Pri tom ne mislim na izbeglice, niti na prolaznike. Mislim na one koji dolaze u Srbiju na više godina, bilo radi posla, studija, ali najčešće ljubavi, što prema nekom, što prema svemu što ova divna zemlja donosi. Možda nas baš oni najbolje podsećaju na vrednost svega što imamo, pa i pored sveg ružnog, čega, bili mi svesni toga ili ne, i te kako ima i tamo gde trava nije uvek zelenija.

Ipak, administrativni put koji svaki od ovih stranaca mora da prođe, sa dokumentacijom, uslugama sudskih tumaca, uklapanjem u ostale obaveze, pa i emotivne izazove, samo može da nas podseti da ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo. Dok se neki bore da ovde dođu, mnogi se danas bore da odu, i suština svega toga jeste neka potraga za srećom i prosperitetom. To je legitimno pravo svakog ljudskog bića.
I sve je stvar odluke, zar ne?

Moramo samo biti svesni da ovakve odluke imaju posledice, da mi kao društvo strane državljane moramo smatrati ravnopravnima. Veoma često, družeći se sa ljudima iz celog sveta, slušam kako doživljavaju Srbiju i ovaj grad, kako istražuju njenu prirodu, kutke, i bude me negde malo sramota kada shvatim da kao da negde oni baš i više vole sve to gledajući drugačijim očima nego mi.

Iako shvataju da je život u Srbiji mnogo više od ćevapa i rakije, da su žene u Srbiji ne samo lepe, već i pametne, da će ih srpski ortaci zvati brate, a svi ljubiti tri puta više fore radi, ono zbog čega ostaju je uglavnom opšta ljubaznost, srdačnost, društvenost i otvorenost, ali nisu, kao ni mi sami, preterani ljubitelji saobraćaja i vožnje.

Reklo bi se da ljubav prednjači kao razlog ostanka ili dolaska, ali po tome nismo drugačiji ni od jedne druge zemlje, posebno u kontekstu EU iako nismo zvanično njen deo koji kaže: Jedinstvo kroz različitost.

Svet je globalno selo, a ljubav nema ni oči ni jezik. Ima samo jedinu suštinu – sreću.

Pogledajmo šta sve treba tehnički da znaju svi oni koji žele da dođu u Srbiju, pa bilo to bilo iz komšijskih, ex-YU ili egzotičnih zemalja, zakon je jednak za sve.

Šta kaže statistika

Beograd je prema zvaničnim podacima tokom 2017. godine posetilo 1.024.727 turista (16 odsto više nego 2016. godine), od kojih je bilo 862.679 stranaca (povećanje od 18 odsto, pošto ih je 2016. bilo 733.593). Još veći plus je zabeležen po broju noćenja sa čak 1.757.656 što predstavlja povećanje od 21 odsto.

Najviše stranaca prethodne godine u Beogradu registrovano je u julu (92.754) i avgustu (92.088), a najmanje u januaru (37.103) i februaru (39.506). Najbrojniji su bili gosti iz Turske, Hrvatske, Nemačke, Grčke, BiH, Slovenije, Bugarske, Izraela…

Najveći rast u prethodnoj godini ostvarili su turisti iz Izraela sa 204 posto, Kine sa 131 posto i SAD sa 30 posto porasta.

U Srbiji se godišnje zaposli 3.000 stranaca, a prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) najčešće su radno angažovani u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima i kao rukovodeći kadar.

Određeni broj stranih državljana osniva mala i srednja preduzeća, trgovačke i ugostiteljske objekte. Neretki su, međutim, i slučajevi izdavanja radnih dozvola za rad u građevinskim preduzećima i za zanatske poslove.

Takođe, jedan broj stranih državljana, pogotovo onih koji dolaze iz Kine, zapošljavaju se u radnjama i ugostiteljskim objektima svojih sunarodnika koji su osnovali neki oblik privrednog organizovanja u Srbiji (STR, restoran, kafić i slično).

Šta kaže zakon?

Strancima se omogućava ostvarivanje jednakih prava na rad i zapošljavanje, kao i državljanima Srbije, što je obaveza u odnosu na Konvencije MOR-a, kao i pravo EU.

Zakon razlikuje dve vrste dozvola za rad – lična radna dozvola i radna dozvola.

Lična radna dozvola se izdaje na zahtev stranca koji ima odobrenje za stalno nastanjenje, status izbeglice ili pripada posebnoj kategoriji stranca (lice koje traži azil ili kome je odobrena privremena ili supsidijarna zaštita, žrtvi trgovine ljudima).

