da ih renovira ili zatvara.

Banjsko kupalište s toplom vodom od 37 stepeni je vrlo lepo uređeno, čisto s otvorenim i zatvorenim bazenima. Uređeno je taman toliko da možete da ga ponudite i VIP gostima, imućnijim Rusima, ali i meštanima. Pravi je primer kako se koriste topli izvori i kako od toga što vam je priroda dala može lepo da se zarađuje!

Banja Koviljača ima prelep park poput parka u Bad Ragacu, usluga u spa centru na Kopaoniku  ne zaostaje za uslugom u Termama Tamina u Bad Ragacu, Sokobanja i Užice imaju divne ulične česme koje treba očuvati, Zlatibor i nekoliko etno restorana u tom delu Srbije (zajedno sa rafting školom na reci Vrbas u Republici Srpskoj) mogu biti putokaz u kom pravcu Srbija treba i može da ide kada je reč o turističkoj ponudi.

Šta želi turista danas – tinejdžer iz EU, naši ljudi iz dijaspore, i ona grupa turista koja posećuje Balkan i može da bude potencijalni gost srpskih banja i turističkih odredišta?

Ako im nudite etno smeštaj to mora da bude u renoviranim brvnarama koje samo po spoljašnosti i dizajnu podsećaju na staro i život s kraja 19. i početka 20. veka. U sobama nije bitan luksuz koliko doživljaj starih vremena; “ovako je bilo kod moje babe pre 30 godina, kad sam bio dete, a dve decenije pre mog iseljavanja iz Srbije”, rekao bi naš gastarbajter.

Hrana mora da bude sveža, domaća, pristojno dekorisana i tu najmanje treba da se prilagođavamo.

Poželjno je da kupatila budu savremeno opremljena sa modernim česmama, nekim detaljima u apartmenu ili ispred njega (džakuzi u buretu i slično).

Dizajneri tu mogu u celom regionu da odigraju važnu ulogu – da osmisle tuš kabine s brodskim podom na ulazu, iskoriste krpare i vunene prostirke kao detalj… Ne zaboravite da razmaženi gost (koji hoće i može da za noćenje plati 100 do 200 evra) po pitanju kupatila, tuš kabina i WC-a zahteva maksimalni komfor. Oni koji su bliski turističkoj branši znaće da mislim na kupatila poput onih na Svetom Stefanu, u pojedinim apartmanima u Bokokotorskom zalivu namenjenim stranim turistima, pa i na kupatila u hotelu u centru Banja Luke.

Zdravstveni turizam

Rehabilitacioni centri u Srbiji imaju dobar i stručan kadar. Nevelikim ulaganjima u, bar delimično, renoviranje soba i podizanje usluge na viši nivo mogu takođe da budu značajan faktor u razvoju zdravstvenog turizma u zemlji.

Učiti od drugih…

Ono što sam primetila tokom kratkog boravka u Švajcarskoj je da je stočarstvo vrlo razvijeno. S ponosom kažu da su zemlja sira i mleka! Vozeći se pored varoši i između gradova na velikom broju livada širom Švajcarske vidite čitava stada krava i pastirske kolibe. Zdrava hrana potrebna je i turisti i stanovništvu.

Ono što sam zapazila u zemlji čokolade, sireva i satova

  • porodice i pojedinci često vikendom idu na pešačenje /u pešačke ture/ samostalno ili organizovano,
  • nije ih sramota da kažu da su godišnji odmor proveli u svojoj zemlji,
  • štede i kada imaju stabilan prihod,
  • poštuju svoju i tuđu imovinu,
  • pozdravljaju jedni druge na ulici i u susedstvu iako se znaju samo iz viđenja,
  • čuvaju svoju tradiciju.

Kada ćemo mi ovako, pitanje je na koje se odgovor sam nameće. Bez čvrste volje nadležnih i detaljne strategije, ne u narednim godinama, već decenijama, ne možemo ni da razmišljamo o ozbiljnijem brendiranju Srbije kao turističke destinacije. Mada, ako se neko doseti i sračuna koliko novca to može da inkaasira, nije isključeno da ćemo to doživeti u doglednoj budućnosti.

Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Podeli tekst:
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Moodiranje newsletter

    nema spamovanja i gluposti. samo kul stvari. jednom sedmično.

    Dopašće vam se još:

    7 razloga zbog kojih deluješ kao sirotinja, iako to nisi

    Zamislimo situaciju da si bankar koji radi na odeljenju kredita. Dolazi ti čovek koji želi da podigne kredit za svoj…

    Uputstva iz 1893. za siguran seks: “Nipošto ne valja dva puta ujedared vršiti!”

    Ako ste mislili da je siguran seks tema poslednjih decenija, u zabludi ste. Još i naši stari imali su svest…

    Ovo je nemoguće prevesti strancima: Najluđe fraze od Subotice do Vranja

    Svaki kraj u Srbiji ima svoje specifične izraze koji su potpuno nerazumljivi ljudima koji nisu odatle. Spremite kaficu i pripremite…

    (Ne)Zaboravljene boemske legende

    Jedan od razloga zašto se odlazak u kafanu pretvorio u kliše je taj, što su mnoge, izvorno boemske pesme prilično…
    MOODIRANJE

    © 2011-2023. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