fbpx

Kad te mobilni statusni simbol košta ko svetog Petra kajgana

Oh, da. Ljudi se dele na milion načina, a jedan od novijih je po tipu mobilnog telefona.

0

Bilo da volimo iPhone ili Android, pa onda već silne brendove, te su tu Samsung, Huawei, LG, ono što im je zajedničko jeste – to je samo tehnika. A tehnika:

  • se kvari
  • zastareva
  • pada
  • lomi
  • smori
  • gubi
  • krade

I tako gledajući po GSP-u ili ulicama i kafićima, skoro pa da nema lepog, očuvanog telefona, sve i uz zaštitne folije, ekrani su izlomljeni, ćoškovi okrnjeni, a kao da ne postoj servis mobilnih telefona, takvo stanje vašeg uređaja ne samo da je štetno, već se možete i povrediti.

Tako sam se ja lepo posekla na oštećenu zaštitnu foliju i na prstu sad imam delić masnog tkiva. To je toliko tanko i sitno, jedva sam izvadila deliće.

Kao i sa svim stvarima u životu – ne treba čekati.

Ali, ja sam pre par godina prešla u iPhone klub. I ne, kad me pitaju za telefon (ako me iko ikad i pita), ne ističem to posebno jer me zapravo nervira.

Nervira me koncept da je to samo za pozere.

Ja sam krvavo dve godine otplaćivala svoju šesticu da bi već sada bila uveliko zastarela, a zbog Appleovih updateova samo postaje sve gori.

Niko ne priča o tome da iPhone pravi krš fotke noću ili da na 0 stepeni potpuno prestaje da radi, gasi se i dok ga ne utaknete u punjač – mrtav je.

Rešenje – eksterni punjač uvek i svuda.

Niko ne kaže da je sam punjač, odnosno kabal do te mere loš, da se posle dva meseca već pohabao, a sada posle dve godine imam iza sebe 2-3 uništena potpuno punjača i osuđena sam na Ali Express i čekam kineske varijante čisto da mogu uopšte da punim telefon bez straha da će me udariti struja.

Niko ne kaže da kad baterija krene da crkava – to je to. Nema dalje.

Jer zašto?
Taj statusni, skupo plaćeni uređaj mi jeste pomogao da pokrenem svoju firmu, da iskoristim njegovu brzinu i efikasnost. Dobar jeste, bio.

Ima još aspekata koji mi otežavaju život, ali se trudim da o njima ne mislim, pa se snalazim. Ne baguje. Uglavnom. Dobro slika danju. Podržava aplikacije. Bezbedan je. Zaštićena sam od spama i malicioznih dodataka.

Ali to je samo telefon.

Sve je to samo – tehnika.

A ona je najgora investicija. Cene samo padaju, i to me izluđuje.

Ja moj telefon čuvam i u besprekornom je stanju, ali dok sam ga otplaćivala bukvalno sam mogla već posle godinu dana da ga kupim za manje para no što mi je ostao dug u MTS-u.

Eto.

Sad treba da kupim verovatno novi telefon. I ozbiljno razmišljam da se vratim Androidima.

Jer trka na polju mobilnih telefona je surova. Setimo se Nokije koja je bila neprikosnovena, a sada? Niđe.

Pitanje je sledeće:

Koliko vredi statusni simbol?

I ako uzimamo nešto od pre par godina, ima li tu simbolizma ili smo samo kupili polovan žig kojim ćemo se pohvaliti?

MacBook iz 2011. košta preko 500 €, polovan, a ni za kantu nije.

Zašto?

Da li kupujemo vrednost ili hranu za ego?

Pazite, naravno, ko ima i može, ako. Ja prva želim dobar Apple uređaj za posao, jer za mene – vreme jeste novac i to zaista može na duge staze da se isplati.

Ali ono što me izluđuje je svest o tome da će neki brend namerno kroz update da me sili da kupujem sledeće i sledeće, nove verzije, novi stil, veći ekran, više ovoga, onoga… To mi je u najmanju ruku nefer.
A opet, tehnika je takva, vremenom se haba od upotrebe i moramo se pomiriti sa tim da hteli ne hteli -nužno je zlo.

Ne govorim dakle samo o uređajima za razonodu, već za posao, obaveze i rad. OK to mene ovih dana radi, možda neko samo hoće da bleji na fejsu i instagramu i igra igrice.

A da li vam zaista onda treba nešto reda veličina puta na Tajland?

U svakom trenutku biram doživljaje i iskustva u životu ako mogu.

A tehnika? Treba da bude optimalna. Da ima zadatak. I vrši svoju funkciju.

Ionako ćete na mobilni telefon staviti hiljadu i jednu kul masku. Zar ne?

Komentari