Lična radna dozvola se može izdati i radi spajanja porodice, a posedovanje lične radne dozvole, omogućava tim licima slobodno zapošljavanje i samozapošljavanje

Radna dozvola za zapošljavanje izdaje se na zahtev poslodavca, a za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak (trajanje – planirani period zaposlenja, najduže koliko traje privremeni boravak).

Pored tačno propisanih dokaza, poslodavac je u obavezi da uz zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje, priloži potvrdu da mesec dana pre podnošenja zahteva nije pronašao državljane Republike Srbije koji odgovaraju kvalifikacijama koje je naveo u zahtevu.

Član 2 Zakona o strancima ističe da:

(1) Ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji:

1) su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji odobren azil ili privremena zaštita, ako zakonom nije drugačije određeno;

2) po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isključen;

3) su stekli izbeglički status u smislu Zakona o izbeglicama.

(2) Na lica bez državljanstva primenjuju se odredbe Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva, ako je to za njih povoljnije. Inače, privremeni boravak može da se odobri strancu koji namerava da u Srbiji boravi duže od 90 dana zbog rada, zapošljavanja, obavljanja privredne i druge profesionalne delatnosti, edukacije, naučno – istraživačkog rada, praktične obuke, učestvovanje u razmeni učenika ili studenata.

Stručnjaci ističu da je do izmena zakona moralo doći jer je angažovanje stranaca bilo “dizajnirano” prema starom zakonskom rešenju, koji je važio sa uslove u nekadašnjoj SFRJ.

Stranac u Srbiji sada može da ima više radnih dozvola u istom vremenskom periodu, čime su oni izjednačeni sa srpskim državljanima.

Privremeni boravak

Član 40 određuje uslove u kojima je moguće obezbediti strancu privremeni boravak.

(1) Privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana po osnovu:

1) zapošljavanja;

2) školovanja ili učenja srpskog jezika;

3) studiranja;

4) učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;

5) stručne specijalizacije, obuke i prakse;

6) naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti;

7) spajanja porodice;

8) obavljanja verske službe;

9) lečenja ili nege;

10) vlasništva nad nepokretnosti;

11) humanitarnog boravka;

12) statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;

13) statusa žrtve trgovine ljudima;

14) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana privremeni boravak po osnovu zapošljavanja se može odobriti strancu koji namerava da u Republici Srbiji boravi kraće od 90 dana, a za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola.

(3) Stranac kome je privremeni boravak odobren po nekom od osnova propisanih u stavu (1) ovog člana, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak i odobren.

Stalno nastanjenje stranaca u Srbiji

Član 67 reguliše stalno nastanjenje stranaca u Srbiji.

(1) Stalno nastanjenje je dozvola za dugotrajni boravak stranog državljanina u Republici Srbiji.

(2) Stalno nastanjenje odobriće se strancu koji ispunjava uslove iz člana 70. ovog zakona i koji je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak.

(3) Stranac koji u Republici Srbiji ima odobren privremeni boravak po osnovu studiranja ili školovanja ne može podneti zahtev za stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

(4) Stranac koji je u prethodnom periodu određeno vreme proveo na privremenom boravku po osnovu studiranja ili školovanja u Republici Srbiji, a kasnije promenio osnov boravka u Republici Srbiji može podneti zahtev za stalno nastanjenje. Samo polovina vremena koji je stranac proveo u Republici Srbiji po osnovu studiranja ili školovanja može se uračunati u vreme potrebno za odobrenje stalnog nastanjenja.

(5) Neprekidnim boravkom, u smislu stava (2) ovog člana smatra se efektivni boravak stranca na teritoriji Republike Srbije, sa mogućnošću višekratnog odsustva iz Republike Srbije do deset meseci ili jednokratnog odsustva do šest meseci, u periodu od pet godina.

(6) U trenutku podnošenja zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja stranac mora imati odobren privremeni boravak.

(7) Vreme koje je stranac koji ima odobren privremeni boravak proveo na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme koje je potrebno za odobravanje stalnog nastanjenja.

(8) Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje izjednačen je u pravima i obavezama sa državljanima Republike Srbije, osim u pogledu onih prava i obaveza od kojih je, na osnovu Ustava i zakona, izuzet.

(9) Bliže uslove za odobravanje stalnog nastanjenja, izgled zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja kao i izgled i način unošenja nalepnice odobrenog stalnog nastanjenja u stranu putnu ispravu, propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

(izvor: Paragraf.rs)