Ivo Andrić je izraziti epičar. On u stvari nije ni romanopisac, ni pripovedač, već epski pesnik, rapsod koji nam priča o našoj prošlosti, o ljudima i sudbinama sa našeg tla, koji imaju značaja i za nas same, ali i za čoveka uopšte. Ovih dana jedan esejist nazvao je Andrića duboko i tačno, Homerom Balkana – Dragiša Živković, istoričar i teoretičar književnosti

• Mogu slobodno da kažem: sve što sam imao od života skupo sam platio, a najskuplje ono što nisam imao tj. što sam imao samo u želji i mašti.
• Tebe boli moja patnja i daljina, a mene tvoja neizvesnost, dok sjediš kraj male svjetiljke; veže nas krv i bol i svaki me udarac boli dvostruko, jer pada i po Tvom srcu.
• Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.
• Kod unutarnjih borba koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!
• Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije im dovoljno dugačka.
• Vrline jednog čovjeka mi primamo i cijenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
• Čim čovek počne da primećuje šavove i sastavke na životu kojim živi, znači da za njega više nema sreće ni pravog mesta u ovom svetu. On tada niti može da zaboravi ono što je jednom sagledao niti može iz onog što vidi da izvede neki plodonosan zaključak. Ostaje mu samo da otkriva sve nove šavove i pukotine i da im daje sve nova tumačenja i objašnjenja. Tako, dok mu se ceo život ne pretvori u to.

Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

• Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina.
• Jer, ne živimo mi život, kao što u svojoj slepoj egocentričnosti mislimo, nego život upotrebljava nas, upravlja nama i odbacuje nas kad više ne možemo da poslužimo njegovim nama nepoznatim ciljevima.
• Kad se na loše naviknes, za bolje i nisi.
• Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.
• Jer, ima u nekim ljudima bezrazloznih mržnja i zavisti koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i izmisle.
• …nije svačija želja plodna ni svaka pomisao praćena voljom i snagom koja želje ostvaruje.
• Velika lepota je uvek opa­sna i po sebe i po druge. Zla sudbina lepotica je upravo u tome. Svi ih žude, a niko ih ne voli!
• Dok god ima mraka, biće i svanuća.
• Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.
• Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.
  To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.
• Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može biti čovek trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom a zemlja obnavlja prolećem.

Ono sto je najlepse u iskrenoj i dubokoj ljubavi u kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna nasa mana ne dolazi u obzir.

• Teško onom koji mora nekog drugog da unizi, da bi se on sam izdigao ili bolje rečeno da bi imao iluziju da se izdigao.
  Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često, neočekivano i podmuklo napadaju.
• Što više samuješ i ćutiš o sebi, sve ti je plići i luđi razgovor tvog susjeda.
• Čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto dijeli besplatno.
• Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti.
• Mladost je sretno doba u kome čovjek počinje da vjeruje u sebe, a još nije prestao da vjeruje drugima.
• I u najmanjim stvarima treba izbaciti svoju misao slobodno i potpuno, skresati je ljudima u lice, pa neka se oni posle grizu zbog nje, a ne zadržavati je u sebi i rvati se posle sa njom kao sa vampirom…
• Zaborav sve leči a najlepši način zaborava je muzika jer uz muziku se čovek seti samo onog što voli.
• Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.

Budite srećni kad god možete i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste sreće vrede i znače više od meseca mutne igre naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A trenutak čiste radosti ostaje u nama kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.

• Zašto čovek jednu ženu voli, i zašto upravo tu – to još nikad nije objašnjeno. Uostalom, prava ljubav je sama po sebi tako velika i jasna stvar da joj nikakva objašnjenja ne treba.