fbpx
Wednesday, May 19, 2021

NAJČITANIJE

AlmanahDruštvoMeni nije bilo ništa, dakle, puj pike ne važi

Meni nije bilo ništa, dakle, puj pike ne važi

Nije bitno da li je tema vakcinacija, porođaj, dijeta, vežbanje, uvek se nađu oni ljudi koji smatraju da su njihovo iskustvo, njihov doživljaj, mišljenje ili stav jedini ispravni. Postoje psihološki mehanizmi koji dovode do ovakvih stavova, ali ovde možemo da se pozabavimo ne samo time, već i moralnim i vaspitnim neukusom do kojih dolazi kada se ovakvi stavovi nameću drugima.

#1 Korona

Najaktuelnija tema jeste vakcinacija. Svet se podelio na vaksere i antivaksere, pa i vaksoskeptike ili kako već da se nazivaju. Previše je nas koji su izgubili drage ljude u ovih godinu i više dana, previše je onih koji su izbliza videli najružniju stranu ove pošasti. Neki su lično teško preživeli susret sa težim oblicima bolesti, neki su teško preživeli gubitak oca, majke, partnera, sestre, brata, deteta. Neki posledice imaju i sada i imaće zauvek.

Samo ta činjenica bi trebalo da bude dovoljna da se svaki napad, diskusija koja nije činjenična i razumna, svaki napad na neistomišljenike sa obe strane obustavi. Podsmevanje veri u nauku, u istraživanja, potpadanje pod teorije zavere, poluinformacije, zluradi komentari u smislu “pa eto vakcinisao se pa umro,” i slično, nisu ništa drugo do nehumani i potpuno neukusni. Koliko god snažne emocije bile i jačina nečijeg uverenja, ovde govorimo i pravim ljudima, stvarnim iskustvima, bolu i tragediji.

Kada smo to prestali da u sebi nosimo onu osnovnu empatiju i ljudskost? Kada je to postala duševna hrana internet botova da se hrane i napajaju ljudskim sudbinama? Od onih koji su u stilu tako mu i treba, do onihi koji likuju što neko ko je težak bolesnik izgubi bitku sa kovidom nakon 1 vakcine, kako smo došli do toga da je život postala nevidljiva kategorija, a najbitnija stvar na svetu (naizgled) biti u pravu.

Vasil Hadžimanov je verovatno najbolje pristupio tome nakon gubitka oca.

Svim bolesnicima koji ovde stavljaju sramne komentare poručujem da je moj otac umro od posledica Kovid 19 virusa. Kao teški srčani bolesnik posledice virusa nije mogao da izdrži. Vakcinisao se jednom, što da znate bilo šta dalje od vaše guzice, nije dovoljno za zaštitu od ovog strašnog virusa. Ukoliko vidim još jedan sličan komentar ovde ili bilo gde, lično ću se postarati da vas nađem i naučim vas pameti kako se ponaša i ne ispisuje na zidu pokojnika. Sramote neljudske!

#2 Deca, svadba, familija

Kad ćeš da se ženiš/udaješ? Kad ćete decu? Što si se razvela? Koliko zarađuješ? Kako ste se upoznali? Kad će svadba? Sluša li te ovaj tvoj? A što si dala otkaz, nisi normalna. E, ne smeš to da jedeš/moraš to da jedeš!

Ma daj, to ne postoji. Nisi se valjda vakcinisao/nije valjda da hoćeš da se vakcinišeš?

Zbog čega je validacija sopstvenog mišljenja postala toliko zavisna od toga koliko i na koji način ćemo naterati druge da dele naše mišljenje? Zašto je bliskost postala toliko oslonjena na to koliko intimnih detalja o nekome znamo? Šta je danas uopšte intima, bliskost, odnos u kojem smo sasvim svoji, oslonjeni na drugu osobu, prepušteni njima, srdačno, nesputano?

