Bilo da volimo iPhone ili Android, pa onda već silne brendove, te su tu Samsung, Huawei, LG, ono što im je zajedničko jeste – to je samo tehnika. A tehnika:

• se kvari
• zastareva
• pada
• lomi
• smori
• gubi
• krade

I tako gledajući po GSP-u ili ulicama i kafićima, skoro pa da nema lepog, očuvanog telefona, sve i uz zaštitne folije, ekrani su izlomljeni, ćoškovi okrnjeni, a kao da ne postoj servis mobilnih telefona, takvo stanje vašeg uređaja ne samo da je štetno, već se možete i povrediti.

Tako sam se ja lepo posekla na oštećenu zaštitnu foliju i na prstu sad imam delić masnog tkiva. To je toliko tanko i sitno, jedva sam izvadila deliće.

Kao i sa svim stvarima u životu – ne treba čekati.

Ali, ja sam pre par godina prešla u iPhone klub. I ne, kad me pitaju za telefon (ako me iko ikad i pita), ne ističem to posebno jer me zapravo nervira.

https://www.instagram.com/p/BkJD7LhnbEF/

Nervira me koncept da je to samo za pozere.

Ja sam krvavo dve godine otplaćivala svoju šesticu da bi već sada bila uveliko zastarela, a zbog Appleovih updateova samo postaje sve gori.

Niko ne priča o tome da iPhone pravi krš fotke noću ili da na 0 stepeni potpuno prestaje da radi, gasi se i dok ga ne utaknete u punjač – mrtav je.

Rešenje – eksterni punjač uvek i svuda.

Niko ne kaže da je sam punjač, odnosno kabal do te mere loš, da se posle dva meseca već pohabao, a sada posle dve godine imam iza sebe 2-3 uništena potpuno punjača i osuđena sam na Ali Express i čekam kineske varijante čisto da mogu uopšte da punim telefon bez straha da će me udariti struja.

Niko ne kaže da kad baterija krene da crkava – to je to. Nema dalje.

Jer zašto?
Taj statusni, skupo plaćeni uređaj mi jeste pomogao da pokrenem svoju firmu, da iskoristim njegovu brzinu i efikasnost. Dobar jeste, bio.

Ima još aspekata koji mi otežavaju život, ali se trudim da o njima ne mislim, pa se snalazim. Ne baguje. Uglavnom. Dobro slika danju. Podržava aplikacije. Bezbedan je. Zaštićena sam od spama i malicioznih dodataka.

Ali to je samo telefon.

Sve je to samo – tehnika.

A ona je najgora investicija. Cene samo padaju, i to me izluđuje.

Ja moj telefon čuvam i u besprekornom je stanju, ali dok sam ga otplaćivala bukvalno sam mogla već posle godinu dana da ga kupim za manje para no što mi je ostao dug u MTS-u.

Eto.

Sad treba da kupim verovatno novi telefon. I ozbiljno razmišljam da se vratim Androidima.

Jer trka na polju mobilnih telefona je surova. Setimo se Nokije koja je bila neprikosnovena, a sada? Niđe.

Pitanje je sledeće:

Koliko vredi statusni simbol?

I ako uzimamo nešto od pre par godina, ima li tu simbolizma ili smo samo kupili polovan žig kojim ćemo se pohvaliti?

MacBook iz 2011. košta preko 500 €, polovan, a ni za kantu nije.

Zašto?

Da li kupujemo vrednost ili hranu za ego?

Pazite, naravno, ko ima i može, ako. Ja prva želim dobar Apple uređaj za posao, jer za mene – vreme jeste novac i to zaista može na duge staze da se isplati.

Ali ono što me izluđuje je svest o tome da će neki brend namerno kroz update da me sili da kupujem sledeće i sledeće, nove verzije, novi stil, veći ekran, više ovoga, onoga… To mi je u najmanju ruku nefer.
A opet, tehnika je takva, vremenom se haba od upotrebe i moramo se pomiriti sa tim da hteli ne hteli -nužno je zlo.

Ne govorim dakle samo o uređajima za razonodu, već za posao, obaveze i rad. OK to mene ovih dana radi, možda neko samo hoće da bleji na fejsu i instagramu i igra igrice.

A da li vam zaista onda treba nešto reda veličina puta na Tajland?

U svakom trenutku biram doživljaje i iskustva u životu ako mogu.

A tehnika? Treba da bude optimalna. Da ima zadatak. I vrši svoju funkciju.

Ionako ćete na mobilni telefon staviti hiljadu i jednu kul masku. Zar ne?