Imamo li u vidu da komunikacija nije tako jednostavna, da drugi ljudi ne pričaju obavezno našim jezikom, a opet da je ključ komunikacije u slušanju? Da li nam je toliko sve postalo nejasno da nam kako bismo se zaštitili postaju neophodni stručnjaci, prevodioci, sudski tumač za holandski jezik, kineski, navaho ili koji god?

Iako se mnogi, opet u svom uverenju da su jedino oni u pravu, okreću kritici onih koji se bave razvojem ličnih veština, kao i onima koji kreiraju neku vrednost na ovom svetu, koji se bave idejama i ličnim razvojem, s druge strane, a ne obavezno isključivo polarno, stoje oni koji isključivo kritikuju.

Problem je što u samom činu kritike, koja je validno pravo svakoga od nas, nema obavezno elementa konstruktivnosti. Ali konstruktivno je uvek da se bavimo sami sobom, pre nego drugima, kao i da prestanemo da osuđujemo, tumačimo, ulazimo u konflikte i isterujemo mak na konac, posebno kada je jasno da tu nema apsolutno poente jer, kako rekoh, sa nekim možete da prosto ne govorite istim jezikom.

To kako vas neko tumači govori o toj osobi, a to što ta osoba želi da zna, često je i samo kulturološki manir, ali je naše pravo da prosto na neke teme ne želimo ni da odgovaramo. Naučite da kažete ne, makar u sebi.

#3 Gaslighting

Što preuveličavaš, šta ti je. Ćuti dobro si prošao. Šta kukaš, vidi kako je ona završila. A daj to je samo glupa svađa/šamar/afera. Pa dobro, napuštala decu, pa šta, majka je majka.

Znate li kako se zove ova pojava?

Gaslighting je oblik psihološke manipulacije u kojoj osoba ili grupa prikriveno seje seme sumnje u ciljanog pojedinca ili grupu, čineći da on ili oni preispituju sopstveno pamćenje, percepciju ili sud. Osoba koja ovaj princip primenjuje je izuzetno manipulativna osoba. Ljudi koji se bave ovom temom prepoznaju lako takva manipulativna ponašanja i znaju da ih rade. Ovi pojedinci koriste različite taktike. Oni kontrolišu druge i žele da ljudi brinu samo o svojim potrebama.

Manipulatori održavaju dominaciju kontinuiranom, ponavljajućom, emocionalnom manipulacijom, zlostavljanjem i prinudnom kontrolom. Često su pasivno-agresivni. Oni mogu lagati ili se ponašati brižno ili povređeno ili šokirano ako se požalite – sve kako bi odvratili svoje žrtve od bilo kakve kritike i nastavili da se ponašaju na neprihvatljiv način.

Postoji takođe i manje sociopatsko, koliko nesvesno “gasiranje”. Ovde nije reč o nameri da se našteti drugima, kao što to čini sociopata, već je u pitanju nesvesna strategija vođena osnovnim motivima.

Obično ne postoji svest o šteti koju drugima čine, pa čak ni svest kod osobe da se tako ponaša. Ovaj oblik je nesvesna strategija vođena različitim motivima; namerna obmana, refleksno održavanje poricanja, igre moći, predrasude ili neka druga agenda, pa i karakterna osobina, bekstvo od realnosti ili odsustvo empatije.

Sledeći put kada se zapitate da li ste u pravu, pogledajte najpre kakvim ste ljudima okruženi, ali takođe imajte u vidu da ste i sami odgovorni za to na šta i kako reagujete. Pre nego što sledeći put osudite ili napadnete nekoga, pogledajte se u oči i vidite da li možda i sami tako postupate. Jedino tako nekako zajedno možemo da pomerimo naše društvo malo unapred.

Ili ne?

Preporuka urednika:

Zaprati @moodiranje.rs na Instaću 🙂

OSTAVI KOMENTAR

Uneti komentar
Uneti ime ovde

spot_img

Više s weba: